AKCIONO ISTRAŽIVANJE

Dr Slavica Ševkušić
 teorijsko-epistemološka osnova
• kritička teorija društva usmerena na kritiku različitih aspekata društvenog i
intelektualnog života (Habermas)

• kritika pozitivizma i interpretativne paradigme (zbog epistemološkog

relativizma)

• kritika tradicionalne metodologije i vrednosno neutralnog istraživača (koji

stvarnost objašnjava, ali je ne menja)

• uvodi se pojam socijalne akcije (spoznaja i promena društvene stvarnosti;

jedinstvo teorije i prakse)

• cilj društvenih nauka je da pomogne emancipaciji marginalizovanih

pojedinaca i grupa
 Kritička pedagogija – glavni metod AI
• tvorac akcionog istraživanja – Kurt Levin (1946), socijalna psihologija,
tretiranje socijalnih problema (asimilacija, diskriminacija): pojave se
proučavaju tako što se menjaju, a zatim se posmatraju efekti promene i
nova grupna dinamika;

• ispitivao odnose moći između istraživača i ispitanika; procedura izvođenja

akcionog istraživanja sastojala se od niza spiralnih koraka, pri čemu je
svaki korak sastavljen od planiranja, akcije i prikupljanja podataka o
efektima akcije; to su bile eksperimentalne situacije

• Levinovi radovi su našli primenu u pedagogiji (oblast razvijanja i evaluacije

vaspitno-obrazovnih programa i profesionalnog razvoja nastavnika)
 Definicija AI – široka kategorija koja obuhvata različite tipove istraživanja

• proučavanje socijalne situacije sa namerom da se u njoj unapredi kvalitet

akcije ili rešavanje konkretnog problema koji je smešten u neposrednu
situaciju (Elliot, 1980)
• oblik samoreflektivnog ispitivanja koga preduzimaju učesnici u nekoj
socijalnoj situaciji da bi povećali racionalnost i ispravnost svoje prakse,
svoje razumevanje te prakse i uslove u kojima se ta praksa odvija (Carr &
Kemmis, 1986); AI kao ključni mehanizam profesionalnog razvoja
nastavnika
• distinktivna karakteristika AI je da ono uvek nastaje u kontekstu promena,
kao pokušaj rešavanja problema; uvek uključuje transformaciju vaspitno-
obrazovne prakse, kontrolisanu inovaciju, pokušaj menjanja i unapređivanja
vaspitne prakse, koji je istovremeno i način njenog saznavanja (Smith,
1982)
 DEFINICIJA ALISON KELLY (1985)
Definicija koja kombinuje stroge istraživačke komponente sa
uvažavanjem znanja i razumevanja učesnika u istraživanju:
• AI istovremeno pomaže rešavanju praktičnog problema i
uvećavanju naučnog znanja;
• doprinosi razvoju kompetencija učesnika;
• izvodi se kolaborativno;
• u konkretnoj situaciji;
• koristi povratne informacije u cikličnom procesu;
• ima za cilj povećano razumevanje date socijalne situacije;
• preduzima se u uzajamno prihvatljivom etičkom okviru.
 OSNOVNE KARAKTERISTIKE AI

• akcija i istraživanje su integrisani i odvijaju se simultano

• glavno opravdanje za primenu AI je unapređivanje prakse, a ovo se može
postići samo ako su nastavnici spremni da menjaju svoje stavove i ponašanje
• participatorski karakter – učešće istraživača u akciji i učesnika u istraživanju
(učesnici učestvuju u svim fazama istraživanja)
• empirijski karakter – tokom perioda implementacije projekta prikupljaju se
informacije (posmatranje, intervjui, upitnici, pisanje refleksivnih izveštaja,
analiza dokumentacije)
• mogu se koristiti kontrolne grupe (ako se uvodi tzv. eksperimentalni faktor tj.
neki program, inovacija)
• angažovanost i demokratski karakter – dijalog i uzajamno razumevanje
između istraživača i učesnika; emancipacija svih učesnika u istraživanju
 OSNOVNE KARAKTERISTIKE AI
• AI se ne razlikuje od drugih istraživanja po metodama koje se koriste za prikupljanje i
obradu podataka, već po načinu na koji se rezultati primene tih tehnika koriste – oni se
koriste za kritičku refleksiju (najvažnija faza istraživanja) koja vodi daljem planiranju i akciji

• cikličnost – AI se odvija kao SPIRALA ciklusa planiranja, akcije, posmatranja,

reflektovanja; odvija se kroz sukcesivne faze:
izaberi oblast, diskutuj, čitaj i posmatraj i odluči o akciji
stupi u akciju i sprovedi praćenje (monitoring) akcije
istraži informacije koje si sakupio
evaluiraj proces i ishode
planiraj sledeću akciju
stupi u sledeću akciju
nastavi sa spiralom (Elliot, 1980)

• Najčešće se izvodi kao studija slučaja

 Oblasti primene AI u pedagogiji

najpogodnije je kada novi pristup treba da se uvede u postojeći sistem

• pogodno za istraživanje i razvoj kurikuluma

• metode podučavanja i strategije učenja (na primer: zamena ex
catedra metode metodom otkrića; uvođenje interdisciplinarnog
pristupa umesto orijentacije na školske predmete)
• postupci evaluacije (unapređivanje metoda ocenjivanja)
• profesionalni razvoj nastavnika (unapređivanje njihovih analitičkih
sposobnosti i refleksivnosti, sticanje novih znanja i veština)
• sredstvo za modifikovanje vrednosnog sistema nastavnika i učenika
• sredstvo za postepeno uvođenje tehnika za modifikovanje ponašanja
(na primer, programi za socijalno-emocionalni razvoj)
 PRIMERI PRIMENE AI U PEDAGOGIJI

• Projekat GIST – Girls in science and technology (Kelly et al.,

1985): podrška devojkama da se u većem broju opredeljuju za
prirodne i tehnološke nauke u srednjoj školi

• Kod nas prvi put 1989. godine: projekat Tematsko planiranje

vaspitno-obrazovnog rada u vrtiću (Pešić i sar., 1989)

• Model dvojezične (srpsko-engleske) razredne nastave (Ševkušić,

2008): cilj je bio razvijanje i evaluacija alternativnog programa
razredne nastave
 PREDNOSTI AI
• unapređuje odnos između praktičara (nastavnika, vaspitača,
stručnih saradnika) i istraživača

• veći entuzijazam praktičara da učestvuju u istraživanju

• unapređivanje kompetencija praktičara

• unapređivanje v-o prakse

• omogućava istraživačima lakši pristup u škole (predškolske

ustanove)
 OGRANIČENJA AI

• traju duži vremenski period

• veći zahtevi se postavljaju pred praktičare (problem motivisanosti

da istraju)

• mogući konflikti između komponenti akcija i istraživanje

(neophodna je jasna i nedvosmislena formulacija ciljeva i zadataka
projekta i pažljiva analiza konteksta u kome će se program
primeniti)
 OSNOVNA PORUKA ZAGOVORNIKA AI

• PEDAGOŠKO ISTRAŽIVANJE TREBALO BI DA BUDE

REDEFINISANO KAO KONTINUIRANI DIJALOG IZMEĐU
PRAKSE I RELEVANTNE TEORIJE.