Krompir

Krompir

• Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz

porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se
širom planete i koristi za ishranu ljudi i
domaćih životinja, jer poseduje podzemno
stablo veoma bogato skrobom. Poreklom je iz
Južne Amerike, sa Anda. Vrsta je
domestifikovana u južnom Peruu, a u Evropu
su ga doneli Španci sredinom 16. veka.
 Botanički opis biljke

Krompir je višegodišnja zeljasta biljka, visine od pola metra do jednog

metra, životne forme geofita - poseduje podzemno stablo (tuber, odakle i
potiče latinski naziv) po tipu krtole. Zapravo, na rizomu se nalaze brojne
stolone na kojima se formiraju krtole. Listovi su perasto deljeni. Postavljeni
su naizmenično. Boja cveta varira od bele do ružičaste i ljubičaste, sa jarko
žuto obojenim prašnicima koji su srasli sa osnovnom krunice, dok su im
antere međusobno priljubljene. Cvetovi su inače aktinomorfni, postavljeni
terminalno i grupisani u cimozne cvasti uvojke. I krunica i čašica imaju po
pet listića, sa tim da boju cvetu daje krunica koja je inače simpentalna.
Prašnici su sa anterama koje se otvaraju na vrhu sa dve pore, a plodnik je
dvook. Stubić plodnika je duži od prašnika. Cveta od juna do avgusta.
Uzgajani varijeteti su uglavnom bespolni (bez cvetova ili sa sterilnim
cvetovima). Oprašivanje je u većini slučajeva spoljno (insektima, vetrom),
ali postoje i podaci o samooprašivanju/samooplođenju. Svi varijeteti
krompira se mogu vegetativno raznožavati krtolama. Plodovi fertilnih
varijeteta su sočne žućkastozelene bobice koje podsećaju na male zelene
plodove paradajza. Često se krtole nazivaju plodovima krompira, ali je ovo
botanički neispravno. U plodu se može naći i do 300 semena.
 Istorija

• Domestifikacija krompira je bila predmet velikih spekulacija. Primerke koje je Karl fon Line opisao kao tip vrste
pripadali su podvrsti S. tuberosum ssp. tuberosum koji raste u šumama u arhipelagu Čiloe.
• Međutim, arheološki dokazi ipak nisu navodili ni na kakve konkretne i definitivne zaključke, što je išlo u prilog
mogućoj tezi o „dualnom poreklu“ krompira sa glavnim centrom na Andima Perua i Bolivije, i sporednim centrom u
Arhipelagu Čiloe. koju je predložio botaničar i genetičar Nikolaj Ivanovič Vavilov u svojoj studiji o geografiji
domestikovanih biljaka. U skladu sa ovom teorijom, jedna podvrsta potiče sa visoravni, gde su je Inke i Tivanake
verovatno domestifikovale u 7. milenijumu pre n. e., dok druga potiče iz arhipelaga Čiloe.
• Kontroverza se razrešila 2005. godine, kada je objavljena genetička studija koju je vodio i sproveo botaničar Dejvid
Spuner na Univerzitetu u Viskonsinu. Spuner je stručnjak koji radi na Odseku za poljoprivredu u SAD. On je
ustanovio preko analiza genetskih oznaka nekih 360 vrsti krompira da "sve vrste koje se danas gaje potiču od
domestifikacije S. bukasovii sa juga Perua i zapada Bolivije, koja se desila nekih 8000 godina pre n. e.
• Mnoge od ovih vrsti potiču od čileanskog hibrida dobijenog ukrštanjem ove vrste i jednog divljeg varijeteta koji
raste u pampi, čime se dobila S. tuberosum ssp. tuberosum, od koje potiče danas najmanje 286. domaćih vrsti, što
ih u svakom slučaju ne čini obavezno precima hiljade drugih varijeteta ove podvrste koje danas postoje i koja se
najviše gaji u svetu. Osnovna razlika između ove i S. tuberosum ssp. andigena, prvobitnog krompira sa peruanskih
Anda, je u ciklusu svetlosti koji im je potreban: dok je peruanska podvrsta prilagođena kratkim danima i ne cveta
niti proizvodi koren ako je previše izložena svetlosti, podvrsta tuberosum zahteva dosta svetlosti.
• Teorija da o peruanskom poreklu krompira je dosta stara i procenjuje se da u Peruu ima više od 3.000 raznih
domaćih vrsti krompira, a neke od njih ne mogu biti uzgajane van Perua jer zahtevaju specifične klimatske i
agroekološke uslove.
 Početak korišćenja krompira u Evropi

