Eukariotska ćelija

Ćelijske organele
Ćelijske organele

Citoplazma je homogena, najčešće materija u obliku želatina, koja

popunjava unutrašnjost ćelije. 80% citoplazma čini voda.
Predstavlja unutrašnji sadržaj ćelije, odvojen od jedra, u kome se nalaze
ćelijske organele. Citoplazmu čine citosol i ćelijske organele. Citosol je deo
citoplazme van ćelijskih organela koji zauzima oko 55% ukupne ćelijske
zapremine.

U citosolu se nalaze:

 na hiljade enzima koji učestvuju u ćelijskom metabolizmu;

 niz različitih proteinskih vlakana koja grade citoskelet (ćelijski skelet); Citoplazma
sa organelama
 veliki broj ribozoma na kojima se sintetišu proteini citosola i enzimi koji
učestvuju u ćelijskom metabolizmu.

Sama citoplazma je u stalnom kretanju što omogućava i kretanje organela.

Ćelijske organele

To su unutarćelijski odeljci obavijeni membranama i imaju karakteristične oblike.

U njima se obavljaju različiti procesi, tako da svaka organela ima specifične uloge.
Ribozomi i citoskelet ne spadaju u tipične organele jer ti delovi ćelije nisu obavijeni membranama.

membranozne
amembranozne
 lizozomi
 ribozomi  peroksizomi
 mikrotubule  vakuole
 mikrofilamenti  endoplazmatski retikulum
 centrozomi  Golgi kompleks
 mitohondrije
 plastidi
uključene u procese sinteze masti i proteina:  jedro

 jedro
 endoplazmatski retikulum
 Goldži kompleks
 ribozomi
uključene u procese razgradnje:

uključene u procese sinteze energije:  lizozomi

 peroksizomi
 plastidi  vakuole
 mitohondrije
Ćelijske organele

Jedro Jedrov
Jedrova pora omotač

Centrozom
Jedarce
Lizozom
Glatki
endoplazmatični
retikulum
Ribozom

Hromatin

Mitohondrije Ćelijska
membrana

Citoskelet

Citosol
Peroksiozom
Goldžijev
aparat
Ćelijske organele

Naborani endoplazmatični
retikulum
Jedarce

Citoskelet

Hromatoplazma

Jedrova pora

Goldžijev
aparat

Sekretne
vezikule

Glatki
endoplazmatični
retikulum Mitohondrije
Ćelijske organele
Ćelija životinja Hromatin Jedro

Jedrova pora

Naborani
endoplazmatični Glatki
retikulum endoplazmatični
retikulum

Mitohondrije

Citoskelet
Centrozom

Lizozom
Ćelijska
membrana

Peroksizom
Citosol Goldžijev
aparat
Ćelijske organele
Biljna ćelija
Jedrova pora
Naborani
endoplazmatični
retikulum
Glatki Jedro
endoplazmatični
retikulum Jedarce

Vakuola
Goldžijev
aparat

Lizozom Lizozom

Mitohondrije
Hloroplast

Plazmodezme
Ćelijski zid
Citoskelet
Ćelijska
membrana
RIBOZOMI

Organele zadužene za sintezu proteina i

masti

Endoplazmatična
mreža

Ribozomi

Goldžijev aparat
RIBOZOMI

Ne poseduju membranu pa se zbog toga ne smatraju za tipične organele.

Jedina su zajednička organela prokariota i eukariota.
Kod eukariota se nalaze u :

Citoplazmi
Vezani za endoplazmatični retikulum
Mitohondrijama
Hloroplastima biljnih ćelija

Ribozom

Uloga biosinteza proteina

RIBOZOMI

veća subjedinica
ribozoma
veća subjedinica
ribozoma
Sastoje se od dve
subjedinice koje su
spojene samo kada se
između njih nalazi
molekul iRNK.

manja subjedinica
iRNK manja subjedinica ribozoma
ribozoma

28s - rRNK

Oko 80 proteina 5,8s - rRNK

5s - rRNK
Izgrađeni su od
proteina i rRNK.
18s - rRNK
Ribozomi prokariota 70s
Nalaze se i kod eukariota u
mitohondrijama i Ribozomi eukariota 80S
hloroplastima
RIBOZOMI

Poliribozomi – više ribozoma povezanih zajedničkim molekulom iRNK.

