Inflamatorne lezije

oralne i maksilofacijalne regije

Ass.dr Ivan Turkalj
Inflamatorne lezije
 Inflamatorne lezije su najčešće patološko
stanje vilica.
 Za razliku od drugih kostiju tela, vilice imaju

zube koji predstavljaju direktni put za prenos

infekcije i inflamatornih medijatora u kost
kao posledica karijesa i periodontalne bolesti.
Inflamatorne lezije
 U normalnim okolnostima koštani metabolizam je
predstavljen ravnotežnom između osteoklastne
resorpcije i osteoblastne produkcije kosti.
 Medijatori inflamatorne reakcije narušavaju ovaj
balans u korist jedne ili druge strane.
 Kada je incijalni izvor inflamacije nekrotična pulpa,
a koštana lezija je ograničena na regiju zuba
ovakvo stanje naziva se periapikalna inflamacija.
 Kada se infekcija širi u koštanu srž i više nije
lokalizovana u regiji apeksa korena zuba onda je
reč o ostemijelitisu.
Inflamatorne lezije
 Drugi izvor infekcije je širenje inflamacije u
kost iz okolnih mekih tkiva i ovaj tip oštećenja
uključuje periodontalne lezije i perikoronitis -
inflamaciju koja nastaje iz tkiva koje okružuju
krunicu delimičnu niklog zuba.
 Četiri kardinalna znaka inflamacije - crvenilo,
otok, toplina i bol se mogu videti u različitim
stepenima ekspresije. Početak je obično brz uz
naglašen bol uz često pridruženu groznicu i
otok.
Radiološke karakteristike
 Lokacija:
1. Kod periapikalnih inflamacija koja nastaju kao
posledica patoloških stanja pulpe, epicentar je obično
lociran oko apeksa zuba. Međutim, lezije porekla
puple mogu biti locirane bilo gde duž površine korena
zbog akcesornih kanala, perforacije zbog terapije
kanala korena ili u slučaju frakture korena.
2. Periodontalne lezije imaju epicentar lociran na
alveolarnom grebenu.
3. Osteomijelitis je difuzna i nejasno ograničena
inflamacija kosti, koja se najčešće uočava u
posteriornoj mandibuli.
Radiološke karakteristike
periapikalnih inflamatornih lezija
Radiološke karakteristike
periapikalnih inflamatornih lezija
 Periapikalne inflamatorne lezije se
karakteriišu upalnim procesom koji je ili
periapikalni apsces ili granulom.
 Toksični metaboliti od strane nekrotične

pulpe napuštaju apeks i inciraju inflamatornu

reakciju u periapikalnom periodontalnom
ligamentu i okružujućoj kosti.
Radiološke karakteristike
periapikalnih inflamatornih lezija
 Ukoliko u inflamatornom odgovoru predominiraju:
1. neutrofili – periapikalni apsces
2. limfociti, plazmociti i histiociti- periapikalni
granulom. +/- zarobljeni epitel može proliferisati uz
stvaranje radikularnih ili apikalnih cista.

 Ako okolna koštana srž postane zahvaćena

inflamatornom rekacijom i širenjem piogenih
organizama, lokalizovani periapikalni apsces se može
pretvoriti u osteomijelitis. Tačan prelaz između ova
dva procesa je nejasno definisan. Veličina područja
inflamacije nije bitan faktor težine inflamacije.
Radiološke karakteristike
periapikalnih inflamatornih lezija

 Najranija detektabilna promena je gubitak koštane gustine, koja obično

rezultuje u proširenju periodontalnog ligamentarnog prostora na vrhu zuba a
kasnije zahvata veći dijametar kosti. U ovom stadijumu se ne uočavaju znaci
sklerotične koštane rekacije.
Radiološke karakteristike
periapikalnih inflamatornih lezija

 Epicentar koštane destrukcije je lokalizovan oko vrha

zuba. Takođe se uočava i proširenje periodonatlnog
membranoznog prostora
Radiološke karakteristike
periapikalnih inflamatornih lezija

 Kasnije u evoluciji bolesti nastaje kombinacija

skleroze i razređenja normalne kosti
Radiološke karakteristike
periapikalnih inflamatornih lezija

 U slučajevima naglašene koštane skleroze u pitanju je periapikalni

sklerozirajući osteitis, a ako je pretežno razređenje onda je u pitanju
periapikalni rarefikujući osteitis.
Radiološke karakteristike
periapikalnih inflamatornih lezija

 Uticaj na okolne koštane strukture: mogu biti destruisane, kao što su deo poda
maksilarnog sinusa, poda nosne fose ili bukalne i lingvalne površine
alveolarnih nastavaka.
Diferencijalna dijagnoza periapikalnih inflamatornih lezija
 Periapikalnacementalna displazija
 Enostoza vrha zuba
 Radikularne ciste
 Maligne bolesti – multipli mijelom , leukemija
Diferencijalna dijagnoza periapikalnih inflamatornih lezija

