СТЕПЕН КОРИСНОСТИ И ТОПЛОТНИ

БИЛАНС КОНДЕНЗАЦИОНОГ
ТЕРМОЕНЕРГЕТСКОГ БЛОКА
 СТЕПЕН КОРИСНОСТИ
• Кондензациони термоенергетски
блок ради по Rankine-Clausius-
овом циклусу. Поједностављена
топлотна шема оваквог постро-
јења приказана је на слици.
• Сувозасићена пара високог при-
тиска произведена у парном
котлу (1) прегрева се у прегре-
јачу паре (2) и цевоводом одво-
ди у парну турбину (3). Топло-
тна енергија паре добијена
трансформацијом хемијске
енергије фосилног горива у пар-
ном котлу се у парној турбини
претвара у кинетичку енергију
Поједностављена топлотна шема кондензационог уређене струје паре, а ова у
термоенергетског блока механичку енергију обртања
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач
паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни ротора турбине.
кондензатор; 6. Пумпа главног кондензата; 7. Напојни
резервоар; 8. Напојна пумпа
 • У генератору трофазне на-
изменичне електриче стру-
је (4) механичка енергија
обртања ротора турбине
претвара се у електричну
енергију. Пара на излазу из
турбине (израђена пара),
која је на притиску нижем
од атмосферског, одводи
се у главни кондензатор (5)
у коме се кондензује пре-
дајући топлоту расхладној
води. Главни кондензат се
посредством пумпе (6) од-
води у напојни резервоар
(7), одакле се напојном
пумпом (8) потискује у
парни котао.
Поједностављена топлотна шема кондензационог
термоенергетског блока
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3.
Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојни резервоар; 8. Напојна пумпа
• Описани кружни циклус приказан је на у T,s дијаграму.
Прегрејана пара стања 1 одводи се у парну турбину у којој се
експандира до стања 2.

• Да би се од паре добио мак-

сималан рад, потребно је да се
експанзија у турбини изврши
скоро до температуре околине.
Због тога је притисак паре на
излазу из турбине (стање 2)
знатно нижи од атмосферског.
• У кондензатору се топлота из-
лазне паре предаје расхладној
води, тако да се добија кон-
дензат стања 2’. С обзиром да
се експанзија паре у турбини
врши до температуре блиске
околној топлота кондензације
Rankine-Clausius-ов циклус у T,s дијаграму се не може искористити.
1-2 – Турбина; 2-2‘ – Кондензатор; 2'-3 – Напојна пумпа;
3-4-5-1 - Котао
• Експанзија паре у турбини врши се са одређеним губицима, што
није приказано на дијаграму, тако да дуж 1-2 представља
изентропску (теоријску) експанзију.

• Кондензат стања 2’ усисава на-

појна пумпа која му повишава
притисак и температуру до
вредности која одговара котлу,
па се тако добија напојна вода
стања 3. Напојна вода се у
загрејачу воде парног котла
загрева до стања кључања (тач-
ка 4 ), у испаривачу испарава до
стања сувозасићене паре 5 која
се у прегрејачу прегрева до
стања 1.

Rankine-Clausius-ов циклус у T,s дијаграму

1-2 – Турбина; 2-2‘ – Кондензатор; 2'-3 – Напојна пумпа;
3-4-5-1 - Котао
• У неким случајевима, прираштај температуре у напојној пумпи
(дуж 2’-3 ) може се занемарити, па се процес загревања воде у
парном котлу представља цртканом линијом која се поклапа са
делом граничне криве.
• При утврђивању степена корисности термоенергетског блока
или његових делова од нарочите важности је такозвана
контролна граница. То је затворена линија која ограничава
постројење односно његове делове преко које улазе и излазе
различите врсте енергије и радне материје. Тако је на слици
контролна граница целокупног постројеwа линија I,
турбопостројења линија II, парног котла линија III, а цевовода
између котла и турбине линија IV.
• Преко контролне границе I доводи се
примарна енергија фосилног горива
EB односно одговарајућа топлотна
снага QB , а одводи електрична енер-
гија Еg односно остварује електрична
снага на прикључцима генератора Pg.
• Електрична енергија произведена у термоелектрани се већим
делом (Еu) испоручује потрошачима посредством електроенер-
гетског система, а мањим (Еsp ) се троши за сопствене потребе,
то јест, за остваривање технолошког процеса трансформације
енергије. Одговарајуће снаге су снага на прагу термоелектране
Pu и снага сопствене потрошње Psp .
• При дефинисању степена корис-
ности блока који представља од-
нос искоришћене и унете снаге,
као искоришћена се може узети
снага на прикључцима генера-
тора, када се добија такозвани бр-
уто степен корисности или снага
на прагу термоелектране када се
ради о нето степену корисности.
Бруто степен корисности блока
изражен преко снаге је
Pg
ηBb 
QB
• Нето степен корисности дефинише се као однос снаге на прагу
блока и унете снаге

