РЕГЕНЕРАТИВНО ЗАГРЕВАЊЕ

НАПОЈНЕ ВОДЕ
 УВОД
• Регенеративно загревање напојне воде парних котлова је њено
загревање паром која је извршила рад у турбини. У конден-
зационим термоелектранама топлота паре која се одузима
користи се најпре у турбини, где врши рад експандирајући до
притиска одузимања, а затим се предаје води, са којом се враћа
у парни котао. Према томе, топлота паре из регенеративних
одузимања турбине не губи се у кондензатору, него се предаје
кондензату или напојној води, па се може сматрати да се
обнавља, регенерише, одакле потиче и назив овог процеса.
• Топлотна економичност и енергетска ефикасност регенера-
тивног процеса одређена је смањењем губитка топлоте у
кондензатору, па се њиме степен корисности термоенергетског
блока повећава.
• При томе је битна енергија коју пара за регенеративно загревање
произведе до одузимања.
• Напојна вода може да се загреје и свежом паром која се узима
између котла и турбине. Овакво загревање није регенеративно и
не може да повиси степен корисности производње електричне
енергије.

• Производња електричне енергије у

термоенергетском блоку са реге-
неративним загревањем врши се по
регенеративном циклусу. У теориј-
ском циклусу, сва пара која пролази
кроз турбину узастопце пролази
кроз ступњеве турбине, а затим кроз
регенеративне загрејаче. Не смањује
се проток паре кроз кондензатор,
али се излазна енталпија паре, па
према томе и губитак у конденза-
тору смањује.

Теоријски циклус парног постројења са

регенерацијом топлоте у T,s дијаграму
• Ако је, пара на улазу у турбину сувозасићена, циклус са
регенеративним загревањем изгледа као на дијаграму.
Претпоставља се да целокупна пара која се доведе у турбину
експандира изентропски до стања (a), а затим се одводи у први
регенеративни загрејач у коме се делимично кондензује до
стања (b), па се поново одводи у турбину у којој експандира до
стања (c). У другом регенеративном загрејачу се пара опет
делимично кондензује до стања (d), а затим експандира до
коначног стања e на притиску p2 .
• Уколико се претпостави да је број
регенеративних загрејача бесконачан,
процес наизменичне експанзије паре
у турбини и делимичне кондензације
у загрејачима може да се представи
линијом 1-2о. Количина топлоте која
се предаје напојној води представ-
љена је површином 12DC2о1, при чему
се предпоставља да се вода загрева
до стања кључања у котлу.
Регенеративни цуклус за сувозасићену
пару у Т,s дијаграму
• Површина 4BA2’34 у кружном циклусу представља топлоту коју
димни гасови предају води да би се она загрејала до стања
кључања. Ако су линије 1-2о и 3-4 еквидистантне, онда су ове
површине једнаке, што значи да је топлота димних гасова за
загревање воде замењена топлотом паре, чиме се врши уштеда
горива.
• Топлота претворена у рад представљена површином 12о2’341
знатно је мања него у Rankine-овом циклусу.

• Топлота доведена у циклус (повр-

шина 12оCA2’341 ) мања је од одго-
варајуће топлоте у Rankine-овом цик-
лусу за топлоту загревања напојне
воде (12DC2о1). Користан рад регене-
ративног циклуса је
l   q1  q12 o  q2  q34  q1  q2
с обзиром да су линије 1-2о и 3-4
еквидистантне.
Регенеративни цуклус за сувозасићену
пару у Т,s дијаграму
• Унета топлота је
q1  T1  s1  s 4 
а изгубљена топлота у циклусу

q2  T2 s2o  s2 
па је степен корисности граничног регенеративног циклуса, с
обзиром на еквидистантност линија 1-2о и 3-4

l  q1  q2 T1  T2
ηt   
q1 q1 T1
што значи да је гранични регене-
ративни циклус еквивалентан Carnot-
овом циклусу.

Регенеративни цуклус за сувозасићену

пару у Т,s дијаграму
• Теоријска шема регенеративног загревања воде не може се
остварити због конструктивних тешкоћа и велике влажности
охлађене паре у последњим ступњевима турбине. Реално се
регенеративни процес остварује паром која се одузима између
ступњева турбине.
• Количина паре из одузимања одређује се помоћу топлотног
биланса регенеративних загрејача и износи мали део укупног
протока кроз турбину. Основна количина паре долази у
кондензатор.
• Енергетска ефикасност регенеративног процеса условљена је
извршеним радом паре из одузимања без губитка у
кондензатору. Због тога се смањује потрошња топлоте за
производњу паре у парном котлу, смањује се потрошња горива
и повећава степен корисности турбопостројења и блока.
• Регенеративни процес се може посматрати и као унутрашња
топлификација термоелектране: топлота паре која је извршила
известан рад у турбини користи се унутар термоелектране.
Спољашња и унутрашња топлификација разликују се
квалитативно.
• Код спољашње потрошње топлоте, топлота паре из одузимања
се не користи унутар термоелектране. За њено добијање у
топлификационој термоелектрани троши се допунско гориво, па
је потрошња горива у топлификационој већа него у
кондензационој термоелектрани исте електричне снаге и истих
параметара. Међутим, потрошња горива у кондензационој
термоелектрани са регенеративним загревањем је мања него у
одговарајућој без регенеративног загревања.
• Између спољашње и унутрашње топлификације постоји и
квантитативна разлика: код топлификационе термоелектране се
може користити целокупна топлота израђене паре (турбине са
противпритиском), док се за регенеративно загревање одузима
само део паре и користи део израђене топлоте.
 ПОТРОШЊА ПАРЕ И ТОПЛОТЕ
ТУРБОПОСТРОЈЕЊА СА
РЕГЕНЕРАТИВНИМ ЗАГРЕВАЊЕМ
• Потрошња свеже паре турбине са регенеративним одузима-
њима одређује се по истим обрасцима као и за топлификациону
турбину
n
Do  Dko   y j D j [kg/s]
j 1
 n
Do  Dko   y j D j [kg/s]
j 1

