JOHANN

SEBASTIAN BACH
 UVOD

 nemački kompozitor,orguljaš i čembalist

 Njegova dela su zapažena zbog:

intelektualne dubine,  tehničkog
savršenstva i  umetničke lepote.
 DJETINJSTVO

 Potomak porodice u kojoj je bilo mnogo muzičara.

Otac mu je imao zvanje gradskog muzičara.
Obezbedio je Bahovoj porodici skroman život.
 Johan je rano ostao siroče (sa 9 godina).
 Za vreme školovanja živeo je kod starijeg brata.
Učitelj Johana Sebastijana bio je Pachellbel.
 U to vreme javlja se kod Baha jedna karakteristična
crta - prepisivanje dela velikih majstora.
 Na taj način je stekao izvanrednu tehniku pisanja.
 Pored violine učio je i orgulje.
  ŽIVOT NAKON ŠKOLOVANJA

 Završivši školu, postao je 1703. godine violinista u

Vajmaru,kantor u crkvi Sv. Tome u Lajpcigu. Tu je
proživeo najduži deo života nedovoljno shvaćen i
slabo cenjen od svojih savremenika.
 Bio je dva puta oženjen i u ta dva braka imao je
dvadesetoro dece. Pred kraj života je oslepio. Bah
bio je jedan od najvećih muzičkih majstora svih
vremena. Počasni naslov „majstor nad majstorima”
Bah zahvaljuje svom u prvom redu savršenom
savladavanju tehnike komponovanja u polifonom
stilu.
 MUZIČKI STIL

 Muzika se u vreme baroka zapisivala tako što bi kompozitor

samo naznačio osnovnu konstrukciju dela, a zadatak
interpretatora je bio da razvije muzički skelet (dodaje
ukrase).
 Među evropskim muzičkim centrima postojale su velike
razlike u primeni ovog pravila. Bah je zapisivao skoro sve
muzičke detalje, posebno u brzim stavovima. To mu je
pomagalo da kontroliše bogate kontrapunktske linije. One su
mu bile omiljene, ali  ostavljale su manje prostora za
improvizaciju.
 Njegove muzičke fakture su gušće od onih kod Hendla i
drugih savremenika koji bi, po potrebi, iz kompozicija
uklanjali glasove.
 STILSKI PERIODI
 Bahov opus se može podeliti na tri velika stilska perioda
 Prvi period: učenje i usavršavanje, (1700 – 1713) Koncentriše se na
orgulje i klavijature, kao i na crkvene kantate.Uzor ovim delima je
nemačka crkvena instrumentalna i vokalna muzika baroka.
 Drugi period: period majstorstva (1713 – 1739) Sjedinjuje
karakteristike italijanske muzike baroka  (melodijska jasnoća,
ritmička dinamika) i nemačkog stila (trezvenost, kompleksna
unutrašnja struktura), čime je stvorio originalni lični stil koji je
primenio na sve značajne muzičke forme svoga vremena (osim
opere).
 Poslednji period: (1739 – 1750) period apsolutnog
savršenstva;Posvećuje se instrumentalnoj muzici, lični stil mu
postaje još više kontrapunktski, a savremeno doba utiče na
stvaralaštvo.
 POPULARNOST BAHOVE MUZIKE

 Nakon smrti, njegova muzika je uglavnom zaboravljena.

Bahova žena i sinovi su zaslužni da je ona zapisana i
sačuvana.
 Njegovu muziku su cenili i njome se inspirisali Mocart i
Betoven. Neka Bahova dela (violinske sonate, Dobro
temperovani klavir) su korišćena u muzičkoj pedagogiji.
 Feliks Mendelson ga je spasio od zaborava,jer je 1829.
organizovao ponovno izvođenje Bahove Pasije po
Mateju. Godine 1850. osnovano je „Bahovo udruženje“
sa misijom sakupljanja i objavljivanja Bahovih dela.
Krajem 19. i u 20. veku njegova muzika je postala
nezaobilazni deo programa svih muzičkih škola.
 BAHOV DOPRINOS TEORIJI
MUZIKE
 Fuge i kanoni (Umetnost fuge)
 Durski i molski tonalitet (Dobro temperovani klavir)
 Razvoj harmonije (Hromatska fantazija i fuga)
 Polifonija (solo dela za flautu, sonate i partite za solo
violinu, svite za violončelo)
 Instrumentacija (Brandenburški koncerti)
 Stvarao je i male forme (Sveska dela za orgulje) i
kolosalne kompozicije (Pasija po Mateju)
 Stil i retrospektiva kompozicionih tehnika (Misa u ha-
molu)
 Muzički osećaj i emotivna izražajnost (crkvene kantate)
 DJELA

Vokalna djela: Neka od instrumentalnih djela:

 9 trio sonata za orgulje
 224 kantate
 28 prelida i  tokata orgulje
 10 misa  10 fuga i fantazija za orgulje
 7 moteta  simfonija u Ef duru
 2 završene pasije  5 orkestarskih svita (uvertira)
 6 Brandenburških koncerata
 3 oratorijuma
 30 invencija i simfonija za čembalo
 188 korala  6 engleskih svita
 4 pesme (lieder)  Dobro temperovani klavir
 27 svita i partita za čembalo
 1 kvodlibet
 3 menueta za čembalo
 58 duhovnih napeva
 BAHOVE OSOBINE

 Bah je bio skroman, pedantan, pobožan i velikodušan

čovek koji se lepo odnosio prema svojim učenicima.
Bahov biograf, Forkel, pominje: „Njegova društvenost i
umetnička slava uticali su da mu je kuća retko kada bila
bez gostiju“.
 S druge strane, umeo je biti prgav i ljutit, posebno
prema lošim gazdama i lošim muzičarima. U svojoj
dvadesetoj godini je u svađi povukao mač na kolegu, ali
su ih drugi muzičari razdvojili. 
 Istinski je uvažavao svoje velike savremenike. Nije
uspeo da se sretne sa Hendlom kad je ovaj posećivao
Nemačku i zbog toga je žalio celog života.
 ANEGDOTE

 U neprestanoj trci da prehrani svoju mnogobrojnu

porodicu govorio je: „- Ja stvaram muziku da bih
preživeo, a ne za večnost. ”
 O jednoj kompoziciji, koju je napisao još kao
devetogodišnji dečak, Bach je rekao: „- Ako anđeli
zaista znaju svirati, onda bi im ova moja kompozicija
dobro došla. Danas ovo ne bih mogao napisati iz
jednostavnog razloga: više ne mogu tako čisto misliti.”
 Poslednje reči, koje je Bah izgovorio pre svoje smrti,
bile su: „- Hoće li ostati nešto posle mene?”
Mislio je da stvara samo ”osrednju muziku”
 REKLI SU O NJEMU

 „Ne Bah (nem. Bach — potok), već more trebao bi se

zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća, zbog
nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i
harmonije.”(Betoven, 19. vek) 
 „Bahova muzika je nešto iz čega treba
učiti.” (Mocart, 18. vek)
 „Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je
moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju
uši, oči, niti ostala čula.” (Gete, 18\/19. vek)
 „Bah je astronom koji otkriva najčudesnije
zvezde.”(Šopen, 19. vek)
 ZAKLJUČAK

 Zahvaljujući svojoj brilijantnosti i tragu

koga je ostavio u muzici Baha možemo
svrstati u najbolje muzičare svih vremena i
s punim pravom proglasiti ga genijem i
porediti sa Viljemom Šekspirom u
književnosti i Isakom Njutnom u fizici.