 Periapikalna cementalna displazija (PCD)- bezbolno stanje koje se

manifestuje razređenjem koštane strukture u periapikalnoj regiji
 U ranoj radiolucentnoj fazi PCD radiografske karakteristike ne
mogu biti jasno odvojive od periapikalnog zapaljenskog procesa
 Dif.dg. se zasniva samo na kliničkom pregledu u pravcu testiranja
vitalnosti zuba.
Diferencijalna dijagnoza periapikalnih inflamatornih lezija
 PCD - Uznapredovali slučajevi PCD pokazuju denzne
radioopakne strukture unutar rasvetljenja, a često su
lokalizovane u prednjim zubima mandibule.
Diferencijalna dijagnoza periapikalnih inflamatornih lezija
 Enostoze – područja zrele kortikalne (kompakte) kosti
unutar spongioze
 Ukoliko je locirana enostoza u regiji vrha zuba, ona može
imitirati periapikalni proces ali je periodontalni ligamentarni
prostor normalne širine.
Diferencijalna dijagnoza periapikalnih inflamatornih lezija
 Radikularne ciste – nastaju proliferacijom zarobljenog
epitela u regiji apeksa devitalizovanog zuba. Ako su manje
od 1 cm onda su u pitanju periapikalni granulomi, a ako su
veći onda odgovaraju cistama.
Diferencijalna dijagnoza periapikalnih inflamatornih lezija
 Maligne bolesti
Perikoronitis
 Predstavlja inflamaciju tkiva oko krunice delimično izbijenog zuba.
 Često se javlja kod mandibularnih trećih kutnjaka.
 Gingiva koja okružuje izbijeni deo krunice postaje upaljena kada
hrana i detritus mikroba postane zarobljen u mekim tkivima.
 Posledično gingiva postaje otečena i može biti sekundarno
povređena tokom okluzije. Ovaj inflamatorni proces se može
proširiti na okolnu krunicu zuba.
 Bol, otok i trizmus su vodeći klinički simptomi
Perikoronitis – RTG odlike
 Bez manifestnih promena kada su meka tkiva zahvaćena inflamatornim procesom,
do lokalizovane rarefikacije i skleroze, pa i osteomijelitisa u najtežijm slučajevima
 Promene na kostima su centrirane oko dela krunice gde je ona okružena kosti ili
gde je ona u njenoj blizini.
 U izraženim slučajevima periostalna reakcija se može uočiti uz inferiorni korteks i
zadnju ivicu ramusa mandibule.
Osteomijelitis
 Inflamacija kosti
 Inflamatorni proces se može proširiti kroz kost kako bi
zahvatio srž, korteks i periost.
 Najčešće izvor infekcije je inflamirani zub ili nakon hirurške
intervencije.
 U pacijenata sa osteomijelitisom bakterije i njihovi produkti
stimulišu inflamatornu reakciju kosti uzrokujući destrukciju
endostalne površine. Ova destrukcija može progredirati kroz
kortikalnu kost do spoljašnjeg periosta. U mlađih pacijenata,
kod kojih je periost slabije vezan za spoljašnji korteks
periost se odiže nakupljenim eksudatom i novoformirana
kost se deponuje.
 Periostalna reakcija je karakteristka osteomijelitsa, ali ne i
patognomoničan nalaz.
Osteomijelitis
 Obeležje osteomijelitisa je stvaranje sekvestra odnosno
nekrotične kosti zbog ishemijskih promena uzrokovanih
upalnim procesom.
 Deli se na akutni i hronični.
 Posebni tipovi- Garre-ov i difuzni sklerozirajući OM.
 Garre-ov OM se odlikuje značajnom periostalnom reakcijom
 Difuzni sklerozirajući OM - hronični oblik sa naglašenim
sklerotičnim odgovorom.
 OM može spontano zaceliti ili uz AB tretman.
 U 20% slučajeva infekcija prelazi u hroničnu formu.
Akutni osteomijelitis
 Medularni prostor kosti se sastoji od inflamatornog infiltrata
sastavljenog pretežno od neutrofila.
 Pored periapikalnog izvora infekcija hematogeno širenje je takođe
moguć uzrok
 Inflamatorni proces se širi subperiostalno odižući periost uz
stmiluaciju novoformirane kosti
 Zahvaćene su osobe svih godina starosti, a muškarci znatno češće
 Brz tok bolesti uz otok okolnih mekih tkiva, povšiena temperatura,
limfadenopatija i leukocitoza
 Mandibula je znatno češće zahvaćena od maksile zbog slabije
