Студент: Маровић Александар M059/11 Професор: Супић Новица

1. Ефикаснија социјална заштитa

Табела 1. Број корисника социјалних трансфера (у 000)
2000 2001 2002
Социјална помоћ (МОП) 67 115 125

Дечји додаци 494 665 497

Табела 2. Сиромаштво деце

Западна Централна Источна Југоисточна

Укупно Београд Војводина
Србија Србија Србија Србија

Стопа

сиромаштва 10,4 6,8 7,6 14,5 11,2 9,7 16,8

у%
1.1 Циљеви и стратешки правци
Циљ у наредном периоду мора бити и знатно ширење социјалне заштите осталих угрожених група

 Општа социјална политика нужно мења начела, а нова би могла бити следећа:
 Проширење суверености појединаца
 Помоћ онима који пате и који су немоћни.
 Конкуренција
 Нова улога државе..
 Већа улога локалних заједница.
 Здраво финансирање

 Код социјалне помоћи потребне промене су:

 апсолутна “линија сиромаштва”

 нова “линија сиромаштва” била би једнака на целој територији Србије
 индексација
 “линија сиромаштва” требало би да буде повишена у односу на садашњу код социјалне помоћи
 повољније респектовање трошкова одржања вишечланих домаћинстава
 за радно способне, државна подршка може бити само привремено средство за преживљавање
 преиспитивање постојећих рестриктивних решења о имовинском цензусу
 јачање теренског рада
 2. Бољи положај пензионера и старих
Табела 1. новембар 2002.
Број пензионера Просечна пензија
у 000 у динарима
Фонд запослених 1.254,0 6.676
Фонд самосталаца 42,9 6.833
Фонд пољопривредника 212,2 1.801
УКУПНО 1.509,1 6.078

Стопе сиромаштва
Укупно Београд Војводин Западна Централна Источна Југоисточна
а Србија Србија Србија Србија

Пензионери 10,9 8,3 9,6 12,6 8,5 13,2 19,2

Стара
лица, 65+, 19,8 23,0 20,2 13,7 18.7 9,4 32,7
без пензије
Сви стари,
14,8 12,7 13,7 12,1 13,6 12,0 26,1
65+
Извор: АЖС
 2. Бољи положај пензионера и старих
Сиромаштво пензинера према типу домаћинства
Тип домаћинства Стопа сиромаштва
Једночлано пензионерско домаћинство 10,4
Двочлано пензионерско домаћинство 9,0

Мешовита домаћинства без запослених, а са пензионерима

16,7
као основним храниоцима
Остала мешовита домаћинства 8,1
Просек 11,0
Извор: АЖС

Сиромаштва старијих лица (65+) према типу домаћинства

Тип домаћинства Стопа сиромаштва

Старачко једночлано домаћинство 13,7
Старачко двочлано домаћинство 16,9
Мешовита домаћинства* 13,8
Просек 14,1
2.1 Циљеви и стратешки правци деловања
Основни циљеви државне политике према старијима требало би да буду:
 повећање животног стандарда пензионера и других старих лица, а у складу са растом стандарда осталих
грађана;
 смањење сиромаштва међу пензионерима и другим старим лицима, како по учешћу броја сиромашних у
укупном броју ове популације, тако и по апсолутном броју сиромашних;
 смањење дубине сиромаштва преосталих сиромашних старијих лица и
 јачање ванинституционалне и услужне заштите посебно угрожених старих лица.

Основни циљеви структурне реформе пензијског система требало би да буду:

 обезбеђење стабилних и довољно високих пензија за све;
 стварање финансијски одрживог пензијског система;
 повећање домаће штедње и убрзање привредног развоја;

Повишење старосне границе за пензионисање

Сада се запослени прерано пензионишу

Повећање продуктивног капацитета земље
Финансијска неодрживост садашњег пензијског система.
3. Здравствена заштита у функцији смањења сиромаштва
Основни показатељи здравственог стања

 Очекивано трајање живота на рођењу је 2000/01. било 75,16 година за особе женског пола у централној Србији и
скоро за две године ниже у Војводини (73,46), а за особе мушког пола 69,93 година у централној Србији и за
више од две године ниже у Војводини, (67,86).

Главни узроци смрти

Групе Број лица % укупног Извор података

становништва
Савезни регистар оболелих
Оболели 1.198 0,02% од
HIV/AIDS AIDS сиде
Туберкулоза 7.065 0,09% Здравствена статистика
Хронична 15.000 0,20% Здравствена статистика
бубрежна
инсуфицијенција

Шећерна болест 200.000 2,67% Здравствена статистика

Психозе 28.117 0,37% Здравствена статистика

Укупно 7.498.001 Коначни резултати пописа
становништво
3.1 Циљеви и стратешки правци
Циљ стратегије смањења сиромаштва у здравственом сектору јесте унапређење здравља становништва и посебно
смањење неједнакости у здрављу путем побољшања здравља осетљивих популационих група.