• Veliki broj gajenog povrća je poreklom sa teritorija Južne Amerike, i većina je uvedena u upotrebu u
Evropi ubrzo posle Kolumbovog putovanja 1492. godine, ali je krompir uvežen znatno kasnije.
Uzrok ovom „kašnjenju" se može naći u podatku da je uzgajan u višim delovima Anda, koje su
Španci posetili tek 1532. godine. Prvi pomen krompira u Kolumbiji se nalazi u literaturi iz 1537.
godine (pominje ga Pedro Sijesa Leon, savremenik Fransiska Pizara), a kao nova biljka opisan je tek
1552. Datum prenošenja krompira u Evropu nije još utvrđen (i verovatno nije ni zapisan), ali se
može utvrditi najranije prisustvo krompira na evropskom koontinentu.
• Krompir je 1588. godine već bio poznat i gajen u određenim delovima Italije, što ukazuje na još
raniju širu upotrebu ove biljke u Španiji. Postoje indicije da je uzgoj krompira u Španiji postojao pre
1573. godine. Skoro su pronađeni podaci o izvozu krompira sa Kanarskih ostrva za Antverpen u
novembru 1567. godine. Ako se pretpostavi da je verovatno uzgajan bar pet godina na samim
Kanarskim ostrvima, godine oko 1562. bi se mogle označiti kao godine introdukcije krompira u
Evropu. Ovo bi značilo da je krompir stigao u Evropu samo deset godina posle opisivanja vrste,
odnosno oko 30 godina posle Pizara, kao i da je najpre uzgajan na ostrvima, a tek kasnije i u
kontinentalnoj Španiji.
• Krompir se u Evropi uglavnom kao hrana za stoku. U Francuskoj je čak bilo zabranjeno da se uzgaja
krompir jer se verovalo da izaziva leprozu. Zaslugom francuskom agronoma
Antoana Augustina Parmentjea, upotreba krompira za ishranu ljudi se proširila širom Evrope. On je
proširio glasine da je krompir hrana rezervisana samo za bogate i naredio vojnicima da se prave da
čuvaju vrtove zasejane krompirom. Siromašno stanovništvo je u godinama velikih gladi u
predrevolucionarnoj Francuskoj kralo i jelo krompir. Krompir je u Srbiju doneo Dositej Obradović
na početku Prvog srpskog ustanka.
 Proizvodnja

• Proizvodnja krompira na svetskom nivou stalno je u porastu. Lideri u

proizvodnji bile su zemlje razvijenijeg severa. Međutim, naglim
ekonomskim razvojem Kine, Indije i Brazila, nerazvijene zemlje konstano
beleže porast proizvodnje. Količina kromira proizvedenih u razvijenim
regijam smanjila se sa 183,13 miliona t, koliko je iznosila 1991. na 155,56
miliona t u 2007, dok su nerazvijeni krajevi gotovo udvostručili
proizvodnju sa 84,86 na 165,15 milona tona za isti vremenski period. Po
prvi put u istoriji industrije proizvodnje krompira, lidersku poziciju
preuzele su nerazvijene države koje su 2005. imale 160.000 t više, i beleže
stalni rast.
• Današnji svetski lider u proizvodnju je Kina sa 72.000.000 t u 2007.
Međutim, mereno po glavi stanovnika, Belorusija proizvodi 835,6 kg, što
je svrstava u najvećeg proizvođača u odnosu na broj stanovnika.
• Ukupno je tokom 2007. proizvedeno 321.169.000 t krompira. Zanimljivo je
da proizvodnja Kine i Rusije predstavlja gotovo 1/3 svetske proizvodnje.
 Afrika