Pu Pg  Psp Pg
ηBn    1  esp   ηBb 1  esp 
QB QB QB

где је esp је однос снаге сопствене

потрошње и снаге на прикључци-
ма генератора (еsp = Psp / Pg ).
• Термоенергетски блок
се може поделити на
турбопостројење, пар-
ни котао и главни паро-
вод који их повезује.
Контролна граница тур-
бопостројења предста-
вљена затвореном ли-
нијом II пролази испред
главног вентила турби-
не и иза напојне пумпе,
парног котла са пре-
грејачем (линија III)
испред главног парног
вентила и иза напојне
пумпе, а цевовода (ли-
нија IV) испред главног
вентила турбине и иза
главног парног вентила
на котлу.
• Снага на прикључцима генератора је Pg , а на улазу у турбо-
постројење Qtp , па се бруто степен корисности турбопостро-
јења може дефинисати као
Pg
ηtpb 
Qtp

• Снага на излазу из котла је Qk

(топлота искоришћена у котлу), а
на улазу QB (топлота унета у
котао), па је степен корисности
парног котла
Qk
ηk 
QB
• У главном пароводу се део топлоте прегрејане водене паре
предаје околини кроз изолацију, а притисак паре се снижава
због падова притиска услед отпора трења и локалних отпора па
се у турбину доводи мања количина топлоте (Qtp) него што се у
котлу произведе (Qk). Однос ове две количине топлоте
представља степен корисности цевовода

Qtp
ηc 
Qk
• Производ приказаних степена ко-
рисности представља бруто
степен корисности термоенергет-
ског блока
Pg Pg Qk Qtp
ηBb    ηtpb ηk ηc
QB Qtp QB Qk
• На исти начин се може добити и нето степен корисности блока
Pu Pu Qk Qtp
ηBn    ηtpn ηk ηc
QB Qtp QB Qk
 СТЕПЕН КОРИСНОСТИ ТУРБОПОСТРОЈЕЊА
• Због тога што пара у турбини експандира до температуре блиске
околини, топлота кондензације излазне паре се не може
искористити, па она представља губитак кружног парног
циклуса. Такође, у турбини се не искористи целокупна доведена
количина топлоте Qtp (снага на улазу у турбопостројење) него
само један њен део, мањи за одведену отпадну топлоту
кондензације, такозвана теоријска снага турбине Po. Према томе,
термодинамички степен корисности циклуса је
Po
ηt 
Qtp

• Теоријска снага турбине се смањује због унутрашњих губитака,

тако да је унутрашња снага турбине Pi а унутрашњи степен
корисности
Pi
ηi 
Po
• У турбини постоје и механички губици, па унутрашња снага Pi
постаје ефективна снага на спојници турбине Pe , тако да је
механички степен корисности турбине
Pe
ηm 
Pi
• Осим губитака у турбини постоје и губици у електрогенератору,
па је снага на прикључцима генератора Pg мања од снаге на
спојници турбине Pe . Према томе степен корисности електро-
генератора је
Pg
ηg 
Pe

• Ако се сви степени корисности међусобно помноже добија се

бруто степен корисности турбопостројења
Pg Po Pi Pe Pg
ηtpb    ηt ηi ηm ηg
Qtp Qtp Po Pi Pe
• Ако се узме у обзир сопствена потрошња нето степен
корисности турбопостројења је

ηtpn  ηtpb 1  e sp   ηt ηi ηm ηg 1  e sp 
 ТЕРМОДИНАМИЧКИ СТЕПЕН КОРИСНОСТИ ЦИКЛУСА

• Кружни Rankine-Clausius-ов циклус приказан је у p,v dijagramu.

Прегрејана пара енталпије h1 изентропски експандира до
енталпије h2 која одговара притиску p2 i степену сувоће x2.

• Пара на излазу из турбине

Rankine-Clausius-ов циклус у p,v дијаграму
кондензује се на притиску p2 do
стања h2’ које представља воду
на доњој граничној кривој (h = 0).
Напојном пумпом кондензату се
повишава притисак до вред-
ности p1 при чему се повишава и
температура тако да је енталпија
напојне воде h3. У котлу се вода
загрева до стања h4, испарава до
стања h5 (сувозасићена пара) и
прегрева до стања h1.
• Загревање воде, испаравање и прегревање паре врши се
изобарски, што значи да су падови притиска услед отпора трења
и локалних отпора у парном котлу занемарени.
• Топлота која се доводи у циклус по 1 kg паре је
q1  h1  h3   h1  h2'    h3  h2' 

