Psihologija grupe

Čovek je socijalno biće

= on je član...

 Velikih društvenih grupa (klase, rase, nacije,

države)

 Malih grupa (porodica, vršnjaci, klubovi,

radne grupe, političke grupe)
 Uključenost u grupe
zadovoljava dve vrste potreba:

 potrebe za očuvanjem egzistencije

 potrebe za društvom
 Tri razloga psihološkog proučavanja
grupa:

 Da bi se bolje shvatili problemi i aktivnosti različitih

grupa kojima se bave i druge društvene nauke

 Pripadnost grupama utiče ne samo na trenutno

ponašanje već i na razvoj pojedinca i njegovih
karakteristika (socijalizacija)

 U toku funkcionisanja grupa javljaju se važni

psihološki fenomeni koje ne nalazimo
proučavajući pojedinačne jedinke (moć,
konformizam...)
 Pojam grupe
Zvonarević: Različiti skupovi ljudi mogu se
analizirati na osnovu tri bitna kriterijuma:

 Kriterijum prostorne blizine (agregat)

 Kriterijum sličnosti (kategorija ili klasa)
 Kriterijum “psihološke blizine” (grupa)
 Agregat

 Fizička blizina –na određenom prostoru nalazi se

veći broj pojedinaca

 Među njima ne (mora da) postoji sličnost

 Među njima (pod normalnim okolnostima) ne postoji

nikakva interakcija
 Kategorija ili klasa
 Skup ljudi koji imaju jednu ili više zajedničkih
osobina

 Ne postoji interakcija niti fizička blizina već

samo sličnost
 Razlika između agregata,
kategorija i grupa
 Agregati i kategorije = određeni oblici ljudskih
skupina koji pod određenim uslovima mogu postati
grupe, ali nisu grupe po sebi

 Za razliku od agregata i kategorija – grupe

karakteriše kriterijum psihološke blizine (nije samo
puka skupina pojedinaca)
 Mehanizmi psihosocijalne interakcije

“Svi psihološki i psihosocijalni načini na koji članovi

iste grupe ljudi vrše uticaj jedni na druge, ili grupa na
svoje članove, ili jedna grupa na drugu grupu”

Međusobno delovanje ljudi koji su članovi iste grupe

može biti zasnovano:

 Na prostornoj blizini (masa)

 Na psihološkoj blizini (nacija)
Posredna ili neposredna interakcija

Grupa je skupina pojedinaca među kojima

postoji određena interakcija zbog koje se
ponašanje i aktivnost svakog pojedinačnog
člana menja zbog prisustva ostalih pripadnika
grupe

Ta prisutnost ne mora uvek da bude fizička,

već može biti samo psihološka (svest o
pripadnosti)
 Šta podrazumevamo pod grupom?
(kriterijum psihološke blizine)

 pojedinci se nalaze u neposrednoj ili posrednoj interakciji

 stabilizovanost odnosa (struktura)

 svest o pripadništvu

 zajedničke norme

 važnost ostalih za pojedinca

 zajednički interesi i vrednosti

 određena identifikacija sa skupinom

 skupina je funkcionalna za pojedinca (osnova za identitet i

instrumentalna za zadovoljenje ciljeva)
 Pojam grupe
(kriterijum psihološke blizine)

 Neki autori pri određivanju pojma grupe više

naglašavaju interakciju, a drugi
funkcionalnost (osnova identiteta,
ostvarenje ciljeva, zadovoljenje potreba)
»Da li je grupa »stvarna«?
Klasična pitanja:
 Da li postoji psihološka razlika između individualnog
ponašanja, odnosno ponašanja ljudi u
interpersonalnim odnosima i njihovog ponašanja
kao članova kolektiviteta (grupnog ponašanja)?

 Da li je grupa nešto što je kvalitativno drugačije i

"više" od zbira pojedinaca koji je sačinjavaju?

 Šta znači grupa uopšte u psihološkom smislu?

Dva ekstremna pristupa
u istoriji socijalne psihologije grupa:

1. Reifikacija grupe –– grupa kao ekstra-psihološki entitet (»grupni um«,

»kolektivno nesvesno«, “mentalno jedinstvo mase”...)