• Проток одузимања Dj одређује се из топлотног биланса

регенеративних загрејача и зависи од протока воде кроз загрејач
и параметара паре и воде на улазу и излазу. Облик једначине
биланса зависи од врсте регенеративног загрејача. У
термоелектранама се користе првенствено површински
размењивачи у којима се топлота од предајника (паре) предаје
пријемнику (води) кроз метални зид грејне површине загрејача.
• Поред површинских, примењују се и загрејачи са мешањем
(контактни загрејачи) у којима се топлота паре предаје води
непосредним контактом.
• Загревање воде у регенеративном загрејачу износи обично од
60 до 160 kJ/kg, а топлота коју предаје пара при кондензовању у
загрејачу просечно од 2000 до 2200 kJ/kg, па удео паре која се
одузима за загрејач износи од 0,03 до 0,08 (од 3 до 8 %).
• Број регенеративних одузимања код савремених блокова
износи од 7 до 10, а укупни проток одузимања достиже 30 % од
протока свеже паре.
• Ако се протоци одузимања изразе у деловима протока свеже
паре, онда је потршња паре
n
Do  Dko   y j a j Do
j 1

одакле је
Dko Pg
Do   [kg/s]
n
 n 
1  y ja j l i  1   y j a j ηm ηg
j 1
 j 1 
• Потрошња паре кондензационе турбине са регенеративним
одузимањима једнака је потрошњи паре кондензационе турбине
без одузимања са еквивалентним топлотним падом
 n 
l ekv
i  l i  1   y j a j 
 [kJ/kg]
 j 1 
• Очигледно је l iekv  l i . Обично је l iekv = (0,8÷0,9) li .
• Еквивалентни топлотни пад представља рад паре у турбини у
коме се узимају у обзир одузимања и једнак је топлотном паду у
кондензационој турбини без одузимања исте снаге и протока, то
јест, исте специфичне потрошње паре.
• Специфична потрошња паре савремене кондензационе турбине
износи око 3 kg/kWh.
• Добијене једначине потрошње паре загрејача и турбине важе
како за постројења без, тако и за постројења са накнадним
прегревањем. Код накнадног прегревања, при одређивању
топлотних падова кондензационог тока и паре из одузимања
треба да се узме у обзир разлика између одузимања високог и
ниског притиска. Ово се односи и на степен неизвршења рада.
• Код накнадног прегревања степени неизвршења рада изража-
вају се на следећи начин
а) за одузимања високог притиска
h jp  h2 ia  h1a  h2 i h jp  h2 i  q r
y vp
j  
h1  h2 ia  h1a  h2 i h1  h2 i  q r
б) за одузимања ниског притиска
h jp  h2 i h jp  h2 i
y np
j  
h1  h2 ia  h1a  h2 i h1  h2 i  q r
Израз qr = h1a - h2ia представља топлоту накнадног прегревања.
• Захваљујући накнадном прегревању паре укупан топлотни пад
се повећава, удели паре из одузимања се после накнадног
прегревања паре смањују, па се ефикасност регенеративног
процеса због накнадног прегревања унеколико смањује.
• Потрошња топлоте турбопостројења са регенеративним загре-
вањем при накнадном прегревању износи
Qtp  Doqo  Do  h1  h2  αr qr  [kW]
r
где је αr  1   a j - део паре који иде на накнадно прегревање.
vp

j 1

• Одговарајуће је специфична потрошња топлоте турбопостро-

јења са накнадним прегревањем је
qtp  d ( h1  h2  αr q r )
с тим што раније није био дефинисан проток паре за накнадно
прегревање, с обзиром да је αr однос протока накнадне и свеже
паре.
• Због регенеративног загревања воде повећава се специфична
потрошwа паре d, али се топлота која се троши за производњу 1
kg свеже паре смањује због повишења енталпије напојне воде.
СТЕПЕН КОРИСНОСТИ ТУРБОПОСТРОЈЕЊА
СА РЕГЕНЕРАТИВНИМ ЗАГРЕВАЊЕМ
• Степен корисности турбопостројења представља производ
ηtp  ηt ηi ηm ηg

• Пошто на механичке степене корисности не утичу параметри и

облик циклуса, степен корисности турбопостројења може се
посматрати кроз такозвани унутрашњи степен корисности
турбопостројења
ηitp  ηt ηi
• Унутрашњи степен корисности турбопостројења може се дефи-
нисати као однос рада турбопостројења и потрошње топлоте
турбопостројења
qo  q k q
ηitp   1 k
qo qo

• При регенеративном загревању воде без накнадног прегревања,

троши се
qo  h1  hnv [kJ/kg]
• Губитак у кондензатору код постројења са регенеративним
процесом може се представити у облику
q k  αk ( h2  h2 )  αk q2

• Удео паре који доспева у кондензатор код постројења са

регенеративним загревањем представља однос кондензационог
тока и потрошње паре турбине односно
n
Dk
αk   1  a j
Do j 1

