Devet mitova o darovitosti

WINNER, E. (1996). DAROVITA DJECA: MITOVI I

REALNOST. (1-11)
 Uvod

Talentovana, darovita, kreativna deca su oduvek

pobuđivala interesovanje, intrigirala, pobuđujući
očaranost ili strahopoštovanje, ALI i strah i zavist.
‘Daroviti su opsednuti’ jer su premladi da znaju
previše stvari.
Kao i retardiranih, plašili su se darovitih kao čudaka,
ekscentrika i nakaza.
Roditelji su tretirani kao preambiciozni fanatici.
Prva psihološka, sistematska istraživanja darovitih
počeo je Luis Terman (Stanford), 1921.
 Definicija/stav Winerove

Tri netipična obeležja:

1. Prevremena razvijenost (precosity) – rano javljanje u
jednom domenu, napreduju brže od prosečne dece, jer
lako uče u tom domenu.
2. Individualnost/insistiranje da stvaraju po svome – uče
drugačije i s obzirom na kvalitet., uzbudljiva otkrića ih
motivišu da idu napred, minimum mentorstva, uče i
stvaraju pravila unutar same aktivnosti i stvaraju nove
načine rešavanja problema, samostalno.
3. Žar za ovladavanjem (rage to master). Intenzivan i
posvećen interes, sposobvnost oštrog fokusiranja, stanje
‘toka’.
 Dete genije

Diferenciranje pojma (Winer)

- darovito
Genij, samo ekstremni slučajevi.
Viner u knjizi: dva akademska područja (jezik i
matematika) i dva umetnička (likovno i muzika).
Što je područje formalnije, i ima pravila,verovatnije
je da će ga darovita deca ovladati.
Pr. Matematika, muzika i jezik (čitanje i usmeno)
Manje strukturisano: pisanje i crtanje.
 Kulturna relativnost

Novi Meksiko
Jezička sposobnost, kulturološko znanje, stvaranje
sopstvenim rukama i humanističko područje
saosećanja, samopžrtvovanosti i sućuti.
Dar je značajan samo ako doprinosi dobrobiti
zajednice.
Zapad: šah, bridž, balet, gimnastika, klizanje, tenis,
plivanje, gluma
 Mit 1. Opšta darovitost

 Etiketa darovit se obično koristi za akademski darovitu

decu: jezik (pismeni i usmeni) i matematika, zbog važnosti
ova dva područja u školama
 Akademska darovitost se obično meri psihološkim testom i
izražava kroz IQ
 Posebni školski programi za selektovanu decu
 Pretpostavka da darovita deca imaju opštu intelektualnu
moć i da su zbog toga darovita na širem području.
 ALI, retko opšta darovitost obuhvata i jezik i matematiku.
 Čak, deca mogu biti darovita u jednom akademskom
području, i imati teškoće u drugom
 Daroviti dvo- i trogodišnjaci pokazuju izrazite specifične
sposobnosti u području određene aktivnosti.
 Mit 2. Talentovani, ali ne i daroviti

Obično se izdvajaju/odvajaju/različito etiketiraju

deca koja su se prevremeno razvila u sholastičkim
sposobnostima, IQ visok, od dece
Sa izuzetnim sposobnostima u likovnoj umetnosti,
muzici, igri/plesu, ili sportu (klizanje, tenis,
ronjenje)
ALI, nema razlika u ovim grupama dece. Svi imaju
tri obeležja darovitosti.
Umetnički ili sportski darovita deca nisu mnogo
drugačija od akademski darovite dece.
 Mit 3. Izuzetan IQ

Visoka postignuća u bilo kom domenu darovitosti

(akademska ili umetnička) uvek je praćena visokim
IQ-om.
ALI, IQ testovi mere usko područje ljudskih
sposobnosti, pre svega verbalne i matematičke, malo
je dokaza da je za postignuća u likovnoj umetnosti ili
muzici potreban izuzetan IQ.
U prilog tome, izuzetan IQ u jednom području se
može naći i kod savanata (idiot-savant ili mono-
savant).
 Mit 4. i 5. Biologija versus sredina

Verovanje da je darovitost urođena, zanemaruje

uticaj okrženja na razvoj talenta.
U SUPROTNOSTI sa ovim je mit da je darovitost
posledica izuzetnih vežbanja koje su u ranom
periodu sprovodili roditelji i nastavnici.
‘S dovoljno roditeljske posvećenosti i energije i nije
teško stvoriti dete genija’.
Ovakav stav zanemaruje moćnu ulogu biologije u
stvaranju predispozicija koje okolina može razviti.
 Mit 6. Angažovani roditelji