• Uzgajanje krompira na tlu Afrike počelo je s početkom 20.

veka. Zbog loših finansijskih uslova i nemogućnosti ulaganja
u poljoprivredu, prinosi su vekovima bili mali. Međutim,
sticenjem nezavisnosti i jačanjem ekonomija, pre svega
Egipta i Južne Afrike, investicije u razvoju navodnjavanja i
nabavku mašina pripomogle se i industriji krompira. Afrika
je sa 2 miliona tona, koliko je proizvodila 1960, svoju
proizvodnju povećala na preko 16 miliona. Najveći prinos
od 16,5 miliona tona zabeležen je 2005.
• Danas se krompir uzgaja na 1.502.695 ha sa kojih se sakupi
oko 16,3 t (2007.) odnosno na prosečno 10,86 t/ha. Najveći
proizvođač je Egipat sa 2,6 miliona tona, dok drugo mesto
dele Malavi, Južna Afrika i Alžir.
 Azija i Okeanija

• Azijski region predstavlja glavnog snadbevača svetskog

tržišta krompira. Sama Kina učestvuje sa više od 20%
koja na svojih 5 miliona hektara proizvodi 72.000.000 t
krompira. Neračunajući proizvodnju Ruske Federacije
koja se svrstava u evropske, a ne u azijske proizvođače,
drugi veliki proizvođač je Indija, iza koje slede Iran i
Bangladeš.
• Australija ima samo 32.000 hektara zasađenim pod
krompirom, koji daju oko 1,1 tone. Međutim,
zahvaljujući povoljnim uslovima proizvodnja po
hektaru iznosi oko 39,5 t što je iznad svetskog proseka.
Najveći prinos po hektaru ima Novi Zeland od 42 tone.
 Evropa

• Uzgajanje krompira na evropskom tlu počelo je još u 16. veku. Evropa je

do nedavno bila svetski lider u proizvodnji. Međutim, među 10 najvećih
proizvođača sveta i dalje je 7 evropskih zemalja. Najveše zasađenih
površina ima Rusija. Još za vreme Sovjetskog Saveza proizvodila je preko
100.000.000 tona godišnje. Raspad Sovjetskog Saveza i dugogodišnja
ekonomska kriza uticala je na to da se proizvodnja smanji na sadašnjih
36.784.200 t. I pored toga ona je drugi svetski proizvođač. Zavidnu
proizvodnju ima i Ukrajina (19,1 miliona t), Nemačka (11,6 miliona t),
Poljska (11,1 miliona t), Belorusija (8,7 milona t), Holandija (7,2 miliona
tona) i Francuska (6,2 miliona t).
• Srbija ima zaseađena oko 100.000 hektar koji su u 2004. dali 975.090 t.
Nedovoljna ulaganja u poljoprivredni sektor imala su za posledicu manju
količinu prinosta u odnosu na ostale zapadnoevropske zemlje. Tokom
2004. srpski proizvođači izvezli su oko 9.01 t što im je dovelo prihode od
preko 29 miliona dinara. Najveći inostrani kupac bila je Rumunija. Iako je
ona jedna od većih proizvođača, gotovo 60% krompira iz Srbije, završilo je
na rumunskom tržištu.
 Latinska Amerika

• Iako je Južna Amerika prapostojbina krompira,

latinoamerče države su proizvođači sa
najnižim prinosima. Tokom 2007. proizveli su
16 124.302 t što je oko 200.000 t manje od
afričke proizvodnje. Najveće količine krompira
ima Brazil, 3,3 milona tona, koje su namenjene
pre svega za izvoz. Na drugom mestu sa
proizvedenih 3,2 milona t je Peru, iako ima
skoro duplo više zasađenih površina. Meksiko
je sa 1,5 miliona tona na 5. Mestu.
 SAD i Kanada