vaskularizacije
 Pored OPT, intraoralnog periapikalnog i okluzalnog snimka
ponekad je znatno informativniji CT, kao i MR kako bi se prikazao
edem koštane srži.
Akutni osteomijelitis – RTG odlike
 Prvi manifestni znak je smanjenje koštane gustine uz
gubitak oštrine okolnih trabekula
 U odmaklim slučajevima dolazi do fokalnih ili rasjeanih
područja osteolize, najčešće u regiji posteriornog segementa
mandibule
 Nakon toga dolazi do formiranja područja skleroze koja
predstavljaju devitalizovano koštano tkivo, što predstavlja
češće obeležeje hronične forme.
Akutni osteomijelitis – RTG odlike
 Mutipila područja osteolize uz destrukciju korteksa, početnu
sekvestraciju i periostalnu reakciju
Akutni osteomijelitis – RTG odlike
 Diferencijalna dijagnoza:
1. Fibrozna displazija –deponovanje novoformirane kosti ide sa
unutrašnje strane korteksa, dok kod OM ide sa spoljašnje
Hronični osteomijelitis
 Hronični OM može biti sekvela neadekvatno tretiranog
akutnog OM ili može nastati de novo
 Difuzni sklerozirajući OM se odnosi na hronični oblik OM u
kome je ravnoteža koštanog metabolizma pomerena ka
stvaranju veće količine kosti
Hronični osteomijelitis – RTG odlike
 Postepeni prelazak iz normalnog trabekuliranog izgleda u
gust granulirani izgled kosti
 Ponekad područja skleroze mogu biti izmešana sa područjima
osteolize
 Regije skleroze predstvaljaju sekvestar koji je obično nešto
intenzivnijeg zasenčenja nego okolna zdrava kost
 CT je superioran u prikazu sekvestra, naročito u slučajevima
veoma guste sklerotične kosti
 Formiranje periostalne reakcije kao jedan ili veći broj
paralelnih slojeva nalik na lukovicu
 Korenovi zuba mogu podleći resorpciji
 Hronilne lezije mogu dovesti do formiranih fistula uz drenažu
u okolna meka tkiva
Hronični osteomijelitis – RTG odlike
Hronični osteomijelitis – RTG odlike
Sekundarne infekcije mekih tkiva
 MR i CT su metode izbora naročito u slučajevima difereciranja inflamatonrih promena od neoplazmi
 CT odlike infekcije mekih tkiva su abnormalnosti fascijalnih ravni, zadebljanje kože i mišića, trakasti
infiltrati masnog tkiva i nakupine gasa u mekim tkivima.
Osteoradionekroza
 Inflamatorno stanje kosti koje nastaje nakon iradijacije, najčešće
zbog maligniteta glave i vrata
 Doze iznad 50Gy obično dovode do ireverzibilnog oštećenja kosti
 Sekundarna infekcija je česta
 Mandibula je najčešća lokalizacija
 RTG slika je slična hroničnom OM
 Periostalna reakcija je retka
Akutni sinusitis
 Inflamacija sinusa najčešće infektivne etiologije koja traje do 30 dana
 U sklopu prehlade ili odontogenog porekla
 RTG nalaz gasno-tečni nivo
Hronični sinusitis
 Inflamacija sinusa najčešće infektivne etiologije koja traje duže od 12
nedelja
 U sklopu prehlade ili odontogenog porekla
 RTG nalaz najčešće rubno zadebljala sluzokoža sinusa

Sialoadenitis
Infekcija pljuvačnih žlezda virusne ili bakterijske etiologije
 Mumps izazivač parotitisa
 Sialolitajaza predsponirajuči faktor za nastanak inflamacije, naročito kod submandibularnih
žlezda
 UZ nalaz - uvećana, hipoehogena pljuvačna žlezda
 Dodatni nalaz: impaktiran kamen u izvodnom kanalu
 Sialolitijaza
 Nagrizni RTG snimak – senka intenziteta kalcijuma u projekciji na izvodni kanal
 Ludwigova angina
 Brzo progresivni celulitis poda usne duplje koji zahvata submentalni, sublingvalni i submandibularni prostor.
 Može biti primarni ili sekundarni u sklopu silaoadenitisa, parafaringealnog apscesa i epiglotititsa
 Streptokoki, Stafilokoki i Bakteroides
 CT nalaz edem zahvaćenih prostora
 Descendentni nekrotizirajući
medijastinitis
 Retka komplikacija periodontalne infekcije
 Infekcija se širi kroz oralnu duplju ili orofarinks u medijastinum
preko retrofaringealnog prostora, ređe karotidnog
Hvala na pažnji!