ПЛАНИНАРСКИ ПУТЕВИ И

СТАЗЕ
Борисko М. Мићић
 Планинарски путеви и стазе

Садржај:

1. Обележавање путева у свету и код

нас
2. Дефиниције
3. Употреба планинарских путева и стаза
4. Категоризација планинарских путева
 Планинарски путеви и стазе
1. Обележавање
путева у свету и код
нас
• Прве означене планинарске стазе
почеле су да се појављују у 19. веку.
У нашим крајевима, у Словенији
(тада Аустрији) 1778. (18. век)
Матија Кос, Лука Корошец, Штефан
Рожич и Ловренц Виломицер
означили су своју смер успона на
Триглав, “да други не би грешили”.
Пут су обележили каменим
“човечуљцима”, који се и данас
користе у многим земљама света.
 Планинарски путеви и стазе
• 1808. Бохињски капелан Јакоб Дежман је писао Валентину Воднику
о замисли уређења туристичког пута у Јулијским Алпима.
• 1853. E.H.Froelich је изградио пут по северној страни Доначке
(Рогашке) горе, о свом трошку.
• 1859. је водич Јоже Шкантар – Шест из Средње васи у Бохињу
означио пут од Ледина преко Стопце на Триглав. – сматра се
првим путем изграђеним у Словенији (тако да је на тежим
местима “поправио природу”).
• 1879. Ј.Ш. Шест је урадио бољи пут, а између Малог и Великог
Триглава је исекао неколико ногоступа, забио гвоздене клинове и
спровео уже. Ова година се узима као година првог маркираног
пута у словеначким Алпима.
 Планинарски путеви и стазе
• 1882. секретар ХПД (Хрватско планинарско друштво)
Levin Schlosser ‘ Klekovski означава 4 стазе на
Медведници белом, модром, црвеном и жутом бојом.

• 1888. CAF из Реке (Ријеке) маркира стазе у ријечкој

околини.

• 1892. постављене су прве маркације на

Страхињшчици, Иваншчици и Жумберачкој гори.
 Планинарски путеви и стазе
• 1893. са оснивањем Словенског планинског друштва (СПД),
оснива се и маркацијски одбор, који је бројао 7 чланова. У првој
години деловања означили су 97 путева. Главна намена је била
да се спрече Аустријанци и да се на словеначким планинама не
појаве прво немачки натписи и путокази.

• 1902. на годишњој скупштини ХПД-а предложено је оснивање

маркацијског одсека.

• Да би Савињска подружница СПД осигурала своје путеве пред

туђим посезањем, правно их је заштитила 1903. и од свих
већих власника земље из Луче и Солчаве придобила изјаве, да
само она има право маркирати по њиховом земљишту. Такође
кнезошкофијска управа у Горњем Граду и месна корпорација у
Камнику су признале то право само Савињској подружници СПД-
а.
 Планинарски путеви и стазе

• За првобитно обележавање путева употребљаване су праве

црте у црвеној, зеленој, жутој и плавој боји, а један пут (за
Скуто) у црној. Дужине црта су биле до 20, а ширине до 8 цм.
На терену где је био леп видиковац или нека друга знаменитост,
правили су крстове; на пећинама које су биле видљиве из
даљине, веће квадрате и кругове и тако одређивали смер пута.

• 1912. УО ХПД-а израдио је посебна упутства за маркирање

планинарских путева, у којима је била новост да све путеве
треба маркирати једном бојом – црвеном минијум бојонм, а
бела боја око црвене само се препоручује због боље
видљивости ознаке.
 Планинарски путеви и стазе
• После Првог светског рата у Словенији, почиње
размишљање о јединственим ознакама, што се
убрзало оснивањем Туристичког клуба Скала
(литица) 1921. године у Љубљани и формирањем
техничког одсека са задатком да организује
маркирање. Његов први начелник је био Иван
Рожман. Да би се маркирање изводило по
јединственом систему, клуб је крајем 1921.
организовао течај за маркирање, који је водио Алојз
Кнафелц. Он је 04.03.1922. изабран и за начелника
маркацијског одбора СПД.
 Планинарске стазе и путеви

• Приче да је данашња црвено-бела маркација изум Скалаша,

није тачна. Сличан знак је био познат у Аустрији још пре него
што је основана Скала, па се тако лако одомаћила и у
Словенији одн. тада већ Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Главне заслуге за њено увођење има свакако А. Кнафелц, јер је
он обликовао јединствени знак за означавање планинрских
путева. Осим маркације, његов изум је и црвена усмерна табла
у црвеној боји с белим натписом.

