FUNKCIJA U BILJKAMA

Biljke su razvile mehanizme za sintezu flavonoida, koji

su u stanju da apsorbuju štetno zračenje (UV filtri)
 Dokazi ove funkcije
• alge i podvodne biljke ne produkuju
flavonoide;
• biljke koje rastu na mestima sa niskom
UV radijacijom, prizemni spratovi u
gustim šumama, ili se gaje u staklenicima
sa filterima za UV svetlo, sadrže veoma
nizak nivo flavonoida u tkivima;
• biljke koje rastu na staništima sa
visokom UV radijacijom (semiardni tropi
i subtropi, planine), sadrže veoma visok
nivo flavonoida.
• Mutanti, koji nisu u stanju da
produkuju flavonoide, suše se u
ranim fazama razvića.
• Direktni dokazi o ulozi flavonoida
kao UV-B filtera dobijeni su
ispitivanjem mutanata vrste
Arabidopsis thaliana.
Sekundarne funkcije flavonoida
• antibakterijska i antiviralna
funkcija;
• antinutriciona funkcija
(odvraćanje herbivora);
• funkcija skevendžera
(„hvatača”) slobodnih radikala;
• antifungalna aktivnost
(fitoaleksini);
• cvetni „vodiči” za insekte
oprašivače.
Flavonoidi se veoma široko koriste u
sistematici zbog sledećih
karakteristika:
• hemijska stabilnost;
• veoma veliki strukturni diverzitet;
• skoro su univerzalno prisutni kod
viših biljaka;
• relativno lako se mogu
identifikovati;
• svaka vrsta sadrži bar nekoliko
različitih flavonoida.
BIOLOŠKA AKTIVNOST
• ekstrakti korišćeni za različite
bolesti u tradicionalnoj
medicini.
• oficijelna farmacija se sve više
orijentiše na prirodne izvore
lekova i pomoćnih lekovitih
sredstava.
• izuzetan značaj flavonoida u
sprečavanju različitih bolesti.
• flavonoidi poseduju izvanredne
karakteristike, kao hvatači radikala i
u kompleksiranju gvožđa.
 Antibakterijska aktivnost
Antifungalna aktivnost
Antiviralna aktivnost
Antiinflamatorna aktivnost
Antialergijska aktivnost
Antioksidativna aktivnost
Antimutagena/mutagena aktivnost
VARIJABILNOST
FLAVONOIDA
Niži nivoi
klasifikacije
Viši nivoi klasifikacije
EVOLUCIJA FLAVONOIDA
I NJIHOV FILOGENETSKI
ZNAČAJ
semenice

paprati

mahovine