Utvrđivanje naučnih

činjenica
 Šta su naučne činjenice
 Pocetnu fazu u procesu istraživanja
jednog područja pojava predstavlja
konstantovanje i sredjivanje
pojedinačnih činjenica.
 Na primer, pre nego čto je mogla da
hemijske pojave objasni teorijama,
hemija je morala da prikupi mnoštvo
činjenica o pojedinim vrstama materija,
o njihovoj boji, mirisu, ukusu,
rastvorljivosti u vodi, gustoći, tačkama
topljenja, kondenzovanja, itd.
 Biologijaje morala da skupi mnoštvo podataka
o pojedinim biljkama i životinjama.
 Istoričarkoji ispituje neki istorijski dogadjaj
mora da konstatuje niz pojedinačnih činjenica
na osnovu kojih ce biti u stanju da dogadjaj
rekonstruiše i objasni.
U ovakvom ispitivanju moramo da isključimo
naše subjektivne želje, interese, emocije i da
utvrdimo kako stvari stoje objektivno,
nezavisno od svesti ma kojeg pojedinačnog
subjekta. To je ono što zovemo
konstatovanjem činjenica.
 Kad kažemo da su naučne činjenice objektivne
to ne znači da su one apsolutno isto što i
dogadjaji objektivne stvarnosti.
 Naučne činjenice su iskustvenog karaktera, one
su ljudske tvorevine, a ne dogadjaji dati po
sebi, nezavisno od čoveka.
 Medjutim, one nisu nešto subjektivno.
 One su objektivne u tom smislu što su date
društveno, što ih moze konstatovati svako čija
su čula normalna.
 Pored naučnih činjenica, koje obavezo imaju
drustveni karakter, postoje i lične činjenice.
 Pojedinac moze biti potpuno ubedjen u tačnost
nekog svog opažanja.
 Jedan naučnik koji tvrdi da je video snežnog
čoveka – jetija – moze biti uveren da nije bio
žrtva halucinacije, da je ono što je on video
zaista snežni čovek.
 Medjutim, postojanje jetija je bilo prihvaćeno
kao naučna činjenica samo pod uslovm da su se
u njegovo postojanje svojim čulima uverili i
drugi istraživači, bilo neposrednim
posmatranjem, bilo posmatranjem fotografskih
snimaka.
 Slično tome, rezultat do koga je jedan naučnik
dosao eksperimentisanjem biće prihvacen kao
naučna činjenica tek kad i drugi naučnici bave
takve eksperimente i dodju do istovetnih
rezultata.
 Lične činjenice nemaju značaja u nauci.
 Naučne činjenice su uvek javne, društveno
proverljive.
 Pa ipak, ogromno je mnostvo javnih, društveno
proverljivih, iskustvenih činjenica koje ipak ne
ulaze u fond naučnih cinjenica.
 Na primer, da je u Begradu 1992. godine
autobus 23 saobraćao izmedju Karaburme i
Banjice, da je Ivkov delio prvo mesto na
Medjunarodnom sahovskom turniru u Zagrebu
1964.godine, to su nesumnjive iskustvene
činjenice drustvenog karaktera, ali one nisu od
značaja za nauku.
 Naučne činjenice su one koje doprinose resenju
nekog naučnog promeblema.
 Problem može biti otkriće uzroka neke pojave,
objašnjenje odstupanja iskustvenih podataka od
nekog ranije utvrdjenog zakona, objšnjenje
nastanka neke stvari, pronalaženje vrste kojoj
ona pripada.
 Kad je problem formulisan mi znamo šta
hoćemo da ispitamo i koja vrsta činjenica dolazi
u okvir naseg ineresovanja.
 Naučno konstatovanje činjenica, prema tome,
nije stihijskog karaktera vec je aktivni i planski
organizovani proces, utoliko pre, što mi već od
samog pocetka postavljamo pretpostavke,
rešenja naseh problema koji usmeravaju naše
dalje istraživanje.
 Svaka relevantna činjenica doprinosi
potvrdjivanju ili obaranju neke od tih
provizornih pretpostavki.