MOLEKULARNA BIOLOGIJA

MOLEKULARNA BIOLOGIJA

Izučava strukturu i funkciju nukleinskih kiselina, proteina i drugih bio-makromolekula, kao i

njihove medjusobne odnose.

Protok informacija kroz ćeliju i sa generacije na generaciju.

Njen cilj je da objasni molekularnu osnovu bioloških pojava i procesa.

Molekularna biologija
NUKLEINSKE KISELINE
NUKLEINSKE KISELINE

U prirodi postoje dve vrste nukleinskih

kiselina:

 Dezoksiribonukleinska kiselina
(DNK) i

 Ribonukleinskakiselina (RNK)

 Ove vrste nukleinskih kiselina

razlikuju se po hemijskom sastavu, a
imaju i različite biološke funkcije.

 Nukleinske kiseline su
makromolekuli, POLIMERI koji se
sastoje iz sitnijih jedinica
NUKLEOTIDA (MONOMERI), koji
su međusobno povezani u
polinukleotidni lanac.
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK
DNK je NASLEDNA SUPSTANCA i nosilac naslednih informacija u ćeliji.
DNK SADRŽI GENETIČKE ŠIFRE ZA SINTEZU PROTEINA I SVIH VRSTA RNK.
Najveća količina DNK se nalazi u jedru gde zajedno sa proteinima obrazuje hromozome.
Znatno manja količina nalazi se u mitohondrijama a kod biljnih ćelija i u hloroplastima.

Nukleotid DNK sastoji se od tri

člana

Dezoksiriboza Fosfatna grupa Jedne od četiri

(pentozni šećer) azotnih baza
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK

Azotne baze predstavljaju specifični deo svakog nukleotida tako da od njih zavisi i kakav će nukleotid biti.
Razlikujemo dve grupe azotnih baza:

DVOPRSTENASTI PURINI

ADENIN (A) GUANIN (G)

JEDNOPRSTENASTI PIRIMIDINI

CITOZIN (C) TIMIN (T)

DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK

Pošto su azotne baze specifični deo nukleotida, razlikujemo 4 tipa nukletida u zavisnosti od toga koja je
azotna baza prisutna.

DVOPRSTENASTI JEDNOPRSTENASTI
PURINI PIRIMIDINI

BAZA

FOSFAT

3
ADENIN ( A ) TIMIN ( T )

DEZOKSIRIBOZA

U nukleotidu za C1 atom dezoksiriboze vezana

je jedna od 4 azotnih baza,
na C3 atomu je OH grupa (HIDROKSILNA
GRUPA) GUANIN ( G ) CITOZIN ( C )
a za C5 atom vezana je fosfatna grupa.
Građa i tipovi nukleotida D.N.K.
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK
Više povezanih nukleotida obrazuje polinukleotidni lanac
Na 5’ kraju se nalazi slobodna fosfatna grupa

Baza 2
5

1
Dezoksiriboza

3 Fosfatna
grupa

Fosfo-
Nukleotidi se u polinukleotidnom lancu povezuju u
diestarske linearni niz FOSFODIESTARSKIM VEZAMA (jake,
veze kovalentne veze).

Baza 1
5
Fosfodiestarska veza se gradi izmedju fosfatne
grupe na C5 atomu novog nukleotida i hidroksilne
grupe na C3 atomu prethodnog nukleotida.
1

Na 3’ kraju se nalazi slobodna OH grupa

Povezivanje nukleotida u polinukleotidni lanac
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK

O
S
K
P
O E
C PRIMARNU STRUKTURU MOLEKULA DNK
S I predstavlja redosled nukleotida u njegovim
N F polinukleotidnim lancima.
I
I Broj mogućih kombinacija nukleotida u jednom
Č
polinukleotidnom lancu je 4n, gde je n broj nukleotida
N
C I
u tom lancu.
A
D
E
L O
A
N L
C A
A N
C
A
Nepromenjivi deo lanca Promenjivi deo lanca
(dezoksiriboza + (azotna baza)
fosfatna grupa)
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK

Sekundarnu strukturu DNK (prostornu organizaciju molekula) uspeli su da odgonetnu Votson i Krik
1953.god.