Кнафелц је припремио јединствено Упутство за маркирање

путева (после договора и сагласности са Скалашима), које је
објављено у јулском броју Планинског вестника 1922. године, а
године 1924. је објављена као самостална публикација.
 Планинарски путеви и стазе
• Те 1922. је припреман Соколски слет у Љубљани. У Савезу за
спољну трговину формиран је одсек за вођење Сокола у
словеначке планине. Под Кнафелчевим вођством су Скалаши и
чланови СПД у року од добра 2 месеца обележили главне
путеве новом маркацијом и таблама.

• 1927. професор Umberto Girometta, отац планинарства у

Далмацији, издао је брошуру “О маркирању планинарских
опутина у приморском кршу”. Маркација је круг величине шаке,
чије је средишње поље бело, а спољно црвено. На местима где
је и за време буре средње јакости свако кретање онемогућено,
треба црвеном бојом написати: “За буре погибељно”.
 Планинарски путеви и стазе
• Пошто су се појавила оштећења ознака, на основу Закона о
унутрашњој управи, чл. 66 и 67 издата је Наредба бана
Дравске бановине о обележавању путева, стаза и смучарских
смерова у Дравској бановини (тј. Словенији), што је било
објављено у листу Краљевске банске управе 18.11.1933.

• После Другог светског рата, Планинска звеза Словеније је

прихватила 15.01.1948. Правилник и упутство за маркирање,
које је припремио др. Арношт Брилеј у складу са Кнафелчевим
ознакама. Овакав правилник је затим усвојила и Скупштина
Планинарског савеза Југославије на Жабљаку, исте године.
Тако је Кнафелчева маркација била раширена на територији
целе некадашње Југославије.
 ПЛАНИНАРСКИ ПУТЕВИ И СТАЗЕ

СРБИЈА
• Године 1896. за Авалу и околне шуме установљена је Окружна шумска
управа, ... трасиран и изграђен пут од јавног пута Београд – Крагујевац
до врха Авале, а поред тога и све пешачке стазе (Туристички водич
“Авала” – ТОБ 2010.)

• 1901. – Правила Српског планинског друштва, чл.2 Друштвени циљеви,

под ђ: “да ради на подизању склоништа, планинских колиба итд. За
привремено борављење на чудесним планинским местима, на
оснивању санаторија, на грађењу планинских стаза, путева, подизању
кладенаца итд.”
• 1909. – нова Правила Српског планинског друштва, чл. 2 Друштвени
циљеви, под ђ – исти текст као и 1901.
Чл. 8 Управа, став 8. “Економ води рачуна над друштвеном
непокретном имовином, стара се о грађењу и одржавању друштвених
склоништа и других зграда, стаза, путева, забележених места, брине
се о набавци планинских вођа итд. Чинећи то све у споразуму са
управним одбором.
 ПЛАНИНАРСКИ ПУТЕВИ И
СТАЗЕ

