Тригонометрија

Јован Пауновић I3
 Садржај

 Увод
 Дефиниција тригонометријских функција
 Тригонометријске идентичности
 Тригонометријски круг
 Графици тригонометријских функција
 Закључак

2
 Увод

 Тригонометрија је област математике и геометрије

који се бави рачунањем и премеравањем елемената
правоуглих троуглова, а ту се подразумевају
странице и углови.

 Настала је у старој Грчкој и добила је назив од две

речи: τριγονο-троугао и μετρειν-мерење, па у
буквалном преводу значи мерење троугла.

3
 Дефиниција тригонометријских функција

 У тригонометријске функције спадају синус, косинус,

тангенс и котангенс.

 Синус се означава са sin, косинус са cos, тангенс са tg

и котангенс са ctg.

 Свака од ових функција се може приказати на

правоуглом троуглу, тригонометријском кругу или
графику.

4
 Дефиниција тригонометријских функција

 Синус оштрог угла у правоуглом троуглу је количник

наспрамне катете и хипотенузе.

 Косинус оштрог угла у правоуглом троуглу је количник

налегле катете и хипотенузе.

 Тангенс оштрог угла у правоуглом троуглу је количник

наспрамне и налегле катете.

 Котангенс оштрог угла у правоуглом троуглу је

количник налегле и наспрамне катете.
5
Дефиниција тригонометријских функција

 На слици лево су
приказани обрасци
за израчунавање
свих тригонометријских
функција оштрог угла α
у правоуглом троуглу.
Сл. 1. Тригонометријске
функције оштрог угла

6
 Дефиниција тригонометријских функција

 Применом образаца са претходног слајда, могу се

израчунати тригонометријске функције оштрог угла и
на тај начин добити вредности функција за одређене
углове.

Сл. 2. Таблица вредности функција

7
 Тригонометријске идентичности

 За сваки оштар угао α важи:

 sin2α+cos2α=1
 tgα=sinα/cosα , ctgα=cosα/sinα
 tgα*ctgα=1 .

 Ово су неке основне тригонометријске идентичности

које могу бити од користи у неким ситуацијама.

8
 Тригонометријски круг

 Приказивање тригонометријских функција на примеру

троугла може послужити само за оштре углове.

 Понекад је потребно израчунати тригонометријску

функцију за туп угао.

 У том случају се користи тригонометријски круг.

9
 Тригонометријски круг

 Тригонометријски круг је
круг чији полупречник
износи 1, а његов центар
се налази у координатном
почетку.
 На њему се приказују
све тригонометријске
Сл. 3. Тригонометријски круг
функције.

10
 Тригонометријски круг

 Тачка А са координатама (1,0) се зове почетна тачка

и од ње се мере сви углови и лукови, било у
позитивном или негативном смеру.

 Договорено је да полупречник круга буде 1 из разлога

да би могле да се рачунају тригонометријске функције
и за углове изражене у степенима и за оне у
радијанима.

11
 Тригонометријски круг

 Синус се на тригонометријском кругу добија тако што

се врх радијус вектора пројектује на у-осу, а потом се
вредност добијене пројекције очита, а добијена
вредност је синус угла који склапају х-оса и радијус
вектор.

 Косинус се добија истим поступком, с тим што се врх

радијус вектора пројектује на х-осу и очита вредност.

12
 Тригонометријски круг

 Тангенс се добија тако што се повуче права

паралелна у-оси, а чија је функција х=1, а потом се
радијус вектор продужи до пресека са правом.
Вредност од пресека са х-осом, до пресека са радијус
вектором је тангенс тог угла.

 Котангенс се добија истим поступком, с тим што се

вуче права паралелна х-оси, функције у=1, а
котангенс је вредност до пресека са радијус
вектором.

13
 Тригонометријски круг

 На слици лево су
означене све праве
које служе за читање
тригонометријских
функција.

Сл. 4. Читање тригонометријских функција

14
 Графици тригонометријских функција

 Поред тога што се могу представити на

тригонометријском кругу, функције се могу
представити и на графику тригонометријских
функција.

 У зависности за коју су функцију, линије на графику

се могу звати синусоида (синус), косинусоида
(косинус), тангенсоида(тангенс) и котангенсоида
(котангенс).

15
Графици тригонометријских функција

Сл. 5. Синусоида и косинусоида

Сл. 6. Тангенсоида Сл. 7. Котангенсоида

16
 Закључак

 Тригонометрија у данашњем свету има веома широку

примену у различитим областима као што су
инжењерство, навигација, астрономија, архитектура,
а у математици има велики значај јер се помоћу ње
представљају таласи и периодичне појаве и врше
многа израчунавања.

17