• Топлота која се изгуби конден-

зацијом излазне паре је
q2  h2  h2'
• Према томе, топлота која се ис-
користи у циклусу (користан рад
циклуса) је
l'  q1  q2   h1  h2    h3  h2' 
• Види се да је (h1 – h2) топлотни
пад паре у турбини, а (h3 – h2’) рад
који се троши за повишење
притиска кондензата напојном
Rankine-Clausius-ов циклус у p,v дијаграму пумпом
 l  h1  h2 и   h3  h2 
l np
• Самим тим термодинамички степен корисности циклуса је

ηt   

q1  q2 l  l  l np

 h1  h2    h3  h2  
q1 q1 q1  h1  h2    h3  h2  

• Рад који се троши за адијабатско

сабијање у напојној пумпи је, ако
се узме у обзир нестишљивост
воде p 1

  h3  h2    vdp  v  p1  p2 
l np
p2

а представљен је шрафираном
површином 2’3BA2’.
• Термодинамички степен корис-
ности циклуса је

ηt 
 h1  h2   v  p1  p2 
Rankine-Clausius-ов циклус у p,v дијаграму
 h1  h2    v  p1  p2 
• Пошто је члан v (p1 – p2) мали у поређењу са (h1 – h2) односно (h1
– h2’) он се може у одређеним случајевима занемарити. Пошто се
термодинамички степен корисности циклуса израчунава обично
са тачношћу од 0,1 %, онда се за притиске до око pkr/3 (7 MPa)
рад напојне пумпе занемарује. У том случају термодинамички
степен корисности циклуса, има облик
h1  h2
ηt 
h1  h2 

Rankine-Clausius-ов циклус у p,v дијаграму

 Термодинамички степен корисности циклуса са накнадним
прегревањем паре

• Влажност паре у излазним ступњевима турбине не сме да буде

већа од 12 % због еродивног дејства капљица воде и смањења
степена корисности тих ступњева. Најједноставнији начин
смањења влажности излазне паре је повишење температуре
прегревања.

• При константним притисцима p1 и

p2 повишење температуре прегре-
вања од t11 на t13 изазива смањење
влажности од (1 – x21) на (1 – x23). С
обзиром да је температура пре-
гревања паре ограничена квалите-
том материјала прегрејача, при
високим притисцима није могуће
остварити наведену влажност
излазне паре.
Утицај температуре прегревања на влажност
излазне паре
• У том случају се турбина дели на два дела: турбину високог и
турбину ниског притиска, па се пара после експанзије у првом
делу одводи на накнадно прегревање у парном котлу, па се
накнадно прегрејана пара одводи у други део турбине у коме
експандира до коначног притиска.

Утицај температуре прегревања на влажност излазне паре

 • Поједностављена шема пос-
тројења са накнадним прегре-
вањем паре представqена је на
слици. У загрејачу воде и испа-
ривачу (1), као и у прегрејачу
свеже паре (2) напојна вода се
доводи до стања свеже пре-
грејане паре, а затим одводи у
турбину високог притиска (3) у
којој делимично експандира.
Пара на излазу из турбине
високог притиска (пара за
накнадно прегревање) одводи
се у накнадни прегрејач (4)
смештен у гасном тракту котла.
Накнадно прегрејана пара се
одводи у турбину ниског
притиска (5) у којој експандира
Поједностављена топлотна шема кондензационог
блока са накнадним прегревањем до притиска кондензације.
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач
свеже паре; 3. Турбина високог притиска; 4. Накнадни
прегрејач паре; 5. Турбина ниског притиска; 6.
Електрогенератор; 7. Главни кондензатор; 8. Пумпа главног
кондензата; 9. Напојни резервоар; 10. Напојна пумпа
 • Излазна пара се кондензује у
главном кондензатору (7), па се
пумпом (8) кондензат тран-
спортује у напојни резевоар (9)
одакле се напојном пумпом (10)
потискује у котао.

Поједностављена топлотна шема кондензационог

блока са накнадним прегревањем
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач
свеже паре; 3. Турбина високог притиска; 4. Накнадни
прегрејач паре; 5. Турбина ниског притиска; 6.
Електрогенератор; 7. Главни кондензатор; 8. Пумпа главног
кондензата; 9. Напојни резервоар; 10. Напојна пумпа
• Идеални циклус са накнадним прегревањем паре приказан је у
h,s дијаграму. Свежа прегрејана пара стања h1 експандира
изентропски у турбини високог притиска до стања h2a , а затим
се накнадно прегрева на притиску pa до стања h1a и експандира у
турбини ниског притиска до h2. Пара се по излазу из турбине
ниског притиска кондензује до стања h2’, а затим се кондензату
повишавају притисак и температура до стања напојне воде h3
која се одводи у котао у коме се загрева до стања h4 и испарава
до стања h5 , а затим се свежа пара прегрева до стања h1.
• Накнадно прегревање паре се
најчешће врши до исте тем-
пературе као и прегревање
свеже паре (t1 = t1a ).
• Топлота која се доводи у ци-
клус са накнадним прегрева-
њем по 1 kg паре је
q1  q1s  q1n   h1  h3    h1a  h2a 
q1   h1  h2     h1a  h2a    h3  h2  
Rankine-Clausius-ов циклус са накнадним
прегревањем паре у i,s дијаграму
• Топлота која се изгуби у кондензатору је
q2  h2  h2 
• Kористан рад циклуса са накнадно прегрејаном паром је
l   q1  q2   h1  h2a    h1a  h2    h3  h2  
• Термодинамички степен корисности циклуса

