Имунски систем

Улога крви у одбрани организма

Алекса Исаиловић 3/7

Увод
 Животиње су током еволуције развиле сложене системе одбране
од нежељених уљеза као што су вируси, бактерије и друге
материје.
 Током еволуције развиле су се три линије одбране, две линије су
неспецифичне јер реагују сваки пут кад је организам нападнут, а
трећа је специфична и њена реакција зависи од тога шта је
напало организма (специфични микроорганизми, токсими итд)
Прва неспецифична линија одбране
 Прву неспецифичну линију
одбране представља кожа, чије
епителијалне ћелије луче низ
материја које бране организам
 Кроз кожу која није повређена не
могу да продру бактерије или
вируси.
 Колонизацију бактерија спречавају
секрети као што су пљувачка,
сузе, мукозна материја које
непрекидно спирају епител који је
изложен спољашњој средини.
 Кисела средина у црвеном тракту
такође убија бактерије
Друга неспецифична линија одбране
 Другу неспецифичну линију одбране представљају неутрофилни
леукоцити група белих крвних зрнаца, који имају способност да у себе
увлаче и разарају страна тела процесом фагоцитозе
 Појава температуре је знак да су ова крвна зрнца ступила у дејство
 Неутрофилни леукоцити представљају 60-70% укупног броја леукоцита
 Њихов век трајањаје неколико дана и сами се разграђују
 Другу групу леукоцита чине моноцити који касније улазе у ткива и
претварају се у макрофаге
 Трећу групу леукоцита чине еозинофили који су специјализовани за
уништавање паразита који нападну организам
 Макрофаге
Макрофаге су најкрупније
фагоцитне ћелије
Неке од њих се крећу кроз
организам, а неке се задржавају
само у једном одређеном ткиву
(плућима, јетри, бубрегу итд)
Стране материје које продру у
организам и уђу у крва хватају
микрофаге када се задрже у
мрежастој структури слезине, а
остале које продру у ткива
доспевају у лимфоток и бивају
ухваћене у лимфним чворовима.
Трећа линија одбране
 Трећу линију одбране чини имунски систем који подразумева стварање
антитела који настају у посебној групи белих крвних зрнаца – лимфоцитима
 Постоје два типа лимфоцита
1. Б- лимфоцити
2. Т- лимфоцити
 Оба типа лимфоцита циркулишу кроз крв и лимфу и сакупљају се у слезини,
лимфним чворовима итд.
 Б- лимфоцити реагују на одређене антигене у вирусима, бактеријама,
гљивама итд. И тако стварају антитела. Сваки антиген има карактеристичан
облик, којем по облику одговара један тип антитела
Селективна активација
 Умножавање и диференцијација милфоцита која настаје када је
организам први пут изложен деловању неког антигена назива се
примарни имунски одговор (где је потребно 10 до 17 дана да би
се синтетисало одговарајући број антитела)
 Док траје то стање организам је болестан, а болест нестаје када
антитела очисте антигене
 Ако иста особа буде поново изложена истом антигену, леукоцити
реагују брже (2 до 7 дана) и то већим интензитетом, који траје дуже.
То је тзв. Секундарни имунски одговор
 Ови механизми се такође зову, стварање имунитета (нпр. Ако смо
некада имали овчје богиње, више никад нећемо оболевати од њих)
 Имунитет такође може да се стекне и применом вакцина, које
ослабљују антигене одређених бактерија