1.

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ

ШКОЛИ

1. Друштвени контекст и процес увођења

предмета Грађанско васпитање у систем
образовања Републике Србије

2. Настава Грађанског васпитања у основној и

средњој школи

3. Циљеви и задаци наставе Грађанског васпитања

у средњој школи
1) Друштвени контекст и процес увођења предмета
Грађанско васпитање у систем образовања Реп. Србије

 Разматрање циљева и задатака овог наставног предмета није могуће без

разумевања друштвеног контекста у време када је предмет уведен у
основне и средње школе у Србији.

 Друштвене промене које су обележиле период након двехиљадите

године наглашавале су значај учешћа грађана у демократизацији друштва,
али и важност образовања за демократско грађанство у целини.

 Основ за увођење и даљи развој Грађанског васпитања представљала је

Препорука Савета Европе о образовању за активно учешће у
демократском друштву усвојена 2002. године, као реакција на пораст
неповерења у демократске институције у Европи, пораст расизма,
нетрпељивости према мањинама, па и агресивног национализма, што је
као последицу имало повећање пасивизације грађана.

 Отуда и закључак да образовање за демократско грађанство

може допринети демократизацији, толеранцији, промовисању
вредности које воде ка интеркултуралном дијалогу и
солидарности.
 Грађанско васпитање уведено је у образовни систем Републике
Србије школске 2001/2002. године као факултативни предмет у
први разред основне и први разред средње школе са циљем да
омогући да ученици стекну знања, развију способности и вештине
и усвоје вредности које су претпоставке за целовит развој
личности и за компетентан, одговоран и ангажован живот у
савременом грађанском друштву.

 Школске 2003/04. године Грађанско васпитање уводи се као изборни

предмет у првом и другом разреду основне школе и првом и другом
разреду средње школе и као факултативни предмет у трећем разреду
основне и трећем разреду средње школе.

 Статус овог предмета мења се 2005. године, тако да постаје

обавезни изборни предмет.

 Школске 2006/2007. године укључује се у наставни план и програм

свих разреда основне и средње школе.
У Србији је 2002. године конципирана Стратегија и акциони план за
образовну реформу у Републици Србији (Квалитетно
образовање за све – пут ка развијеном друштву, Г. Кнежевић и
други).

Да би се остварили циљеви, као део ширих социјалних реформи

и промена, планирана је свеобухватна реформа образовног
система која између осталог подразумева:

- децентрализацију система кроз редефинисање улога

централне администрације, регионалних и локалних
образовних власти;
- демократизацију образовног система стварањем услова за
учешће интересних група у процесима одлучивања,
- образовање за демократију уграђеном у наставне
програме и школске активности и
- побољшање квалитета образовања на свим нивоима кроз:
успостављање система за процену квалитета и евалуацију
образовних постигнућа и образовних институција,
побољшање образовања наставника и успостављање
система за континуирани проф. развој наставника и
осавремењивање наставних планова, програма и уџбеника.
Ко може да изводи наставу из предмета Грађанско васпитање у
основној школи?

По Правилнику о изменама и допунама Правилника о врсти

стручне спреме наставника који изводе образовно-васпитни
рад из изборних програма у основној школи (Сл. Гласник бр. 3
од 2005. године),
Наставу Грађанског васпитања може изводити:

а) први циклус основног образовања и васпитања:

професор/наставник разредне наставе, дипломирани педагог,
дипломирани психолог, дипломирани социјални радник;

б) други циклус основног образовања и васпитања:

дипломирани педагог, дипломирани психолог, професор
историје, професор географије, професор историје и
географије, професор страних језика, наставник српског
језика, дипломирани социјални радник.
Ко може да изводи наставу из предмета Грађанско васпитање у
средњој школи?

По Правилнику о измени Правилника о врсти стручне спреме

наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у
стручним школама и Правилнику о измени Правилника о врсти
стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних
наставника у гимназији (Сл. Гласник РС бр. 11. 2004. године),

У гимназији и средњим стручним школама, наставу

Грађанског васпитања може изводити:

1) лице које испуњава услове за наставника гимназије или

одговарајуће стручне спреме и

2) лице које испуњава услове за стручног сарадника гимназије

или стручне школе – школског педагога или школског
психолога.
Резултати истраживања који се односе на процену ефеката наставе
из предмета Грађанско васпитање - у студији „Грађанско васпитање
– процена досадашњих резултата“ (Бауцал и други, 2009).

- Истраживање је спроведено 2009. године на узорку ученика

(испитано је 1955 ученика; 1030 ученика VIII разреда и 925
ученика завршног разреда средњих школа који у школама
похађају предмет Грађанско васпитање) и наставника
основних и средњих школа у Србији (304 наставника).