ηt 
q1  q2
 

l  l1  l 2  l np  h  h2a    h1a  h2    h3  h2 
 1
q1 q1 q1  h1  h2    h1a  h2a    h3  h2  
• где су: - l1   h1  -hтоплотни
2a  пад
свеже прегрејане паре у
турбини високог притиска, -
l 2  -h1a  h2 
топлотни пад накнадно
прегрејане паре у турбини
ниског притиска, а - -
рад   hутрошен
l np 3  h2   за промену
стања у напојној пумпи.

Rankine-Clausius-ов циклус са накнадним

прегревањем паре у i,s дијаграму
• Уколико се занемари рад напојне пумпе, термодинамички степен
корисности циклуса постаје
l1  l 2  h1  h2a    h1a  h2 
ηt  
q1  h1  h2    h1a  h2a 
• Повећање термодинамичког степена корисности постиже се
погодним избором притиска накнадног прегревања pa .
 Термодинамички степен корисности циклуса са
регенеративним загревањем

• Регенеративно загревање је процес којим се кондензат и напојна

вода загревају топлотом дела паре која се одузима из турбине
на ступњевима одговарајућих притисака.

• На слици је приказана појед-

ностављена топлотна шема
постројења са регенератив-
ним загревањем кондензата и
напојне воде. У загрејачу воде
и испаривачу (1) производи се
сувозасићена пара која се у
прегрејачу (2) прегрева и
одводи у турбину (3).

Поједностављена топлотна шема постројења са регенератвним загревањем кондензата и напојне воде

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре; 3. Парна турбина; 4. Главни кондензатор; 5. Пумпа главног
кондензата; 6. Регенеративни загрејач ниског притиска; 7. Напојна пумпа; 8. Регенеративни загрејач високог притиска
• Из ступња високог притиска одузима се део паре који се одводи
у регенеративни загрејач високог притиска (8), а из ступња
ниског притиска део паре који се одводи у регенеративни
загрејач ниског притиска (6). Преостала количина паре
експандира до коначног притиска, па се затим одводи у главни
кондензатор (4) одакле се пумпом (5) потискује у регенеративни
загрејач ниског притиска (6) у коме се загрева на рачун топлоте
хлађења и кондензације паре из одузимања ниског притиска.

• Напојном пумпом (7) повиша-

ва се притисак загрејаног кон-
дензата, па се он као напојна
вода одводи у регенеративни
загрејач (8) у коме се топло-
том хлађења и кондензације
паре из одузимања високог
притиска загрева до темпе-
ратуре са којом се одводи у
котао.

Поједностављена топлотна шема постројења са регенератвним загревањем кондензата и напојне воде

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре; 3. Парна турбина; 4. Главни кондензатор; 5. Пумпа главног
кондензата; 6. Регенеративни загрејач ниског притиска; 7. Напојна пумпа; 8. Регенеративни загрејач високог притиска
• Суштина регенерације састоји се у томе да се одвођење топлоте
у циклусу, макар и делом, врши при истим температурама као и
довођење, па теоријски циклус парног постројења са регене-
рацијом топлоте мора да буде као на слици. У овом циклусу се
загревање напојне воде (процес 3-4 ) врши топлотом хлађења и
кондензације паре (процес 6-2 ), због чега се не троши топлота
димних гасова за загревање воде у парном котлу.
• При томе, топлота хлађења и кон-
дензације паре која се предаје конд-
ензату и напојној води (процес 6-2),
а која је представљена површином
6DC26 треба да буде једнака коли-
чини топлоте која се напојној води
доводи димним гасовима у загреја-
чу воде (процес 3-4), представљеној
површином 4BA34, што се постиже
онда кад су криве 3-4 и 2-6 еквиди-
стантне. За остварење оваквог цик-
луса потребан је идеалан регенера-
тор који би се састојао од бескона-
Теоријски циклус парног постројења са
чног броја регенеративних загрејача
регенерацијом топлоте у T,s дијаграму ниског и високог притиска.
• Коришћење топлоте која се одводи на делу 6-2 циклуса за
регенеративно загревање кондензата и напојне воде доводи до
смањења рада паре при експанзији, због чега је користан рад
код регенеративног циклуса мањи него код обичног. Међутим,
због смањења доведене топлоте у котао степен корисности се
повећава.
• Разуме се да се регенеративни циклус са бесконачним бројем
загрејача не може реализовати. У пракси се примењује
ограничени број регенеративних загрејача (6 до 10) у које се
доводи пара одузета из ступњева одговарајућег притиска, после
извршења рада у претходним ступњевима.
• Директно представљање регенеративног
циклуса у термодинамичким дијаграмима
отежано је тиме што су они дефинисани
за одређену количину (обично 1 kg) рад-
ног флуида, а проток паре кроз турбину
се мења после сваког одузимања.
• Циклус за сваки проток одузимања може се представити на
посебном дијаграму, за приказано постројење. За регенерати-
вно загревање напојне воде одузима се a1 [kg] паре притиска p1p ,
а за регенеративно загревање кондензата a2 [kg] паре прити-ска
p p
, док
2 остатак паре 1 експандира
 a1  a2   до коначног притиска
p2. На проток првог одузимања (a1) односи се дијаграм (а), на
проток другог одузимања (a2) дијаграм (б), а на конденза-циони
1   a1  a2  
проток дијаграм (в).

