OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI

• Zakon o održanju mase

• Zakon stalnih masenih odnosa
• Zakon umnoženih masenih odnosa
• Gej – Lisakov zakon zapreminskih odnosa
• Avogadrov zakon

1
Zakon o održanju mase

Antoan-Loren de Lavoazje
1743 -1794 otac savremene hemije 2
 Ukupna masa supstanci koje učestvuju u
hemijskoj reakciji ostaje konstantna.

Ukupna masa reaktanata jednaka je ukupnoj

masi proizvoda reakcije.

m reaktanata = m proizvoda

3
Primer 1:
2H2 + O2 → 2 H2O
4.1 g + 2.16g = 2.18 g
36g = 36g
Primer 2:

4 NH3 + 5 O2  4 NO + 6 H2O
4.14g + 12.1g + 10.16g = 4 .14g + 12. 1g + 10.16g
228g = 228 g

Primer 3:
CH 4  2O2  CO2  2 H 2O
4
5
 Zakon o ekvivalenciji mase i energije

Masa i energija se ne mogu očuvati

odvojeno, već se može govoriti
samo o očuvanju ukupne mase i
energije sistema

Albert Ajnštajn
1879 - 1955

6
 Masa može da se pretvori u energiju i obrnuto
 U svakoj reakciji u kojoj dolazi do promene energije
MORA da dodje i do promene mase

Ajnštajnova jednačina:

E  mc 2

(1905)
7
Primer:
sagorevanjem 10 g fosfora oslobadja se 2,4 x 105 J toplote

Promena mase je:

E 2,4 x 105 J -14

m= 2 = 8 2 = 2,7 x 10 kg
c (3 x 10 m/s)

Ne možemo da merimo promenu mase !

Kokroft i Valton, 1932.8

 Zakon stalnih masenih odnosa

Elementi se jedine u stalnim masenim

odnosima zbog čega je sastav jedinjenja
stalan, bez obzira na način dobijanja tog
jedinjenja.

Žozef Prust (1799)

9
 Jedno određeno hemijsko jedinjenje sadrži
uvek iste elemente međusobno sjedinjene u
istim masenim (težinskim) odnosima.

H 2O
2 : 16
H : O = 1 : 8

1 g vodonika + 8 g kiseonika → 9 g vode

10
 H 2O

1 g vodonika + 8 g kiseonika → 9 g vode

2 g vodonika + 8 g kiseonika → 9 g vode

1 g vodonika nije reagovao !

u reakciji je ostao višak vodonika

11
ZADATAK:

Koliko grama vode će nastati u reakciji ukoliko

11,19 g vodonika reaguje sa 100 g kiseonika?

12
 Eksperimentalna potvrda:
J. S. Stas, 1860

Na četiri različita načina je sintetisao AgCl

132,843g AgCl

100 g srebra 132,848 g AgCl

132,842 g AgCl

132,849
Greška: 6g na 100000g srebra g AgCl greška!
– eksperimentalna

13
*Bertole (C. L. Bertholletu) protivnik zakona –
proučavao je legure

Bertolidi – jedinjenja sa nestehiometrijskim sastavom

Cela klasa jedinjenja, tzv nestehiometrijska jedinjenja ili
Bertolidi su izuzeci od ovog zakona. Kod tih jedinjenja, odnos
elemenata se kreće u određenim granicama.

Primer:
idealna formula gvožđe oksida je FeO, ali je zbog
kristalografskih šupljina ona zapravo Fe0,95O.

14
Daltonidi – jedinjenja koje imaju stalan
hemijski sastav (po Johnu Dalton)

Čiste supstance imaju stalan hemijski sastav.

15
Primer: H2O

2 H 2 + O 2  2 H2 O
4 g : 32 g  36 g / :4
1g : 8g  9g

4 grama H2 + 4 grama O2 ?
1 g (H2)………..8 g (O2)
x g (H2)………. 4 g (O2)
¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯
x = 0,5 g (H2) se jedini sa 4 g O2
4 g – 0,5 g = 3,5 g (H2) u višku

0,5 g (H2) + 4 g (O2)  4,5 g (H2O)

16
Zakon umnoženih masenih odnosa

Ako se sjedinjavanjem dva elementa gradi više

jedinjenja, onda različite mase jednog elementa
koje se jedine sa istom masom drugog elementa
stoje međusobno u odnosu malih (jednostavnih)
celih brojeva.

Džon Dalton
1802.

17
Primer:
N2O = 28 : 16 = 14 : 8 = 14 :1 x 8
NO = 14 : 16 = 14 : 16 = 14 : 2 x 8
N2O3 = 28 : 48 = 14 : 24 = 14 : 3 x 8
NO2 = 14 : 32 = 14 : 32 = 14 :4 x 8
N2O5 = 28 : 80 = 14 : 40 = 14 :5 x 8

masa azota – stalna

masa kiseonika - promenljiva
8 : 16 : 24 : 32 : 40 = 1 : 2 : 3 : 4 : 5
18
Primer:
H2O = 2 : 16 = 1 : 8 = 1 : 1 x 8
H2O2 = 2 : 32 = 1 : 16 = 1 : 2 x 8

8 : 16 = 1 : 2

19
Provera zakona:
Berzelius – potvrdio ispravnost sa tačnošću od 1%
Stas – tačnost 0,02% (oksidi ugljenika)

1 g ugljenika + 1,3333g kiseonika = CO

1 g ugljenika + 2,6660 g kiseonika = CO2

mkiseonik (CO) : mkiseonik (CO2) = 1 : 1,9996

20
 Daltonova atomska teorija
Postulati (postavke):

1. Najsitniji deo elementarne supstance je atom i

atom je nedeljiv.

