Professional Documents
Culture Documents
Farmakopeja
Farmakopeja
Farmakopeja
-ФАРМАКОПЕЈА-
Проф.
Милица Станојевић Јована Живковић
3107
Увод
Фармакопеја - званичан списак упутстава издата од стране санитетских
државних органа, којих се морају придржавати апотекари при прављењу,
испитивању и складиштењу лекова и помоћних лековитих средстава.
Назив - потиче од грчких речи pharmacon-лек и poeo-правим.
Фармакопеја је главни и незаобилазни стручни пропис сваког
фармацеута, даје норме и стандарде за све официјалне лековите
супстанце и фармацеутске облике.
1964. године у Риму је донета конвенција о изради Европске фармакопеје
(European Pharmacopoeia) -званични стандард за све државе.
Последње издање ове фармакопеје из 2005.године до данас је претрпело
шест допуна
Југословенска фармакопеја из 2000.године, издата од стране Савезног
завода за заштиту и унапређење здравља прилагођени je превод Европске
фармакопеје из 1997.године.
Комисија Европске фармакопеје
(EP COMMISSION)
Крајем 1950-их година у Европи се јавила потреба за састављењем
спецификација за све већи број нових лековитих супстанци, као и за
усаглашавањем спецификација за постојеће лековите супстанце и фармацеутске
дозиране облике.
Земље чланице Савета Европе одлучиле да успоставе заједничку фармакопеју -
Европска фармакопеја
У Риму 1964.године усвојена је Конвенција у изради Европске фармакопеје, по
којој елаборацију (разраду) Европске фармакопеје обављају:
Комитет за јавно здравље ( The Public Health Comitette ), чије се активности
спроводе у оквиру Савета Европе
Комисија Европске фармакопеје ( European Pharmacopoeia commission ), коју
оснива Комитет за јавно здравље
Комисију европске фармакопеје сачињавају националне делегације земаља
чланица Савета Европе- састоје се од највише три члана и истог броја заменика.
СФРЈ је 1990.године донела закон о ратификацији Конвенције о изради Европске
фармакопеје - постала чланица Европске фармакопеје и стекла услове да
присуствује Кoмисијама.
Србија је, као правни наследник СФРЈ наставила да учествује
Европска фармакопеја
Поставља заједничке и обавезујуће стандарде којима
гарантује квалитет лекова у свим државама чланицама
Европске уније.
Сви састојци који улазе у састав лекова за људе и животиња
стандардизовани су, као и методе анализе, ради осигурања
квалитета оптималног за здравље пацијента.
Стандардизација се одвија у складу са Европском
конвенцијом коју су ратификовале земље чланице
Конвенције и Европске уније.
Србија, заједно са јос 36 земља, је активна чланица Комисије
за Европску фармакопеју.
Интенационална фармакопеја
Публикује се под окриљем Светске здравствене организације
са циљем глобалног униформисања спецификација са циљем за
квалитет одабраних фармацеутских препарата и ексципијенаса
Приоритет дат лековима који се примењују широм света.
Предност имају лекови који су од значаја за здравствене
програме СЗО и они који нису уврштени у друге фармакопеје.
При прописивању, изради и издавању фармацеутских препарата
могу се користити и други службени прописи као што су
формуле (формулари) и кодекси.
У нашој земљи, као допуна националној фармакопеји, користе
се магистралне формуле.
На простору Југославије, од 1958.године до 1979.године,
штампана су три издања Formulae magistrales et reagentia
(I,II,III)
Фармакопеја на тлу СР Југославије