Oogeneza

Strukturne jedinice jajnika u kojima se odvija

oogeneza – folikuli.

Diskontinuiran proces jajnik

Počinje u embrionalnom razviću, prekida se po rođenju.
Pauza do puberteta.
Ponovni prekid u menopauzi.

jajovod

uterus -
materica

Presek kroz jajnik

 Oogeneza

Oogonija
2n
2n
Faza Mitoza
razmnožavanja

2n
2n 2n
2n
Oogonija

Faza rasta

2n
2n Primarna oocita

Mejoza I
Mejoza I

Faza sazrevanja n
n
n Sekundarna oocita

Mejoza II

n n n n
n Jajna ćelija

3 Polocite
 Oogeneza

TOK OOGENEZE (1)

Pre rodjenja :

 U fazi razmnožavanja OOGONIJE se dele mitotskim deobama i tako znatno uvećavaju

svoj broj. Zatim se faza razmnožavanja završava i više se nikada neće ponoviti

 Sve oogonije se u fazi rasta diferenciraju u PRIMARNE OOCITE

 Sve primarne oocite ulaze u fazu sazrevanja , odnosno, u mejozu I i prolaze kroz
profazu I sve do stadijuma DIPLOTENA gde se sve zaustavljaju. To se poklapa sa
trenutkom rodjenja.
 Oogeneza

TOK OOGENEZE (2)

Od rodjenja do puberteta :

 Ništa se ne dogadja. Primarne oocite miruju u diplotenu profaze I.

Period mirovanja se naziva DIKTIOTEN.

 Oogeneza

TOK OOGENEZE (3)

Od puberteta do menopauze :

 Od puberteta, u svakom od ciklusa, jedna primarna oocita (ili mali broj) koja je do tada mirovala
u diplotenu, biva podstaknuta da nastavi sa sazrevanjem. To znači da će biti podstaknuta da
završi mejozu I a folikul u kom se nalazi će sazrevati do stupnja Grafovog folikula.

 Sve ostale primarne oocite i dalje miruju i čekaju da jednom i na njih dodje red da nastave sa
sazrevanjem.
 Oogeneza

TOK OOGENEZE (3)

Od puberteta do menopauze :

 Kada se završi mejoza I doći će do OVULACIJE tj. prskanja Grafovog folikula i oslobadjanja
sekundarne oocite u jajovod

 Sekundarna oocita u jajovodu ulazi u mejozu II i ide sve do METAFAZE II , kada se ponovo
zaustavlja

 Samo ako bude bila oplodjena, završiće mejozu II i postati jajna ćelija. (Ako ne bude bila
oplodjena, umreće kao sekundarna oocita i nikada neće završiti mejozu II)
 Oogeneza
PRIMARNI JEDNOSLOJNI FOLIKUL
(pre nego što je počelo sazrevanje)

folikularne ćelije

primarna oocita

Primarni jednoslojni folikuli još uvek nisu počeli sa sazrevanjem. To znači da je najveći broj folikula
u ovarijumu upravo u ovom stadijumu. Ovaj folikul se sastoji od primarne oocite , okružene jednim
slojem folikularnih ćelija.
 Oogeneza

PRIMARNI VIŠESLOJNI FOLIKUL

(prvi stadijum nakon otpočinjanja sazrevanja)

(folikularne ćelije)

primarna oocita
primarna oocita

Sada se oko primarne oocite nalazi više slojeva folikularnih ćelija Folikularne ćelije koje su prve (PRVI
SLOJ ĆELIJA OKO OOCITE) u kontaktu sa oocitom, i koje je ishranjuju, grade sloj koji se naziva corona
radiata. Izmedju corona radiate i same oocite nalazi se zaštitni sloj (nastao lučenjem folikularnih ćelija)
vitelinski omotač.
 Oogeneza

SEKUNDARNI FOLIKUL

Sloj folikularnih ćelija je još veći i u njemu se pojavljuju brojne male šupljine (koje nastaju jer
folikularne ćelije luče folikularni likvor koji ulazi u prostor izmedju ćelija i razmiče ih).