Резултати истраживања указују на проблеме који се односе на:

- статус предмета,
- несистематичну припрему/образовање наставничког кадра
за извођење наставе,
- квалитет садржаја и метода наставе,
- описно оцењивање постигнутог успеха ученика (две
категорије: „врло успешан“ и „успешан“) и
- недостатак уџбеника за ученике.
 Ко изводи наставу на предмету Грађанско васпитање?
Према проценама :

- У основним школама ову наставу изводи 20% стручних

сарадника и око 80% учитеља.

- У средњим школама наставу Грађанског васпитања изводи

30% стручних сарадника и око 70% професора социологије,
филозофије и осталих предмета.
3) Циљеви и задаци наставе Грађанског васпитања у
средњој школи

- Општи циљ предмета је да ученици средњих школа стекну знања,

развију способности и вештине и усвоје вредности које су
претпоставке за целовит развој личности и за компетентан, одговоран
и ангажован живот у савременом грађанском друштву у духу
поштовања људских права и основних слобода, мира, толеранције,
равноправности полова, културних различитости, разумевања и
пријатељства међу народима, етничким, националним и верским
групама.

- Похађајући наставу из предмета Грађанско васпитање млади људи,

стичу знања о: конструктивном решавању сукоба, томе како грађани
могу партиципирати, функцијама власти, томе шта значи бити
ефикасан грађанин, надлежностима државних органа власти, правима
и одговорностима грађана, томе где ученици могу учествовати и како
итд.

- развијају способности и вештине: способност критичког мишљења,

способност за тимски рад, процене информација, вештине
комуникације, умеће преговарања, сарадње, управљања конфликтима
на миран и праведан начин.
Посебан нагласак у васпитању за демократију је
усвајање вредности:
- на личном плану - моралне одговорности,
самодисциплине, уважавања различитости, разумевања
осећања других,

- на јавном плану – поштовање закона, спремност да се

учествује у јавним пословима, прихватање владавине
већине уз поштовање права мањина.
Грађанско васпитање својим садржајима, методама,
средствима и облицима рада би требало да доприноси
остваривању циљева:

1) хуманизацији младих људи и њиховом оспособљавању за

дужности грађанина и живот у демократском друштву;
2) образовању и васпитању за демократију и људска права,
развоју вредности и компетенција значајних за поштовање и
остваривање људских права и слобода;
3) васпитању младих људи за међународни мир, разумевање,
сарадњу, толерацију и међусобно уважавање различитости
(националне, етичке, верске, културне, социјалне, политичке);
4) развијању националног, културног и европског идентитета
младих људи и
5) оспособљавању младих људи за културу дијалога,
поштовање демократских вредности и начела, тимски рад, за
активну социјалну партиципацију.

Крајњи циљ васпитања и образовања за демократију

формирање аутономних, одговорних и толерантних грађана,
који су оспособљени и спремни да компетентно учествују у
друштвеном животу заједнице.
 Грађанско васпитање у I разреду средње школе – задаци

Грађанско васпитање је у наставном плану за I разред средње школе

заступљено са једним часом недељно и 35 часова годишње.

Задаци наставе предмета Грађанско васпитање постављени су тако

да се код ученика развија/ју:
- самопоштовање, осећање личног и групног идентитета;
- способност разумевања разлика међу људима и спремност да се те
разлике поштују и уважавају;
- комуникацијске вештине које су неопходне за сарадничко понашање
и конструктивно решавање сукоба: аргументовано излагање
сопственог мишљења, активно слушање, преговарање;
- способност критичког расуђивања и одговорног одлучивања и
делања.
- ученици разумеју природу и начина успостављања друштвених,
етичких и правних норми и правила и њихову важност за
заједнички живот;
- ученици се обучавају техникама групног рада и групног одлучивања;
- да се избором садржаја и укупним начином рада у оквиру овог
предмета поштују и практикују основне демократске вредности
и подстакне њихово присвајање.
 Грађанско васпитање у II разреду средње школе – задаци

Грађанско васпитање је у наставном плану за II разред средње школе

заступљено са једним часом недељно и 35 часова годишње.