где је aj - удео протока ј-тог одузимања у укупној потрошњи паре

турбине.
• Унутрашњи степен корисности турбопостројења са регенераци-
јом, износи
αk q 2
ηijtp  1 
qo
• У постројењу са регенеративним процесом и накнадним прегре-
вањем троши се топлота
qo  h1  hnv  αr q r

• Удео паре која се одводи на накнадно прегревање (αr) пред-

ставља однос протока паре кроз накнадни прегрејач и потро-
шње паре турбине, то јест,
n
Dr
αr   1   avpj
Do j 1

vp
a
где је j - удео протока ј-тог одузимања високог притиска у
укупној потрошњи паре турбине.
• Топлота коју прими 1 kg паре при накнадном прегревању
представља разлику енталпија накнадно прегрејане паре и паре
за накнадно прегревање
q r  h1a  h2 ia [kJ/kg]
• Вредности αk и q2 код накнадног прегревања се бројчано разли-
кују од вредности ових величина код постројења без накнадног
прегревања. Обе вредности су веће и то
- αk због смањења удела регенеративних одузимања после
накнадног прегревања;
- q2 због повећања енталпије израђене паре услед накнадног
прегревања.
• Унутрашњи степен корисности турбопостројења са регенера-
цијом је основна величина која се користи при анализи шема
регенеративног загревања воде и при њиховој оптимизацији.
• Други облик израза за унутрашњи степен корисности турбопос-
тројења са регенерацијом заснива се на условној подели
укупног протока паре на протоке регенеративних одузимања и
кондензациони ток на основу кога се може оценити позитиван
ефекат регенерације. Тај израз се може написати у облику
αk l i   a j l j
η 
tp

αk qok   a j l j
ij

• Када нема накнадног прегревања, онда су

l i  h1  h2 i ; l j  h1  h j ; qok  h1  h2
• Бројилац приказаног израза је очигледно рад паре у турбини са
регенеративним одузимањем.
• Енталпија напојне воде, ако се не узме у обзир рад напојне
пумпе и губици у околину, може се одредити из једначине
мешања главног кондензата и паре из одузимања
hnv  αk h2   a j h j
• Имајући у виду да је збир кондензационог тока и свих протока
одузимања једнак укупној потрошњи паре турбине,
αk   a j  1
потрошња топлоте турбопостројења је
 
qo  h1  hnv  αk   a j h1  αk h2   a j h j

 
qo  αk  h1  h2    a j h1  h j  αk qok   a j l j
• При накнадном прегревању паре су
а) топлотни пад кондензационог тока
l i  h1  h2 i  qr [kJ/kg]
 б) топлотни пад паре из одузимања
- за одузимања високог притиска (пре накнадног прегревања)
l vp
j  h1  h vp
j
[kJ/kg]
где је h vp
j [kJ/kg] - енталпија паре из ј-тог одузимања високог
притиска;
- за одузимања ниског притиска (после накнадног прегревања)
l np
j  h1  h j  qr
np
[kJ/kg]
np
где је h j [kJ/kg] - енталпија паре из ј-тог одузимања ниског
притиска;
в) потрошња топлоте кондензационог тока
qok  h1  h2  q r [kJ/kg]
• У том случају је потрошња топлоте турбопостројења
qo  h1  hnv  αr q r [kJ/kg]
• Енталпија напојне воде одређује се из једначине мешања глав-
ног кондензата и паре из одузимања високог и ниског притиска
hnv  αk h2   a vp
j h vp
j   a np np
j hj [kJ/kg]
• Проток накнадно прегрејане паре једнак је разлици потрошње
паре турбине и збира протока одузимања високог притиска или
збирa кондензационог тока и протока одузимања ниског
притиска односно
αr  1   a vp
j  αk   a j
np

• Узимајући у обзир све наведене величине за регенеративни

циклус са накнадним прегревањем добија се израз за потрошњу
топлоте
qo  αk qok   a j l j [kJ/kg]
који је исти као и за турбопостројење без накнадног прегре-
вања, па је образац за унутрашњи степен корисности турбопо-
стројења
αk l i   a j l j
η 
tp

αk qok   a j l j
ij

заједнички за оба постројења.

• Израз за унутрашњи степен корисности турбопостројења може
се трансформисати у облик

1
 al j j

li αk l i
η 
tp
ij
qok
1
 a j l j li
αk l i qok
односно
1  Aj
η η
tp
ij
tp
i  ηitp R
1  A j ηitp
• Коефицијент R је увек већи од јединице, јер је унутрашњи степен
корисности турбопостројења мањи од јединице
1  Aj ηijtp
R  1
1  Aj η tp
i η tp
i

• Регенеративни процес увек повећава степен корисности турбо-

постројења. Релативно повећање степена корисности износи
ηijtp  ηitp ηijtp
ηijtp  tp
 tp
 1 R  1 0
η i η i

односно
A j ( 1  ηitp ) 1  ηitp
ηijtp  
1  A j ηitp 1
 ηitp
Aj

• Закључак да је ηij  0 одваја процес регенеративног загревања

tp

од накнадног прегревања, које при снижењу притиска накнадног

прегревања доводи до смањења степена корисности турбо-
постројења и блока.
 ЈЕДНОСТЕПЕНО И ВИШЕСТЕПЕНО
РЕГЕНЕРАТИВНО ЗАГРЕВАЊЕ
• Према изразу

A j ( 1  ηitp ) 1  ηitp
ηijtp  
1  A j ηitp 1
 ηitp
Aj
релативно повећање степена корисности турбопостројења са
регенерацијом је тим веће, што је већи енергетски коефицијент
Aj .

