FORENZIKA

Valentina Purić
◦FORENZIKA forensis = “pred forumom„
◦ Primena fundamentalnih i primenjenih nauka u cilju reševanja pitanja
relevantnih za pravosudni sistem / identifikacija.
◦Forenzička genetika predstavlja naučnu disciplinu koja se bavi primenom
genetičkih analiza biološkog materijala u cilju ustanovljavanja činjenica u
sudskom postupku.
◦ Идентификација особа помоћу анализе ДНК (ДНК профилисање) представља рутинску
процедуру савремене форензике и омогућава нам да, помоћу мале количине биолошког
материјала, идентификујемо особу којој тај материјал припада.
DNK u biometrijsko-forenzičkim
identifikacijama
◦ Zašto DNK?
◦ • Univerzalnost
◦ • Jedinstvenost – Jendojajčani blizanci
◦ • Nepromenljivost
◦ • Dostupnost – Može se izolovati iz mnogih izvora
◦ • Praksa korišćenja u forenzici – Veza dokaza sa MKD i osoba
Primena

◦ • Identifikacija žrtava i učinioca krivičnih dela

◦ • Utvrđivanje očinstva
◦ • Utvrđivanje rodbinskih veza u imigracionim slučajevim
◦ • Identifikacija nestalih osoba
◦ • Utvrđivanje osobe koja je upravljala vozilom u automobilskim nesrećama
◦ • Nezakonito ubijanje divljači
DNK tipizacija

◦ • Identifikacija se zasniva na poređenju DNK profila dobijenog iz biološkog traga sa DNK

profilom osobe za koje se sumnja da je ostavila taj trag
◦ •Neophodan je opipljiv uzorak
◦ Za razliku od otiska, slike ili zapisa
◦ Poređenje/Utvrđivanje identiteta se ne obavlja u realnom vremenu i sve faze procesa nisu
automatizovane
◦ Ne postoje šabloni i ekstrakcija karakteristika
◦ Poređenje se vrši na osnovu pravih uzoraka
◦ Sastav DNK niti
◦ Kodirajuće sekvence (geni)
◦ Nekodirajuće sekvence
◦ Geni
◦ • Svaki gen ima dve forme – aleli (varijanta jednog gena)
◦ • Jedan od dva alela nasleđen je od majke, a drugi od oca

◦ Aleli u kontekstu DNK profilisanja/u DNK profilu prikazani aleli na analiziranom lokusu pročitani sa
elektroferograma
◦ • Otkriven jedan alel – homozigotni lokus
◦ • Otkrivena dva alela – heterozigotni lokus
◦ • Otkriveno više od dva alela – uzorak sadrži DNK više osoba
◦ Koji delovi DNK su značajni za utvrđivanje identiteta?
◦ • 99.7% ljudske DNK je isto kod svih ljudi
◦ • 0.3% ljudske DNK (~ 1 milion nuikleotida) je varijabilno (JEDINSTVENO za svaku osobu)
◦ Šta su STR?
◦ Primer: ATGCCCATGCCCATGCCCATGCCCATGCCCATGCCCATGCCC
◦ Sekvenca ‘ATGCCC’ sadrži 6 nukleotida, koji se ponavljaju 7 puta
◦ • Visoko varijabilni nekodirajući segmenti DNK koji se ponavljaju
◦ – Stabilni kod pojedinaca
◦ – Različiti među pojedincima – veliki polimorfizam u populaciji
◦ STR

◦ Učestalo heterozigotni

◦ Jasno ponavljajuće regione

◦ Jasno određene varijante

◦ Jednostavno se umnožavaju i ponavljajuhttp

ODREĐIVANJE POLA

◦ • Gen za protein amelogenin

◦ • I na X i na Y hromozomu
◦ • Žene – Homozigoti XX – jedan proizvod
◦ • Muškraci – Heterozigoti XY – dva proizvoda
Koraci u identifikaciji osoba putem DNK
◦ 1. Uzorkovanje
◦ 2. Ekstrakcija DNK / Izolovanje
◦ 3. Amplifikacija DNK / PCR
◦ 4. Razdvajanje i detekcija DNK fragmenata /Elektroforeza i Genotipizacija – imenovanje alela
◦ 5. Poređenje i interpretacija rezultata
1. UZORKOVANJE
◦ Biološki tragovi, koji sadrže DNK, predstavljaju vrstu fizičkih dokaza – Skoro sve ćelije sadrže DNK – Stalno
ostavljanje tragova kroz gubitak ćelija • Nisu uvek vidljivi ljudskim okom
◦ Izvori DNK u ljudskom telu
◦ • Telesne tečnosti: – Krv – Sperma – Pljuvačka – Urin – Feces – Vosak iz ušiju – Povraćeni sadržaj – Vaginalni bris
◦ • Tkiva: – Koža – Kosti – Kosa – Nokti
◦ Potencijalni izvori ljudske DNK za forenzičke analize • Otisci prstiju • Oružje • Ugrizi • Žvakaća guma • Paketići
droge koji su prethodno držani u ustima • Opušci cigareta • Maramice, posteljina • Korišćene koverte i markice •
Escajg • Odeća • Korišćene čaše, flaše i konzerve • Četke za kosu • Četkice za zube • Obuća, čarape • Hanzaplast •
Korišćeni špricevi • Odbačeni kondomi • Cucle • Konac za zube • Brijači • Znojave majice
◦ Biološki tragovi mogu biti od presudne važnosti kao dokazna sredstva u sudskom postupku - poštovanje određenih
procedura za otkrivanje, dokumentovanje, prikupljanje i čuvanje bioloških tragova • Ove procedure imaju za cilj
sprečavanje kontaminacije uzoraka
Ekstrakcija DNK
◦ Izolovanje DNK od ostatka ćelijskog sadržaja
◦ Koristimo fabrički kit za ekstrakciju DNK InstaGene Matrix (Bio-Rad). То је 6% rastvor
specifične smole (Chelex) koja vezuje inhibitore PCR reakcije koji se oslobađaju lizom ćelija.
DNK ostaje u supernatantu spremna za dalje korake..
 3. AMPLIFIKACIJA
◦ Amplifikacija DNK u laboratrojii
◦ Lančana reakcija polimeraze PCR
◦ Enzimska reakcija koja omogućava amplifikaciju segmenata DNK
kroz termalne cikluse – Eksponencijalno povećava inicajalni broj kopija DNK
◦ Za reakciju su potrebni sledeći elementi