1. Обезбеђење финансијски доступних здравствених услуга за социјално угрожене групе

2. Повећање ефективности и ефикасности коришћења ресурса
3. Побољшање квалитета здравствених услуга посебно за осетљиве популационе групе

Стратешки правци деловања, мере и активности

1. Реформа система финансирања

2. Боља расподела средстава
3. Реформа примарне здравствене заштите и преструктурирање болница
4. Развој националних програма за посебно осетљиве популационе групе
5. Увођење здравственог информационог система (прилагођеног за праћење утицаја транзиције на
сиромашне и посебно осетљиве групе)
6. Потребне промене у институционалној и законодавној сфери
 4. Образовање у функцији смањења сиромаштва
Стање и проблеми

% Материјално Релатив Структура

% ни
недовоњно укупног Структура Дубина Оштрина
сиромашн ризик
обезбеђених их сирома становништва сиромашних сиромаштва сиромаштва
(МНО) преко 15 г.
штва
Незавршена
основна 36.1% 21.5% 102.5% 17.5% 35.4% 5.1% 1.8%
школа
Основна
25.4% 14.3% 33.9% 23.3% 31.2% 3.1% 1.0%
школа
Средња
15.1% 6.9% -35.1% 47.5% 30.8% 1.2% 0.3%
школа
Виша
7.8% 2.9% -72.8% 5.1% 1.4% 0.4% 0.1%
школа

Факултет 5.6% 2.0% -81.4% 6.6% 1.2% 0.4% 0.1%

УКУПНО 20.0% 10.6% - 100% 100% 2.2% 0.8%

У 2000. у односу на 1990. годину БДП формалног сектора прерачунат у америчке доларе био је мањи за 70%.
 4. Образовање у функцији смањења сиромаштва
Статистички подаци о основном и средњем образовању

Основне школе Средње школе

В Број школа (укључујући издвојена
3.607 475
одељења)

Број ученика 711.954 323.490

Број наставника 43.767 24.694

Број стручних сарадника 1.858 1.171

Однос ученик/наставник 16,2 13,2

Нормативна основа образовног система у Републици Србији

1. Ниже образовање
2. Више и високо образовање
 4. Образовање у функцији смањења сиромаштва
Образовање деце из маргинализованих социјалних група

 Образовање деце са инвалидитетом

Укупно %
Дечаци % Девојчице
ученици

Основна
7560 4488 59,37 3072 40,63

463
Средња 1269 806 63,51 36,49

8829 5294 59,96 3535 40,04

• Образовање Рома
• Образовање одраслих
 4.1 Циљеви и стратешки правци деловања
Циљеви

Прво, повећање шансе за запошљавање преко повећања образованости популације, и то стицањем виших и боље
примерених квалификација

Друго, повећање ефикасности образовног сектора

Стратешки правци реформе образовног система у циљу смањивања сиромаштва

 Нови Закон о основама система образовања и васпитања

 Реформа предшколског васпитања
 Реформа основног образовања са аспекта смањења сиромаштва
 Високо образовање
 Образовање одраслих у Стратегији за смањење сиромаштва
 Реформа образовања маргинализованих социјалних група
5. Регионални, рурални и урбани
аспекти смањења сиромаштва
Регионални аспекти сиромаштва
% % Релативни Структура Структура Дубина Оштрина
сиромашни сиромаштв сиромаштв
МНО сиромашних ризик ук. х а а
сиромаштв
а становн.
Београд - 15,0
7,9% -25,5% 21,1% 15,8% 1,5% 0,5%
укупно %
Урбано 13,2% 6,9% -34,9% 17,2% 11,2% 1,2% 0,4%
Рурално 22,9% 12,2% 15,1% 4,0% 4,6% 2,9% 1,0%
Војводина - 18,4
8,8% -17,0% 27,1% 22,5% 1,9% 0,6%
ук. %
Урбано 16,0% 6,8% -35,8% 15,4% 9,8% 1,3% 0,4%
Рурално 21,5% 11,5% 8,5% 11,7% 12,7% 2,6% 1,0%
Западна 23,9
13,5% 27,4% 11,2% 14,2% 2,8% 0,9%
Србија-ук. %
Урбано 22,7% 12,1% 14,2% 4,3% 5,0% 1,9% 0,5%
Рурално 24,7% 14,4% 35,8% 6,8% 9,3% 3,4% 1,2%
Централна 19,5
10,2% -3,8% 17,3% 16,6% 2,2% 0,7%
Србија-ук. %
Урбано 15,2% 6,9% -34,9% 8,5% 5,5% 1,4% 0,5%
Рурално 23,7% 13,2% 24,5% 8,8% 11,1% 3,0% 1,0%
Источна 17,4
10,1% -4,7% 9,3% 8,9% 2,3% 0,8%
Србија-ук. %
Урбано 14,3% 9,2% -13,2% 4,4% 3,8% 2,0% 0,7%
Рурално 20,2% 10,9% 2,8% 4,9% 5,1% 2,6% 1,0%
Југоисточн
29,8
а Србија- 16,6% 56,6% 14,0% 22,0% 3,6% 1,2%
%
ук.
Урбано 21,3% 10,0% -5,7% 6,7% 6,3% 2,2% 0,7%
Рурално 37,7% 22,7% 114,2% 7,3% 15,7% 5,0% 1,7%
Укупно 20,0
10,6% - 100% 100% 2,2% 0,8%
%
5. Регионални, рурални и урбани
аспекти смањења сиромаштва
Ниво развијености општина (индекс)