Tvrnja da su deca ‘proizvod’ angažovanih roditelja

kojima je cilj uspon njihove dece.
Njima se savetuje da ne forsiraju decu, da dopuste
‘normalno detinjstvo’, inače će deca ‘izgubiti svaki
interes za postignuće’.
ALI, ako se želi postići da se detetovi
talenti/darovitost razviju, roditeljski angažman je
potreban (pouka, podrška, podsticanje)
 Mit 7. ‘Pucaju od psihološkog zdravlja’

 Često suočena sa ismejavanjem, zadirkivanjem da su čudaci ili

nesposobnjiakovići.
 Većina se uklopi u taj model nespretnog, nesportski građenog
usamljenika, dete sa čudnim interesovanjima
 Suprotno tome, psihološka slika koju daju Termanova istraživanja –
idealna slika dece sa visokim IQ-om: popularna, lako se
uklapaju,izuzetno moralna, ‘pucaju’ od psihološkog i telesnog
zdravlja.
 IPAK, dečije predrasude mogu biti blizu istine.
 Izgleda da postoji potreba da se darovito dete ili poriče ili idealizuje.
 Darovita deca su često izolovana socijalno, nesretna sem ako ne
pronađu nekog sličnog sebi.
 Vizija dobro ‘uklopljenog’ deteta važi samo za umereno darovitu
decu.
 Mit 8. Sva deca su darovita

 Stav mnogih učitelja i roditelja da su sva deca darovita.

 To može značiti da se svako dete u ponečemu ističe, ponekad da sva
deca imaju jednak potencijal za učenje.
 Pr. Nastavnik likovnog ne može da izdvoji darovite u crtanju – ‘svi su
daroviti’.
 Sociološko razmatranje koncepta darovitosti dovelo je do zaključka da
je darovitost samo socijalna konstrukcija za podržavanje elitizma.
 ALI, gledište da su sva deca darovita (jednaka) u školskim
sposobnostima vodi ka stavu o nepotrebnosti bilo kakvog posebnog
obrazovanja za darovite.
 Neumesna ravnopravnost diskriminiše izuzetnu decu koja imaju
posebne potrebe, isto kao i daca sa teškoćama u učenju.
 Stoga je pitanje obrazovanja darovitih značajno (Npr. da li podići
akademske standarde za sve?)
 Mit 9. Darovita deca postaju istaknuti ljudi

Darovitost se obično smatra sinonimom za visok IQ, ali i

kreativnost.
Na njih se gleda kao na buduće kreativne i istaknute
ljude.
ALI, mnogi ‘izgore’ ili promene područje interesovanja.
Neki su krajnje uspešni, ali ne urade ništa zaista
kreativno.
Samo nekoliko odraste u istaknute kreativne ljude.
Ne može se pretpostaviti veza između rane darovitosti i
istaknutosti u kasnijem životnom periodu.
Važniju ulogu od nivoa sposobnosti imaju ličnost,
motivacija, porodično okruženje, povoljne prilike i
slučajnosti.
 Podsećanje o vrstama kreativnosti

 Ekspresivna kreativnost. Deca, spontano manifestovanje kroy igru u

crtanju, muziciranju, pokretima, dramskim igrama. Nema
vrednoavanja.
 Produktivna kreativnost – Viši nivo, postoje zahtevi, kriterijumi, plan
rada, cilj. Delo se formira veštiama i tehnikama koje su naučene, lako i
mnogo se produkuje.
 Inovativn kreativnost. Dosetljivost i veština u korišćenju starih znanja,
materijala i tehnika na nov način.
 Inventivna kreativnost. Dublje shvatanje osnovnih principa u oblasti.
Kombinovanje: ekspresivnost, veštine, tehnike, znanje, inovacije.
 Emergentna kreativnost. Vrhunski, revolucionarni, epohalni pronalazak
koji prevazilazi stari i započinje novi pravac ili epohu u nauci ili
umetnosti. Sadrži prethodne. Vizionarstvo ili genijalna intuicija.
 Važnost proučavanja darovitosti

Ovih devet mitova prožimaju intelektualno,

emocionalno i politički nabijen koncept darovitosti.
Suprotstavljanje će možda doprineti njihovom
umanjivanju.
Zašto proučavati darovitost?
Elitizam ili razumevanje najneobičnijih stepena
razvoja ljudskog uma, značajno za razvoj društva i
nauke.
 Dakle, stav Winerove

Deca mogu biti darovita u jednom području, ali

prosečna ili čak sa teškoćama u drugom
Visok IQ nije nužan za darovitost u likovnoj
umetnosti ili muzici.
Mozak darovitih je atipičan.
Porodica ima važniju ulogu od škole.
Darovitost, kao i teškoće može uzrokovati da se dete
oseća nesrećno i dovesti ga u izolaciju.
Karakteristike ličnosti pouzdanije određuju
događanja u zreloj dobi od stepena darovitosti.