• Коефицијент Aj зависи од удела одузимања у укупном протоку aj

и рада паре из одузимања у турбини lj повећавајући се са
порастом сваке од ових величина. Међутим, са повишењем
температуре загревања и удела одузимања, рад паре у турбини
се смањује. Због тога се може очекивати да ће максимална
вредност степена корисности постројења са регенерацијом
одговарати температурама загревања између температуре
кондензата и температуре кључања воде у котлу.
• Варијантни прорачуни показују да крива зависности релативног
повећања степена корисности од температуре загрејане воде
има облик параболе.
• Регенеративно загревање воде може се вршити у једном или
неколико узастопно укључена ступња, који се напајају паром из
једног односно из више одузимања.

• У најпростијем случају, при једносте-

пеном загревању, крива релативног
повећања степена корисности прола-
зи кроз нуле у два гранична случаја:
када је енталпија напојне воде јед-
нака енталпији кондензата  hnv и hкада2 
је енталпија напојне воде једна-ка
енталпији кључања  hnv  h  , а кроз
максимум приближно на средини
између ове две вредности.

Зависност релативног повећања унутрашњег степена корисности турбопостројења од температуре

регенеративног загревања напојне воде и броја регенеративних загрејача
• Прелаз од једностепеног на двостепено регенеративно загре-
вање, од двостепеног на тростепено и тако даље, повећава
степен корисности турбопостројења.
• Двостепеном загревању одговара други положај максимума
криве.

• Ако је при једностепеном загревању

максимум отприлике на половини
могућег интервала загревања, онда се
за двостепено налази на 2/3
интервала, за тростепено на 3/4
интервала и тако даље. Овај положај
максимума карактерише закон једна-
ке расподеле загревања по ступње-
вима, при чему се узима да је пос-
ледњи ступањ загревања загрејач
воде у парном котлу.

Зависност релативног повећања унутрашњег степена корисности турбопостројења од температуре

регенеративног загревања напојне воде и броја регенеративних загрејача
• Уколико се усвоји равномерна расподела загревања воде у
регенеративним загрејачима и котловском загрејачу воде,
загревање ће износити
h  h2
q 
v
j [kJ/kg]
z 1

• Енталпија напојне воде (стање после

регенеративног загревања) биће
z
hnv  h2  zq vj  h2   h  h2 
z 1

Зависност релативног повећања унутрашњег степена корисности турбопостројења од температуре

регенеративног загревања напојне воде и броја регенеративних загрејача
• Загревање воде у котловском загрејачу за које је усвојено да је
једнако загревању у сваком регенеративном загрејачу
qov  q vj  h  hnv [kJ/kg]
• Повећање оптималног загревања воде са повећањем броја
ступњева загревања доприноси повећању броја одузимања,
смањењу протока кроз кондензатор и повећању степена
корисности турбопостројења.
• Ако је излазна температура регенера-
тивног загревања воде дефинисана,
онда је загревање у сваком ступњу
hnv  h2
q 
v
j [kJ/kg]
z
а енталпија напојне воде
hnv  h2  zq vj [kJ/kg]

Зависност релативног повећања унутрашњег степена корисности турбопостројења од температуре

регенеративног загревања напојне воде и броја регенеративних загрејача
• Повећање енталпије воде при повећању броја ступњева даје
већи прираштај степена корисности од прираштаја који се
добија са истом енталпијом воде независно од броја ступњева.
Смањење загревања воде при повећању броја ступњева може
да доведе до обрнутог ефекта, то јест, до смањења степена
корисности.
• Једностепено регенеративно загревање воде даје битно
повећање степена корисности (5 ÷ 7 % у зависности од почет-
них параметара паре). Свако следеће одузимање паре даје
допунско, али све мање повећање степена корисности.

• Максимум степена корисности

при једностепеној регенерацији
налази се на половини могућег
интервала. Допунско загрева-
ње, код кога се максимум нала-
зи на 2/3 интервала, износи
2 1 1 3 2 1
  , треће  
Зависност релативног повећања унутрашњег 3 2 6 4 3 12
степена корисности турбопостројења од броја
регенеративних загрејача • и тако даље.
• Ово је илустровано на приказаном дијаграму на коме је
релативно повећање степена корисности,
ηijtp  ηitp
ηijtp  tp
100 [%]
η i
а промена релативног повећања степена корисности
 η tp
i ( j  1)   η tp
ij
δηijtp  100 [%]
ηij tp

