Проф.

др Мирослав Милосављевић

МЕЂУНАРОДНО
ПРИВРЕДНО ПРАВО

-презентација-
ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ МЕЂУНАРОДНОГ
ПРИВРЕДНОГ ПРАВА
 МПП представља скуп правних правила са
којима се регулишу међународни економски
односи
 МПП је релативно млада правна дисциплина
1. Схватање
Није посебна и самостална грана права, нити
правна дисциплина:
1.1. Грана међународног јавног права (заступа
проф. Шварценбергер)- аргументи:
-регулише положај спољнотрговинских ПД
 -искоришћавање природних богатстава
-средства плаћања
1.2. Грана међународног приватног права
-уређује сукоб закона
-одређује се националност привредних
субјеката
1.3. Грана права и научна дисциплина у
настајању:
-Заступају: проф. Капор и Драшкић
-Дугорочан процес настајања
 2. Схватање
Посебна грана права и правна дисциплина
2.1. Општи део: -појам МПП
-извори МПП
-начела МПП
-субјекти МПП
-решавање спорова
2.2. Посебни део (тзв. међунар. пословно право):
-међународни уговори
-међународна плаћања
-банкарски послови
-хартије од вредности
2.3. Аргументи:
а) предмет- привредне трансакције:
*сложене и разноврсне
*ретко се раскидају (кад нема
дргог избора)
*уговори се прилагођавају
измењеним околностима
(анексима)
б) начела: -слободе уговарања
-савесности и поштења
в) извори: -конвенције
-модел закони
-типски уговори
-општи услови пословања
г) арбитраже, као облик решавања спорова
*предности: -покушај да се избегне
примена националног
права
-суђење по правичности
(est aequo et bono)
д) аутономне санкције:
-црне листе
-бојкот
-губитак финансијских кредита
-искључење из пословног круга
-доносе се пословни кодекси
-установљавају се моралне норме
-оснивај се судови части при МТК
ђ) норме МПП:
*императивне
*диспозитивне (ограничене преко
адхезионих уговора)
 2. ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВРЕДНОГ
ПРАВА
2.1. Извори који потичу из међународног јавног
права
2.1.1. Конвененције
- Најприкладнији начин унификације МПП

- To su u stvari dvostrani (bilateralni) i visestrani

(multilateralni) ugovori koje drzave zakljucuju radi
regulisanja odredjenih medj.ekonomskih odnosa.
- Са њима се могу дерогирати чак и принудни
прописи националног законодавства (пример:
одговорност превозника у међународном
транспортном праву; менично и чековно право)
- Значајне међунардне конвенције:
1. међународне продаје робе
- 2 хашке конвенције из 1964. год.
- конвенција о заступању
- бечка ковенција из 1980. год.
2. међународни превоз робе
- COTIF- 1980. год.
- CIM- 1980. год.
- CMR- 1956. год.
- хамбуршка правила 1978. год.
3. међународна плаћања:
-женевска конвенција о меници и чеку
1930/31. год.
4. међународна трговинска арбитража:
-конвенција о МТА- 1961. год.
-њујоршка конвенција- 1958. год.
 ПОСТУПАК ИЗРАДЕ МЕЂУНАРОДНИХ
КОНВЕНЦИЈА
1. Иницијативу za izradu покрећу
међународне организације:
-Светска банка
-ММФ
-МТК
-Унидроа...
2. Експертска група формира се:
а) проучава проблем (целискодност и
корисност доношења конвенција)
 б) сачињава нацрт конвенције (траје 10 и
више година)
в) нацрт конвенције се доставља државама
3. Државе:
-разматрају нацрт конвенције
-стављају примедбе и сугестије за измене и
допуне
4. Води се рачуна приликом израде конвенције
о следећем:
*различитим интересима развијених и земаља
у развоју (север-југ: динамика пословних
трансакција, продужење рокова рекламације,
продужење рокова застарелости
потраживања)
 * различитим друштвено политичким
системима (запад-исток)
* постојање cammon law и civil law система
* домаћем јавном поретку и императивним
прописима- држава се може позвати на
јавни поредак да би искључила примену
неког правила међународне конвенције
5. Усвајање међународних конвенција
5.1. *сазивају се међународне дипломатске
конференције
*сазивачи су: -владе појединих држава
-међународне организације
-Уједињене нације
 5.2. постоји предлог да се не сазивају
међународне конфернције, већ да
конвенције усвајају УН и да се дирктно
примењују од стране држава које изјаве да
желе да их примењују (ратфикују).
6. Ступање на снагу међународних
конвенција:
* када конвенцију ратификује одређени
број земаља
-пример: -Бечка конвенција-10 земаља
-Хашке конвенције- 5 држава
* код нас ратификацију врши Скупштина
 ТУМАЧЕЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ
КОНВЕНЦИЈА
• Не постоји међународни форум (тело) које
тумачи међународне конвенције
• У пракси би свако тумачио како му одговара
• Основна начела у тумачењу:
1. једнобразност
2. савесност (поштење, коректно
понашање)
 ПОПУЊАВАЊЕ ПРАВНИХ ПРАЗНИНА У
МЕЂУНАРОДНИМ КОНВЕНЦИЈАМА