Predstavnici: Le Bon, Mek Dugal

 Osnovna postavka: metafizički pojam grupnog uma koji je nešto i

nadindividualno i nadgrupno

2. Individualistička postavka - grupe nemaju sopstvenu realnost, to su samo

konvencionalni nazivi kojima se označava sveukupno ponašanje nekog skupa
pojedinaca

Predstavnici: Flojd Olport (1924)

 Osnovna postavka: "nema psihologije grupa koje u osnovi i u potpunosti

nije psihologija pojedinca", pojedinac predstavlja jedinu psihološku
realnost, a grupa je tek pojmovni konstrukt
Teorijske primedbe "individualizmu" u socijalnoj psihologiji

 (Tajfel (1981): Dominantne teorije u savremenoj socijalnoj

psihologiji nisu socijalno-psihološke

 Poriču psihološku realnost grupe

 Pogrešno shvataju grupne procese kao nešto što je
suprotstavljeno individualnoj racionalnosti
 Pojedinca izoluju iz socijalne realnosti stvarajući tako teorije koje
je teško osmisliti u socijalnom kontekstu
 Savremeni pristup
3. Kognitivistički (Geštaltistički) pristup - fenomenološke
teorije grupe – shvatanje koje priznaje primarnu realnost i
individue i grupe kao dva stalna pola svih socijalnih procesa

 Predstavnici: Šerif i Aš, Turner, Tajfel

 Osnovne postavke: Ne odbacujući ideju da je pojedinac

osnovni "nosilac" psiholoških procesa, oni su smatrali da
i grupa ima osobenu "fenomenološku realnost": “Grupa je
više od svojih delova”
Osnovno pitanje:
 “Pod kojim uslovima neki skup pojedinaca
psihološki postaje grupa?

 imaju osećanje da jesu grupa i da delaju kao

članovi grupe

 psihološki prihvataju svoje pripadništvo

grupi”?
 Tri osnovna modela
psihološkog nastanka grupe:

 Model instinkta gomile i “grupnog uma”

 Model Geštalta i fenomenološke realnosti

grupe

 Model socijalne identifikacije

Model instinkta gomile i “grupnog uma”
(U neeksperimentaloj socijalnoj psihologiji 19. i poč. 20. veka)

 Le Bon “Psihologija gomile”

=istraživao mentalne i emocionalne osobenosti velikih nestrukturiranih grupa

koje su nadređene svesti i osećanjima pojedinca

 Mek Dugal – urođeni “gregarni motiv”

= grupno ponašanje se razlikuje od individualnog jer interakcija ljudi u grupi

rađa “grupni um” koji postoji nezavisno i kvalitativno se razlikuje od osobina
pojedinaca koji čine grupu (metafizički um, ekstrapsihološki entitet)

 Frojd – psihodinamička analiza ponašanja gomile

= ponašanje ljudi u masi posledica oslobađanja agresivnih instinktivnih ID-

impulsa
 Model Geštalta i fenomenološke realnosti grupe

Šerif, Aš (pod uticajem Geštalt psihologije):

= I grupa ima osobenu “psihološku” realnost – ne može se svesti na

sumu svojih delova

 članovi grupe ne vide sebe kao pojedince već kao deo celine ili
sistema što utiče na njihovo ponašanje

 Odnos pojedinca i grupe = odnos dela i celine

 Grupno ponašanje = proizvod “psihološkog polja” (slične

predstave koje obuhvataju druge i njihove međusobne odnose
kao članova grupe)
 Dva mehanizma
psihološkog formiranja grupe

 Princip funkcionalne međuzavisnosti

Pojedinci zavise jedan od drugog u procesu grupnog
zadovoljavanja potreba

 Princip socijalne kohezije (privlačnost)

Posledica grupnog zadovoljavanja potreba stvara i psihološku
vezanost za grupu: među članovima grupe razvijaju se emotivne
veze
 Model socijalne identifikacije
(Tajfel, Turner)

Centralni pojam psihološke teorije socijalne grupe

Socijalni identitet - pojam koji povezuje

pojedinčevu predstavu o sebi (self-koncept)
sa osećanjem grupne lojalnosti i grupnim
ponašanjem
 Pojam o sebi
(self-concept) - sadrži dva osnovna podsistema:

 lični identitet -
kako pojedinac sam sebe opisuje kao posebnu i od svih drugih različitu
osobu (crte ličnosti, interesovanja, fizičke,intelektualne osobine)

 socijalni identitet –
svest pojedinca o sebi koje proističa iz njegove pripadnosti različitim
socijalnim kategorijama kao što su nacija, klasa, rasa, pol i sl.

