ОБЛИЦИ И ВРСТЕ

КАТАЛОГА
Савремена библиотека може да оствари своје функције једино
кроз добро организован стручни рад који подразумева, пре
свега, формирање и одржавање више различитих
библиотечких каталога, лисних или аутоматизованих,
заснованих на важећим стандардима.

Каталози представљају основне посреднике између

библиотечког фонда и његових корисника, а задатак им је да на
више различитих начина идентификују, систематизују и
откривају свеукупно богатство садржано у библиотечким
фондовима.
 Основна подела
У складу са садржинским елементима, организацијом, типологијом и
системом представљања библиотечке грађе, каталози се могу поделити на:

•формалне
•стварне (садржинске)
 Формални каталози

Формални каталози систематизују грађу према неким формалним принципима (описним

елементима) не залазећи у садржину документа.
У ову групу информационих инструмената спадају:
•алфабетски (именски, ауторски, азбучни, абецедни)
•топографски
•друге врсте каталога за које бисмо могли рећи да условно користе неки формални
критеријум
 Алфабетски (именски, ауторски,
азбучни, абецедни)

Алфабетски каталог је основни каталог сваке библиотеке и неопходан радни инструмент

намењен корисницима и библиотечким радницима.
По свом садржају он је најпотпунији и најобухватнији каталог јер приказује целокупан фонд
библиотеке.
Основни принцип овог каталога је азбучни, односно абецедни редослед одредница које
садрже име индивидуалног аутора, назив колективног тела или наслов дела.
 Алфабетски (именски, ауторски,
азбучни, абецедни)

По обиму, алфабетски каталог може бити:

•општи (уколико пописује целокупан фонд библиотеке)
•главни (уколико обухвата највећи део библиотечког фонда)
•посебни (уколико се израђује за посебну врсту библиотечке грађе –монографске
публикације, серијске публикације, географске карте итд.)
 Топографски каталог

Топографски каталог (месни, инвентарски) прати смештај библиотечког фонда и организован

је према редоследу сигнатура.
Овај интерни каталог омогућава идентификовање јединице библиотечке грађе према
инвентарном броју.
Значајан је инструмент за ревизију фондова и проверу исправности инвентара.
 Стварни (садржински) каталози

Стварни (садржински) каталози приказују библиотечке фондове према садржини документа.

Са становишта систематизовања грађе и примене одговарајућих класификационих језика, ови
каталози се деле на:
•предметне
•стручне (систематске)
 Предметни каталог
Предметни каталог представља попис библиотечког фонда према одређеним појмовима
(предметима) и непосредно обавештава корисника коју литературу о одређеним
предметима библиотека поседује, без обзира на то којој стручној области предмет припада.
 Стручни каталог
Стручни (систематски) каталог систематизује грађу према њеној стручној припадности у
оквиру утврђених научних и стручних дисциплина и приказује је сређену у складу са
правилима усвојеног класификационог система.
 Унакрсни каталог

На граници између формалног и садржинског каталога налази се унакрсни каталог, који

представља комбинацију алфабетског и предметног каталога.
Иницијатор успостављања оваковог каталога био је Чарлс Катер, истакнути теоретичар у
области каталогизације.
 Централни каталог

Централни каталог обухвата грађу више библиотека одређеног подручја. Како на једном
месту окупља податке о фондовима више библиотека, значајан је инструмент у
међубиблиотечкој позајмици.
 Друге поделе

Према обиму библиотечког материјала, каталози могу бити општи (генерални) и специјални.
Општи каталог садржи податке о свим јединицама које библиотека поседује.
Специјални каталог обухвата само делове фонда и може се односити на различите носиоце
информација, као што су монографске публикације, серијске публикације, електронски
извори, дијафилмови, некњижна грађа.

Према намени каталози могу бити интерни и јавни (намењени само библиотекарима или
намењени корисницима).
 Облици каталога

Библиотечки каталози могу се израђивати у различитим облицима и на различитим

медијима: у виду књиге, свеске, блока, на каталошким листићима (лисни каталог), на
магнетном запису (магнетна трака, дискета, диск), на микрозапису (микрофилм, микрофиш)
итд.
Први каталози у облику књиге писани су руком, а већ почетком 16. века јављају се први
штампани каталози. Међу прве штампане каталоге (можда и први) спада каталог Лајденске
универзитетске библиотеке, који почиње да излази крајем 16. века.
 Облици каталога

До појаве аутоматизованих каталога, најширу примену имали су лисни каталози. Они још
увек представљају значајне информационе инструменте у раду многих библиотека, мада све
више уступају место аутоматизованим базама података.
Основне карактеристике аутоматизованих ,, on-line’’ каталога, а уједно и њихове предности у
односу на лисне каталоге су: проширене могућности претраживања, лако ажурирање базе и
допуна новим подацима, брзо и једноставно сортирање података, добијање већег броја
информација, директно повезивање са каталозима других библиотека итд.
 Електронски каталози
Крајем шездесетих година, са развијањем аутоматизованих каталога, јавља се идеја о узајамном каталогу, као
заједничкој библиографској бази података.
Ова база настаје као резултат координиране и јединствене библиографско –каталошке обраде библиотечке грађе, а
формира је више библиотека учесница у јединственом систему.
Први узајамни каталог формиран је у Охају (САД) 1971. године –Ohio College Library Center –OCLC.
Основне карактеристике сваког каталога су:
1. базе података почивају на примарном принципу употребљивости
2. доступност таквих података је могућа са различитих локација
3. ажурност, актуелност, продуктивност
4. флексибилност приступа тим подацима
Све то треба да води крајњем циљу –универзалној доступности публикација.