где је ј = 1, 2, 3, 4 и тако даље редни број ступња регенеративног

загревања.
• Регенеративно загревање воде
је основни извор уштеде топ-
лоте и горива у кондензаци-
оним термоелектранама.
• За најбоље коришћење регене-
ративног загревања потребно
је усвојити најрационалнију ра-
споделу загревања по загреја-
Зависност релативног повећања унутрашњег
чима која обезбеђује највећу
степена корисности турбопостројења од броја уштеду топлоте и горива уз
регенеративних загрејача мало повећање инвестиција.
 ШЕМЕ РЕГЕНЕРАТИВНОГ ЗАГРЕВАЊА
• Шема регенеративног загревања воде обухвата парни котао,
турбину са кондензатором, регенеративне загрејаче, линију паре
из одузимања, линију главног кондензата, линију напојне воде,
линију кондензата паре из одузимања (дренаже) и напојне,
кондензатне и дренажне пумпе.
• Према типу регенеративних загрејача, постоје шеме са загре-
јачима са мешањем (контактним), површинским загрејачима и са
комбинацијом ова два типа загрејача. Шема са површинским
загрејачима зависи од начина одвођења кондензата паре из
одузимања (дренаже). Дренажа се из површинског загрејача
може одводити каскадно у загрејач нижег притиска или
дренажном пумпом у линију главног кондензата. Код комби-
нованих шема, дренажа се одводи у загрејач са мешањем нижег
притиска.
• Циљ прорачуна регенеративне шеме блока обично је одређи-
вање количина паре из одузимања, потрошње паре турбине и
протока кроз кондензатор при задатој електричној снази.
• На основу прорачуна шеме регенеративног загревања воде могу
се одредити енергетски показатељи турбопостројења и блока.
 ШЕМЕ СА КОНТАКТНИМ РЕГЕНЕРАТИВНИМ
ЗАГРЕЈАЧИМА
• Прегрејана пара одводи се у турбину (4)
из које се одузима пара за регенера-
тивно загревање. Одузимање највишег
притиска обележено је бројем 1, а оду-
зимање најнижег притиска словом z.
Пара из одузимања одводи се у реге-
неративне загрејаче (Z1 до Zz ) у којима
се меша са водом и кондензује. Пошто
су одузимања различитог притиска и
загрејачи раде на различитим прити-
сцима, разлика притисака између два
суседна загрејача компензира се пум-
пом.

Шема регенеративног загревања воде са котактним размењивачима

1. Загрејач воде парног котла; 2. Испаривач; 3. Прегрејач паре; 4. Парна турбина; 5. Електрогенератор; 6. Главни кондензатор; 7. Пумпа
главног кондензата
 Део паре после одузимања најни-
жег притиска експандира у турбини
до коначног притиска, одводи се у
кондензатор (6), а затим кондензат-
ном пумпом (7) у регенеративни за-
грејач најнижег притиска (Zz), у коме
се меша са одузимањем нај-нижег
притиска. Мешавина конден-зата
паре из одузимања и главног
кондензата се пумпом потискује у
следећи загрејач (Zz-1 ) у коме се
меша са паром из следећег одузи-
мања и тако даље. После загрејача
највишег притиска, напојна вода се
одводи у котловски загрејач воде
(1) у коме се загрева до стања кљу-
чања на притиску p1 . Сувозасиће-
на пара се производи у испаривачу
(2), а прегрева се у прегрејачу паре.
Шема регенеративног загревања воде са котактним размењивачима
1. Загрејач воде парног котла; 2. Испаривач; 3. Прегрејач паре; 4. Парна турбина; 5. Електрогенератор; 6. Главни кондензатор; 7. Пумпа
главног кондензата
• Једначина топлотног биланса контактног загрејача регенератив-
ног ступња
a j h jp  a vj 1hj  1  a vj hj [kJ/kg]

• Једначина материјалног биланса посматраног ступња гласи

a j  a vj1  a vj
• Из једначине топлотног и једначине материјалног биланса до-
бија се да је удео паре из ј-тог одузимања у укупној потрошњи
паре турбине
hj  hj  1
aj  a p v

h j  hj  1
j

• Ако се у имениоцу претходног израза дода и одузме hj добија се

h j  h 
j 1 q v
j
a j  a vj  a v

hj  hj  1  h jp  hj

j
q vj  q pj

v v
при чему се енталпија воде h j и h j  1 поклапају са њиховим
вредностима на доњој граничној кривој за притисак у посма-
траном загрејачу (pj) и притисак у претходном загрејачу (pj +1).
• Из загрејача ј-тог ступња вода излази у количини
i  j 1
a vj  1  a
i 1
i

која је једнака протоку свеже паре (напојне воде парног котла)

умањеном за збир одузимања која имају виши притисак од
посматраног (ј-тог) одузимања. Тако је
- за загрејач Z1
a1v  1
- за загрејач Z2
q1v q1p
a  1  a1  1  v
v
2  p
q 1  q1
p
q1  q1v
- за загрејач Zz
q2v
a  1   a1  a2 
v
z  1  a1   1  a1  v
q2  q2p

 q2v  q1p q2p

a   1  a1   1  v
v
z
 p
p 
 q 2  q 2  q1  q v
1 q p
2  q v
2
и тако даље.
• Проток воде кроз кондензатор одређује се као разлика протока
свеже паре (напојне воде парног котла) и збира свих одузимања
z z q pj
αk  1   a j  
j 1 j 1 q p
j  q v
j

• Степен корисности турбопостројења одређује се по обрасцу

αk q 2
η  1
tp
ij
qo
 ШЕМЕ СА ПОВРШИНСКИМ РЕГЕНЕРАТИВНИМ
ЗСГРЕЈАЧИМА
• Код површинских регенеративних загрејача, нема мешања паре
из одузимања и кондензата, па је потребно кондензат паре из
одузимања (дренажу) помешати са пријемником топлоте. У том
смислу постоје четири шеме и то:
- шема код које се дренажа помоћу посебне дренажне пумпе
меша са кондензатом иза посматраног загрејача,
- шема код које дренажне пумпе пребацују кондензат паре из
одузимања у линију главног кондензата испред посматраног
загрејача,
- шема са каскадним сливом дренаже и
- шема са обрнутим каскадним сливом дренаже.
 • У приказаној шеми на слици (а) која
има три површинска загрејача, кон-
дензат паре из одузимања се помо-
ћу дренажних пумпи одводи у ли-
нију главног кондензата иза посма-
траног загрејача, где се у мешачу
меша са њим. Основни елемент
овакве регенеративне шеме (б)
састоји се, дакле, од загрејача и
мешача.