predstavlja sumu različitih socijalnih identifikacija

 Grupa kao psihološki proces

Kontinuum Personalni pol Grupni pol

Pojam o sebi Lični identitet Socijalni identitet

Opažanje pojedinaca Idiosinkratičko Stereotipno

Socijalno ponašanje Međuindividualno Među i unutargrupno

Osnovne postavke

 Ljudi pripadaju mnogim različitim kategorijama i stoga

potencijalno imaju pred sobom "repertoar" mnogih identiteta

 U različitim situacijama neki od ovih identiteta mogu postati za

pojedinca značajniji odnosno manje značajni

 u zavisnosti od toga, on će sebe opažati i doživljavati

prvenstveno ili isključivo kao posebnu i osobenu jedinku, ili, pak,
samo kao pripadnika određene socijalne kategorije

 Ukoliko socijalni identitet postane središte predstave o sebi

ponašanje postaje kvalitativno drugačije i predstavlja grupno
ponašanje
 "Princip socijalne identifikacije"
 zajednička socijalna identifikacija, a ne interpersonalna
međuzavisnost i privlačnost jeste osnovni proces na kome se
grupa – psihološki -zasniva

 Ono što stvara grupu nije privlačnost pojedinaca kao pojedinaca,

već međusobna privlačnost pojedinaca kao članova iste grupe

 Ako se pripadnost nekoj grupi pozitivno ocenjuje, pojedinac i

sebe vidi u pozitivnom svetlu i to jača njegovu identifikaciju sa
grupom
Vrste grupa
Publika
Masa ili gomila
Rot: Osnovna podela grupa prema strukturiranosti =
organizovanosti u funkcionisanju

 Nestruktuirane (grupe u širem smislu)

 Strukturirane (grupe u užem smislu)

Struktura: organizovanost u funkcionisanju

Vrste grupa (Rot)
 Nestruktuirane  Struktuirane

 Publika, agregat, ili mnoštvo

 Male grupe

 Masa ili gomila  Organizacije

 Socijalni pokreti  Velike društvene grupe

 Tri odlike koje karakterišu sve grupe
(struktuirane i nestruktuirane)

 Grupu čini određen broj osoba

 Postoji neka vrsta povezanosti među njima (usmerenost interesa

ka istom sadržaju ili bar privremeno isti cilj)

 Uticaj članova jednih na druge - interakcija (slabija ili jača)

 Psihološka identifikacija sa grupom

 Struktuirane grupe

 isti i zajednički cilj

 ostvaruju ga međusobno povezanom i usklađenom

aktivnošću

 svaki član (ili podgrupa) ima svoje mesto i ulogu

 Struktuirane grupe
(grupe u užem smislu) :

 Male grupe – brojem ograničene (gore navedene

karakteristike najviše dolaze do izražaja)

 Organizacije – složene strukturirane skupine koje

se sastoje od više manjih struktruiranih grupa

 Velike društvene grupe – značajne za društveni

život (klasa, nacija, država, regionalna zajednica
(gore navedene karakteristike najmanje dolaze do
izražaja)
 Nestruktuirane grupe
(grupe u širem smislu)

 ne zasnivaju se na stabilnoj i trajnoj psihološkoj

osnovi (bliskost, identifikacija, uzajamna važnost
članova)...

 ili na formalnoj osnovi (organizacija, porodica)

...već na agregatu: na činjenici da se veći broj ljudi

nalazi na istom mestu u isto vreme
Agregat ili mnoštvo
osnova za nestruktuirane grupe

Ljudi okupljeni na nekom prostoru koji imaju delimično sličan ili

isti cilj ali ne preduzimaju nikakvu zajedničku akciju u kojoj bi
svaki član imao svoje mesto i svoj zadatak

U najvećoj meri nestruktuirana grupa

 Neki agregat može da poprimi različite
vrste grupisanja zavisno od...

 intenziteta međusobnih interakcija

 nivoa emocionalne uključenosti

 nivoa aktivnosti
Brown (1954)
sistematizacija nestruktuiranih grupa

Masa:
Gomila Publika
agresivna panična ekspresivna slučajna namerna

linč podrška
rulja protest
pogrom rekreacijska
informacijska
 Po stepenu nestrukturiranosti razlikuju se:

 Masa ili gomila

 Publika

 Socijalni pokreti – prelazni oblik

Publika
 Slučajna publika

 Namerna publika

 Primarna
 Sekundarna
 Masa ili gomila

 okupljenost na jednom prostoru

 usmerenost pažnje ka nekom događaju

 veći stepen emotivne angažovanosti i interakcije

 neorganizovana aktivnost

 nepostojanje podele na uloge i položaje

Socijalni pokreti
Spontano nastali skupovi ljudi čiji članovi
imaju slična uverenja i ciljeve
Masa