Изнад 150
100 -150

75 - 100

50 - 75

до 50
5.1 Циљеви и стратешки правци
 Основни метод смањења регионалног сиромаштва јесте полицентрични развој, односно децентрализован
развој који у основи садржи три комплексна међузависна задатка: ублажавање структурних проблема и
регионалних неравномерности; рационално коришћење фактора развоја свих подручја; сузбијање тенденције
прекомерне урбане концентрације привредних активности и становништва.

 Основни стратешки правци регионалне стратегије за смањење сиромаштва усклађени са принципима EU су:

1. Подстицање развоја регионалних политика кроз међуопштинску сарадњу

2. Партнерство
3. Супсидијарност
4. Усклађеност
5. Програмско усмерење
6. Суфинансирање
5.2 Рурални аспекти сиромаштва
Стање и узроци сиромаштва руралног становништва

Рурално сиромаштво према регионима у Србији 2002.

Структура Дубина
Стопа сиромаштва сиромашних сиромаштва
Београд 12,2% 7,7% 2,9%
Војводина 11,5% 21,7% 2,6%
Западна Србија 14,4% 15,9% 3,4%
Централна Србија 13,2% 19,0% 3,0%
Источна Србија 10,9% 8,7% 2,6%
Југоистoчна Србија 22,7% 26,8% 5,0%
УКУПНО 14,2 100

Сиромаштво међу старачким руралним домаћинствима у Србији 2002.

Стопа Структура Дубина

сиромаштва сиромашних сиромаштва
Старачко једночлано 20,0% 17,5% 4,7%

Старачко двочлано 21,9% 14,7% 4,6%

Остала домаћинства 12,8% 67,8% 3,0%
Укупно рурално 14,6% 100% 3,4%
5.2 Рурални аспекти сиромаштва
Рурално сиромаштво према социо – економском статусу у Србији у 2002.

Стопа Структура Дубина

сиромаштва сиромашних сиромаштва

Запослени 9,0% 14,5% 1,9%

Послодавци и самозапослени 12,4% 3,6% 3,2%

Пољопривредници 10,7% 8,6% 2,0%

Остали активни 15,4% 2,3% 3,3%

Незапослени 20,0% 17,1% 4,9%

Пензионери 15,7% 23,7% 3,6%

Остали неактивни 17,2% 30,2% 4,1%

Укупно 14,3% 100% 3,3%

Извор: АЖС 2002.

5.3. Циљеви и стратешки правци деловања
Смањивање урбаног сиромаштва

 Охрабрити локалне власти да преузму одговорност за свеукупни и

одрживи економски и социјални развој.
 Иницирање блиске сарадње са цивилним друштвом, укључујући
сиромашне, као и са приватним сектором, у циљу унапређења система
управљања и одлучивања.
 Промовисати социјалну кохезију кроз социјално и економско јачање
друштва.
 Иницирати стамбену реформу са циљем да се:
 Одговарајућим прописима прецизно дефинисати минималне стандарде
становања.
 Побољшати урбанистичко планирање и развој инфраструктуре
уважавањем потреба сиромашних у програмима и плановима просторног
и урбаног развоја.
 6. Еколошки аспекти смањења сиромаштва
Стање и проблеми
 Здравље и животна средина
 Угрожене категорије друштва и погоршање стања животне
средине
 Сиромаштво и погоршање стања природних ресурса
 Сиромаштво и неотпорност према природним непогодама
6.1 Циљеви и стратешки правци
Циљеви
Миленијумски развојни циљеви у области екологије

Индикатор 1990 1995 1999 2000

Обезбеђење одрживости животне средине
Области под шумом (у милионима хектара) 2,995* 2,934* НА 2,887**
Заштићене природне области (проценат од
НА 3,24 НА 3,23***
укупног земљишта)
БДП по јединици енергетске потрошње
(US$ /
1,85 1,28 1,28
кое)
Емисије CO2 (МТ по глави становника) 3,6 1 2,9 4,6***
Стратешки правци деловања, мере и активности

