ZAGAĐENOST VAZDUHA

Ksenija Todorović, Filip Đokić, Aleksa Čkalovski, Vasilije Kešelj IV3

 ŠTA JE
VAZDUH?

•  Vazduh je smeša
gasova od kojih su
neki u vrlo
promenljivom
sastavu
• Najviše ima azota
sa 78,08%, zatim
kiseonik 20,95%,
ostalih 1% čine
primese ,,, , itd...
Zagađivanje

• Vazduh se smatra
zagađenim ukoliko
sadrži hemijska
jedinjenja koja
utiču negativno na
živi svet
• Zagađujuće
materije mogu biti
u sva tri agregatna
stanja
• Prema izvoru
zagađujućih
materija možemo ih
podeliti na prirodne
i veštačke izvore
 Prirodni
izvori
zagađenosti
vazduha
• Prašina iz prorodnih
izvora ,najčešće sa
velikih ,,golih’’površina
sa malo ili potpuno bez
vegetacije (peščane
oluje)
• Metan ,emitovan
tokom digestije hrane
od strane životoinja
(preživari)
• Radon gas iz
prirodnih radioaktivnih
oblasti zemlje.
• Dim i CO nastali
tokom šumskih požara
Globalno zagrevanje
• Globalno zagrevanje
zemljine atmosfere je
fenomen povećanja
srednje temperature
površine Zemlje,
vodenih površina, kao i
prosečne temperature
vazduha izazvan
različitim uzročnicima
• Kontinuirano povećanje
prosečne temperatura
ne Planeti koje nastaje
kao posledica
pojačanog efekta
staklene bašte
• Uzročnici:
• gasovi sa efektom
staklene bašte
• čestice čađi
 Kako nastaje
efekat
staklene
bašte?
• Sunce emituje energiju
raznih talasnih dužina,
dobar deo toga stigne
do Zemljine površine,
doprinosi stvaranju i
održavanju svog života
na Zemlji, a deo tog
zračenja potom biva
emitovan u svemir i
priroda je u ravnoteži.
• Ako nešto zadrži deo
tog zračenja,
ravnoteža se kvari i
nastaju problemi. Ono
što zadržava zračenje
je poznato pod nazivom
gasovi staklene bašte.
 SMOG

• Derivat dima i magle

• Javlja se u velikim
gradovima, u jesen i
zimi, gde postoji
mnogo aero
zagađivača na
relativno malom
prostoru. U Srbiji ima
više gradova gde
zagađenje prelazi
dozvoljene granice.
To su Pančevno, Bor,
Beograd...
• Nagli industrijski
razvoj poslednjih
200 godina i
povedana
upotreba fosilnih
goriva uzrok su
učestale pojave
kiselih kiša.
• Prve kisele kiše
su primedene u
19. veku u
Mančesteru.
• Za poslednjih
150 godina 75
puta se
povedalo
ispuštanje
oksida sumpora
i 15 puta oksida
azota.
 • Vodene ekosisteme (masovni
pomor riba-smanjenje
biodiverziteta)
• Zemljište (narušavanje
ravnoteže katjona,
degradacija, gubitak rastinja)
• Šumsku i zeljastu vegetaciju
Posledice (resorpcija aluminijuma;
kiseline sprže listove,
kiselih kiša sušenje šuma)
• Ljudsko zdravlje
(kontaminacija vode za pide,
bolesti respiratornog sistema
i kanceri)
• Građevinske objekte i
spomenike (korozija,
degradacija, razaranje)
 • Ozonske rupe (oštećenja
ozonskog omotača) zapravo
i nisu ,,rupe’’, već mesta gde
je koncentracija ozona
znatno smanjena.
• Ozon je u gornjim slojevima
atmosfere (stratosfera)
prisutan u ,,velikoj meri’’,
barem je tako bilo
Smanjenje milionima godina. Međutim,
zadnjih decenija je
ozonskog omotača atmosferskim merenjima
utvrđeno da sloj ozona u
stratosferi postaje sve tanji.
Smanjivanje ozona je
najveće na polovima,
posebno iznad Antarktika