Na svakom ribozomu vrši se sinteza proteina zasebno
iRNK (12 ribozoma – 12 polipeptidnih lanaca)
ENDOPLAZMATIČNI RETIKULUM
Prostire se po čitavoj citoplazmi.
Izgradjen je od međusobno povezanih pločastih (pljosnatih) prostora obavijenih membranama.

Uloga
naboranog E.R
Naborani E.R BIOSINTEZA
sadrži ribozome
PROTEINA

Prostori
ograničeni
membranama zovu
se cisterne.

Sistem membrana koji

gradi mrežu unutar
ćelije

Uloga glatkog
E.R
Povezivanje i Glatki E.R bez BIOSINTEZA
komunikacija različitih ribozoma na
delova ćelije LIPIDA
membranama
ENDOPLAZMATIČNI RETIKULUM

Naborani E.R

Cisterne

Glatki E.R
GOLDŽIJEV APARAT

Položaj: u blizini jedra i ER-a.

Građa: čine ga membrane koje omeđavaju unutrašnji prostor (cisternu).
Membrane ograničavaju prostore diskoidnog oblika (sakule - kesice).
Nekoliko sakula, jedna uz drugu čine diktiosom. Oko njega je veći broj vezikula (mehurića).
Uloga: vrše se izmene na proteinima i lipidima sintetisanim u ER, zatim se sortiraju i izdvajaju iz ove organele i usmeravaju ka svom konačnom
odredištu.
Cisterne
Sakule

Diktiozom
Sistem memrana u obliku kesica (sakule) i vezikula.
Sakule poređane jedna ispod druge čine diktiozom.
Vezikule na periferiji diktiozoma.

Vezikule

Finalna obrada
proteina i lipida,
stvaranje Sekreciona
materija za ulaoga
izgradnju
ćelijskog zida
GOLDŽIJEV APARAT

Trans strana

Cis strana
GOLDŽIJEV APARAT

Egzocitoza
Fagocitoza

(Ugradnja u ćel. Membranu ili

Fagozom izbacivanje u sp. sredinu)
Sekretorne
(egzocitozne)
vezikule
Sekundarni
lizozom
Primarni
lizozom Goldžijev aparat (Finalna obrada
proteina)

(Transport do lipida Transportne Transportne

(Transport
G.A) vezikule sa vezikule sa
proteina do G.A.)
lipidima proteinima

Naborana
endoplazmatična mreža
Glatka
endoplazmatična mreža (Sinteza proteina)
Jedro
(Sinteza lipida)

Funkcionalna povezanost E.R. i Goldžijevog aparata

LIZOZOMI

Kesatog su oblika.
Obavijeni su jednom membranom i sadrže hidrolitičke enzime za razgradnju proteina, masti, šećera i nukleinskih kiselina.
Stvaraju se u Gol. Aparatu dok se enzimi stvaraju u G.E.R.

Lizozom

Hidrolitički
enzimi
LIZOZOMI

Organele zadužene za razlaganje

Heterofagija

Sekundarni
Primarni lizozom lizozom
Lizozomi su organele
različitog oblika. Sekundarni lizozomi
Nastaju u membranama sadrže i substrat koji
G.A. razlažu.
Sadrže hidrolitičke
enzime.

Sekundarni
lizozom

Apoptoza –
programirana smrt
Autofagija
ćelije
MITOHONDRIJE

Unutrašnja membrana

Kriste (tubule)

Spoljašnja membrana

Matriks
MITOHONDRIJE
Organele zadužene za sintezu energije

Brojne u ćeliji, malih dimenzija, štapolikog oblika.

Građa: obavijene sa dve membrane (spoljašnjom i unutrašnjom).
Između membrana se nalazi međumembranski prostor.
Unutrašnja membrana gradi pločaste grebene (kriste) ili kod biljaka cevaste izraštaje (tubule).
Unutrašnjost ispunjava mitohondrijski matriks u kome se nalazi D.N.K. i ribozomi.