1) На основу општих начела конвенције

2) Национално право као допунско
 2.1.2. Међународно обичајно право

- U medj. prometu roba i usluga pримењују се

одређена пoсловна понашања дужи низ
година i tako postaju obicaji koji predstavljaju
osnov medj.obicajnog prava.
- Обичајно право се често кодификује и tako
настају:
1. међународне конвенције
2. општи услови пословања
 2.1.3. Кодификована правила
- Mnohig spoljnotrgovinskih PD i preduzeca n астају
дуготрајном upotrebom i применом одређених
поступака
а) INCOTERMS-и (измена 2000. год.):
-кодификована МТК у Паризу
-извршена кодификација:
* трнаспортних клаузула код купопродаје
* прелаз ризика у вези са превозом и
оштећењем робе
б) Једнобразна правила и обичаји по
документарним акредитивима- донела МТК
 2.1.4. Општи правни принципи
-Циљ: да се доведе до правичнијег економског и
правног поретка за све земље света
1) принцип узајмности (реципроцитета)
*омогућује:
- једнобразно поступање привредних
субјеката у две различите земље
- стављање у једнаке услове привређивања
- омогућује правичност и еквивалентност
међусобних односа п.с.
*пример: права, повластице, олакшавајући
поступци (ја теби - ти мени)
 *представља координацију (усаглашеност)
воља уговорних страна у МПП
*често економски јача страна намеће своју
вољу путем адхезионих уговора (take it or
live it)

2.2. Извори који потичу из међународног

приватног права
- МПП- регулише односе правних и физичких
лица са страним елементом
- Пример: регулише односе који се односе на
националност брода, ваздухоплова,
привредног друштва и др.
2.3. Извори домаћег права
- Домаћа држава ствара оквире са којима се
регулишу одређени економски односи са
иностранством:
*закон о спољнотрговинском пословању
*одлука о разврставању роба на облике
режима извоза и увоза
*закон о страним улагањим
*заком о девизном пословању
*царински закон
*закон о облигационим односима
2.4. Извори аутономног МПП
- типски уговори