Циклуси протока одузимања за регенеративно загревање у T,s

дијаграму
а) Проток одузимања високог притиска; б) Проток одузимања ниског притиска;
в) Проток на излазу из турбине
• У регенеративном циклусу се део паре из турбине користи за
загревање кондензата и напојне воде, због чега ће корисни рад
l R бити мањи од корисног рада обичног циклуса l  . Користан
рад обичног циклуса без рада напојне пумпе је l   h1  h2  l , а
користан рад регенеративног циклуса састоји се од збира
топлотних падова паре из одузимања и паре која експандира у
турбини до коначног притиска

l R  a1l1  ...  an l n  1   a1  ...an   l

односно
  
l R  a1 h1  h1p  ...  an h1  hnp  
 1   a1  ...  an    h1  h2 
• Користан рад регенеративног
циклуса мањи је од корисног
рада обичног

l   l R   a j  l  l j    a j  h jp  h2 
n n

j 1 j 1
Процес изентропске експанзије регенеративном
циклусу у i,s дијаграму
 l   l R   a j  l  l j    a j  h jp  h2 
n n

j 1 j 1

h jp

h1  h jp

• Користан рад регенеративног

циклуса је

l R  l   a j  l  l j 
n

j 1

• Топлота унета у регенеративни

циклус је
q1  h1  hnv
где је hnv - енталпија напојне
воде која се одређује из топ-
лотног биланса регенеративног
Процес изентропске експанзије регенеративном
циклусу у i,s дијаграму
загревања.
• Степен корисности износи

l   a j l  l j 
n

l R j 1
ηtR  
q1 h1  hnv
 УНУТРАШЊИ СТЕПЕН КОРИСНОСТИ ТУРБИНЕ
• У реалном процесу у турбини не долази до изентропске експан-
зије због унутрашњих губитака. У главним и регулационим вен-
тилима турбине, услед трења, због ударних таласа и ивичних
губитака у струјним каналима решетки, због губитака у близини
корена и врха решетке, услед прострујавања паре кроз зазоре
турбинских ступњева и њеним мешањем са главном струјом.
• Затим услед трења о повр-
шину ротора, због парци-
јалног пуњења акционих
ступњева и због струјања у
области влажне паре. Због
тога се у турбини не иско-
ришћава укупни располо-
живи адијабатски топлотни
пад, него само један његов
део.

Процес изентропске и реалме експанзије у i,s дијаграму

• Унутрашњи степен корисности парне турбине је однос топлот-
ног пада у реалном процесу и расположивог изентропског
топлотног пада (слика)

l i h1  h2i D  h1  h2i  Pi
ηi    
l h1  h2 D  h1  h2  Po

где су

Процес изентропске и реалме експанзије у i,s дијаграму

 МЕХАНИЧКИ СТЕПЕН КОРИСНОСТИ ТУРБИНЕ
• Осим унутрашњих губитака при струјању паре кроз турбину, при
погону турбине настају и спољашњи губици, као што су меха-
нички губици услед трења у лежајевима и губици услед потро-
шње енергије за покретање регулационих уређаја и уређаја за
подмазивањwе. Механички степен корисности представља
однос ефективне снаге на спојници турбине Pe и унутрашње
снаге турбине Pi
Pe
ηm 
Pi

СТЕПЕН КОРИСНОСТИ ГЕНЕРАТОРА

• Овај степен корисности обухвата механичке, електричне и
топлотне губитке у генератору електричне струје и представља
однос снаге на стезаљкама генератора Pg и ефективне снаге на
спојници турбине Pe
Pg
ηg 
Pe
 СТЕПЕН КОРИСНОСТИ КОТЛА
• Степен корисности котла дефинисан је губитком у излазним
гасовима (q2), губитком услед хемијске непотпуности сагорева-
ња (q3), губитком услед механичке непотпуности сагоревања (q4),
губитком услед споqашњег хлађења (q5) и губитком услед
физичке топлоте
6
шљаке (q6)
ηk  1   q i
i 2