Zvonarević, 1981:

 “Kada smo u velikoj skupini a ponašamo se u skladu

sa društvenim normama, zvaće nas “narod” a ako
se u istoj takvoj skupini ponašamo protiv tih normi,
nazvaće nas “masom”.
Objektivne karakteristike mase

 Veličina (broj ljudi)

 Gustoća (odnos broja ljudi i prostora)

 Psihološke karakteristike mase
(Le Bon, Moscovici)
- elitističko shvatanje-

 Niveliranje individualnih razlika i opšta homogenost ponašanja

(gubitak individualnosti)

 Intelektualna inferiornost (neprihvatanje činjenica)

 Promene u emocionalnom reagovanju-ekstremnost

 Povećan osećaj moći

 Opčinjenost voljom vođe

 Osećaj anonimnosti (pa i nekažnjivosti)

 Spremnost na nasilje i destrukciju (impulsivnost)

Masa – prelazni oblik iz publike u gomilu

Dva shvatanja:
a. veliki broj ljudi na određenom prostoru (generički
pojam)
b. izjednačava se masa i gomila

Masovno okupljanje ljudi utiče na njihovo ponašanje:

- usmerenost pažnje
- emocionalna napetost i interakcija
 Gomila – masa u pokretu

 brojne interakcije

 visoka emocionalnost

 akciono usmerena (nekritičnost)

 ponašanje koje odstupa od normativnog

Agresivna gomila
 Rulja (ruši sve pred sobom, posebno ako je suočena sa
preprekom)

 Linč (usmerena na konkretnu osobu optužujući je za neku

krivicu)

 Pogrom (usmerena na pripadnike neke posebne grupe ili

kategorije ljudi ne razlikujući individualnu krivicu; manje specifični
u izboru žrtve)
Ekspresivna gomila

 manifestuje svoje ideje, stavove

 protestuje protiv nečeg
 razdragana gomila (proslave)

 Karakteristike: dominacija emocija, odstupanje od uobičajenog

ponašanja, oslabljena kontrola impulsa, napuštanje socijalnih
konvencija, razuzdanost
Panična gomila
Opasnost za sve – izlaz samo za neke

 Brani se ili beži pred nečim (svest o opasnosti dolazi iznenada)

 Snažna emocionalna napetost (“panični strah”)
 Umanjene mentalne sposobnosti (impulsivno reagovanje)
 Mentalna zaraza (širenje panike sugestijom i imitacijom)
 Velika nekorisna aktivnost
 Dezorganizacija ponašanja (suprotno normama)
 Sebičnost i bezobzirnost prema drugima
Mintz, 1951
 Panika više rezultat nestanka kooperativnog
ponašanja nego opažanja percepcije i straha

 Prestanak saradnje dovodi do konflikta

vitalnih interesa među učesnicima – “ili tvoj
život ili moj”
Akvizitivna gomila (grabež)

 Potrebe opšte a nema dovoljno za sve

Psihosicijalne epidemije
 pojave traju dovoljno dugo i šire se dovoljno daleko da opravdavaju
naziv epidemija
 Flagelantska psihoepidemija - ogromne povorke i procesije ljudi, obuzete
strahom i nekom čudnom grižom savesti, kretale su se polugole ili gole
ulicama evropskih gradova i sela, tražeći u bičvanju sopstvenog tela “spas
duše” i “mesto u raju” (1260-1348).
 “Lov na veštice” – Tipična teorija societalne atribucije (pripisivanja
odgovornosti). “Teorija zavere” – suština u tome da se sva zla ovog sveta
mogu pripisati mahinacijama manje grupe ljudi koje je moguće identifikovati
i njihovim “odstranjenjem” iskoreniti zlo (od 1488 do kraja 17. veka).
 Zlatna groznica – u Kaliforniji i na Aljasci (1848).
 Tulipomanija – u Holandiji – potražnja za lalama: svi su počli da ulažu sve
što su imali u gajenje lala (1634).
Pomodni hirovi i ludosti
 Hir – vrlo kratkotrajna moda
 znatno manji broj ljudi obuhvata nego moda
 modna ludost - trajniji i obuhvatniji hir koji je bizarniji, stimulativan – prava
mentalna epidemija.