◦ Izolat DNK (ćelijska DNK koja služi kao matrica)

◦ Pufer
◦ Prajmeri (kratke jednolančane DNK koje su po redosledu nukleotida komplementarne
krajevima fragmenata koje želimo da umnožimo)
◦ Nukleotidi
◦ Enzim DNK polimeraza
4. RAZDVAJANJE I DETEKCIJA DNK
FRAGMENATA
◦ Željeni DNK fragmenti dobijeni PCR reakcijom su nevidljivi golim okom
◦ Razdvajanje se vrši na osnovu veličine DNK fragmenata procesima gel ili kapilarne elektroforeze
Poređenjem dužine amplikona sa tzv. Alelskim standardom identifikuju se aleli.
◦ Statistički proračun
◦ Indeks verodostojnosti Liklehood Ratio (LR)
◦ Učestalost alelnih varijanti u populaciji
5. POREĐENJE I DNK INTERPRETACIJA
REZULTATA
◦ Forenzička genetika se zasniva na upoređivanju DNK profila biološkog traga i DNK profila
neke testirane osobe (referentni uzorak). Ukoliko se DNK profili ne podudaraju na većini
gena, zaključak je jasan- bioški trag ne potiče od testirane osobe
◦ Ako se DNK profili biološkog traga i testirane osobe podudaraju, tada je tačna jedna od dve
tvrdnje: ili je taj trag poreklom od testirane osobe, ili je taj trag ostavila neka druga osoba
(srodna ili nesrodna sa testiranom, u zavisnosti od okolnosti slučaja). Verodostojnost ove dve
tvrdnje) upoređuje sud.
◦ PRAVOSUĐE ZAHTEVA SIGURNOST A FORENZIKA MOŽE DA PRUŽI SAMO
VEROVATNOĆU.
Rezultati DNK profilisanja

◦ Rezultati DNK profilisanja

◦ • Isključen – Upoređeni DNK profili se ne podudaraju
◦ • Nemoguć zaključak – Nedovoljna količina materijala za analizu – Uzorci više osoba (silovanje – više učinilaca)
◦ • Uključen – Upoređeni DNK profili se podudaraju– Mora se predstaviti Verovatnoća Slučajnog Podudaranja
◦ • UKLJUČEN = Svi aleli analiziranih lokusa iz spornog uzorka moraju biti isti kao aleli za te lokuse iz referentnog
uzorka profila iz baze Interpretacija rezlutata
◦ • Profil za svaki od pojedinačnih STR lokusa nije jedinstven u populaciji, već se javlja sa određenom učestalošću
◦ • Množenjem statističkih podataka o učestalosti svakog od 13 STR regiona dobija se visoko jedinstveni rezultat
◦ • Verovatnoća slučajnog podudaranja – Šansa da da se identičan DNK profil pronađe kod dve osobe u populaciji koje
nisu u krvnom srodstvu
Analize Y hromozoma i mitohondrijske DNK
◦ Varijabilni segmenti DNK na Y hromozomu i mitohondrijskoj DNK
◦ • Utvrđivanje bližeg i daljeg srodstva (braće, sestre, babe, dede, tetke, stričevi).
◦ • Y hromozom – Nasleđuju muškarci od oca
◦ • Mitohondrijska DNK – Nasleđuju muškarci i žene od majke
◦ • DNK analizom muške komponente genetičkog materijala (Y hromozom) moguće je utvrditi i daleka srodstva po
muškoj liniji
◦ Srodstvo po majčinoj liniji se može utvrditi generacijam a unazad
Utvrđivanje očinstva
◦ • Supružnici u Velikoj Britaniji se u čak 30 % brakova suočavaju sa problemom "lažnog očinstva". – Zvanične statistike tog tipa u
Srbiji ne postoje
◦ • DNK analize – Nerođene dece • 2. mesec trudnoće - Uzorci iz horionskih čupica
◦ • Poodmakla trudnoća -Uzorci iz amniona ili fetalne krvi
◦ – Rođene dece
◦ • Bukalni bris (dlake, krv)
◦ • Lična informacija i istražne / sudske svrhe – validnost na sudu
◦  DNK profil deteta se poredi sa DNK profilom potencijalnog oca
◦  Utvrđivanje očinstva se bazira na DNK analizi 16 genetskih lokusa  Preciznost rezultata se povećava ukoliko se DNK profil
deteta poredi sa DNK profilima oba roditelja
◦ • Kada potencijalni otac nije biološki srodnik deteta – Verovatnoća inkluzije 0% – Verovatnoća isključenja 100%
◦ • Kada je potencijalni otac biološki srodnik deteta – Verovatnoća inkluzije je tipično veća od 99.9%
DNK baze
◦ Dva tipa profila u DNK bazama podataka
◦ – Referentni DNK profili
◦ • DNK profil okrivljenog
◦ • DNK profil osumnjičenog
◦ • DNK profil oštećenog
◦ – DNK profili tragova
◦ • DNK profil dobijen iz biološkog traga (krv, pljuvačka, sperma, meko tkivo, kosti)