• Zanimljivo je da je uzajanje krompira na američkom tlu počelo u

18. veku. Prema nekim podacima, prvi pečeni krompir služen je u
Beloj kući za vreme mandata Tomasa Džefersona. Vekovna ulaganja
u poljoprivredu dovela su SAD u grupu lidera u proizvodnju
krompira. Sa prinosem od 38,7 t/ha ima produktivnost 2,5 puta
veću od svetske. Na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država postoji
456.000 ha zasađenih pod ovom kulturom. Tokom 2007. ukupna
proizvodnja bila je nešto više od 17,65 miliona tona, što je bilo
dovoljno da SAD svrsta kao petog svetskog proizvođača. Oko 60 %
proizvedenih krompira izvezene su u vidu gotovih ili polugotovih
proizvoda, dok se procenjuje da svaki amerikanas godišnje pojede
oko 56 kg.
• U Kanadi su se prve plantaže krompira pojavile u Nju Bransviku
sredinom 1600ih. Danas je ona 13. svetska sila u krompirskoj
industriji koja je tokom 2007. proizvela više od 4,9 milona tona.
 Primena

• Krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, a bio je vrlo značajan za nestanak gladi u Evropi. Naime,
ovo je četvrta po redu namirnica po rasprostranjenosti u svetu posle kukuruza, pšenice i pirinča.
• Ova biljka raste na svim geografskim dužinama i pri tome zahteva sasvim malo prostora, odnosno zemljišta, a može
da se sačuva i do šest meseci bez frižidera. Veoma je hranljiv.
• Krompir napada insekt krompirova zlatica koja može biti pogubna za rod, ali ukoliko je zdrav, iskoristljivo je 85%
roda, za razliku od žitarica kod kojih je iskoristivo 50%. Zato i ne čudi što je organizacija za hranu i poljoprivredu
(skraćeno: FAO, engl. Food and agriculture organization) 2008. godinu proglasila Međunarodnom godinom
krompira.
• U ljudskoj ishrani se upotrebljava kuvan i pečen dok je sirov blago otrovan. Industrijskim postupkom od krompira
se dobija skrob, a sečenjem krompira na tanke listiće, zatim odstranjivanjem skroba i pečenjem u vrelom ulju
dobija se čips. U industriji se krompir često prerađuje u granule, ljuspice ili brašno, pri čemu se oslobađa od vode.
To se dalje može iskoristiti kao stočna hrana, ali i u ljudskoj ishrani za zgušnjavanje sosova ili omekšavanje
poslastica. Skrob, glavni sastojak krompira se hidrolizom može razložiti na glukozu, koja se opet
alkoholnim vrenjem može prevesti u alkohol. Na taj način nastaju votka i akvavit, rakija popularna u Skandinaviji.
• Oko dve trećine roda krompira se koristi u ishrani, ali krtola se koristi i u druge svrhe. Skrob iz krompira se koristi za
ukrućivanje tkanina i tapeta (štirak), kao dodatak bojama da bi se zgusnule, a upotrebljava se i pri štampanju na
pamuku i lanu. Krompir se koristi i za dobijanje važnih kiselina: limunske i fumarne, ali i etanola, koji služi kao
gorivo i za dobijanje bioplastike.
• Krompir je i lekovita biljka. Kriške krompira sprečavaju izbijanje plika usled opekotina, a žvakanje sirovog krompira
otklanja mučninu u trudnoći. Kriške krompira ili skrob iz njega mogu otkloniti mrlje od spanaća ili masti, a takođe
se u vodi u kojoj se kuvao krompir lako čisti srebrnina. Takođe sa odeće otklanja i tragove od znoja, a može se
koristiti i kao dezodorans. Konačno, može se koristiti i kao herbicid.
 Literatura

• Genetički podaci o jedinstvenom događaju

domestifikacije krompira
• -Petković, B. Marin, P. & Boža, P. 1995.
Praktikum iz sistematike viših biljaka. Nauka.
Beograd.
• -Вавилов, Николай И. (Vavilov, Nikolai I)
([1940] 1987), Учение о происхождении
культурных растений после Дарвина,
Ленинград: Советская наука .