• Са друге стране, степен корисности котла је однос искоришћене

и унете топлоте. Код постројења без накнадног прегревања
топлота се користи за производњу прегрејане паре
Qk  Dh
• Код постројења са накнадним прегревањем, поред производње
свеже прегрејане паре, топлота се троши и за накнадно
прегревање паре
Qk  Dh  Dr hr

• У парни котао се уносе: топлота која се ослобађа сагоревањем

горива, топлота ваздуха предгрејаног страним извором, физи-
чка топлота горива и топлота паре за распршивање течног
горива. Највећа је количина топлоте ослобођена сагоревањем
горива, па се остале могу занемарити, тако да је
QB  BHd

• Степен корисности котла за постројења без накнадног прегре-

вања и са накнадним прегревањем су
Qk Dh Qk Dh  Dr hr
ηk   ηk  
QB BHd QB BHd
 СТЕПЕН КОРИСНОСТИ ЦЕВОВОДА
• При транспорту прегрејане паре од котла до турбине настају па-
дови притиска услед отпора трења и локалних отпора у парово-
ду, тако да је притисак паре испред главних вентила турбине
нижи од притиска на излазу из котла. Поред тога, извесна
количина топлоте губи се кроз изолацију у околину, тако да
стање паре на улазу у турбину није исто као на излазу из котла.
• Пара на излазу из котла има
енталпију h1k и када би она
изентропски експандирала до
притиска p2 (енталпија h2k) ос-
тварио би се теоријски топлот-
ни пад lk , а ако пара стања h1
експандира до стања h2, топ-
лотни пад l. Однос ова два
топлотна пада представља
степен корисности цевовода

Стање паре на излазу из котла и улазу у турбину

 l h1  h2 D  h1  h2  Po
ηc    
l k h1k  h2 k D  h1k  h2 k  Pok
 ТОПЛОТНИ БИЛАНС
• Топлотни биланс кондензационог термоенергетског блока
представља једнакост снаге која се уноси у блок и збира
искоришћене и изгубљене снаге. У блок се уноси топлота
ослобођена сагоревањем горива у парном котлу (QB) која се
троши за производњу снаге на стезаљкама генератора (Pg) и
покривање губитака у генератору (ΔPg), механичких губитака
турбине (ΔPm), унутрањwих губитака турбине (ΔPi), губитка у
кондензатору (Q2), губитака у цевоводу (ΔQc), губитака у парном
котлу (ΔQk), потрошње топлоте за грејање и остале потребе (Qgr)
и губитака у систему транспорта и припреме горива који нису
обухваћени топлотним билансом котла (Qstp), тако да једначина
топлотног биланса термоенергетског блока гласи
QB  Pg  Pg  Pm  Pi  Q2  Qc   Qk  Qgr  Qstp
[kW]
• Губици у генератору представљају разлику снаге на спојници

