P

L
A
Z
M
O
L
I
Z
A
Osmoza – difuzija vode Hemijski potencijal -
kroz membranu usled slobodna energija 1 mola
razlike u vodnom supstance; mera za energiju
potencijalu na dvema koju supstanca može da koristi
stranama za rad – kretanje ili hemijsku
reakciju
Vodni potencijal - hemijski
potencijal vode
Rastvaranje supstanci u vodi,
povećava vodni potencijal;
povećanje pritiska ili
temperature ga smanjuje
Da bi došlo do osmoze, mora
da postoji razlika u vodnom
potencijalu
 “Toničnost” je relativna kategorija
izotoničan (izoosmotski)
hipotoničan ------------------------hipertoničan
 Izotoničan rastvor

Ćelija kao
osmotski
sistem Plazma
membrana

Vakuola Hipotoničan rastvor Hipertoničan rastvor

ĆZ
Plazma Plazma
membrana membrana
 Kada se turgescentna
ćelija nađe u hipertoničnoj
sredini (tj. u rastvoru koji
ima niži hemijski potencijal
vode) voda će izlaziti iz
ćelije i doći će do

PLAZMOLIZE.

Ako se rastvor zatim zameni

vodom, voda će se vraćati u
ćeliju (gde je niži hemijski potencijal
vode) i doći će do
DEPLAZMOLIZE.
 OBLICI I VREME PLAZMOLIZE

Oblici plazmolize: ugaona, konkavna, grčevita i konveksna.

Vreme plazmolize - vreme koje protekne od stavljanja ćelije

u plazmolitikum do postizanja potpune (konveksne)
plazmolize.
Oblik i vreme plazmolize zavisi od tipa ćelije, hemijskog
potencijala, ali i od prirode plazmolitikuma
 Osmotski aktivne supstance su rastvori soli,
šećera, alkohola...

Osmotski neaktivne supstance su skrob, glikogen,

proteini...

Viskoznija citoplazma otežava odvajanje protoplasta

od zida
Dvovalentni katjoni imaju veći efekat na povećanje
viskoziteta citoplazme od jednovalentnih katjona i
produžavaju vreme plazmolize.
Jednovalentni anjoni više povećavaju viskozitet
citoplazme od dvovalentnih i trovalentnih anjona
Prema svojoj sposobnosti da isoljavaju proteine joni
su poređani u Hoffmeister-ove nizove:
Cs+>Rb+>K+>Na+>Li+>Ba2+>Sr2+>Ca2+>Mg2
citrat3->tartarat2->SO42->Cl->NO3->J->CNS-

Isoljavanje proteina smanjuje

viskozitet
Uticaj jona na viskozitet citoplazme i vreme
plazmolize:
Mg2>Ca2+>Sr2+>Ba2+>Li+>Na+>K+>Rb+>Cs+
CNS->J->NO3->Cl->SO42->tartarat2->citrat3-
 CILJ VEŽBE

Opisivanje toka, oblika i vremena plazmolize

u živim
ćelijama

Definisanje efekata različitih plazmolitikuma

na vreme i tok plazmolize.
1. Posmatranje toka plazmolize i deplazmolize
3. Preseke spustiti na
1. Skinuti jedan od unutrašnjih predmetno staklo u kap vode i
slojeva pokriti pokrovnim staklom
2. Pincetom
oljuštiti tamni sloj
4.Pronaći neoštećene ćelije
epidermisa sa
spoljašnje strane
epidermisa
sloja
5.Zameniti vodu 1M rastvorom
saharoze

6.Posmatrati plazmolizu pod

mikroskopom; nacrtati izgled
epidermalnih ćelija u toku
plazmolize

7. Nakon plazmolize, zameniti

rastvor saharoze vodom i pratiti
proces deplazmolize uz crtanje
svih faza kroz koje ćelije prolaze
 2A. OBLICI PLAZMOLIZE
Nacrtati karakteristične oblike plazmolize u
rastvoru: 0.6 M glukoze, 0.6 M KCl, 0.6 M
KCNS i 0.6 M CaCl2
konkavna konveksna grčevita ugaona u obliku
kape

crtež

plazmoli-
tikum
 2B. VREME PLAZMOLIZE
Zabeležiti vreme plazmolize u rastvoru: 0.6 M KCl,
0.6 M KCNS i 0.6 M CaCl2, 0.6 M glukoze.

plazmolitikum KCl KCNS CaCl2 glukoza

vreme
(do konveksne)

karakterističan
oblik

Obrazložiti brzinu plazmolize za svaki plazmolitikum

 3. Plazmoliza u obliku kape

Usled dužeg stajanja u rastvoru

soli Li, Na ili K dolazi do
narušavanja integriteta plazma
membrane i ulaska soli u
citoplazmu – INTRABILITET SOLI-
dok u vakuolu soli ne ulaze.

Usled ovoga citoplazma bubri i

jasno se ocrtava.

Uočiti i nacrtati plazmolizu u obliku kape.