• У посматрани (ј-ти) елемент (б) ула-

зи вода из претходног елемента у
v
количини a j  1 e загрејана до стања
hvj  1 e , а са друге стране пара из ј-тог
p
одузимања енталпије h j у количини
aj .

Шема регенеративног загревања са површинским загрејачима и одвођењем дренаже помоћу дренажних пумпи у
линију главног кондензата иза посматраног загрејача
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа; 8. Површински регенеративни загрејач; 9. Дренажна пумпа; 10. Мешач
 • Пара, кондензујући се до стања на
доњој граничној кривој на притиску
одузимања hj предаје топлоту води
која из загрејача излази са стањем
hvj . Вода загрејана у загрејачу и кон-
дензат паре из одузимања мешају се
у мешачу, при чему кондензат пре-
даје топлоту води, па ова излази из
v
елемента са енталпијом h je .

Шема регенеративног загревања са површинским загрејачима и одвођењем дренаже помоћу дренажних пумпи у
линију главног кондензата иза посматраног загрејача
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа; 8. Површински регенеративни загрејач; 9. Дренажна пумпа; 10. Мешач
• У површинским размењивачима постоји недогрејаност воде која
износи
 j  hj  h vj [kJ/kg]
• Недогрејаност воде у елементу се смањује захваљујући допун-
ском загревању воде у мешачу за вредност
q vjm  h vje  h vj [kJ/kg]
тако да износи
 je   j  q vjm  hj  h vj  h vje  h vj  hj  h vje [kJ/kg]
• Топлотни биланс ј-тог елемента, према ознакама, гласи
    
a j h jp  hj  a j hj  hvje  avj  1 e hvje  hvj  1 e  [kJ/kg]
а из материјалног биланса произилази
avj 1 e  a vje  a j тако да је  
a j q pje  q vje  a vjeq vje [kJ/kg]

• Удео протока одузимања у укупној

потрошњи паре турбине је

q vje
a j  a vje
q pje  q vje
• Протоци воде и паре из одузимања за поједине елементе са
шеме одређују се на следећи начин:
- за загрејач Z1
a1ve  1
q1ve
a1  p
q1e  q1ve
- за загрејач Z2
q1pe
a2ve  1  a1  p
q1e  q1ve
q2ve
a2   1  a1  p
q2e  q2ve

- за загрејач Z3
 q2ve  q1pe q2pe
a  1  a1  a2   1  a1   1  p
v
3e v 
 p
 q 2e  q 2e  q1e  q v
1e q p
2e  q v
2e

 q 2ve  q3ve
a3   1  a1   1  p v 
 p
q  q q  q v и тако даље.
 2e 2e  3e 3e
• Удео кондензационог тока у укупној потрошњи турбине за шему
са z елемената износи
 k  1  a1  a2  a3  az
z z q pje
k  1   a j  
j 1 j 1 q p
je  q v
je

• При једнаком загревању воде у ступњевима, проток паре кроз

кондензатор у овој шеми је већи него код шеме са контактним
размењивачима јер је топлота паре предата у елементу
q pje  q j   je  q j
па је степен корисности мањи. Ово захтева повишење притиска
паре из одузимања за добијање истог загревања воде, а тиме и
мању производњу енергије паром из одузимања и повећање
протока паре кроз кондензатор (повећаwе губитка услед
кондензације).
 • У шеми на приказаној слици, дре-
нажне пумпе пребацују кондензат
паре из одузимања у линију глав-
ног кондензата испред посматра-
ног загрејача. Проток паре из
одзимања за овакве загрејаче од-
ређује се као за загрејаче са меша-
њем. Зато су изрази за протоке
воде кроз загрејаче и паре кроз
кондензатор аналогни онима који
су добијени за претходне шеме.
Удео протока кроз кондензатор у
укупној потрошњи паре турбине је

z q pjp
k  
j 1 q pjp  q vje

Шема регенеративног загревања са површинским загрејачима и одвођењем дренаже помоћу дренажних пумпи у
линију главног кондензата испред посматраног загрејача
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа; 8. Површински регенеративни загрејач; 9. Дренажна пумпа; 10. Мешач
 z q pjp
k  
j 1 q pjp  q vje

Шема регенеративног загревања са површинским загрејачима и одвођењем дренаже помоћу дренажних пумпи у
линију главног кондензата испред посматраног загрејача
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа; 8. Површински регенеративни загрејач; 9. Дренажна пумпа; 10. Мешач
 • Вредност топлоте коју пара преда
у елементу
q p
jp  q pj   j 
већа је од одговара јуће вредности
код претходне шеме
q p
je  q pj   je 
пошто је при једнаким топлотама
q pj недогрејаност у посматраној
шеми већа
 j   je 
што значи да се проток кроз
кондензатор повећава, а степен
корисности смањује у поређењу са
претходном шемом.

