TEORIJSKA

PRIPREMA
ISTRAŽIVANJA
 TEORIJA I ISKUSTVO
svakom istinitom naucnom istrazivanju teorijsko mišljenje i čulno iskustvo se neprestano
uzajamno uslovljavaju.

eorija se rađa iz iskustva.

eorija se ne nalazi samo na kraju procesa utvrdjivanja iskustvenih pojedinačnih činjenica,

već i na njegovom početku.

straživač koji je prikupljao te podatke, pa tek onda počeo da razmišlja o teorijskom

smislu tih podataka i o zakljucima koji bi se mogli izvesti- ne bi imao mnogo izgleda na
uspeh.

eko moze utvrditi veliku masu činjenica ali ako je ta masa činjenica prikupljena bez
prethodnog cilja i reda može se desiti da ona bude bez ikakvog značaja za nauku.
PRIMER

ko nestručna lica koja nisu ovladala naučnom metodom prave na brzinu upitnike za
sprovođenje neke ankete –podaci najčešće neupotrebljivi za naučnu analizu.
 Teorijski zadaci u pripremnoj fazi
istraživanja
• Na početku istraživanja moramo utvrditi :
• 1) Šta je cilj istraživanja?
• 2) Koje su osnovne činjenice od kojih zavisi rešenje našeg problema i kako
te činjenice možemo da odredimo što preciznije?
• 3) Koja se medju mogućim rešenjima našeg problema mogu oceniti kao
verovatno tačna na osnovu našeg predznanja i iskustva?
• Sve su ovo činjenice koje treba obaviti u PRIPREMNOJ FAZI istraživanja pre
nego što se upustimo u pravljenje upitnika za anketu,vršenje eksperimenata
itd.
• Ovaj pripremni rad zahteva temeljno upoznavanje sa rezultatima do kojih je
nauka u odredjenoj oblasti dospela već.
Teorijski zadaci u pripremnoj fazi
istraživanja
U suštini pripremna faza istraživanje se svodi na tri
teorijska zadatka :
1.Utvrđivanje problema koji treba rešiti
2.Preciziranje okvira ključnih pojmova koji ce se u toku
istraživanja upotrebljavati
3.Postavljanje prethodnih hipoteza koje treba da
usmere ceo proces traganja za iskustvenim
činjenicama.
 Utvrđivanje problema

straživanje koje pretenduje na stvarni uspeh i koje

je dobro organizovano i vodjeno počinje PRECIZNIM
UTVRDJIVANJEM PROBLEMA KOJI TREBA RESITI.

a početku moramo sebi postaviti pitanje i na kraju

treba da dobijemo odgovor. Pitanje ne možemo sebi
postaviti ako ne znamo o vrsti predmeta na koji se
problem odnosi.
 Utvrđivanje problema
aročito veliku značaj imaju sledeći tipovi problema:

ta se može uopštiti o odlikama,odnosima, uzrocima i tendencijama razvitka neke

vrste prirodnih ili društvenih pojava?
NA PRIMER: Kakve su fizičke odlike česticasvetlosti, fotona?

. Kako i sa kakvim specifičnostima se na nekom ograničenom području ispoljava

neka opšta zakonitost?

A PRIMER:

ako se ispunjavaju biološki zakoni kod živih organizama i tkiva čija je

temperatura znatno snižena.
 Utvrđivanje problema

. Kako objasniti odstupanje činjenica od nekog prethodno utvrdjenog i proverenog

zakona?

A PRIMER:

tkud to da virusi za razliku od svih ostalih živih organizama mogu da kristališu,zašto

radijum i nekoliko drugih hemijskih elemenata mogu da zrače energiju iako je ne
primaju ni od kakvog spoljašnjeg energetskog izvora?)

. Kako objasniti neki značajan pojam?

A PRIMER:

ta je država,kako definitsati pojmove gravitacije, materije..

 Uslovljenost karaktera istraživanja
vrstom problema
prvom slučaju nase istraživanje ima izrazito empirijski karakter. Treba
induktivnimputem uopštiti i sintetički obuhvatiti rezultate dobijene nizom
činjenica.

drugom slučaju polazimo od nečeg opšteg- iz njega dedukujemo zaklju čke

koje uporedjujemo sa opaženim činjenicama.

ad uočimo razlike one postaju polazna tačka za dalju analizu i

uopštavanje.

trećem slučaju naša pažnja nece biti preusmerena toliko ka prikupljanju

novijih dokaza da postoje odstupanja od zakona ve ć ka prikupljanju
činjenica koje mogu da bace svetlost ne nepravilnosti i da ih objasne.
Uslovljenost karaktera istraživanja vrstom
problema

vde ce značaj imati analiza (RAŠČLANJAVANJE) date

pojave ( na primer: ekonomske krize u
kapitalizmu),ispitvanje uslova u kojima se ona u
prošlosti javljala,uvrdjivanje veza te pojave sa drugim
pojavama.

