Драгојло Дудић био је земљорадник, револуционар и
писац рођен 9. децембра 1887. године у селу Клинци код Ваљева. Рођен је у богатој патријархалној заједници у којој се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Завршио је основну школу, а сам научио латиницу и енглески језик. Био је најписменији и најначитанији сељак у Србији. После одслужења војног рока 1909. године учествовао је у ратовима у којима је био болничар, каплар, па наредник. 1919. године постао је члан Социјалистичке радничке партије у Југославији. У свом селу је формирао партијску организацију 1920. године. Неколико пута је био кандидат за народног посланика(1923. године и 1925. године). Између првог и другог светског рата сарађивао је у више листова и часописа,укључујући ,,Политику", "Радничке новине", "Рад", "Народну правду" и зборник сељака писаца,"За плугом". Организатор је устанка у западној Србији 1941. године против окупаторске војске нацистичке Немачке. У јулу 1941. године формирао је Колубарску партизанску чету, а у новембру 1941. године изабран је за председника Главног Народноослободилачког одбора Србије. Истог месеца (29. новембра) је погинуо у борби са Немцима, код Мачката на Златибору. Проглашен је за народног хероја 1949. године. Његов ,"Дневник", важно сведочанство о првим месецима устанка у Србији, објављен је 1945. године. Читава Драгојлова породица учествовала је у Народноослободилачкој борби. Син Михајло, који је умро 1943. године од последица рањавања у Пријепољској бици, проглашен је за народног хероја. Кћерка Перса је страдала у логору Аушвиц у Немачкој, а супруга Станка и кћерка Зорка биле су заточенице Бањичког логора. Иво Андрић је о "Дневнику 1941." Драгојла Дудића написао: "То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздижу до непосредног правог књижевног израза". Основна школа ,,Драгојло Дудић" у Београду