- општи услови пословања

- обичаји

- узансе

2.5. Арбитражна пракса и пракса

националних судова
 НАЧЕЛА МПП
I ПОЛИТИЧКА НАЧЕЛА (општа начела која постоје у
међународном јавном праву, међународном
приватном праву и међунодном привредном праву):
1. начело независности држава
2. начело слободе егзистенције држава
3.начело равноправности држава
4.начело одговроности за причињену штету
5. начело добровољности
6. начело немешања у унутрашње односе две државе
7. начело територијалног интегритета
8. начело узајамних погодности (реципроцитета)
II ЕКОНОМСКА НАЧЕЛА
II/1 Начело слободе трговине
- Слободни увоз и извоз робе и услуга без
ограничења и забрана
а) монопол: *супротно начелу слободе трговине
*искључење или ограничење
слободе трговине за једне
*потпуна и неограничена слобода за
друге- повлашћене (пример: САД-
Латинска Америка)
б) преференцијални (благонаклони)
положај:
- за једне слободна трговина (позитивна
дискриминација)
- за друге се траже велика ограничења и
терет
Пример: Када једна држава жели да
унапреди спољнотрговинску размену са
другом државом, тада субјектима из те
државе даје велике повластице. Пример
укидање царина и др. (даје им благонаклон
положај- Румунија, Русија...)
в) изједначавање свих на тржишту:
- постиже се преко ”клаузуле највећег
повлашћења”
- спречава се дискриминација на
тржишту
 II/2 Начело слободе саобраћаја
- Значи слободу трансфера и транспорта
добара који су предмет размене из једне у
другу земљу
- Врши се често преко трећих земаља
- Обухвата:
а) слободу мора:
*слободу пловидбе морем
*слободу риболова
*слободу постављања подводних
каблова и цевовода
*слобода летења над отовреним морем
 б) слободу унутрашњих вода:
*канала
*река
в) слободу сувоземних комуникација
г) слободу ваздушне пловидбе

II/3 Начело слободе трансфера новца

- Значајно за развитак међународних
економских односа
- Робу и услуге у иностранству треба
нaплатити
- Плаћање:
*либерални капитализам- златни стандард
*2. половина 19. века –новац (тешкоће)
*1945. год. основан ММФ- са задатком да стабилизује
монетарне политике у конвертибилним подручјима

II/4 Начело клаузуле најповлашћеније нације

- На основу ове клаузуле, која се уноси у међународни
уговор, једна држава уговорница се обавезује да ће
другој држави уговорници, у погледу увоза или
извоза робе дати (царинске и и др.) повластице и
олакшице које је дала или ће дати било којој трећој
држави
- Представља инструмент којим се обезбеђује
једнак третман свих земаља учесница у
међународној трговини на бази:
а) реципроцитета
б) недискриминације- гарантује се
другој држави исти третман као што га
имају 3. државе
в) узајамне користи
- Постоји мишљење да се овом клаузулом
штите екомски интереси јачег партнера
- Супротна клаузула: је “преференцијални
третман” који инсистира на
“дискриминацији” у корист земаља у
развоју
 I ВРСТЕ КЛАУЗУЛА НАЈВЕЋЕГ
ПОВЛАШЋЕЊА
I/1 *једнострана: -изузетак
*двострана: -правило
-имају узајамна права и обавезе
I/2 *безусловна: -аутоматски се примењује
(правило)
*условна: -даје се уз одређен услов
(изузетак)
 II ОГРАНИЧЕЊА ОД КЛАУЗУЛЕ
НАЈВЕЋЕГ ПОВЛАШЋЕЊА
- Сужавају домашај и деформишу ово начело
НП
- Уговорне стране својом вољом
ограничавају дејство НП
II/1 Територијално огрничење клаузуле
а) “колонијална клаузула”- у уговоре које је
закључила нека колонијална сила са другим
државама, уношена је клаузула којом се
дејство највећег повлашћења није односило
на одређене колоније
 б) “федерална клаузула”- могу је користити
федерално уређене државе, кад дејство ове
клаузуле не желе да прошире на своје
федералне јединице

II/2 Стварна ограничења или клaузула

“ограничење по листи”
- дејство ове клаузуле се искључује у односу
на одређене поизводе (пример: аграрни
поизводи) или на робу (пример: индустријска
роба)
- пример: развијене земље и њихов увоз
памука из неразвијених земаља
II/3 Временска ограничења клаузула:
- повластице се дају на одређено време (5, 10
година)
- Pro futuro- повластице које ће се дати у
будућности другој држави неће се дати тој
држави

II/4 Институционална ограничења:

