Рођен је у Београду као син песника Јована Илића, имао је још
три брата међу којима је и књижевник Драгутин Илић. Био је болешљив од детињства и слабо је марио за учење. Школу је напустио после трећег разреда гимназије због слабог успеха. Касније је на своју руку похађао предавања у Великој школи, активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. Његовом образовању је помогло што му је дом био стециште књижевника и песника. Ту је упознао Ђуру Јакшића, те се касније и оженио једном од Јакшићевих кћери, Тијаном. Учествовао је као добровољац у бугарском рату 1885. године, када је заједно са Браниславом Нушићем био у Јагодини. Војислав Илић: ЗИМСКО ЈУТРО
Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,
А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров, У даљини губе се брези И круже видокруг тавни.
У селу влада мир. Још нико устао није,
А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом.
Ил' кадкад само тек звиждање јасно се чује
И тежак, промуко глас. То ловац пролази селом, И брже мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом.
Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе
А свежи, јутарњи дах, прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров, У даљини губе се брези И круже видокруг тавни.
опис зимског јутра
У селу влада мир. Још нико устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом.
петао ремети зимску идилу
Ил' кадкад само тек звиждање јасно се чује И тежак, промуко глас. То ловац пролази селом, И брже мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом.
ловац пролази селом
Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи, јутарњи дах, прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом, у голе гранчице дирне ...
свуда је пустош и мир
У песми доминирају епитети, с обзиром на то да је у питању дескриптивна песма.
Дескриптивна песма је као сликарско
платно, али потпуније дочарава природу због звучних ефеката који се на њему не могу приказати. ПОУКЕ ПЕСМЕ:
Треба се препустити чарима природе.
Природа је оно што оплемењује човека. Осећај слободе и испуњености које нам нуде пејзажи.