Watson and Crick 1953

DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK

Molekul D.N.K. sastavljen je od dva antiparalelna polinukleotidna lanca koji spiralno uvijena u obliku
dvostruke zavojnice.
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK

Dva polinukleotidna lanca su komplementarna i povezani

medjusobno azotnim bazama.
Uvek se purinska baza iz jednog lanca sparuje sa
pirimidinskom iz drugog lanca, i to:

ADENIN sa TIMINOM i
GUANIN sa CITOZINOM
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK

dezoksiriboza

dezoksiriboza

GUANIN CITOZIN

dezoksiriboza

dezoksiriboza

ADENIN TIMIN

Komplementatne baze su povezane slabim

vodoničnim vezama i to:
A=T
adenin – timin sa 2 vodonične veze G=C
guanin – citozin sa 3 vodonične veze GC ≠ AT
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK

Na 5’ kraju se nalazi slobodna fosfatna grupa 5’ kraj 3’ kraj

Na 3’ kraju se nalazi slobodna OH grupa

Dva polinukleotidna lanca jednog DNK molekula su

ANTIPARALELNA tj. suprotno su orijentisani
(naspram 5’ kraja jednog lanca ide 3’ kraj drugog).

3’ kraj 5’ kraj
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK

Veliki
Veliki zavoj
zavoj

Mali
Mali
zavoj
zavoj

DNK spirala uvijena je u desno i širine je 2 nm. U jednom zavrtnju spirale nalazi se 10 nukleotidnih parova
ukupne dužine 3,4nm.
TERCIJARNA STRUKTURA DNK

Kod eukariota, DNK je uvek udružena sa proteinima, tako da postoji i njena tercijerna struktura , a
to je hromatin.
U sastav hromatina ulaze bazni pozitivno naelektrisani proteini histoni koji imaju gradivnu ulogu i
nehistonski proteini koji imaju funkcionalne karakteristike.

DNK
Negativno naelektrisana
fosfatna grupa

Histoni
pozitivno naelektrisani bazni proteini

Molekularna biologija
TERCIJARNA STRUKTURA DNK

Histoni su bazni pozitivno naelektrisani proteini zbog prisustva veće količine baznih aminokiselina (najviše
lizina i arginina). Razlikuju se pet klasa (vrsta) histona koji se obeležavaju kao H1, H2A, H2B, H3 i H4.

D.N.K.

D.N.K.

Nukleozomi Povezani nukleozomi

Nukleozom je oktamer sastoji od 8 histonskih molekula molekula 2H2A, 2H2B, 2H3 i 2H4 i DNK, koja je
namotana oko oktamera skoro 2 puta.
Nukleozomi su povezani histonom H1.

Molekularna biologija
TERCIJARNA STRUKTURA DNK

Nukleozom (oktamer) 8 histonskih proteina +

146 ili 147 baznih parova DNK

Amino
D.N.K. završni kraj histona

Ve
za
2
nu
k leo
zo
m a

Histon H1
11 n
m

Molekularna biologija
TERCIJARNA STRUKTURA DNK

DNK Negativno naelektrisana

fosfatna grupa

Histoni pozitivno naelektrisani

bazni proteini

Nukleozomalno vlakno
D.N.K.

D.N.K.

Nukleozomi Povezani nukleozomi Nukleozomski paketi

Molekularna biologija
TERCIJARNA STRUKTURA DNK

Obrazovanjem nukleozoma, odnosno, namotavanjem DNK oko 2 puta oko oktamera, ukupna dužina DNK
se smanjuje oko 7 puta što još uvek nije dovoljno da bi se ona mogla smestiti u jedro. Dalja spiralizacija
DNK predstavlja obrazovanje tzv. solenoidnih struktura. One se sastoje od gusto upakovanih
nukleozoma tako da se dobijaju hromatinske niti debljine 30 nm.

Nukleozomski paketi

Molekularna biologija
TERCIJARNA STRUKTURA DNK

DNK dupli
heliks

2H2A
2H2B
DNK dupli heliks Histon H1 2H3
2H4

Histon Histoni bazni

Histon H1 proteini –
Nukleozom pozitivno
naelektrisani
Nukleozom
Histon H1

Nukleozomski paketi

Petlje

Nukleozomski paketi

Stepen kondenzovanosti hromatina se menja

kroz ćelijski ciklus.
Hromatin Od G2 periode interfaze počinje kondenzacija
hromatina. U metafazi hromozomi su
najuočljiviji. Nakon metafaze počinje
despiralizacija hromozoma

Metafazni hromozom
RIBONUKLEINSKA KISELINA - RNK

Osnovna gradivna jedinica RNK je, kao i kod DNK, nukleotid. Nukleotidi DNK i RNK razlikuju se po:

pirimidinskim bazama umesto timina RNK ima uracil,

URACIL (U) TIMIN (T)

RNK DNK

i tipu pentoznog šećera umesto dezoksiriboze kod RNK je riboza

Riboza Dezoksiriboza
RIBONUKLEINSKA KISELINA - RNK

DVOPRSTENASTI JEDNOPRSTENASTI
PURINI PIRIMIDINI

BAZA

FOSFAT

ADENIN ( A ) URACIL ( U )
RIBOZA

GUANIN ( G ) CITOZIN ( C )

Građa i tipovi nukleotida R.N.K.