Pg  Pe  Pg  Pe 1  ηg 
турбине и снаге на прикључцима генератор

[kW]
• Механички губици турбине су разлика између унутрашње снаге
турбине и снаге на спојници турбине
Pm  Pi  Pe  Pi  1  ηm  [kW]
• Унутрашње губитке турбине дефинише разлика теоријске и
унутрашње снаге турбине
Pi  Po  Pi  Po  1  ηi  [kW]
• Губитак топлоте у кондензатору може се приказати као
разлика топлоте унете у циклус (искоришћене у парном котлу) и
теоријске снаге турбине
Q2  Qk  Po  Qk  1  ηt  [kW]
• Губици у цевоводу могу да се представе као разлика теоријске
снаге која би се добила ако би у турбини експандирала пара
стања на излазу из котла и теоријске снаге турбине која се
добија при експанзији паре стања на улазу у турбину
Qc  Pok  Po  Pok  1  ηc  [kW]
• Губици у котлу су разлика унете и искоришћене топлоте
Qk  QB  Qk  QB  1  ηk  [kW]
• При постављању топлотног биланса блока топлота која се тро-
ши за грејање и остале потребе (Qgr) и губици топлоте у систему
транспорта и припреме горива који нису обухваћени топлотним
билансом парног котла (Qstp) обично се занемарују, па једначина
топлотног биланса термоенергетског блока има облик
QB  Pg  Pg  Pm  Pi  Q2  Qc  Qk [kW]
• Губици у генератору, механички губици турбине, унутрашњи гу-
бици турбине и губитак у кондензатору везани су за турбопос-
тројење, па њихов збир представља губитке турбопостројења,
тако да је
QB  Pg  Qtp  Qc  Qk [kW]
што значи да се топлота унета у термоенергетски блок троши за
остваривање снаге на стезаљкама генератора и покривање
губитака у турбопостројењу, цевоводу и парном котлу.
• Збир снаге на стезаљкама генератора, губитака у генератору,
механичких губитака турбине и унутрашњих губитака турбине
представља теоријску снагу, тако да се једначина топлотног
биланса термоенергетског блока може написати у облику
QB  Po  Q2  Qc  Qk [kW]
односно да се унета топлота троши за остваривање теоријске
снаге турбине и покривање губитака у кондензатору, цевоводу и
парном котлу.
• Потрошња топлоте турбопостројења представља збир теориј-
ске снаге и губитка у кондензатору тако да је
QB  Qtp  Qc  Qk [kW]
што значи да унета топлота покрива потрошњу топлоте турбо-
постројења и губитке у цевоводу и парном котлу
• Топлота унета у котао троши се за загревање воде, испаравање
и прегревање паре (Qk), као и за покривање губитака парног
котла (ΔQk)
QB  Qk  Qk [kW]
• Изјеначавањем једначина
QB  Qtp  Qc  Qk и QB  Qk  Qk
следи да се топлота произведена у котлу троши за турбопостро-
јење и покривање губитка у цевоводу
Qk  Qtp  Qc [kW]
• Из једначине топлотног биланса
QB  Pg  Pg  Pm  Pi  Q2  Qc  Qk
добија се израз за бруто степен корисности блока
ηB  ηt ηi ηm ηg ηk ηc
који се може написати и као
ηB  ηt ηtr
 ПОТРОШЊА ПАРЕ, ТОПЛОТЕ И ГОРИВА
ПОСТРОЈЕЊЕ БЕЗ НАКНАДНОГ ПРЕГРЕВАЊА
• Потрошња паре кондензационог турбопостројења без накнадног
прегревања паре може се одредити из обрасца за теоријску
снагу турбине
Po  D  h1  h2   D  l [kW]
одакле је
Po Pg Pg
D   [kW]
h1  h2 lηi ηm ηg l i ηm ηg
где је снаге на стезаљкама генератора
Pg  Po ηi ηm ηg
• Као мера техничког савршенства кондензационог турбопостро-
јења служи специфична потрошња паре, то јест, потрошња паре
турбопостријења по јединици снаге на стезаљкама генератора
D 1 1
d   [kg/kJ]
Pg lηi ηm ηg l i ηm ηg
• Као мера топлотне економичности служи потрошња топлоте.
Потрошња топлоте кондензационог турбопостројења, представ-
ља збир теоријске снаге турбине и губитка у кондензатору
Qtp  Po  Q2  Dl  Dq2  D  h1  h2   D  h2  h2 
Qtp  D  h1  h2  [kW]
• Потрошња топлоте турбопостројења по јединици снаге на сте-
заљкама генератора представља бруто специфичну потрошњу
топлоте турбопостројења
Qtp D
qtp    h1  h2   d  h1  h2 
Pg Pg
• Специфична потрошња топлоте турбопостројења је показатељ
топлотне економичности исто као и степен корисности, јер
представља његову реципрочну вредност
1
qtp 
ηtp
• На исти начин се дефинише и специфична потрошња топлоте
кондензационог термоенергетског блока
QB Qk Qtp qtp 1 1
qB      
Pg Pg ηk Pg ηk ηc ηk ηc ηtp ηk ηc ηB
 QB Qk Qtp qtp 1 1
qB      
Pg Pg ηk Pg ηk ηc ηk ηc ηtp ηk ηc ηB

