Halogeni elementi (17.

grupa PSE)
⇅ ⇅ ⇅ ↑
ns2 np5

Fluor F svetložuti gas

Hlor Cl žuto-zeleni gas
Brom Br crveno-smeđa tečnost nemetali, dvoatomni X2
Jod I siva čvrsta
Astat At

Halo (grč.-háls + génao)-”tvorac” soli

U prirodi se nalaze samo u obliku soli
Vrlo reaktivni
 Molarni Energija
Simbol Energija jonizacije eV Koeficijent Redoks Molarna elektronski hidratacij
elementa elektronega potencijali energija veze afi nitet e kJ/mol
tivnosti E kJ/mol kJ/mol
I II III IV

F 17,42 35,0 62,7 87,1 4,0 2,87 156,9 -322 -473

Cl 12,97 23,8 39,7 53,5 3,0 1,36 242,6 -349 -339

Br 11,81 21,8 36,3 47,3 2,8 1,09 193,0 -325 -306

J 10,45 19,1 33,2 - 2,5 0,54 151,0 -295 -260

At 9,6 16,1 - - 2,2 0,2 - - -

• Oksidaciona stanja
Fluor samo -1

Ostali:

-1 0 +1 +3 +5 +7
HX X2 HXO HXO2 HXO3 HXO4
halogenidi hipohalo- halogeniti halogenati perhalogenati
geniti (Br i I)

Reakcija sa vodom:

X2 + H2O ⇄ H+ + X- + HXO (ravnoteža je pomerena ulevo i to najviše kod joda!)

Rastvaranje u bazama:

X2 + 2NaOH → NaXO + NaX + H2O

 Oksidaconi broj -1
• Halogenovodonici HX
HX(g) + H2O → H3O+ + X-

Halogenidi: a) jonski halogenidi (I i II a grupe)

b) semi-jonski (halogenidi prelaznih metala i p-elemenata )
c) nemetala i metala u višim stepenima oksidacije (> +3)

Dobijanje: dejstvom jake, teško isparljive kiseline na halogenide

2NaCl + H2SO4 → 2HCl(g) + Na2SO4

- za dobijenje HBr i HI, konc. H2SO4 ne može

NaBr + H2SO4 → 2HBr(g) + Na2SO4
2HBr(g) + H2SO4 → Br2(g) + SO2 + 2H2O

Zato se koristi neoksidirajuća teško isparljiva fosfatna kiselina

H2F2 HCl HBr HI

raste jačina kiseline

 Oksidacioni broj 0
• Nema ih slobodnih u prirodi. Dobijaju se oksidacijom halogenida (osim fluora koji
je najjače oksidaciono sredstvo pa može samo anodnom oksidacijom fluorida), dok
ostali mogu jačim oksidacionim sredstvima od sebe – F2, KMnO4 , MnO2

Oksidacioni broj +1
• Kiseline tipa HXO

HClO
HBrO slabe kiseline, jaka oksidaciona sredstva
HIO

• Oksidi samo Cl2O i Br2O

 Oksidacioni broj +3
• HClO2 jedini stabilan halogenit

Oksidacioni broj +5

• stabilan oksid I2O5

• kiseline
3 X2 + 6 NaOH → NaXO3 + 5 NaX + 3 H2O (X- Cl, Br, I)

HBrO3 – jača kiselina od HClO3

jodatna slaba jer polimerizuje H2I2O6
Oksidacioni broj +7
• stabilan oksid Cl2O7
• kiseline HClO4, HBrO4 H5IO
• bezvodna perhloratna kiselina je podložna spontanom eksplozivnom raspadanju ili
stajanjem ili u prisustvu nečistoća !!!

Raste kiseli karakter

HXO HXO2 HXO3 HXO4

Opada oksidaciona moć

 Fluor
• U prirodi se nalazi u obliku soli- kriolit (Na3AlF6), fluorit (CaF2) i hidroksiapatit
kao i u morskoj vodi.
• Gas svetložute boje, oštrog i prodornog mirisa.
• Najreaktivniji od svih elemenata.
• Najjači je poznati oksidans.
• Jedinjenja fluora su sastojci zubne gleđi i kostiju, a nalaze se i u nekim
biljkama.
• Fluor i rastvori fluorida su izuzetno otrovni. Fluor i njegova jedinjenja izazivaju
upale i opekotine, rane na koži i sluzokoži, posebno u očima i disajnim
organima.
• U jedinjenjima može imati samo oks. broj -1

