Odnos pedagogije i drugih nauka

 Nijedna nauka koja se bavi čovekom ne može biti zatvoreni sistem

 Pedagogija kao društvena nauka povezana je sa drugim naukama koje se bave
proučavanjem prirode, ljudskog društva i čoveka, koje direktno ili indirektno proučavaju
čoveka kao društveno biće ili koje se bave proučavanjem njegove telesne prirode i
psihičkog života
 Predmet pedagoške nauke jeste vaspitanje, ali ona nije jedina koja se njime bavi, niti
ona može proučavati vaspitanje bez proučavanja i srodnih problema
 Nauke i naučne discipline su povezane, međusobno uslovljene i podelu među njima
vršimo samo uslovno i iz teorijskih razloga
 Vaspitanje je veoma složen i promenjiv fenomen – neophodno je da se srodne nauke
međusobno povezuju, potpomažu i nadopunjuju
 Često se govori o potrebi za interdisciplinarnim istraživanjima (integrisani pristup
naučnih disciplina unutar pedagoške nauke) i multidisciplinarnim istraživanjima
(usklađen istraživački rad tima stručnjaka iz različitih nauka)

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 1
Najneposrednija i
najočiglednija veza između
pojedinih nauka ostvaruje se
preko tzv. graničnih
naučnih disciplina
(pedagoška psihologija,
pedagoška sociologija,
filozofija vaspitanja,
ekonomika obrazovanja,
pedagoška statistika,
pedagoška antropologija ...)

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 2
 Pedagogija i filozofija
 Filozofija teži da odgovori na osnovna pitanja čovekove egzistencije: šta je čovek,
kakva je njegova priroda i suština, kakva je njegova misija i sudbina, šta je smisao
njegovog života, rada i postojanja, šta je to društvo, ...

 Sva ta pitanja su i u osnovi svake pedagoške koncepcije – filozofi koji su se bavili

ovim pitanjima razvoja čoveka i društva obično su se istovremeno bavili i osnovnim
pitanjima vaspitanja, a pre svega pitanjima određivanja smisla i cilja vaspitanja

 U osnovi svake pedagogije neizbežno leži neka filozofska koncepcija

 Dobru ilustracije trajne povezanosti nalazimo i u istorijskom razvoju pedagogije (od

Sokrata, Platona, Aristotela, preko Rusoa, Loka, Kanta, Marksa, Djuja, do Rasela,
Vajtheda, ...)

 Pod direktnim ili indirektnim uticajem najpoznatijih filozofa konstituisane su i

pragmatistička pedagogija, egzistencijalistička pedagogija, marksistička pedagogija, ...

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 3
 Dakle, njihova povezanost proističe iz same prirode vaspitanja, iz osnovnih pitanja
pred kojima se nalazi svaka pedagoška koncepcija

 Pedagogija i pedagozi su naročito zainteresovani za razvoj filozofskih disciplina kao

što su etika (moralno vaspitanje), aksiologija (sistem vrednosti), logika (koja pročava
oblike valjane, pravilne misli i metode naučnog saznanja), gnoseologija (teorija
saznanja), estetika i tako dalje.

 Filozofija nam pomaže da shvatimo karakter i cilj vaspitanja, odredimo njegovo mesto
u društvu, neposredne zadatke i perspektive razvoja, kao i da se shvati da su promene
u društvu uslovljene, pored ostalog, vaspitanjem kao jednim od bitnih činilaca
društvenog života.

 Etika (nauka o moralu) – upoznaje nas sa time šta je moral, određuje njegovu suštinu
i daje moralni kodeks, ukazuje na moralne vrednosti i usmerava moralnu delatnost
ljudi. Na ovaj način ona daje stabilnu osnovu teoriji moralnog vaspitanja koje je bitna
komponenta svestrano razvijene ličnosti i značajan zadatak pedagogije.

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 4
 Logika je veoma usko povezana sa nastavnim procesom. Nastavna građa koja
sadrži sistem činjenica i generalizacija o kretanju i razvoju objektivne stvarnosti
ima svoj logički sled. S obzirom da sistem nastavne građe izražava logiku kretanja
objektivne stvarnosti, mora i metodički način obrade nastavne građe biti usklađen
sa zakonima logike, što je bitan činilac u osposobljavanju vaspitanika da logički
misle.

♣ Pedagogija mora polaziti od osnovnih stavova logike u objašnjavanju procesa

vaspitanja i obrazovanja kao društvene kategorije i kao sistema pojmova, sudova i
zaključaka koje treba usvojiti.

 Estetika je naročito značajna za teoriju estetskog vaspitanja. Estetika istražuje

pojave lepog u prirodi, životu i delima umetnosti, idejni sadržaj i društvenu ulogu
umetnosti, njen smisao u razvoju celovite ličnosti.