2. Atomi jedne proste supstance (elementa) imaju iste

mase

21
3. Atomi različitih elemenata imaju različite
osobine i različite mase

4. Hemijska jedinjenja nastaju spajanjem atoma

odgovarajućih elemenata

22
 U toku hemijske reakcije dolazi samo do
pregrupisavanja atoma.
 Atomi niti nastaju niti nestaju u hemijskoj reakciji.

*podsetnik
Atomi – male čestice
Ne možemo da merimo apsolutnu masu atoma
Dalton – uveo pojam relativne atomske mase (Ar)
ma
Ar =
ma(H)
23
Gej–Lisakov zakon zapreminskih odnosa

Pri istim uslovima (istoj temperaturi i pritisku),

zapremine gasova koje se jedine, stoje
međusobno, kao i sa zapreminama nagrađenih
gasovitih proizvoda, u odnosu malih celih brojeva.

Joseph Louis
Gay-Lussac
(1778 – 1850)
24
1 dm3 kiseonika + 2 dm3 vodonika → 2 dm3 vodene pare
1 : 2 : 2

1 dm3 azota + 1 dm3 kiseonika → 2 dm3 azot(II)-oksida

1 : 1 : 2

1 dm3 azota + 2 dm3 kiseonika → 2 dm3 azot(IV)-oksida

1 : 2 : 2

1 dm3 kiseonika + 2 dm3 ugljenik(II)-oksida → 2 dm3 ugljenik(IV)-oksida

1 : 2 : 2

1 dm3 hlorovodonika + 1 dm3 amonijaka → čvrst amonijum-hlorid

1 : 1
25
26
Bercelijusova hipoteza:
Jednake zapremine različitih gasova pri
istim uslovima sadrže jednak broj atoma
Primer:
VODONIK + HLOR → HLOROVODONIK

1 dm3 + 1 dm3 → 2 dm3 Gej-Lisak

N atoma + N atoma → 2 N čestica Bercelijus

1 atom + 1 atom → 2 čestice

27
 +

Daltonova atomska teorija – atom nedeljiv

Problem je rešio 1811. godine – Avogadro

Uveo je pojam molekula.

28
 Avogadrova hipoteza o
molekulima (zakon)

 Najmanja čestica gasa je molekul.

 Molekuli gasa imaju dva atoma.

Amadeo Avogadro
(1776 – 1856)

29
 Avogadrov zakon

U jednakim zapreminama različitih

gasova pri istim uslovima pritiska i
temperature nalazi se isti broj
molekula.

1811.

30
 1858. god. Stanislao Cannizzaro,

dokaz da su
molekul kiseonika i molekul
vodonika – dvoatomni molekuli

Stanislao Cannizzaro

31
Avogadrov zakon važi za Avogadrov zakon ne važi
sve supstance u za plemenite gasove
gasovitom agregatnom (elemente 18. grupe)
stanju

U jednakim zapremina različitih supstanci u

gasovitom stanju pod istim uslovima nalazi
se isti broj čestica
Avogadrov broj

NA = 6,023 x 1023
32
 2 zapremina

1 zapremina 1 zapremina

+
vodonik hlor
hlorovodonik

33
34
 Iz Avogadrovog zakona sledi:

1 mol bilo kog gasa pod normalnim uslovima*

zauzima zapreminu Vm = 22,4 dm3

Vm je molska ili molarna zapremina gasa

* T=273,15 K P=101,3 kPa 35

Normalni atmosferski pritisak
1.00 atm
760 mm Hg
760 torr
101.325 kPa
1.01325 bar
1013.25 mbar

36
Pojam relativne gasne gustine (D)
Odnos masa istih zapremina dva različita gasa pri istim
uslovima temperature i pritiska naziva se relativnom
gasnom gustinom

m(A) m(A) = masa gasa A

D(B) =
m(B) m(B) = masa gasa B

gas A gas B (poznate mase)

VA = VB
NA(molekula) = NB(molekula)
n A = nB
37
mA mB
=
MA MB

m(A) M(A) M(A) = molekulska masa gasa A

m(B) = M(B) M(B) = molekulska masa gasa B

M(A)
D(B) = M(B) = poznata molekulska
M(B)
masa nekog gasa (B)

38
 molekulska masa vazduha M(vaz.) = 29 g/mol

M(A)
D(B) =
29 g/mol

M(A) = 29 g/mol x D(vaz.) MA = MB x DB

Primer:
Relativna gustina gasa prema vodoniku je 22. Izračunati
molarnu masu nepoznatog gasa. Ar(H) = 1

MX = DH x MH
MX = 22 x 2 g mol-1 = 44 g mol-1
39