1906 – 1907. Новосадски ученици – излети за време школских

распуста, празника или за време годишњег
распуста, предузимали дводневне, па и
вишедневне излете и походе по Фрушкој Гори
„посећујући њезине манастире, Врдничку кулу и
остале знаменитости ове лепе планине“ – Паја
Клиновски. Они су тада извршили и
ПРВО НЕЗВАНИЧНО МАРКИРАЊЕ
Фрушке Горе, “обележавајући крстове школском
кредом по дрвећу пут којим су прошли, да би се
њиме могли вратити.”
 Планинарски путеви и стазе
• 07.09.1925. усвојена су Правила савеза планинрских друштава
Краљевине Југославије, II Сврха и подручје рада, чл. 9 “да се брине
за увођење јединствених планинарских знакова, написаних табела
и маркација, да даје потребна упутства код подизања и опремања
кућа и склоништа и у опште код Савезних друштава уводи што већу
јединственост у планинарском раду.”
• 1932. Правила планинарског и туристичког друштва “Морава” у Нишу,
чл. 4 – Задатак и делокруг друштва: “У делокруг друштвеног рада
улази унапређење и подизање ...планинарских кућа, склоништа и
одморишта, маркирање и уређење излетних тачака...”
• 1934. “... Да би се омогућио лакши прилаз кући, најактивнији чланови
подружнице поставили су на Букуљи потребан број клупа, формирали
и обележили неколико пешачких стаза.” (75. година организованог
планинарења у Аранђеловцу – А. Милинковића, стр. 22)
Планинарски путеви и стазе
Планинарски путеви и стазе
 Планинарски путеви и стазе
• После Другог светског рата, Планинска звеза Словеније је прихватила
1948. Правилник и упутство за маркирање, у складу са Кнафелчевим
ознакама. Овакав правилник је исте године усвојила и Скупштина
Планинарског савеза Југославије на Жабљаку. Па је тако ова
маркација поново озваничена и у Србији.

• 1969. Душан Варађанин: “Упутство за уређење планинских стаза и

стављање путоказних ознака”. Издавач је ПСС, без навођења да ли је и
када ово Упутство усвојено.

• 2004.05.16. УО ПСС је усвојио Правила о уређењу планина, који има 42

члана и обрађује неке од тема које ћемо проучавати данас, али
недовољно прецизно, а постоје и мере и поступци који нису уопште
обухваћени иако су нужни.

• 2010.06.03. усвојен је Правилник о планинарским путевима

(трансверзалама). Имамо 36 пријављених трансверзала у Србији, али
само 9 признатих.
 Планинарски путеви и стазе
2. ДЕФИНИЦИЈЕ
• ПУТНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ – је скупни израз за сво природно
окружење које омогућава саобраћај (кретање) на копну, води и
ваздуху.
На земљи постоје
- пешачки путеви и стазе
- возни путеви
- аутомобилски путеви,
- жичаре,
и све њих користе планинари.
На води планинари користе на рекама – сплавове (raft) , чамце,
гумене чамце
 Планинарски путеви и стазе
• ПЕШАЧЕЊЕ (ХОДАЊЕ) делимо на:
- ходање по постојећим стазама и путевима
- по неуређеном терену (“на дивље”) – када нема стаза или
путева (преко ливада и сл.), водећи рачуна да не реметимо
природу.
• Шта је СТАЗА? Тамо где се креће човек или животиња, прво
настају трагови СТОПА (на пр. у високој трави), па се ту створи
СТАЗИЦА и на крају СТАЗА. Стаза је комуникација ширине 2
паралелне стопе, тј. 20 - 30 см. То није пут!
Постоје тзв.:
- козје стазе (слаба, необезбеђена, понегде или спорадично
снабдевена клиновима и сајлама)
- обезбеђене стазе (захтевне и врло захтевне)
 Планинарски путеви и стазе
• ПУТ. Између пута и стазе постоји велика разлика. Пут је део
земљишта ПРИПРЕЉЕН за ходање или вожњу. По путу се лако
хода или вози.

• ПЛАНИНАРСКИ ПУТ је део земљишта намењен само ходању,

који је изградила, одржава и обележава (маркира) планинарска
организација. То је безбедна комуникација по којој осим човека,
пса, козе или овце може да хода и крава или коњ. У планинама
разликујемо такође по тежини путеве по принципу као и стазе.

• ВОЗНИ ПУТ (ЦЕСТА) је пут који могу да користе и остали

учесници у саобраћају: колска запрега, трактор, аутомобил и
друга превозна средства.
 ПЛАНИНАРСКИ ПУТЕВИ И СТАЗЕ

• МАРКИРАНИ ЈАВНИ ПУТ – је објекат (стаза, пут, цеста) који су

изградили други, а по коме је постављена планинарска
сигнализација. Планинарска организација на овим путевима
брине само о маркацијама, а не и о одржавању пута.
• ПЛАНИНАРСКИ ПУТ је заједнички појам за планинарске стазе,
путеве и јавне маркиране путеве. За све ове путеве треба да се
води база података.
• ТРАНСВЕРЗАЛА – је обележени планинарски пут који повезује
више карактеристичних тачака на једној или више планина.
• РАЧВАЊЕ – је место где се пут дели на два пута —<
• РАСКРСНИЦА – је место где се 2 или више путева укрштају +
• ОДВАЈАК – место где се одваја пут од главног пута ├
 ПЛАНИНАРСКИ ПУТЕВИ И СТАЗЕ

• МАРКАЦИЈА – је знак којим се обележава

планинарски пут којим се безбедно креће до жељеног циља
(планинрског објекта, врха, извора, природних феномена,
историјских и културних објеката, места са лепим видицима).

