Uvod

 Parkiranje nije novi problem.U Rimu su postojali vanulični parkinzi kako bi se kola smestila van
ulica.Zna se da je Julije Cezar, zbog zagušenja saobraćaja, zabranjivao ulazak vozila u
poslovna područja velikih gradova u Rimskoj Imperiji u određene sate tokom dana.
 Vraćajući se u skorije vreme, susrećemo se s razvojem gradova koji se izgrađuju da zadovolje
trenutne potrebe, i koji se često razvijaju na bazi seoskih naselja, sa putevima koji su pratili
mrežu starih seoskih ulica.
 Teretna vozila koja dolaze u gradsku zonu, dolaze prvenstveno radi utovara ili istovara robe.Ta
zadržavanja su kratka, no i pored toga otežavaju problem parkiranja.
 Posledice velikog broja vozila na ulicama su: smanjenje propusne moći saobraćajnica,
smanjenje brzine kretanja i bezbednosti saobraćaja, povećanje troškova eksploatacije i
pojava zakrčenosti na saobraćajnicama.
 Kad je reče o parkiranju individualnih vozila, prilike su sasvim drugačije.Individualna vozila
imaju malo iskorišćenje u toku dana.Ta vozila se uglavnom koriste za prevoz od stana do
radnog mesta, zatim za odlazak u kupovinu ili radi rekreacije.
Prema važećem Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima definisano je:
 zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta, pri čemu
vozač ne napušta vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše
saobraćaj ( član 7, stav 70).
 parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila. osim prekida radi postupanja po znaku ili
pravilu kojim se reguliše saobraćaj, koje se ne smatra zaustavljanje ( član 7, stav 71)
Karakteristike parkiranja mogu se podeliti u dve osnovne grupe i to:
- elementi infrastrukture za parkiranje,
- elementi funkcionisanja parkiranja.
 Elementi infrastrukture za parkiranje

Infrastrukturu za parkiranje čine fizičke komponente podsistema parkiranja. To su prostori i objekti

koji su namenjeni i tehnički opremljeni za parkiranje vozila. Fizičke komponente parkiranja, mesta
za parkiranje, mogu se u gradu i naselju naći u dva osnovna prostorna oblika:
1. Ulična mesta za parkiranje -
- na kolovozu,
- na trotoaru,
- pola/pola (delimično na kolovozu a delimčno na trotoaru).
2. vanulična mesta za parkiranje - sva mesta za parkiranje razmeštena, uređena i građena na:
- otvorenom prostoru, vanuličnim parkiralištima i
- u objektima za parkiranje, parking garažama.
Zavisnost strukture parking mesta od veličine grada
 Mesto za parkiranje (parking mesto)

Mesto za parkiranje (parking mesto) je deo prostora namenjen, tehnički opremljen i uređen
za parkiranje jednog vozila. Ovaj prostor (slika 2) se sastoji iz:
- površine na kojoj voziio stoji za vreme dok je parkirano i
- pripadajućeg dela površine namenjene manevrisanju voziia u cilju ulaska, odnosno izlaska
sa dela površine na kome vozilo stoji.
Površina jednog parking mesta određena je:

- uglom parking mesta (α): ugao koji zaklapa podužna osa površine na kojoj vozilo stoji i podužna
osa površine za manevrisanje u cilju ulaska, odnosno izlaska sa parking mesta,
- širinom parking mesta (F) koja zavisi od širine vozila merodavnog za dimenzionisanje (Bv),
zaštitnog rastojanja izmedu bočne strane vozila I prostornog ograničenja (a) i ugla parking mesta
(α),
- dužinom dela parking mesta na kome vozilo stoji (A) koja zavisi od: dužine vozila
merodavnog za dimenzionisanje (L), zaštitnog rastojanja izmedu prednje ili zadnje strane
vozila i prostornog ograničenja (c) i ugla parking mesta (α) i
- širinom prolaza potrebnog za ulazak, odnosno izlazak vozila sa dela parking mesta na
kome vozilo stoji (D) koja zavisi od: dimenzija i manevarskih sposobnosti vozila merodavnog
za dimenzionisanje, ugla parking mesta (α), zaštitnih zona između vozila i prostornih
ograničenja u stanju kretanja vozila, načina parkiranja i sl.
Površina jednog parking mesta
 Karakteristike parkiranja

Za pravilno rešavanje problema parkiranja neophodno je detaljno sagledati i analizirati

karakteristike koje opisuju I definišu parkiranje a to su:
Uzrok (motiv)
– razlog dolaska vozila na parking mesto, akumulacija akumulacija (nakupljanje)
(nakupljanje)
– broj parkiranih vozila u nekom vremen nekom vremenskom preseku skom preseku, obim
– ukupan broj ostvarenih parkiranja u vremenskom trajanju
– vreme zadržavanja vozila na parking mestu,obrt, prosečan broj vozila po jednom parking
mestu, pešačenje
– rastojanje od parkinga do cilja, i površina za parkiranje jednog vozila
Motiv (uzrok, svrha) parkiranja predstavlja primarni razlog zbog kojeg je korisnik automobila
parkirao svoje vozilo u posmatranoj zoni. Motiv parkiranja korisnika posmatranog prostora
može biti različit, a osnovni motivi su:
- stanovanje,
- rad,
- poslovna poseta,
- privatan posao,
- kupovina,
- rekreacija (pasivna ili aktivna),
- ostalo