СЛОЈЕВИТО

СЛИКАЊЕ
Огледни час, интерно усавршавање, О.Ш. „Сава Јовановић Сирогојно“
Наставник ликовне културе, Небојша Степановић
Усликарству уопште, слојевито
сликање је можда
најзаступљенији вид ликовног
изражавања којим је могуће
постићи пун израз и
комплексност текстуре и
нијанси.

У кратким текстовима који

следе упознаћемо се са
сликарским техникама којима
можемо постићи ефекте
слојевитим сликањем.
◦ Слојевито сликање је могуће у више
ликовних техника међу којима су:
◦ Темпера
◦ Је једна од најстаријих сликарских техника
код које се разређени пигмент (прах саме
боје) везује гумиарабиком, глицерином и
малом количином уља. За разлику од
индустријске производње, темпере се могу
правити и по старим рецептима који за
везиво (оно чиме се сједињује пигмент у
масу) препоручују сирова кокошија јаја,
казеин, туткало, и др.
◦ У зависности од количине и врсте везива
добијају се различите особености боје.
◦ Техника Сликања темперама била је
позната у старом Египту, Антици, Византији,
Ренесанси. Такође и у средњевековној
Србији је била заступљена у сликању икона.
◦ Уљане боје
◦ Ова техика има старо порекло
али шира употреба и
квалитетнији начин примене
датира из 15. века. За то су
заслужни браћа Ван Ајк,
Холанђани.
◦ Састав уљане боје чине
пигменти, восак или парафин, и
ланено уље. Разређује се смесом
Терпентина, ланеног уља и
отопине дамара (врста мекане
смоле).
◦ Сликање уљаним бојама спада у
теже ликовне технике, услед
осетљивости састава боје и
избора најповољнијег везива, од
кога зависи квалитет добијене
боје.
◦ Темпера и уље јесу
најзаступљеније ликовне
технике којима се може
сликати слојевито али
такође и другим
сликарским техникама се
могу извести специфични
ефекти нанишењем више
слојева боје и евентуалним
накнадним интервенцијама
на бојеном слоју. То су:
◦ Акварел
◦ Гваш
◦ Енкаустика
◦ Пастел
◦ У раду са децом треба
користити њима знане
појмове али и обогаћивати
њихово знање новим
појмовима. У том смислу и
дозирати информације и
појмове у односу на
спремност и могућност деце
да их приме.
◦ У уводном делу часа треба
навести примере
слојевиотости у природи да
би уопште знали колико деца
тај појам, слојевитост
разумеју.
◦ Ученике постепено уводити у
лекцију разговором о
дебљини слоја боје, о њеној
провидности, о томе да ли
сликани (бојени) слој има
дебљину.
◦ Главни део часа
◦ Ученицима дати задатак да папир покрију слојем боја са доста воде. Док се
слој суши, кроз примере из уџбеника објаснити појмове лазурно, пастуозно и
подсликавање.
◦ Указати ученицима да се одређени ликовни ефекти могу добити гребањем
горњег слоја боје.
◦ Следећи задатак је да преко првог слоја боје нанесу други, који може бити
лазуран или пастуозан, по њиховом избору. Ту насталу бојену површину могу
гребати брискати и на разне друге начине утицати на површину слике.
◦ Могуће је и постављати колаж папир и друге новинске исечке док је нанос
влажан чиме би након сушења остали саставни део ликовне композиције.
Такође се може интервенисати двреним бојицама…
◦ Постоје многи
и разноврсни
начини да се
постигну
ефекти
слојевитог
сликања у
разним
врстама
техника, а од
нашег
стваралаштва
и маште
зависи ефекат
учињеног.