Шема регенеративног загревања са површинским загрејачима и одвођењем дренаже помоћу дренажних пумпи у
линију главног кондензата испред посматраног загрејача
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа; 8. Површински регенеративни загрејач; 9. Дренажна пумпа; 10. Мешач
• У шеми на левој слици врела дренажа замењује део паре из
одузимања следећег загрејача по току воде (који је на вишем
притиску), а у разматраној шеми са слике десно део паре из
одузимања посматраног ступња што је неповољније.
• На слици је приказана шема са каскадним сливом дренаже, код
које се кондензат паре из одузимања слива из сваког загрејача у
парни простор суседног, који је на нижем притиску. Сувишни
притисак дренаже при преласку из загрејача са вишим у загрејач
са нижим притиском снижава се помоћу пригушнице, иза које је
мешавина воде и паре која има исту енталпију као и вода
(дренажа) испред ње.
• Према томе, при каскадном сливу
дренаже јавља се енергетски гу-
битак због пригушивања. Ако се
из загрејача најнижег притиска
дренажа слива у кондензатор,
јавља се допунски губитак у кон-
дензатору, пошто се сувишна
топлота укупне струје дренажа,
почев од првог ка последњем за-
грејачу, при температури дрена-
же последњег загрејача губи са
расхладном водом.
Шема регенеративног загревања са површинским загрејачима и каскадним сливом дренаже
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа; 8. Површински регенеративни загрејач
• Губитак у кондензатору при томе се повећава за
z z

 j z 2  j z  z )
a (
j 1
h   h )  a ( q v

j 1
[kJ/kg]

Шема регенеративног загревања са површинским загрејачима и каскадним сливом дренаже

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа; 8. Површински регенеративни загрејач
• Унутрашњи степен корисности турбопостројења износи
 k q2   a j ( q zv  z )
 ijtp  1
qo
• Да би се избегао овај губитак у кондензатору, дренажа се из
последњег загрејача одводи на усисни вод кондензатне пумпе
(црткана линија).
• Пригушивање дренаже и са њим
повезан енергетски губитак огле-
дају се у томе што се пара из
одузимања у загрејачу замењује
дренажом која долази из одузи-
мања из суседног загрејача ви-
шег притиска. Због тога се рад
паре из одузимања нижег прити-
ска смањује, проток паре кроз
кондензатор и губитак у њему
повећавају, па се степен корис-
ности смањује.
Шема регенеративног загревања са површинским загрејачима и каскадним сливом дренаже
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа; 8. Површински регенеративни загрејач
• Код шеме са обрнутом каскадом дренаже, дренажа се из
посматраног загрејача пребацује у парни простор суседног
загрејача вишег притиска. Укупна струја дренаже из загрејача
највишег притиска се пумпом одводи у мешач који се налази иза
тог загрејача по току воде.

Тиме се омогућује да се температура

напојне воде повиси, смањи потрошња
топлоте за испаравање и повећа степен
корисности турбопостројења.
• У овој шеми, при једнаким недогрејано-
стима у свим размењивачима, удели
протока одузимања и протока паре кроз
кондензатор одређују се на исти начин
као и за шему са контактним регене-
ративним загрејачима

Шема регенеративног загревања са површинским загрејачима и обрнутом каскадом дренаже

1. Загрејач воде парног котла; 2. Испаривач парног котла; 3. Прегрејач свеже паре; 4. Парна турбина високог притиска; 5. Накнадни
прегрејач паре; 6. Парна турбина ниског притиска; 7. Електрогенератор; 8. Главни кондензатор; 9. Пумпа главног кондензата; 10. Напојна
пумпа; 11. Површински регенеративни загрејач; 12. Дренажна пумпа; 13. Мешач
 z q pj
k  
j 1 q pj  q vj
• Због мањег коначног загревања воде, степен корисности
турбопостројења је мањи него код шеме са контактним
загрејачима, без обзира на загревање у мешачу које износи
z
q m  hnv  h  1  a jv
1
j 1

где је 1  h1 [kJ/kg]

 h1v - недогрејаност воде
у загрејачу највишег притиска.

Шема регенеративног загревања са површинским загрејачима и обрнутом каскадом дренаже

1. Загрејач воде парног котла; 2. Испаривач парног котла; 3. Прегрејач свеже паре; 4. Парна турбина високог притиска; 5. Накнадни
прегрејач паре; 6. Парна турбина ниског притиска; 7. Електрогенератор; 8. Главни кондензатор; 9. Пумпа главног кондензата; 10. Напојна
пумпа; 11. Површински регенеративни загрејач; 12. Дренажна пумпа; 13. Мешач
• Размотрене шеме са површинским загрејачима и дренажним
пумпама или са каскадним сливом дренаже без пумпи код свих
загрејача не примењују се.
• Шема са обрнутом каскадом примењена је код малог броја
термоелектрана због компликација које су изазване великим
бројем дренажних пумпи за врелу воду.
• Шеме у којима постоје само загрејачи са мешањем примењене
су на свега неколико термоелектрана. Оне се ретко примењују
због великог броја пумпи за врелу напојну воду и због потребе
да се загрејачи постављају високо за случај отказа ових пумпи.
 КОМБИНОВАНА ШЕМА РЕГЕНЕРАТИВНОГ
ЗАГРЕВАЊА
• Најчешће се у термоелектранама примењују шеме регенерати-
вног загревања у којима су сви загрејачи површински размењи-
вачи топлоте, осим једног, који се користи за загревање воде у
циљу њене деаерације.
• На слици је приказана поједно-
стављена топлотна шема пос-
тројења са регенерацијом без
накнадног прегревања паре. У
тој шеми има два површинска
загрејача високог притиска (у
реалним шемама има их обично
три) и четири загрејача ниског
притиска од којих је само један
контактни, практично деаератор.

Комбинована шема регенеративног загревања

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа
 Површинских загрејача ниског притиска у реалним шемама
обично има четири до пет.
• Начини мешања кондензата паре из одузимања (дренаже) са
водом су различити. Дренажа из загрејача највишег притиска (Z1)
одводи се каскадно у парни простор суседног загрејача (Z2), а из
њега, помешана са дренажом паре из другог одузимања у
загрејач са мешањем (Z3).
• Кондензат паре из четвртог оду-
зимања одводи се каскадно без
дренажне пумпе у парни прос-
тор загрејача (Z5), одакле се,
заједно са дренажом паре из
петог одузимања дренажном
пумпом одводи у мешач М1 у
коме се ове две дренаже мешају
са основним током.

