Вилијам Шекспир

Вилијам Шекспир (енг.

William Shakespeare)
био је енглески песник
и драмски писац.
Сматра се највећим
писцем и драматургом
на енглеском језику.
Име
Постоји више облика транскрипције његовог
имена: Вилијам, Вилијем или Виљем.
Презиме се увек транскрибује као Шекспир.
Младост
 Син Џона Шекспира и Мери Арден.
 Рођен је у Стратфорду на Ејвону, вероватно 23. априла
1564. године, а крштен је 26. априла исте године.
 Сматра се да је похађао основну школу у Стратфорду.
Породица

Са 18 година оженио се Ен Хатавеј и

убрзо добио кћерку Сузан, а касније
и близанце Хамнета и Џудит.
„Изгубљене године“
Након рођења близанаца, од 1585. до 1592. нема
никаквих података о Шекспировом животу.
Овај период назива се Шекспировим „изгубљеним
годинама“
Постоје разне теорије које објашњавају тај период.
Прво помињање Шекспира као драматурга у
критикама Роберта Грина.
1599. са групом људи саградио позориште на Темзи
– Глоуб
1608. са истим људима купио је позориште
Блекфрајерс.
1597. купио је другу по величини кућу у Стратфорду.
1605. уложио новац у парохију у Стратфорду.
Смрт
Умро је 23.04.1616.
оставивши за собом
жену и две кћерке.
Шекспирова директна
линија је угашена.
Сахрањен је у цркви Св.
Тројства.
Подигнут му је
споменик око 1622.
Дела
Наративне поеме: „Венера и Адон“, „Отмица
Лукреције“.
Историјске драме: „Краљ Џон“, „Краљ Ричард II“,
„Краљ Хенри IV“.
Римске трагедије: „Јулије Цезар“, „Антоније и
Клеопатра“, „Кориолан“.
Трагедије карактера: „Ромео и Јулија“, „Отело“,
„Хамлет“, „Магбет“, „Краљ Лир“.
Комедије: „Сан летње ноћи“, „Млетачки трговац“,
„Б0гојављенска ноћ“, „Веселе жене Виндзорске“.
Цитати и мисли
„Не показуј све што имаш, не говори све што знаш.“
„Грешити је људски, праштати божански, али ја
нисам Господ.“
„Најискреније су оне сузе које лијемо сами над
собом.“
„Добро отвори очи кад се жениш, а после их
затвори.“
„Пријатељ мора подносити слабости свог
пријатеља.“
Питање аутентичности Шекспирових дела
Кристофер Марлоу, Едуард де Вера, Франсис Бејкон
Највећу славу Вилијам достиже у 19. веку када га
романтичари уздижу, а викторијанци га славе
попут идола.
Крај