НАУЧНО

ОБЈАШЊАВАЊЕ
СТРУКТУРА НАУЧНОГ ОБЈАШЊАВАЊА
• Битан задатак науке је објашњавање
утврђених и описаних искуствених чињеница
• Логичка структура објашњавања је иста и у
науци и у обичном животу, подразумева:
• опис једне чињенице коју треба објаснити
Постало је хладно
• опис друге чињенице коју треба објаснити
Ватра се угасила
• формулација трајне и нужне везе између
њих, тако да из друге обично следи прва
Када се ватра угаси у пећи у соби захладни
СТРУКТУРА НАУЧНОГ ОБЈАШЊАВАЊА
• Да би било добро облашњење мора да
садржи сва три елемента и да сваки од њих
буде истинит став

• У објашњењима која у обичном животу

непосредно обављамо ови услови нису увек
задовољени

• Научно објаснити једну појаву значи

показати да је она настала нужно из неког
претходног чињеничног стања
СТРУКТУРА НАУЧНОГ ОБЈАШЊАВАЊА
• На пример:

научно објаснити постанак живота значило би

• утврдити опште законе настанка живе
материје из неорганске
• тачно описати стање неорганске материје на
Земљи у време кад живота још није било
• тако да се из ових премиса може логички
извести опис најелементарнијих форми
органске материје које налазимо на земљи
СТРУКТУРА НАУЧНОГ ОБЈАШЊАВАЊА
• Процес научног објашњења има најчешћу
логичку структуру закључивања по форми
Modus ponens
Ако А онда В.
А
Према томе В.
• В – описује чињеницу коју треба објаснити
• А – описује претходно чињенично стање
• Ако А онда В – формулише закониту везу између њих
• Да би објашњење било адекватно потребно је
да премисе А и Ако А онда В буду истините
СТРУКТУРА НАУЧНОГ ОБЈАШЊАВАЊА
• Кључни проблем научног објашњавања је
како открити и утврдити истинитост
одговарајућих научних закона форме Ако А
онда В

• Откриће научних закона се сматра основним

предметом научног истраживања

• Метода којом се научници служе да би

открили научне законе јесте постављање и
проверавање хипотеза
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА

• Научна хипотеза је таква

претпоставка општег карактера
којом покушавамо да објаснимо
неки скуп чињеница и која захтева
своју практичну потврду да би
била усвојена као закон или као
теорија
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА
• Чувене хипотезе у античкој науци:
• Хипархова хипотеза о кретању Сунца и
Месеца по екцентричним круговима око
Земље
• Птоломејева хипотеза о епицикличном
кретању планета (5 тада познатих) око Земље
• Временом су се све више испољавала одступања па
су Птоломејеви следбеници додавали помоћне
хипотезе, то јест на периферији првобитних
епицикала цртали су нове
• Ово компликовање првобитне хипотезе смањивало је
вероватноћу њене тачности
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА
• Аристарх је поставио хипотезу по којој се
Земља, заједно са осталим планетама, окреће
око Сунца, али је она пала у заборав

• У XVI веку ју је обновио Коперник

• Кеплер ју је затим изложио у тако детаљно

развијеном облику, с одређењем будућих
места планета, да њено проверавање није
било тешко извести
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА
• Сви научни закони и теорије су прошли кроз
фазу кад су били само хипотезе
• У тој фази њима је поред чињеничних
елемената обично било и таквих који су били
просто резултат маште
• На пример, Коперник је, слично Хипарху и Птоломеју,
претпостављао да су стазе планета – ексцентрични
кругови, а не елипсе, што је касније утврдио Кеплер
• У неким хипотезама које су играле велику
улогу у науци било је више маште него
чињеничног садржаја и временом су одбачене
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА
• Кад је хипотеза постављена даље
истраживање је усмерено на њено
проверавање – тражење чињеница које је
потврђују или обарају
• За истраживање може бити јако значајна
замена несавршене хипотезе мање
несавршеном, или елиминисање погрешне
• Када су преостале само две могућности
објашњења, елиминација погрешне хипотезе
равна је доказивању њој супротне, тачне
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА
• На пример:

када су Пастер и Тиндал доказали да се у

херметички затвореним судовима, у које
бактерије не могу да продру, не могу развијати
никакви живи организми, што се у нормалним
приликама дешава, био је то крај хипотезе о
спонтаној генерацији, али истовремено и
потврда хипотезе о биогенези (“Све живо је
настало из јајета” – Omne vivum ex ovo)
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА
• Кораци методе којом једну хипотезу директно
потврђујемо или оповргавамо:
1. Из датих хипотеза се дедуктивно изводе
последице које описују извесне конкретне
појаве
2. Организују се експерименти или се
обављају посматрања која треба да утврде да
ли те појаве заиста имају предвиђена својства
3. Добијени резултати се упоређују са описима
који садрже последице дате хипотезе
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА

• Кад се на тај начин добију унапред

очекивани резултати, и то при
вишеструко поновљеним
експериментима (посматрањима) од
стране разних истраживача, сматра се
да је дата хипотеза потврђена и она
добија статус научног закона, односно
научне теорије
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА
• Пример директне потврде хипотезе:
• Галилеј је поставио хипотезу да је брзина једног
тела које слободно пада сразмерна интервалу
протеклог времена и независна од масе тела
• Јавним експериментима, када је истовремено
пуштао тела у свему слична осим по тежини, он
је потврдио своју хипотезу јер је добио
очекивани резултат – истовремени пад тела
• Даље су потврђене и последице које Галилеј
извео из своје хипотезе, па је она добила статус
научног закона
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА
• Да би хипотеза била непобитно потврђена
није довољно навести било какве чињенице
које се са њом слажу, ма колико их је
• Приликом проверавања хипотеза одлучујућу
улогу играју чињенице које потврђујући једну
хипотезу истовремено елиминишу све остале
• Бекон их је назвао круцијалним чињеницама:
када се налазимо на раскршћу оне нам
помажу да одлучимо којим путем ћемо поћи
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА
• На пример:
• Обично посматрање небеских тела није било
довољно да докаже Коперникову хипотезу јер су се
добијене чињенице слагале и са усавршеном
Птоломејевом хипотезом
• Круцијални експеримент који је доказао Земљину
ротацију био је Фукоов оглед с клатном у париском
Партеону. Пошто је раван у којој клатно осцилује
стално иста и не зависи од кретања Земље, ако је
Коперникова хипотеза тачна, после неког времена
нама мора изгледати да клатно више не осцилује у
истој равни. Фукоов оглед је то и показао и то је био
један од највећих тријумфа Коперникове хипотезе
 ПОСТАВЉАЊЕ И ПРОВЕРАВАЊЕ
ХИПОТЕЗА
• На пример:
• На сличан начин круцијална чињеница за
хипотезу о неуништивости материје био је
чувени Лавоазијеов оглед са сагоревањем,
када је доказао мерењем да сагоревање био
којег елемента није праћено никаквим
губитком материје
• Овај оглед је истовремено оборио хипотезу о
флогистону – топлотној материји која се
наводно троши приликом горења