stratum granulosum u kom

su se pojavile šupljine

primarna oocita
 Oogeneza

TERCIJERNI FOLIKUL

U tercijernom folikulu male šupljine se spajaju i grade jednu , veliku šupljinu koja se naziva
antrum.

antrum

primarna oocita
 Oogeneza

zona pellucida
corona
radiata

antrum

stratum
granulosum

oocita

antrum cumulus oophorus

Potpuno zreli folikul se naziva Grafov folikul. Grafov folikul ima veliki antrum, ćelije stratum
granulosuma potisnute na periferiju i oocitu ( i dalje okruženu zona pelucidom i corona radiatom) koja
se nalazi na jednom ‘’ostrvcetu’’ od folikularnih ćelija , koje se naziva cumulus oophorus.
 Oogeneza

sekundarni folikul
tercijerni
folikul
primarni višeslojni
folikul

primarni jednoslojni
folikul

Grafov folikul

ovulacija
žuto telo koje
nestaje Corpus luteum (žuto telo)
Sekundarna oocita
Oogeneza

Folikulogeneza
 Oogeneza
Oogeneza je hormonski regulisan proces.

U opštoj šemi hormonske regulacije oogeneze takodje postoji hijerarhijski

odnos izmedju tri člana:

Na prvom mestu je hipotalamus koji luči neurohormone

(oslobadjajuće faktore) koji deluju na sledeći nivo – hipofizu.

Hipofiza usled stimulacije od strane hipotalamusa, stvara

gonadotropine – hormone koji deluju na gonade. To su FSH
(folikulo-stimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon).

FSH i LH deluju na ovarijume a oni stvaraju ženske polne

hormone – estrogen i progesteron.
 Oogeneza

Broj jajnih ćelija po ciklusu:

 Riba = 5 milona b) 2mm

a) 0,1mm

 Žaba = 1.500

 Zmija = 12

 Žena = 1

c) 40mm

Razlike u veličini jajne ćelije a) žene b) žabe c) ptica

 Oogeneza

Vitelusni omotač
sisara
 70% proteina
 20% heksoze
 3% sijalinske
kiseline
 2% sulfata
 Kod insekata i riba
naziva se horion

Vitelusni omotač

Folikularne čelije
I. RNK
Kortikalne granule

Žumancetne
granule

Jajna ćelija sisara

 Oogeneza

TIPOVI JAJNIH ĆELIJA

PODELA PREMA KOLIČINI VITELUSA :

 OLIGOLECITNE - sadrže malu količinu vitelusa

 MEZOLECITNE - sadrže srednju količinu vitelusa

 POLILECITNE - sadrže veliku količinu vitelusa

 Oogeneza

PODELA PREMA RASPOREDU VITELUSA :

•IZOLECITNE - vitelus je ravnomerno rasporedjen u ćeliji

•MEZOLECITNE - veća količina vitelusa jesmeštena na

jednom polu ćelija
•TELOLECITNE - velika količina vitelusa se nalazi na
jednom polu ćelije
•CENTROLECITNE - velika količina vitelusa.
- vitelus se nalazi u sredini ćelije
 Oogeneza
Žumance:
 Proteini
 Lipidi

IZOLECITNE
Bodljokošci i sisari mala količina vitelusa
ravnomerno raspoređena

ANIMALNI POL deo jajne

ćelije u kom se nalazi jedro
i citoplazma
MEZOLECITNE
veća količina vitelusa,
Vodozemci raspoređena na jednom polu
ćelije
VEGETATIVNI POL deo
jajne ćelije u kom se nalazi
vitelus

CENTROLECITNE
velika količina vitelusa koji
zauzima centralni sloj ćelije.
Ribe, ptice i gmizavci Mala količina citoplazme oko
membrane jajne ćelije

TELOLECITNE Insekti
Velika količina vitelusa na vegetativnom polu.
Na animalnom polu mala količina citoplazme u obliku
diska