- 3. државе не могу да користе погодности
које се дају само државама унутар
институција или регионалних организација
 III ИЗУЗЕЦИ ОД КЛАУЗУЛЕ НАЈВЕЋЕГ
ПОВЛАШЋЕЊА
1. Погранични промет:
* повластице које се дају становницима
који живе у пограничним зонама,
изузимају се из дејства клаузуле највећег
повлашћења (не дају се другима)
(пример: прелаз границе без пасоша, уз
дозволу, или личну карту; куповина
робе без царине и сл.)
2. Царинске уније (савези) -ЕУ-
*оснивају се на основу међун. уговора
*оснивачи 2 или више држава
*циљ: -укидање царинских баријера
-успоствљање јединственог
царинског подручја
-слободан увоз-извоз између земаља
уније
-јединствене царине према трећим
зенљама
3. Јавни поредак (јавни поредак и
међународни јавни поредак):
*позивањем на ЈП држава обезбеђује
поштовање основне установе поретка
(пример: ЈП забрањује увоз меса из држава
где постоји нека болест -луде краве
-птичији грип...)
 П4 СУБЈЕКТИ МПП
*Су: - међународне организације
- државе
- привредна друштва
- међународна зејдница
*условно (није субјек МПП)
*али, може уводити разне забране
СБ (санкције) ограничење увоза,
извоза
Међународне организације као субјекти МПП
(активне на пољу МПП)
- Под међ. организацијама подразумева се
облик институционализоване сарадње на
међународном плану коју карактеришу
следећи елементи:
1. Чланови су суверене државе
2. Основ међун. организације је вишестрани
међ. уговор који регулише:
а) права и дужности МО
б) облик делатости МО
3. Континуитет делатности који обезбеђују
органи, без обзира на стално или
периодично заседање