Matriks
U mitohondrijama
se odigrava proces U matriksu se nalaze
ćelijskog disanja D.N.K., ribozomi i
odnosno proces enzimi koji regulišu
sinteze A.T.P-a procese ćelijskog
disanja

Kriste (tubule)

Spoljna
membrana

Unutrašnja membrana
Mitohondrije
Mogu samostalno da sintetišu
proteine i sposobne su da se dele

Deoba mitohondrija

Adenin

Riboza Fosfatne grupe

Uloga: sinteza ATP-a u procesu ćelijskog disanja.
ATP je molekul bogat energijom koji omogućava odvijanje procesa u ćeliji. ADENOZIN-TRIFOSFAT

energija

Adenozin trifosfat Adenozin difosfat fosfat

PLASTIDI

Hloroplasti, nalaze
se u zelenim
delovima biljaka,
najviše u listovima.
Uloga u fotosintezi.
Sadrže pigment
hlorofil.

Hromoplasti, u
ćelijama cvetova,
plodova.
Ekološka uloga.
Sadrže pigmente
karoten i ksantofil.

Leukoplasti,
nalaze se u
ćelijama korena.
Uloga u
akumuliranju
materija.
Bez pigmenata.
HLOROPLASTI

Stroma

Spoljašnja membrana

Unutrašnja membrana
Tilakoidi
HLOROPLASTI

Građa: omotač hloroplasta čine dve membrane i međumembranski prostor.

Spoljna
membrana

Stroma
Unutrašnja
membrana
Grane

Tilakoidi

Unutrašnja membrana omeđava matriks hloroplasta-stromu.

U stromi se nalaze pločaste i cevolike strukture - izraštaji unutrašnje membrane i obrazuju-tilakoidni sistem (čine ga tilakoidi strome i
tilakoidi granuma).
HLOROPLASTI

U stromi se nalaze ribozomi i DNK, pa mogu da samostalno sintetišu proteine i da se

samostalno dele.

U stromi se nalaze
D.N.K., ribozomi i
enzimi koji regulišu
procese fotosinteze

Stroma

Grane

Unutrašnja
membrana
Tilakoidi

U membranama
tilakoida nalazi se
fotosintetički pigment
hlorofil

Spoljna
membrana
Hlorofil
Ćelijska vakuola

Vakuola zauzima najčešće centralni položaj u biljnoj ćeliji, kada postoji samo jedna onda je i veoma je krupna. U mladim biljnim
ćelijama može postojati više sitnih vakuola.
Ćelijska vakuola

Odlikuje biljne ćelije.

Građa: vakuolu obavija jedna membrana -tonoplast.
Unutrašnjost vakuole ispunjava vodeni rastvor (ćelijski sok) koji sadrži jone, male molekule, organske kiseline, proteine,
pigmente, hidrolitičke enzime (po kojima su vakuole slične lizozomima).

Tonoplast

Vakuola
Karakteristična samo
za bijne ćelije.
Uloge: razlaganje
Ćelijski sok, tečnost
materija,
unutar vakuole, sadrži
magacionoranje,
hidrolitičke enzime,
odlaganje otpadnih
pigmente, proteine
materija, daje čvrstinu
biljnoj ćeliji.....
Peroksizomi

Peroksizomi su male, jednostrukom membranom okružene ćelijske organele u obliku vezikule. Sadrže enzime za oksidaciju masnih kiselina i
aminokiselina, pri čemu se kao sporedan proizvod javlja vodonik-peroksid (po tome su dobili ime). Otrovan vodonik-peroksid se u njima razlaže na
vodu i kiseonik.

Peroksizomima, koji su svojstveni

životinjskim ćelijama, odgovaraju glioksizomi
u biljnim ćelijama.

Pretpostavlja se da je jedna od uloga

peroksizoma oslobađanje toplote kao
proizvoda razgradnje masnih kiselina koje su
bogate energijom.

Matriks

U matriksu se nalaze
enzimi za oksidaciju
masnih kiselina i
aminokiselina, pri čemu se
kao sporedan proizvod
javlja vodonik-peroksid