• Унапређење система водоснабдевања

• Унапређење система канализације
• Чишћење еколошких црних тачака у Србији

Потребни финансијски и други ресурси

• развој постројења за одлагање опасног отпада у Србији;

• побољшање у постројењима за уклањање чврстог отпада;
• развој постројења за третман отпадних вода;
• решавање значајних проблема загађења у еколошким црним тачкама;
• побољшање водоснабдевања у руралним и урбаним сервисима водоснабдевања.
7. ТРОШКОВИ СТРАТЕГИЈЕ ЗА
СМАЊЕЊЕ СИРОМАШТВА
Средњорочни макрофискални оквир

Централни и локални буџети и

спољње финансирање
УКУПНО 1,91
Социјална заштита 0,28
Образовање 0,58
Здравствена заштита 0,30
Запошљавање и развој МСП 0,42
Децентрализација, локална и јавна управа 0,05
Регионални развој 0,05
Рурално сиромаштво 0,06
Урбано сиромаштво 0,12
Заштита животне средине 0,01
Људска права 0,03
Мониторинг и евалуација 0,00
7.1 Процена трошкова приоритетних
активности ССС
Принципи на којима се заснива употреба средстава везаних за трошкове ССС
су следећи:
 нагласак на буџетским уштедама и рационализацији рада министарства,
локалних и других државних органа.
 расподеле средстава дефинисане су на такав начин да обезбеде постепено
постизање дефинисаних циљева у складу са свеукупним макро/фискалним
оквиром;
 учешће фискалних извора у укупним средствима за реализацију ССС
расте, што је у складу са циљем да Србија у средњорочном периоду (до
краја ове деценије) буде способна да самостално решава проблем
сиромаштва;
 неопходност одржавања равнотеже између средстава намењених за
ублажавање последица (социјална заштита) и средстава намењених за
отклањење узрока сиромаштва (образовање, здравство, запошљавање и
развој МСПП и др.).
8. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА И ПРАЋЕЊЕ СПРОВОЂЕЊА
СТРАТЕГИЈЕ ЗА СМАЊЕЊЕ СИРОМАШТВА
Имплементација програма ССС

 Прво, с обзиром на целокупну ситуацију везано за сиромаштво у Србији, кључно је обезбедити ефикасну и брзу
имплементацију мера и активности предвиђених Стратегијом, обраћајући пажњу на приоритете и редослед спровођења.
 Друго, имајући у виду дугорочни карактер и сложеност Стратегије, неопходно је обезбедити одрживу институционалну
основу која ће развијати дугорочно власништво над Стратегијом и њеним спровођењем како у државној управи, тако и
ширем политичком окружењу.

Праћење (мониторинг) имплементације ССС

Систем за праћење и процену резултата треба да обухвати све фазе у спровођењу Стратегије:
 праћење ефикасности спровођења дефинисаних активности у оквиру Стратегије (Input, Process and Output
Monitoring);
 праћење нивоа, тренда и профила сиромаштва у циљу правовременог (у случају потребе) редефинисања
појединих сегмената Стратегије;
 омогућавање учествовања сиромашних у спровођењу ССС;
 увођење одговорности за резултате учесника у примени Стратегије.
8.1 Постојећа истраживања/индикатори од интереса за
праћење сиромаштва
 Актери у прикупљању података од интереса за праћење сиромаштва
 Разне методологије праћења сиромаштва
 Проблеми са постојећим изворима података

Дефинисање система за праћење примене и резултата Стратегије за смањење сиромаштва

 Дефинисање скупа индикатора сиромаштва (Миленијумским развојним циљевима, дефинисање

секторских индикатора (процесни и исходни))

Извори података и захтеви према статистичком систему, алтернативни извори

 Ревизија постојеће Анкете о потрошњи становништва, омогућавање примене стандардних методологија

праћења сиромаштва
 Анализа и ревизија постојећег Мастер плана статистичких истраживања у складу са захтевима за праћење
остварења циљева Стратегије и Миленијумских циљева
 Подстицање развоја алтернативних мрежа за прикупљање података
 Омогућење учешћа заинтересованих актера, цивилног друштва и посебно угрожених група у праћењу примене
и резултата Стратегије.
 Улога цивилног друштва и НВО сектора у праћењу примене и резултата Стратегије
8.2 Улога цивилног друштва и НВО сектора у
праћењу примене и резултата Стратегије
Евалуација спровођења и успеха ССС
Предвиђена је редовна годишња евалуација примене
и резултата Стратегије у свим досада дефинисаним
секторима

Организација система за праћење

Предвиђена је секторска организација тимова за
праћење Стратегије
ХВАЛА НА ПАЖЊИ 