♠ Uslovi za osposobljavanje učenika za posmatranje, doživljavanje, ocenjivanje i

stvaranje lepog su široka pedagoška kultura pedagoga, filozofsko obrazovanje,
psihološka i estetička kultura, poznavanje učenika, pojedinih umetnosti i osnova
opšte estetike.

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 5
 Pedagogija i sociologija
 Sociologija proučava opšta zajednička svojstva društvenih pojava i odnosa
među ovim pojavama
 Bavi se proučavanjem zakonitosti strukture, razvitka i funkcionisanja pojedinih
društveno - ekonomskih formacija kao i problema prelaza jednih formacija u
druge

 U proučavanju i usmeravanju teorije vaspitanja pedagogija mora poštovati

osnovne probleme do kojih je došla sociologija

 Sociologija vaspitanja - spona između sociologije i pedagogije

 Vaspitanje je oduvek društveno uslovljeno i ostvaruje se u određenim

društvenim strukturama, kao što su porodica, škola, dečja organizacija i sl.

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 6
 Vaspitanje ima svoje sociološko značenje koje treba otkriti i upoznati, ako želimo
da pedagoške koncepcije odgovaraju aktuelnoj društvenoj stvarnosti i društvenim
potrebama

 Za pedagogiju su značajna sociološka proučavanja društvene strukture, društvenih

odnosa, socijalnih razlika, povezanosti i suprotstavljenosti pojedinih socijalnih
grupa, a naročito istraživanja iz oblasti socijalizacije ličnosti.

 Društveno uređenje, socijalna struktura društva i pojedinih društvenih grupa (npr.

porodice) polazna su osnova u proučavanju većine školskih i pedagoških pitanja.
Saznate društvene zakonitosti pomažu i omogućuju proučavanje i objašnjavanje
pedagoških zakonitosti.

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 7
 Pedagogija i psihologija
 Veoma bliske, srodne i tradicionalno povezane nauke – laici ih često i ne razlikuju

 Psihologija je nauka o psihičkom životu, fenomenima i uslovima pod kojima se

razvija i manifestuje

 Bez poznavanja čoveka (njegovog psihičkog razvoja) ne može biti uspeha u vaspitnom
procesu

 Psihološka saznanja su u osnovi svih shvatanja i koncepcija vaspitanja

 Na temeljima psihološkog poznavanja vaspitanika, usmerava se vaspitni proces

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 8
 Psihologija deteta proučava psihički razvitak u periodu detinjstva,
psihologija mladosti obuhvata čitav mladalački razvitak, dok
pedagoška psihologija na osnovi proučavanja razvitka pojedinih psihičkih funkcija
pruža smernice za delotvoran, pravilan i uspešan vaspitno-obrazovni rad.

 Na mnogim psihološkim školama i pravcima zasnivaju se i razvijaju mnoge

koncepcije vaspitanja i pedagogije u proteklih stotinak godina (bihejvioristička,
funkcionalna, psihoanalitička, dinamička,...)

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 9
 Pedagogija i istorija
 Istorija kao učiteljica ljudskog društva pruža dragocene podatke pedagogiji

 Pomaže razumevanju zakona razvoja ljudskog društva, proučavanju društveno-

ekonomskih, političkih i kulturnih prilika određene epohe, daje izvore da se izvrši

rekonstrukcija kakvo je vaspitanje bilo i da se izvuku za današnju praksu vaspitanja

korisni zaključci.

 Da bismo sagledali razvoj pedagoške teorije i prakse u prošlosti moramo polaziti od

istorijskih fakata, od društvenog, ekonomskog, kulturnog i političkog razvitka i prilika.

 Pedagogija pruža podatke iz oblasti vaspitanja kroz vekove koji mogu biti dragoceni i

istoriji za svestranije sagledavanje razvoja društva i njegove kulture.

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 10
 Pedagogija i književnost
 Književnost je veoma značajna za pedagogiju.

 Razvoju pedagoške misli u velikoj meri su pomogla književna dela u kojima se pored
pedagoških ideja mogu naći i primeri vaspitno-obrazovne prakse koja je vredna i za
današnji nastavni rad.

 Književna dela se ne mogu mimoići kada se obrađuje ma koji ozbiljniji pedagoški

problem.

 Od velikog značaja su dela Rusoa, Šekspira, Getea, Hemingveja, Balzaka, Foknera,

Tolstoja, Makarenka, Dikensa, Moliera, ... U njihovim delima opisivani su porodična i
školska sredina, bavili su se psihologijom ličnosti, odnosima među ljudima, a u njima
se mogu pročitati i podaci korisni za sagledavanje psihologije vaspitača.

 Pedagoške rasprave i pedagoška praksa inspirisali su mnoge da u svojim književnim

delima obrade pedagoške probleme (Šekspir, Ruso, Tolstoj, Dostojevski, Gete, Hese,
Makarenko, i drugi).

Opšta pedagogija
31.1.2020. Odnos pedagogije i drugih nauka 11