Задаци наставе предмета Грађанско васпитање:

- да ученици разумеју природу и начин успостављања друштвених,
етичких и правних норми и правила и њихову важност за
заједнички живот;
- да се ученици уведу у разумевање појма права и упознају са
Конвенцијом о правима детета и другим међународним
документима која се баве људским правима;
- да ученици науче врсте права и разумеју односе међу правима и
узајамност права и одговорности;
- да се код ученика развије осетљивост на кршење права, спремност за
заштиту сопствених и права других и да ученици науче технике
залагања за остваривање права детета;
- да се ученици подстакну и оспособе за активну партиципацију у
животу школе.
 Грађанско васпитање у III разреду средње школе – задаци

Грађанско васпитање је у наставном плану за III разред средње школе

заступљено са једним часом недељно и 37 часова годишње.

Задаци наставе предмета Грађанско васпитање :

- да се ученици упознају са базичним компонентама из ове области:

демократија, грађанско друштво, политика и људска права;
- да ученици стекну основна знања о институцијама демократског
друштва и улози грађана у демокртском друштву;
- да се код ученика развије способност критичког расуђивања и
одговорног одлучивања и делања, како у школи, тако и у
ширем окружењу;
- да ученици овладају вештинама неопходним да се стечено знање
примени у свакодневном животу за покретање грађанских
иницијатива и конкретних акција.
 Грађанско васпитање у IV разреду средње школе – задаци

Грађанско васпитање је у наставном плану за IV разред средње школе

заступљено са једним часом недељно и 32 часа годишње.
Задаци наставе предмета Грађанско васпитање :
- разумевање значаја информисања као претпоставке за одговаран и
ангажован живот у савременом грађанском друштву;
- упознавање са могућностима које Закон о слободном приступу
информацијама пружа у остваривању људских права и слобода;
- стицање знања о улози медија у друштву и утицају који они имају на
формирање представе о реалности; развијање критичког односа
према веродостојности информација;
- стицање знања о појму и значају дефинисања професионалних циљева и
планирања каријере;
- упознавање са правима и одговорностима значајним за професионални
развој и тражење посла;
- развијање вештине тражења информација значајних за професионално
образовање и укључивање у свет рада;
- подстицање ученика у прихватању промена као битног фактора
професионалног развоја и потребе за сталним прилагођавањем;
- оснаживање ученика у препознавању и представљању личних квалитета
(интересовања, способности, талената, знања, вештина) значајних
за професионално образовање и укључивање у свет рада;
- подстицање одговорности и иницијативе код ученика у њиховом даљем
професионалном развоју.
 Закључак

 Садржаји, циљ и задаци предмета Грађанско васпитање

конципирани су тако да омогућавају да млади људи:

- слободно изражавају мишљења и ставове,

- унапређују вештину комуникације,
- развијају способности критичког мишљења,
аргументовања и залагања за сопствене ставове,
- одговорног одлучивања и делања.

Реализација програмских садржаја предмета Грађанско

васпитање заснива се на коришћењу интерактивних и
истраживачких метода рада.
 Литература
 Бауцал, А. и други (2009) Грађанско васпитање – процена досадашњих резултата.
Београд: Грађанске иницијативе.
 Дејановић, В. и други (2002) Водич за наставнике – Грађанско васпитање за 1.
разред средње школе. Београд: Министарство просвете и спорта РС.
 Илић-Шундарић, И. и други (2008) Приручник са радионицама за Грађанско
васпитање у средњим школама. Београд: Грађанске иницијативе.
 Јовановић, Б. (пр.) (2006) Теоријско-методичке основе грађанског васпитања.
Јагодина: Универзитет у Крагујевцу и Учитељски факултет у Јагодини.
 Кнежевић, Г. и други (2002) Квалитетно образовање за све – пут ка развијеном
друштву (стратегија и акциони план). Београд: МПС Републике Србије, Сектор за
развој образовања и међународну просветну сарадњу.
 Кораћ, Н. и други (2005) Приручник за наставнике – Грађанско васпитање за 4.
разред средње школе. Београд: Министарство просвете и спорта РС.
 Марковић Крстић, С.„Васпитање за демократију, толеранцију и мултикултурализам
– изазови Грађанског васпитања“, у: Божиловић, Н. и Ј. Петковић (пр.)
Модернизација, културни идентитети и приказивање разноликости. Ниш:
Филозофски факултет, 2012, стр. 204-223.
 Пешић, Мирјана и други (2002) Водич за наставнике – Грађанско васпитање за 2.
разред средње школе. Београд: Министарство просвете и спорта РС.
 Попадић, Д. и други (2004) Водич за наставнике – Грађанско васпитање за 3.
разред средње школе. Београд: Министарство просвете и спорта РС.
 Џамоња Игњатовић, Т., Бауцал, А. и Р. Радић Дудић (2009) „Грађанско васпитање у
основним и средњим школама у Србији – евалуативна студија“, Годишњак
Факултета политичких наука. 2009. III (3): 711-723.