• oksid F2O
2F2(g) + 2NaOH → 2NaF + F2O(g) + H2O
HnFn n= 2-6
Ne može se čuvati u staklenim flašama jer rastvara staklo:
SiO2 (s) + 4HF → SiF4(g) + 2H2O
CaSiO3 + 6HF → CaF2(s) + SiF4(g) + 3H2O

• Iako je fluor otrovan, fluorovi derivati metana i etana su neočekivano male

otrovnosti. Upotrebljavaju se u rashladnim sistemima (freoni).
• Polimerizaijom C F se dobija teflon
2 4
 Hlor

•Hlor je najrasprostanjeniji halogen. U prirodi se nalazi u formi hlorida, u morskoj

soli, u naslagama u zemljinoj kori: kamena so (NaCl), silvin (KCl) i karnalit (KCl ·
MgCl · 6H O).
 
•To je zelenkasto-žut gas, oštrog mirisa, nadražujućeg dejstva i veoma otrovan. Jako
je oksidaciono sredstvo.
•Može se dobiti:
 
  MnO2(s) + 4HCl → MnCl2 + Cl2 + 2H2O
 
a kao oksidaciono sredstvo može se upotrebiti i kalijum-permanganat:
 
  2KMnO4 + 16 HCl → 2MnCl2+ + 5Cl2 + 8H2O
 
• Industrijski se hlor dobija elektrolizom rastopa natrijum-hlorida ili koncentrovanog
vodenog rastvora NaCl.
• Hlor je jako oksidaciono sredstvo :
   hν

Cl2 + H2O → 2HCl + O

 
(dezinfekciono svojstvo hlora se zasniva na oslobađanju nascentnog kiseonika pa se
često koristi za beljenje tkanina, dezinfekciju pijaćih voda i voda u bazenima)

-1
Hlorovodonična kiselina HCl

ω = 34-36%

Koristi se kao rastvarač, sredstvo za skidanje oksida sa metalne površine...

• Soli-hloridi: slabo rastvorni PbCl2

praktično nerastvorni AgCl, CuCl, Hg2Cl2
 +1
Hipohloritna kiselina HClO
• Nepostojana: 2HClO ⇄ 2H+ + 2Cl- + O2(g)
• Čista bezvodna kiselina se ne može dobiti:
2HClO ⇄ Cl2O+ H2O

• Cl2 + 2NaOH → NaClO + NaCl + H2O

Cl2 + 2Ca(OH)2 → CaCl(OCl) + H2O hlorni kreč

+3
Hloritna kiselina HClO2

• Nastaje disproporcioniranjem ClO2:

2ClO2 + H2O ⇄ HClO2+ HClO3
• Nestabilna: 3HClO2 → 2HClO3 + HCl
 +5
Hloratna kiselina HClO3
Ba(ClO3)2 + H2SO4 → BaSO4 + 2HClO3

Koncentrovanjem dobijenog rastvora –eksplodira:

4HClO3 → 4ClO2(g) + O2(g)+ 2H2O

+7
Perhloratna kiselina HClO4
• Najjača kiselina!
• ClO4¯ je veoma stabilan zbog tetraedarskog rasporeda atoma O oko Cl
• 4KClO3 → KCl + 3KClO3
U kontaktu sa redukcionim sredstvima ili iz zagrevanje i trenje perhlorati se
eksplozivno
razlažu!!!!!

Hlor se u obliku jona nalazi i u organizmu čoveka (ekstracelularni anjon)i veoma je bitan za
održavanje acido bazne ravnoteže kao i funkciju jonskih kanala (hloridnih kanala). HCl se luči u
 Brom
• U prirodi je u obliku bromida. Na sobnoj temperaturi je tečan
• Zbog većeg redoks potencijala hlor oksiduje bromide
KBr + Cl2 → KCl + Br2

HBr

PBr3+ 3H2O → HBr + H2PHO3

Jod

• Nalazi se u obliku jedinjenja sa +oksid.brojem, a u morskoj vodi sa -1

• Kristali joda lako sublimiraju zagrevanjem u crveno- ljubičaste pare

• Slabo se rastvara u vodi ali dobro u vodenom rastvoru KI i organskim rastvaračima:

KI + I2 ⇄ KI3
• Sa skrobom daje plavo obojenje
HI
Nestabilna kiselina na vazduhu:
4HI + O2 → 2I2 + 2H2O

• Poznate su hipojoditna, jodatna i perjodatna kiselina.

3HIO → 2HI + HIO3

• I2 + 5Cl2 + 6H2O → 2 HIO3 + 10HCl

• KIO3 + KClO → KIO4 + KCl

• 10%rastvor joda u alkoholu – jodna tinktura

• Ulazi u sastav tiroksina-nedostatak je gušavost. So se jodira!