- Одлуке у МО се доносе по једном од

принципа:
* једногласности
* већинском принципу (-проста (50%+1)-
квалификована већина(2/3;3/4))
* усаглашавања (консензус)- не гласа се него
се констатује да је постигнута сагласност
* систем пондерације гласова- број гласова
зависи од учешћа у финансирању МО
- Подела МО: (основна)
1. универзалне- које стварају макро услове за
обављање привредне делатности на
међународном плану (ГАТ, УНКТАД...)
2. регионалне- оне чије су активности усмерене
на доношење правила којима се регулише
микро проблематика међународног промета
(МТКА, Унцитрал, Унидрал)
3. међувладине-невладине МО
- Могуће су и друге поделе МО
- Постоји мишљење да постоји сувише велик
број МО и да би у тој области требало завести
ред
 МО универзалног значаја (општег карактера)
1.Уједињене нације
-Допринос УН на плану стварања и развоја МПП
1. Непосредно
а) женевска конвенција о унификацији меничног
и чековног права (1930/31. у оквиру друштва
народа)
б) међ. трговинска арбитража (у оквиру ДН у
Женеви)
*конвенција о извршењу арбитражних одлука
*протокол о арбитражним клаузулама (на
основу чега свака држава извршава арбитражне
одлуке)
2. Преко органа и специјализованих агенција УН
а)ГАТТ- општи споразуми о царини и трговини
*је мултилатерални споразум
*има мишљења да је ГАТ међ. Организација (има
органе)
*циљ: -унапређење светске трговине
-умањење препрека и дискриминације у
светској трговини
Принципи рада:
*забрана дискриминације у међ. Трговини
*заштита домаће индустрије само царинама
*сталне консултације држава чланица ГАТТа о
свим питањима од заједничког интереса
*клаузула највећег повлашћења- која предвиђа
да се све привилегије и погодности које су
дате од стране једне уговорнице-чланице
ГАТТа за било коју робу, аутоматски и
безусловно проширују и на друге чланице
ГАТТа
Органи ГАТТа:
1. пленарно заседање- 1 пут годишње, одлуке
консенсусом
2. савет ГАТТа- решава између два планирана
заседања, решава у хитним случајевима
3. секретаријат: -седиште у Женеви
-обавља административне
послове (заједнички за ГАТТ
и УНКТАД)
4. међ. Трговински центар:
-бави се образовањем стручњака земаља
у развоју (основан 1964 год.)
5. консултативна група- прати развој међ.
Трговине и унапређује је.
б)Светска трговинска организација
*основана: -1995. године
-на основу Споразума о
оснивању СТО
-замењује ГАТ и СТО
ГАТ
1.међ. мултилатерални споразум
2.примењиван на привременој основи (мада
више од 40 година)
3.правила су се примењивала на трговину
робом
СТО
1.Правно лице- организација
2.Обавезе сталне и потпуне
3.Правила се примењују и на услуге,
трговину права интелектуалне својине
4.Систем решавања спорова је много бржи
- Органи СТО:
1.Министарска конфернеција:
-сви предсатвници чланица
-најмање сваке две године
2. Генерални савет (тело СТО) и др.
3. Секретаријат- у Женеви
Начин одлучивања:
*путем гласања- консенсусом
*путем гласања- када не могу да донесу одлуку
консенсусом
Принципи и начела СТО:
1. Најповлашћеније нације (предвиђен у ГАТТу 1947.
год.)
2. Трговина без дискриминације- значи да таксе и
остале унутрашње дажбине које се односе на
продају, куповину, транспорт и др. неће
примењивати на увозне производе у циљу заштите
националне производње
3. Промовисање фер конкуренције у
међународној трговини
4. Подстицања развоја и економских реформи
5. Посебан третман земаља у развоју
 Међународни монетарни фонд (САД)
- Статут којим је основан ММФ донет 1945.
год. у Бретонвудсу
- Основан 1945. када је ступио статут на
снагу
- Чланство у ММФ-у условљено је
чланством у Светској банци
- Управа: 1. савет гувернера (чине гувернери
емисионих банака чланова-земаља фонда)
2. извршни одбор
3. генерални директор
Циљеви фонда:
*развој међународне монетарне сарадње
*девизна стабилност- стабилност валутних
курсева
*увођеље мултилатералног система плаћања
између држава чланица
*смањење степена презадужености држава
чланица фонда
*омогућавање коришћења средстава фонда
чланица фонда
- Свака држава чланица фонда има: по 250
гласова и по један глас на 100.000 усд
Коришћење средстава фонда:
*свака чланица фонда може да их користи
*на основу учешћа у новчаном потенцијалну
ММФ
*ради поправљања свог платног биланса
*путем: 1. stand by аранжмана
2. диектним вучењем
*начин одобравања:
-аутоматско до износа кредита од 25% квоте
-условљено до износа кредита од 100% квоте:
 а)упућује се писмо о намерама
б)образложење о потреби коришћења сред.

Међународна банка за обнову и развој

*основана 1944. год.- седиште у Вашингтону
*циљ: - да се помогне обнова и изградња
држава чланица које су биле разорене у 2.
светском рату
- да се помогне земљама у развоју
*чланство у МБОР условљено је чланством у
ММФ
*наша земља је користила више пута зајмове
*органи: 1. скупштина (гувернери свих
земаља)- 1 пут годишње
2. ИО директора- 1 пут месечно
 П5 Међународне организације регионалног
значаја
1. Регионалне економске комисије
-циљ оснивања:
*да допринесу:
а)подизању нивоа привредне делатности
и њиховим регијама, и
б)учвршћивање економских односа на
међународном плану
1/1 Економска комисија за Европу
-основана 1947. год.
-задатак: обезбеди регионалну привредну
сарадњу у Европи
-активност се одвија преко комитета за:
*пољопривреду
*угаљ
*електричну енергију
*хемијску индустрију
*заштиту човекове средине
½ Економско социјална комисија за Азију и
Пацифик
-1947. год.- седиште Банкок
1/3 Економска комисија за Латинску
Америку и Карибе
-1948. год.- Сантјаго де Чиле
¼ Економска комисија за западну Африку
-1958. год.- Адис Абеба
 Међународне невладине организације
-Имају велики значај за МПП

