Metode samoposmatranja i

posmatranja
Samoposmatranje - introspekcija

 Koristi se samo u psihologiji, jer se samo

psihologija bavi proučavanjem
unutrašnjeg, subjektivnog iskustva.
 Bitno je subjektivno iskustvo, bez obzira
da li je tačno ili ne. (Univerzalno pogrešna
opažanja u slučaju iluzija pokazuju
zakonitost introspekcije kao metode.)
Samoposmatranje : vrste

 Metod impresije
 Sistematsko samoposmatranje
 Fenomenološka metoda
Metod impresije

 Metod impresije (eksperimentalna

introspekcija Vuntovih istraživanja
jednostavnih psihičkih procesa)
 Značaj: otkriće osnovnih čulnih
kvaliteta, funkcionisanja čulnih
receptora, osetljivosti čulnih organa
Sistematsko samoposmatranje

 Sistematsko samoposmatranje
(složenih psihičkih procesa, sa opisom
celokupnog toka i svih sadržaja svesti):
posebno obučeni ispitivači, pod
kontrolisanim uslovima, sistematski i
neposredno prate svoja unutrašnja
zbivanja.
Fenomenološka metoda

 Fenomenološka metoda (naivan,

neobrađen opis unutrašnjih
doživljaja, bez unapred utvrđenih
pretpostavki ili ubeđenja)
Zamerke i ograničenja

 Nepotpunost (neprimenjivost za istraživanje

ponašanja i nesvesnog
 Zavisnost od sposobnosti ispitanika da artikuliše
i izrazi unutrašnje događaje (mala deca,
životinje, intelektualno ili mentalno ometeni)
 Pristrasnost (samoposmatrač vrši selekciju i
tumačenja onoga što iznosi)
 Neadekvatnost (opisa doživljaja zbog siromaštva
jezika)
Zamerke i ograničenja

 Retrospektivnost (ograničena
verodostojnost sećanja)
 Promena predmeta posmatranja (doživljaj
može da se menja pošto su posmatrač i
posmatrani jedna osoba)
 Naučna neobjektivnost (pojavu ne može
istovremeno da posmatra više posmatrača)
Sistematsko posmatranje
 Nalazi se u osnovama svih nauka
 Pouzdana metoda (prema
bihejvioristima jedina naučna
metoda)
 Posmatranje je sistematsko,
plansko i kontrolisano
Posmatranje
 Naturalističko ili terensko posmatranje (u prirodnim
uslovima) vs. laboratorijsko
 Strukturisano vs. nestrukturisano (prigodno,
povremeno, eksplorativno)
 Posmatranje bez učešća vs. posmatranje sa
učešćem (najčešće u ispitivanju zatvorenih grupa,
npr.antropološke studije, istraživanje sekti,
narkomana, grupa delinkvenata)
 Eksperimentalno vs. neeksperimentalno
Prednosti posmatranja

 Otkrivanje zakonitosti ponašanja

 Otkrivanje nesvesnih odlika i
motiva preko ekspresivnog
ponašanja
 Ispitivanje male dece i životinja
Nedostaci metode posmatranja

 Ne možemo saznati individualna

subjektivna značenja i uzroke
ponašanja
 Nedovoljna objektivnost, zavisnost
od tumačenja posmatrača