Семинарски рад

Предмет: Географске основе животне средине

Тема: Концентрација CО2 у атмосфери
-Глобално загријавање

Ментор: Доц. др Јелена Пецељ-

Студент: Смиља Мастиловић
Пурковић
 Ваздух
Ваздух je смjеша гасова од којих су неки у врло
промjенљивом саставу: азота има 78,08%, кисеоника
20,95%, аргона 0,93% и у врло малим количинама
криптона, ксенона, хелијума, неона и других. У
променљивим количинама у ваздуху може бити водене
паре, озона, угљен диоксида, радона и других. Састав
ваздуха варира на различитим висинама. При већој висини
смањује се садржај кисеоника, а повећава се садржај
водоника.
 Загађење ваздуха
Извори загађивања ваздуха
Под извором загађења ваздуха подразумевају се процеси који
под унутрашњим или спољашњим утицајем одају (емитују)
нечистоће у атмосферу.Извори загађења ваздуха могу бити:
1.Природни
2.Вештачки (антропогени).
Према извору настанка, извори загађења ваздуха
настали:
 сагоревањем горива
 радом индустрије
 пољопривреде
 производњом оружја
 комуналним радом
 Концентрација CО2 у ваздуху

Емисија угљен-диоксида и других гасова стаклене баште који

загревају планету расте двапут брже у првој деценији 21. века него
током претходне три деценије.
Већи део тог раста настао је због сагоревања угља, велика
количина тог угља користи се као гориво у термоцентралама
растућих економија које производе робу за америчке и европске
потрошаче. Нивои угљен диоксида углавном расту због сагоревања
фосилних горива. Њихов ниво се такође мења, сезонски је на
највишем нивоу у мају и пада у септембру.
 Ефекат стаклене баште
У атмосфери се одигравају сталне реакције и интеракције са живим
бићима, али се она ипак налази у равнотежи. Загревање Земљине
површине и нижих слојева атмосфере које изазива повећање нивоа
угљен-диоксида (CО2) и других гасова у атмосфери назива се ефекат
стаклене баште.
Усљед повећања количине угљен-диоксида у атмосфери дошло је до
повећања ефекта стаклене баште. Угљен-диоксид се производи дисањем
живих бића и широко распрострањеним сагоревањем фосилних горива
(угља, нафте, земног гаса), а основни научни докази показују да овај гас
знатно утиче на ефекат стаклене баште. Претерана емисија штетних
гасова из фабрика, аутомобила и других извора главни су чиниоци који
доприносе повећању овог ефекта и појачаном загревању Земљине
атмосфере.
 Ефекат стаклене баште је природни феномен, а последица је
апсорпције дуготаласног Сунчевог зрачења. Наиме, Сунчеви зраци који
стижу на површину Земље загревају њену површину; део ове енергије
одбија се од тла у виду инфрацрвеног зрачења, које апсорбују молекули
угљен-диоксида и водене паре у атмосфери, па их поново усмеравају
према тлу, стварајући додатну топлоту. Овај процес аналоган је процесу
који се одвија у стакленој башти: стаклени зидови пропуштају Сунчеву
светлост, која улази и излази из објекта, али задржавају топлоту унутар
баште. Исто тако атмосфера делује као прекривач који зауставља губитак
топлоте. То задржавање инфрацрвеног зрачења за последицу има додатно
загревање Земљине површине и нижих слојева атмосфере, што и
омогућава живот на површини планете.
 То је ефекат стаклене баште, природни феномен без којег не би постојао живот
на Земљи јер би температуре биле прениске за опстанак живих бића. Међутим,
проблем настаје кад се поремети равнотежа услед прекомерног испуштања угљен-
диоксида, метана, водене паре, оксида азота и др., због чега се овај ефекат
интензивира.
Процењује се да је од почетка индустријске револуције, која је почела током
друге половине 18 века, количина угљен-диоксида у атмосфери нарасла за 30%, док
се количина метана – удвостручила.
Ефекат стаклене баште
 Глобално загријавање
Глобално загријавање је назив за повећање просјечне
температуре земљине атмосфере и океана забиљежено у
20. стољећу. Сматра се да је главни узрок глобалног
загријавања повећана количина угљен диоксида и
осталих стакленичких гасова. Далеко највећи узрок
глобалног загријавања је кориштење фосилних горива.
Посљедице глобалног загријавања
• Поплаве
• Суше
• Мјењање климе
• Уништавање коралних гребена
• Нестанак врсте бијели медвјед
• Топљење ледника
• Пораст нивоа мора
Закључак
Глобално загријавање већ сад знатно утиче на климу и временске
прилике на Земљи. Према извјештајима Свјетске метеоролошке
организације наводи се да је повећање просјечне температуре
главни кривац за растући број суша и поплава. Високе температуре
такођер продуљују сезоне суша у Африци и због тога пропадају
усјеви па долази до недостатка хране а и питке воде. Еуропа,
Сјеверна Америка и дијелови Азије налазе се у подручју умјерене
климе и тиме су у одређеној предности према остатку свијета јер се
та подручја неће брзо претворити у подручја у којима је живот
знатно отежан – прво морамо проћи кроз фазе трансформације из
умјерене климе у оштрије облике климе, рецимо тропске или
пустињске. Већи проблем ће имати подручја која су већ сад у клими
која једва осигурава увјете за живот – рецимо субсахарска Африка.
У тим подручјима живот би једноставно могао нестати.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!