Међународна трговинаска комора

-основана 1919. год.
-невладина организација пословних људи
-разматрају се значајна питања међ. Промета
-МТК има: -чланице државе
-колективне чланове
-индивидуалне чланове
-органи: 1. Конгрес -највиши орган
-одржава се сваке 2 год
2. Савет -орган руковођења
-представљени сви
национални комитети
-има преко 50 комисија и то
за:
*трговину, дистрибуцију
*саобраћај и везе
*правна питања и
обичаје
3. Секретаријат: - у Паризу
- постоји арбитражни суд у
Паризу
- Активности МТК:

*прати обичаје које кодификује и објављује:

-инкотермси
-једнобразна правила за документарне
акредит.
*сарађује са многим међ. организацијама
 П6 Аутономија воље у МПП
-уговорне стране у МПП закључују потпуно
слободно
-слобода се огледа у:
1. слободи избора уговорног партнера
2. слободи избора врсте уговора
3. слободи самосталног регулисања садржине
уговора
А) слобода уговарања може бити ограничена:
а)императивним прописима (продаја оружја,
дроге)
б)јавним поретком и добрим обичајима (гатање,
врачање)
Б) ограничења слободе уговарања која се
односе на садржину уговора:
-у вези цене робе и услуга
-квалитета робе (за људску исхрану: ЈУС,
ДИН, АСА)
В) ограничења аут. Воље у пгледу форме
уговора
-форма је значајна због:
*дистанционог закључења уг.
*доказа
*правне сигурности
 -држава прописује писмену форму код:
*уг. о заступањуправних лица
*уг. о извођењу инвестиционих радова у
иностранству
Г) ограничење аут. Воље путем сагласности 3.
лица
-код неких уговора се захтева:
1.одговорност стране државног органа-
дозвола
2.одобрење (одложни услов) држ. Органа
-пример: грађевинска дозвола
концесија за коришћење привредних
добара
 Облици режима увоза и извоза роба
а)робни режим
1.Режим квота (“К”)
-ради заштите домаће производње
-количинске квоте (“КК”)
-квоте по вредности (“КВ”)
2.Режим дозвола (“Д”)
-у циљу: -извршавања међ. уговора
-регулисања извоза и увоза:
*оружја, муниције, експлозива
*историјских и уметничких дела
*племенитих метала и сл.
3. Режим слободног увоза (“ЛБ”) и извоза
-без икаквог ограничења на основу
Царинских тарифа
 Посебни облици спољнотрговинског
промета
-обављају се по основу:
1.уг. о дугорочној производној кооперацији
2.Компензационих (бартер) послова
3.Малограничног промета
4.Оснивања мешовитог привредног друштва
 Резултати пословања ПД у иностранству
-достављају се нашим надлежним органима
-добит се може користити у иностранству за:
а)повећање оснивачког улога
б)покриће губитка ПД из претходних
година
в)оснивање нових ПД
г)давање кредита другим ПД
-део добити траснферише у Србију
 ГРАДИВО ЗА 2. КОЛОКВИЈУМ

СУБЈЕКТИ МЕЂУНАРОДНОГ ПП
- Ад, Доо, Од, Кд
СТРАНА УЛАГАЊА КОД НАС
УЛАГАЊЕ ПО ОСНОВУ ДОБИЈЕНИХ
КОНЦЕСИЈА
 СЛОБОДНЕ ЗОНЕ
Зову се и:
- слободне царинске зоне
- слободне економске зоне
- спољно-трговинске зоне итд.
Оснивање слободних зона:
- оснивачи:домаћа и страна правна и физичка л.
- већински капитал имају домаћи оснивачи
- сагласност за рад од надлежног министарства
- не може се обављати делатност која угрожава:
- животну средину -безбедност земље
- животе људи
ОСНИВАЊЕ ПД. ЗА УПРАВЉАЊЕ ЗОНОМ
- Оснивачи: домаћа и страна правна и физичка л.
- задатак ПД: да управља и ствара услове за рад
у зони

Где се оснивају слободне зоне ?