RIBONUKLEINSKA KISELINA - RNK

Molekuli RNK su uvek jednolančani (jedan polinukleotidni lanac).

Nukleotidi u lancu su kao i kod DNK povezani fosfodiestarskim vezama.

Fosfatna grupa

Riboza

Baza

R.N.K.
RIBONUKLEINSKA KISELINA - RNK

RNK su jednolančani molekuli koji nastaju tako što se nukleotidi povezuju fosfodiestarskim
vezama čineći tako primarnu strukturu RNK. Priroda ovih veza je ista kao u DNK, samo što umesto
dezoksiriboze učestvuje riboza. Unutar ovih jednolančanih molekula komplementarne baze mogu
da nagrade kraće ili duže dvolančane, spiralizovane delove spajajući se vodoničnim vezama (adenin
je vezan dvostrukom vodoničnom vezom sa uracilom, dok je guanin vezan trostrukom vezom sa
citozinom). Ti dvolančani delovi čine sekundarnu strukturu RNK.

Fosfodiestarske veze

Vodonične veze

Azotne baze
RIBONUKLEINSKA KISELINA - RNK

Razlike u molekulu DNK i RNK

D.N.K. R.N.K.
D.N.K. Dvolančani molekul Jednolančani molekul

Dezoksiriboza Riboza

Timin Uracil

R.N.K.
RIBONUKLEINSKA KISELINA - RNK

MOLEKULI RNK SU POSREDNICI IZMEĐU DNK I PROTEINA.

U ćeliji postoje tri vrste RNK :

• informaciona RNK (i-RNK),

• transportna RNK (t-RNK) i

• ribozomska RNK (r-RNK).

RIBONUKLEINSKA KISELINA - RNK

Molekuli iRNK su prenosioci genetičke informacije sa DNK na protein i služe kao matrica za sintezu
polipeptida. Nastaju prepisivanjem genetičke šifre sa DNK u jedru (transkripcija) i tu šifru prenose do
ribozoma u citoplazmi.

tRNK Ribozomi

Molekuli tRNK prenose amino kiseline do ribozoma Molekuli rRNK učestvuju u građi
gde se povezuju sa iRNK i učestvuju u prevođenju ribozoma gde se odvija sinteza
genetičke šifre u redosled aminokiselina u proteina.
polipeptidu.
RIBONUKLEINSKA KISELINA - RNK

Osobine DNK RNK

Izgrađeni od nukleotida Da Da
Dezoksiriboza - na C2 atomu Riboza - na C2 atomu ima
Tip pentoza (šećera)
ima vodonik hidroksilnu grupu
Baze A,G,C,T A,G,C,U
Nukleotidi lanca su povezani
Da Da
fosfodiestarskom vezom
Lanci Obično dupli Obično jednostruki
Sekundarna struktura Dupli heliks Više tipova
Stabilnost Vrlo stabilni molekuli Lako se degraduju
Replikacija DNK
REPLIKACIJA DNK

Ćeliski ciklus je život ćelije između dve deobe, pri čemu je i

deoba uključena u ciklus.
Ćelijski ciklus se sastoji od 2 faze interfaze i same deobe.
Ćelijski ciklus

G1 Presintetički period koji

obuhvata, s jedne strane, rast ćelije
do veličine koja odgovara datoj vrsti
ćelija i, sa druge strane, procese koji
pripremaju jedro da uđe u S-fazu.
Zbog rasta ćelije sinteza proteina u
citoplazmi je u ovoj fazi vrlo
intezivna. U ovoj fazi svaki

Cit
G1 predsintetički period hromozom se sastoji od jedne
oki (rast ćelije) hromatide, odnosno jednog molekula
nez
Telo a DNK.
faza
Anafaza
M
S Sintetički period S Sintetički period – replikacija
(Udvajanje hromatida) DNK udvajanje centriola
Metafaza
aza
ometaf G2 Postsintetički period je period u
P r
a za kome se ćelija priprema da uđe u
P ro f G2 postsintetički period deobu. Pošto se odvija posle
(prirema ćelija za deobu)
replikacije, (svaki hromozom se
sastoji od 2 hromatide) u ovoj fazi
je količina DNK u ćeliji duplo veća
nego u G1 fazi. Posle G2 faze ćelija
ulazi u deobu.
M- faza . Deoba ćelije.
Mitoza ukoliko se radi o deobi
Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK

 Udvajanje molekula DNK

 Replikacija prethodi ćelijskoj deobi

(mitozi, mejozi, prostoj deobi)

 Odvija se u interfazi i to u S periodu

ćelijskog ciklusa
G1
 Postiže se genetički kontinuitet;
novonastale ćelije imaju kvantitativno i
kvalitativno istu DNK

Cit
G1 predsintetički period
oki (rast ćelije)
n eza
Telo
faza
Anafaza
S Sintetički period
M M
REPLIKACIJA
Metafaza (Udvajanje hromatida)
za
metafa
P ro
a
r o faz G2 postsintetički period
P
(prirema ćelija za deobu)

G2
Mitotičke deobe ćelija
Ćelijski ciklus

Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK

Replikacija DNK

Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK

2. razdvajanje lanaca pri čemu će svaki

1. roditeljski molekul DNK poslužiti kao matrica za sintezu novog 3. dva novonastala molekula DNK
lanca (komplementarno sparivanje baza)

Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK

 Semikonzervativna; svaki novi molekul DNK sastoji se od

jednog starog i jednog novog lanca

 Bidirekciona

 Odvija se u 5’ – 3’ pravcu

 Sinteza se vrši sa matričnog ili roditeljskog lanca

ZASNIVA SE NA PRINCIPU KOMPLEMENTARNOSTI

BAZA

Novi lanac Novi lanac

Stari lanac Stari lanac

Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK

Roditeljski molekul
DNK

Razdvajanje lanaca
pri čemu će svaki
poslužiti kao matrica
za sintezu novog lanca

Sparivanje komplementarnih baza

Replikativna viljuška
Dva novonastala molekula DNK

Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK

Stari lanac Novi lanac Stari lanac Novi lanac

Fosfodiestarska
veza

DNK Polimeraza
III

Novi nukleotidi uvek se dodaju na 3’ kraj rastućeg lanac.

Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK kod prokariota

Ćelija bakterija

Kružni molekul DNK

Mesto na DNK gde
replikacija počinje
Mesto na DNK gde se
replikacija završava

Završena replikacija

Završena deoba ćelije

REPLIKACIJA DNK kod prokariota

 Kod prokariota replikacija počinje na određenom mestu i odvija se istovremeno u oba smera i teče istom
brzinom.
 Tokom replikacije kod prokariota hromozom sadrži dve replikatorne viljuške.
 Proces se završava u terminacionom regionu, koji se nalazi nasuprot mestu početka replikacije.

Terminacioni
Kružni Mesto početka Dve replikatorne
region molekul replikacije viljuške
DNK

1 2

Bidirekciona
replikacija

4 Dva novonastala
3 Replikacija kod prokariota
molekula DNK

Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK kod eukariota

Replikatorna viljuška

Prepisivanje matričnih
lanaca

Dva novonastala
molekula DNK

Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK kod eukariota

Kod eukariota replikacija počinje na više mesta istovremeno u oba smera.

Odvija se 10 – 20 puta sporije nego kod prokariota zbog složene organizacije hromatinskog materijala.

Kinetohor Centromera

Mesta početka replikacije Mesta početka replikacije

Replikativni mehurovi Replikativni mehurovi

Završena replikacija

Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK kod eukariota

Replikativna viljuška je asimetrična. Oba lanca DNK se sintetišu u smeru 5’ 3’ i istovremeno, s tim što se
jedan sintetiše kontinuirano i naziva se vodeći lanac, a drugi diskontinuirano, u vidu fragmenata koji se
naknadno povezuju, usled čega se završava sa zakašnjenjem i naziva zaostajući lanac.

Smer odvijanja DNK

Vodeći lanac

Zaostajući lanac

Molekularna biologija
REPLIKACIJA DNK kod eukariota

Ulogu da dodaje nove nukleotide u vodećem lancu ima DNK polimeraza III koja po principu
komplementarnosti baza kontinuirano dodaje nove nukleotide u 5’- 3’ pravcu
DNK poli III je osnovni enzim polimerizacije prokariota čija je glavna uloga da sintetiše vodeći lanac
(i veći deo zaostajućeg lanca), pošto ima veliku brzinu ugranivanja nukleotida (1000nukleotida/s).

DNK polimeraza III

Smer odvijanja DNK

DNK polimeraza III

Molekularna biologija