• МАРКИРАНТ – је особа која је завршила школу

маркирања и врши обележавање планинарских путева по
пројектима које је одобрио Планинарски савез Србије

• Маркирање је у надлежности Планинарског савеза

Србије, а обавља га преко својих чланица по
правилима која усваја ПСС!
 Планинарски путеви и стазе
Подела путева и стаза по намени:
А. Излетнички (пешачки ) путеви
Б. Горске стазе и путеви
В. Алпинистичке стазе
Г. Опремљена стаза (ферата)
Д. Туристичка стаза
Ђ. Тематска стаза или пут (историјска, културна, ходочасничка, пут
вина, пут сира...)
Подела путева и стаза по дужини:
1. Путеви кратког трајања (1 – 3 дана, најраспростањенији)
2. Путеви средњег трајања (обично 3 – 7 дана, у дужини од 30 до
100 км, погодни за искусне планинаре, добро опремљени и
подржани смештајем)
3. Путеви дугог трајања ( ЕПП, апенински планински ланци... много
дана ходања, дужине и неколико стотине километара, лако су
проходни и опремљени смештајем дуж пута)
 Планинарски путеви и стазе

• Подела путева и стаза по власништву:

- јавно власништво (државно, покрајинско, општинско, шумско),
у складу са законским одредбама, а доступан је сваком.

- запоседнуто власништво (када се писмено договори са

власником земљишта о сагласности за маркирање и
коришћење таквог пута)

- власништво (старатељство) планинарске организације

(када се изборимо да се по закону уређене планинарке стазе и
путеви воде у земљишним књигама и који ће бити јавни пут и
јавно добро, без права правног промета).
 ПЛАНИНАРСКИ ПУТЕВИ И СТАЗЕ

3. Употреба стаза и путева

Планинарски путеви и стазе су намењене ходању и није
дозвољена вожња планинским бициклима по њима.
Вожња планинским бициклима је дозвољена по маркираним
јавним путевима, ако се другачије не дозволи.

Ово је само једно од могућих законских решења, која код

нас
још нису регулисана.
 ПЛАНИНАРСКИ ПУТЕВИ И СТАЗЕ

4. Категоризација планинарских
путева
I према захтевности:
А. Лаки пут је пут на коме се при ходању не помажемо
рукама. Када такав пут пречи стрму падину треба да је довољно
широк да омогућава безбедно кретање и неискусним
планинарима и осталима који се крећу по њему. Од корисника
се захтева само опрезност и физичка кондиција. Препоручује се
коришћење пешачких штапова.
За ове путеве нема упозорења на путу!
Планинарски путеви и стазе
II Захтеван пут води кроз тежа
места на којима се ради
безбедности помажемо са
рукама. Евентуалне
безбедносне направе су
намењене безбедности
планинара и нису обавезно
потребне за превладавање
тежих места. На полазној тачки
таквих путева на усмеравајућој
табли треба да пише
ЗАХТЕВАН ПУТ
У неким земљама се означава
са равностраним троуглом
(уместо текста да је захтеван
пут).
 Планинарски путеви и стазе
III Врло захтеван пут је такав
пут на коме је помагање рукама
нужно потребно. Безбедносне
направе омогућавају прелаз
тежих места, на којима би било
иначе потребно пењачко уже.
Често је на таквим путевима
потребан цепин, па чак и
дерезе. Овим путевима треба
да се крећу само искусни
планинари. Овакав пут није за
оне који имају вртоглавице. На
полазној усмеравајућој табли
пише
ВРЛО ЗАХТЕВАН ПУТ
Означава се и са равностраним
троуглом са уписаним знаком
усклика.
ПЛАНИНАРСКИ ПУТЕВИ И СТАЗЕ

ХВАЛА НА ПАЖЊИ !