1 od 19

Pojam i vrste hemijskih

supstanci
elementi, jedinjenja, smeše

Tip časa: Profesor:

Obrada Gerov Boban
 2 od 19
Hemija je prirodna nauka

• Hemija je prirodna nauka.

• Pored hemije, prirodne nauke su i:
• biologija,
• fizika,
• astronomija...
• Ove nauke proučavaju prirodu i
objašnjavaju pojave koje se
dešavaju u prirodi.
 3 od 19
Hemija je prirodna nauka

• Do svojih saznanja hemija dolazi uz pomoć

eksperimenata, tako da za hemiju kažemo da je
eksperimentalna nauka.

•Hemija je prirodna eksperimentalna nauka

koja proučava osobine (svojstva), građu i
promene supstanci kao i zakone po kojima se
te promene dešavaju.
 4 od 19
Materija

• Materija je sve što

nas okružuje, sve što
postoji u prirodi –
Sunce, drvo, kamen,
klupa, tabla, pa i mi
sami.
• Postoje dva vida
materije – supstanca
i fizičko polje.
 5 od 19
Materija
• Supstancu zapažamo
direktno čulima, to je vid
materije koji izgrađuje
fizička tela. Supstanca je
odgovor na pitanje od
čega je šta izgrađeno.
• Fizičko polje se
minifestuje kao
uzajamno dejstvo
između dva ili više
fizičkih tela.
 6 od 19
Materija
• Osnovno obeležje materije je kretanje.
• Pod kretanjem materije podrazumevaju se sve promene, kao
što su promene položaja tela u prostoru, topljenje metala,
gorenje, prenošenje naslednih osobina na potomstvo, proces
ljudskog mišljenja.
• Karakteristika materije u kretanju je promena u energiji.
• Svako telo poseduje određenu energiju koja se javlja u više
različitih oblika: mehanička, električna, hemijska, toplotna,
svetlosna i nuklearna energija.
• Pri kretanju materije dolazi do pretvaranja jednog oblika
energije u drugi, ali se ukupna energija ne menja
 7 od 19
Materija
• Materija se kreće i kada se menja, npr., sve što je živo stari;
lišće je u proleće zeleno a u jesen žuto...
• Postojanje materije se ispoljava u prostoru i vremenu kroz
kretanje, što omogućava njene različite promene.
• Prilikom tih promena materija se ne stvara niti troši, ona
samo prelazi iz jednog oblika u drugi.

•Materija ima masu, energiju, zapreminu, električne i

magnetne osobine.
 8 od 19
Materija
• Svaki stupanj organizacije meterije karakteriše se i
posebnim oblikom kretanja.
• Uzajamna dejstva p+ i no, čiji je rezultat nastanak atomskih
jezgara, pripadaju fizičkim oblicima kretanja.
• Nasuprot tome, uzajamna dejstva atoma, čiji je rezultat
nastanak molekula, pripadaju hemijskim oblicima kretanja.

Za razliku od fizike koja proučava promenu stanja

supstanci i materije uopšte, hemija proučava i istražuje
promene samih supstanci
 9 od 19
Materija
•Pri fizičkim promenama koje se ispoljavaju u
promeni stanja materije, vrsta supstance ostaje
nepromenjena, dok se
•Pri hemijskim promenama menja i sama supstanca,
tj. njen sastav.
•Pri hemiskim promenama nastaju i fizičke promene
koje se ispoljavaju u promeni strukture materije,
agregatnog stanja i energetskog sadržaja...
 10 od 19
Čiste supstance i smeše
• U hemiji govorimo o čistim supstancama i osnovni zadatak
hemije i jeste u tome da iz prirodnih smeša, postupcima
hemijske analize i razlaganja, izdvoji pojedine čiste
supstance - elemente i jedinjenja, ili da ih izgradi, tj.
sintetizuje veštačkim putem.
• Za neku supstancu, bilo da je element ili jedinjenje, kažemo
da je hemijski čista ako ima stalan hemijski sastav i stalna
(nepromenljiva) karakteristična svojstva (osobine).

Čiste supstance ne sadrže tragove ni jedne druge

supstance.
 11 od 19
Čiste supstance i smeše
•U prirodnim i laboratorijskim uslovima praktično
nikada ne možemo dobiti apsolutno čistu supstancu.

•Primese, makar u milijarditim delovima, u uslovima

današnje tehnike i tehnologije, moraju biti prisutne.

•I na najčistijim uzorcima supstanci koje se

upotrebljavaju kao hemijski reagensi („Pro analyzi“)
moraju naznačiti vrsta i količine primesa.
 12 od 19
Fizička i hemijska svojstva supstanci
•Fizička svojstva ispoljavaju se pri fizičkim
promenama supstanci.
•To su na primer: gustina, tvrdoća, Tt, Tk, kristalni
oblik, rastvorljivost, električna i toplotna
provodljivost itd.
•Hemijska svojstva ispoljavaju se pri hemijskim
promenama (hemijskim reakcijama) kada se
supstance međusobno sjedinjavaju gradeći složenije,
ili razlažu gradeći jednostavnije (prostije) supstance.
 13 od 19
Postupci za dobijanje čistih supstanci
• Na osnovu poznavanja fizičkih i hemijskih svojstava
supstanci, mogu se uvesti postupci za njihovo dobijanje, s
obzirom da se elementi i jedinjenja u prirodi najčešće nalaze
u obliku homogenih ili (još češće) heterogenih smeša.
• Frakciona kristalizacija (≠ sposobnost rastvorljivosti)
• Frakciona kondenzacija i destilacija(≠ Tk)
• Sedimentacija (≠ gustina, ≠ brzine taloženja)
• Dekantovanje (tečnost od taloga – delimično odvajanje )
• Filtracija (tečnost od taloga – potpuno odvajanje)
• Flotacija - u rudarstvu (hidrofilne sa H2O stvaraju suspenziju)
 14 od 19
ČISTE SUPSTANCE
ČISTE SUPSTANCE:
elementi i jedinjenja
HEMIJSKI ELEMENTI HEMIJSKA JEDINJENJA
– Najjednostavnije supstance – Složene supstance
– Supstance koje se hemijskim promenama – Supstance koje se hemijskim promenama MOGU
NE MOGU razložiti na jednostavnije supstance razložiti na jednostavnije supstance;
– Supstance koje se sastoje od dva ili više elemenata
Npr: kiseonik, azot, vodonik, hlor, jod, Npr: voda, šećer, kuhinjska so, aceton, alkohol, plavi
aluminijum, živa, srebro, zlato, bakar ... kamen, soda-bikarbona ...
– 118 hemijskih elemenata (PSE) – 23 do 50 miliona jedinjenja
SUPSTANCA
ČISTE SUPSTANCE – ne sadrže druge supstance SMEŠE sadrže više supstanci - čine skupove supstanci

ELEMENTI JEDINJENJA
 15 od 19
Istorija
• Tales – grčki filozof – samo 1 element – H2O
• Njegovi savremenici – vazduh... vatra...
• Empedokle – 4 elementa – voda, vazduh, vatra i zemlja.
• Robert Bojl – 1661.g. – Hem. elem. je prosta sup. koja se ne
može razložiti na još prostije, niti od još prostijih izgraditi.

• Lavoazije – 1789.g. – tablica od 21 elementa

D.I.Mendeljejev – 1869.g. – PSE – 63 elementa

PSE 16 od 19
PSE 17 od 19
PSE - ŠIROK 18 od 19
PSE - 8 grupa A i B 19 od 19