etvrta vrsta problema iziskuje objašnjenje zna čenja, to

jest šta se pod datim pojmom (materije,birokratizma
itd) podrazumeva kod raznih autora i u raznim
kulturnim sredinama.
 Konkretizovanje problema
recizno odrediti problem na znači samo fiksirati jedno
područje istraživanja npr proces demokratizacije.

re nego što bi počelo istraživanje u okviru ove teme trebalo

bi precizirati šta nas u ovom širokom području posebno
interesuje i šta ne razumemo.

a primer: proces demokratizacije nas može interesovati

problem političke kulture jer za istinsku demokratiju nije
dovoljno samo imati demokratske institucije vec i
odgovarajuci način ponašanja.
 Odredjivanje pojmovnog okvira istraživanja

misao problema još nije u potpunosti razjašnjen.

ažno je da svi termini koji se pojavljuju u njegovoj jezi čkoj

formulaciji budu jasni i imaju odredjeno značenje.

pr u istraživanu procesa demokratizacije u našem društvu

trebalo bi precizirati šta podrazumevamo pod pojmovima
demokratizacije,demokratskih ustanova i politi čke kulture.

rebalo bi takodje objasniti pojam podele vlasti i razliku

izmedju parlamentarnog i predsedničkog demokratskog
sistema.
Odredjivanje pojmovnog okvira istraživanja
z ovog primera se vidi da razumevanje i precizno odredjivanje
jednog probema predstavlja obimnu mrežu opštijih pojmova koji
nam moraju biti dovoljno jasni.

emokratski proces u našem društvu može se proučiti jedino kad

se uzme u obzir šira realna celina čiji momenat ono predstavlja.

n postoji kod nas kao oblik države tj mora se znati šta je država.

n se ostvaruje u uslovima robno-novčane privrede ,mora se znati

koje su njene krakteristike.
Prethodne pretpostavke istraživanja
prošlosti je dugo preovladavalo gledište da pravi naučnik treba da se
odrekne svakog prethodnog preptostavljanja,da treba da neizainteresovano
prikuplja i sredjuje činjenice pa ce mu one na kraju doneti zaključak.

ransis Bekon smatrao da čovek da bi saznao treba da osluškuje prirodu

i da joj se prilagodjava.

sto tako čuvena izjava Njutna ,,Hypotheses non finger’’ to jest ,,Ne bavim
se pronalaženjem hipoteza ’’ izražava stav naučnika da u nauci nema
mesta ničem nesigurnom,hipotetičkom.

situaciji kad se ne zna mnogo o jednom području pojava prirodno je

izbegvaati ma koje gledište- jer će to biti neka zdravorazumska i naivna
pretpostavka.
Prethodne pretpostavke istraživanja
pored velikog napretka koji je naša nauka dostigla u njoj jedna vrsta
prethodnih uverenja igra još uvek veliku ulogu i često vodi isrtaživača na
krivi put,naročito u društvenim naukama.

pr predrasude da je u istoriji sve moguće ,da nikakvih zakona nema,da se

sve dešava slučajno i da se jedna civilizacija smenjuje za drugom po
istom ciklusu –od rodjenja do punog razvoja i onda od raspada do
iščezavanja.

prirodnim naukama ideološke predrasude su redje

pr predrasude da materije pod odredjenim uslovima iščezava i pretara se

u energiju,da je svet konačan u vremenu i prostoru.
Prethodne pretpostavke istraživanja
praksi naučnog istraživanja potpuna pristrasnost je retko
moguća.

aučnici pripadaju odredjenim društvenim grupama. I kada najviše

tvrdimo da smo neutralni,tada smo u vlasti pretpostavki koje nas
usmeravaju a da toga nismo ni svesni.

takvoj situaciji zahtev naučnog metoda je prvo da se eksplicitno

formulišusve pretpostavke koje usmeravaju prikupljanje činjenica i
drugo, da sve pretpostavke moraju u toku istraživanja biti
podvrgnute kontroli i kritičkoj oceni racionalnog mišljenja i
iskustva.
ŠTA SVE OBUHVATA TEORIJSKA
PRIPREMA ISTRAŽIVANJA?
Na početku istraživanja, U PRIPREMNOJ FAZI moramo utvrditi:
-problem koji treba rešiti (utvrđivanje i konkretizovanje
problema)
-ključne pojmove koji ce se u toku istraživanja upotrebljavati
(pojmovni okvir istraživanja)
-hipoteze koje treba da usmere ceo proces istraživanja
(prethodne pretpostavke istraživanja)