• Пошто је јединица за мерење енергије kWs (kЈ) мала, у пракси се

примеwује kWh, па се специфична потрошња топлоте често
одређује по обрасцу
3600
qB  [kJ/kWh]
ηB
• Општа једначина топлотног биланса термоелектране гласи
QB ηB  BHd ηB  Pg [kW]
• одакле је потрошња горива
Pg
B [kg/s]
Hd ηB
• Специфична потрошња горива је
B 1
b  [kg/kJ]
Pg Hd ηB
• Ако се усвоји условно гориво (условно гориво у Интернацио-
налном систему мера има топлотну моћ 30000 kJ/kg) , онда је
специфична потрошња
Bu 1 qB
bu    [kg/kJ]
Pg 30000ηB 30000
• Кад се за мерење енергије користи kWh, онда је специфична
потрошња условног горива
Bu 3600 0,12
bu  3600    0,12qB [kg/kWh]
Pg 30000ηB ηB
 ПОСТРОЈЕЊЕ СА НАКНАДНИМ ПРЕГРЕВАЊЕМ
• Код постројења са накнадним прегревањем, пара се после
делимичне експанзије у турбини високог притиска одводи на
поновно прегревање у парни котао, а затим у турбину ниског
притиска у којој експандира до коначног стања.
• Накнадним прегревањем се ограничава влажност излазне паре и
повећава степен корисности циклуса. Уколико код оваквог
постројења не би било примењено регенеративно загревање
напојне воде и кондензата, проток свеже паре кроз турбину
високог притиска и проток накнадно прегрејане паре кроз
турбину ниског притиска били би једнаки. Уколико се примени
регенеративно загревање, проток накнадно прегрејане паре биће
мањи од протока свеже паре за збир протока одузимања
високог притиска, па је њихов однос
Dr
 αr  1
D
• Специфична потрошња паре турбопостројења са накнадним
прегревањем одређује се такође по обрасцу
D 1
d 
Pg lηi ηm ηg
• с тим што се има у виду да се укупни топлотни пад састоји од
топлотног пада свеже и топлотног пада накнадно прегрејане
паре (l = l1 + l2 )
D 1 1
d  
Pg lηi ηm ηg  l1  l 2  ηi ηm ηg
• Потрошња топлоте турбопостројења са накнадним прегрева-
њем паре је
Qtp  D  h1  h2   Dr q r [kW]
• где је qr = h1а - h2а прираштај енталпије паре у накнадном прегре-
јачу.
• Ако се има у виду једначина онда је
Dr
 αr  1
D
потрошња топлоте турбопостројења са накнадним прегрева-
њем паре је
Qtp  D  h1  h2  αr q r  [kW]
• Специфична потрошња топлоте турбопостројења са накнадним
прегревањем је
Qtp
qtp   d  h1  h2  αr q r 
Pg
• Специфична потрошња паре се захваљјући накнадном прегре-
вању смањује
D 1 1
d  
Pg lηi ηm ηg  l1  l 2  ηi ηm ηg

али се повећава потрошња топлоте по јединици масе паре (за αr

qr) у поређењу са постројењем без накнадног прегревања.
• Специфична потрошња топлоте блока одређује се по обрасцу
1
qB 
ηtp ηk ηc
с тим што се вредност степена корисности цевовода мења због
губитака у цевоводу накнадно прегрејане паре и пада притиска у
накнадном прегрејачу.
• На слици је приказана експан-
зија паре у турбини високог и
ниског притиска као и нак-
надно прегревање.
• Свежа пара произведена у
котлу (стање h1k ) одводи се у
турбину, при чему јој се сни-
жавају притисак и температу-
ра, тако да на улазу у турбину
има енталпију h1.

Стање паре на излазу из котла и улазу у турбину

високог и ниског притиска код постројења са накнадми
прегревањем
• После изентропске експанзије у турбини високог притиска са то-
плотним падом l1, пара стања h2a одводи се на накнадно прегре-
вање цевоводом паре за накнадно прегревање у коме јој се
притисак и температура снижавају до pnpu односно tnpu због пада
притиска и спољашњег хлађења. У накнадном прегрејачу пара
се прегрева до температуре tnpi , а притисак јој се снижава на pnpi
због пада притиска у накнадном прегрејачу.
• Цевоводом накнадно прегре-
јане паре она се одводи у тур-
бину ниског притиска на чијем
улазу има стање h1а , због па-
да притиска и спољашњег
хлађења, па од тог стања из-
ентропски експандира до ста-
ња h2 , при чему остварује то-
плотни пад l2 .

Стање паре на излазу из котла и улазу у турбину

високог и ниског притиска код постројења са накнадми
прегревањем
• Уколико би се искључили цевовод свеже паре, цевовод паре за
накнадно прегревање и цевовод за накнадно прегрејану пару
описани процеси би текли по линији 1k-2ak-1ak-2k, па би топ-
лотни пад у турбини високог притиска био l1к , а у турбини ниског
притиска l2к .
• Степен корисности цевовода је однос потрошње топлоте турбо-
постројења и топлоте произведене у котлу
Qtp
ηc 
Qk
где је топлота произведена у
котлу
Qk  D  h1k  h2  αr q rk 
q rk  h1ak  h2 ak
јер постоји пад притиска и
хлађење у цевоводу накнадно
прегрејане паре.
Стање паре на излазу из котла и улазу у турбину
високог и ниског притиска код постројења са накнадми
прегревањем
• Разлика између qrk и qr потиче од пада притиска и хлађења паре у
цевоводу од излаза из турбине високог притиска до накнадног
прегрејача (2a ÷ 2ak) и од излаза из накнадног прегрејача до
улаза у турбину средњег притиска (1ak ÷ 1a).
• Све остале величине биланса одређују се као код постројења
без накнадног прегревања.

Стање паре на излазу из котла и улазу у турбину

високог и ниског притиска код постројења са накнадми
прегревањем