Комбинована шема регенеративног загревања

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа
• Коначно, дренажа из загрејача најнижег притиска (Z6) меша се са
кондензатом у мешачу М2 који се налази између главног
кондензатора и загрејача (Z6).
• Протоци паре из одузимања изражавају се у деловима потро-
шње свеже паре турбине
D j  a j Do

при чему се Do као коначан ре-

зултат одређује по једначини
енергетског биланса.
• Губици паре услед цурења и во-
де од одсољавања код постро-
јења која имају котлове са
природном циркулацијом се за-
немарују, тако да је проток напо-
јне воде једнак потрошњи свеже
паре турбине (Dnv = Do).

Комбинована шема регенеративног загревања

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа
главног кондензата; 7. Напојна пумпа
• Прорачун регенеративног постројења почиње од загрејача
највишег притиска (Z1). Једначина топлотног биланса за тај
загрејач гласи
a1  h1p  h1   a1v  h1v  h2v  [kJ/kg]
• Кроз загрејаче Z1 и Z2 струји целокупна количина напојне воде
6
a  k   a j  1
v
1
j 1

тако да је проток паре из првог одузимања

h1v  h2v q1v
a1  p  p
h1  h1 q1

• За следећи загрејач (Z2) једначи-

на топлотног биланса има облик

a2 ( h2p  h2 )  a1( h1  h2 )  a2v h2v  hnp 
• Први сабирак у једначини је то-
плота паре из другог одузима-
ња, а други топлота дренаже
паре првог одузимања која се
слива у загрејач Z2. Кроз загре-
јач Z2 струји такође целокупна
количина напојне воде, па је
a2  1
v
 Стање hnp на улазу у загрејач Z2 је енталпија воде на притиску и
температури иза напојне пумпе. Проток паре из другог одузима-
ња је, према томе,
q 2v h1  h2
a2  p  a1
q2 q 2p

• Загрејач Z3 је контактни, па се топлотни биланс добија из

једначине мешања улазних струја

a3 h3p   a1  a2  h2  a4v h4v  a3v h3v

Из материјалног биланса загре-
јача Z3 следи да је удео протока
воде на улазу у њега у укупном
протоку напојне воде
a4v  1  a1  a2  a3
а проток на излазу једнак је
протоку напојне воде
a v
3 1
На тај начин, удео протока трећег одузимања у потрошњи свеже
паре турбине је
q 3v h2  h4v
a3  v   a1  a2  v
q3  q3 p
q 3  q 3p

• Једначина топлотног биланса

регенеративног загрејача Z4 гла-
си
a4  h4p  h4   a 4v  h4v  hmv 1 
Енталпија воде на излазу из
мешача М1 односно на улазу у
v
загрејач Z4 ( hm 1)
није позната. Због
тога је потребно написати
билансне једначине за мешач М1
и загрејач hZv5 и решавати их по a4
m1
, a5 , и .
Изрази за ове величине су нешто сложенији, па се неће
наводити, него ће само бити приказан начин њиховог извођења.
Једначина топлотног биланса мешача М1 је
a5v h5v   a4  a5  h5  a 4v hmv 1 [kJ/kg]
а једначина материјалног биланса
a5v  a4v  a4  a5

Решавањем једначина по прои-

зводу a4v hmv 1 добија се једначина
која повезује тражене величине
f  a 4 , a5   0
• Затим се поставља једначина
топлотног биланса загрејача Z5
a5  h5p  h5   a4  h4  h5   a5v  h5v  h6v 
 Решавањем претходне две једначине, имајући у виду матери-
јални биланс
a5v  a4v  a4  a5
добијају се удели протока четвртог и петог одузимања у по-
трошњи свеже паре турбине (a4 и a5), енталпија воде иза мешача
 v

М1 hm 1 и друге потребне величине.
• Да би се одредио удео шестог одузимања у потрошњи свеже па-
ре турбине постављају се једначине топлотног биланса
загрејача Z6

a6  h6p  h6   a6v  h6v  hmv 2 

и мешача М2
 kv h2  a6 h6  a6v hmv 2
Решавањем једначина по произ-
v v
воду a6 hmдобија
2 се једначина са
непознатом a6 .
 После одређивања удела паре из шестог одузимања у
потрошњи свеже паре турбине (a6) одређују се енталпија воде на
излазу из мешача М2  
hmvи2 остале потребне величине.

• Затим се из једначине материјалног биланса мешача М2 одређу-

је vудео vпротока кондензата у протоку напојне воде
 k  a6  a6
који, мора да буде идентичан уделу протока паре кроз
кондензатор у потрошњи свеже паре турбине
6
k  1   a j
j 1

Поређење последње две вели-

чине служи као контрола испра-
вности постављања целокупног
материјалног биланса, то јест,
одређивања удела протока паре
и протока кондензата.
• После одређивања удела паре из одузимања, према задатој
снази Pg одређује се потрошња свеже паре турбине без одузи-
мања истих параметара
Pg
Dko  [kg/s]
l ik m g

• Потрошња паре турбине са одузимањем је

Dko
Do  6
  j Dko
1  y jaj
j 1

где је βј коефицијент повећања потрошње паре турбине због

регенерације
1
j  6
1  y jaj
j 1