- на подручјима где постоје међународне:

- поморске и речне луке и пристаништа
- аеродроми
- магистрални путеви....
Пословање у слободним зонама
- слободно и без ограничења
- приликом уношења робе из слободне зоне у
Србију примењују се прописи о спољно-
трговинском пословању (преглед робе, царине...)
- када сде роба из слободне зоне извози у
инистранство царинске формалности се
спроводе у земљи у коју се иста увози.
У слободној зони се могу оснивати и:
- банке
- осигуравајуће организације
- и др који обављају послове за потребе зоне
 Користи од слободне зоне:
- запошљавање домаћег становништва
- девизни прилив
- развој домаће привреде у целини

ОСНИВАЊЕ ПД. У ИНОСТРАНСТВУ

- Оснивају се и послују у складу са прописима

земље у којој имају седиште
- Правне форме ПД: АД, ДОО, ОД, КД
- Ради обављања привредне делатности у
иностранству и то:
- производње - послова осигурања
- трговине - научно-истраживачке делат.
- пружања услуга - банкарских и др. фин. посл.

УГОВОРИ У МЕЂУНАРОДНОМ ПРОМЕТУ

РОБА И УСЛУГА
(ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ)
Међународни уговори су правни инструменти,
путем којих се врши међународни промет робе и
услуга.
- До извоза роба и услуга довели су:
- Технолошки напредак
- раст производних снага
- повећање количине робе и обим услуга
- потреба да се нађу нова тржишта
- Реализацијом увоза и извоза наша роба се
излаже:
- светској тржишној конкуренцији
- светској продуктивности и квалитету
- Карактеристике међународних уговора су:
1. Атипичност и аутономност:
+Појављују се најчешће само у међународним
привредним односима
 + Ради се о сложеним уговорима (уговорима
о купопродаји, контроли робе, о
менаџменту
+ Имају најчешће еглеске и друге стране
називе:
- уг. о инжењерингу
- уг. о факторингу
- уг. о лизингу
- уг. о франшизингу
2. Слобода избора језика за писање уговора:
- најчешће 2 језика – обе уговорне стране
- може 3. језик
Препоручује се као најбоље:

- Употребити више језика као званичних

(службених)
- Употребити један језика (као службеног) а
други језик као језик превода
(неслужбени)
- Изабрати за службени језик неки трећи језик
(енглески, француски, руски итд)
3. Употреба термина у уговору:
- Одређени термини се различито тумаче у
различитим правним системима
- Да би се термини истоветно тумачили
неопходно је, у преамбули уговора, описати
значење термина који се користе (пример: више
силе, штете....)
4. Утврђивање меродавног права:
-Уговорне стране у уговору утврђују које ће
се материјално право применити уколико дође
до спора у поступку извршења уговора.
- Пракса је: + меродавно право једне од
уговорних страна
+ меродавно право 3. државе
5. Решавање спорова може се уговорити:
- путем суда
- путем арбитраже
6. Назив уговора:
- Споразум
- уговор
7. Предуговор (писмо о намерама):
- форма
- обавезност
- садржина
8. Испуњење уговора:
- представља основно начело (pacta sunt servanda)
- Уколико је испуњење уговора отежано уговорна
страна која треба да га изврши може да:
а. Поднесе захтев за измену уговора у
разумном року и наведе разлоге за то,
б. Тражи измену уговора на основу начела
и разлога правичности.
- Најчешће се користе:
- формуларни (типски, стандардни) уговори
- адхезиони уговори

ТИПАКИ ЖЕНЕВСКИ УГОВОРИ

- Сачинила их је Европска економска комисија

ОУН
 - У великој мери кодификовани су трговински
обичаји
- Ови уговори су унапред одштампани у виду
формулара и уговорне стране прихватају једно
од понуђених решења (клаузула), тако што
непотребна решења прецртавају.

- Области које се регулишу ТЖУ:

1. Набавка и монтажа инвестиционе опреме
2. Купопродаја житарица, јужног воћа и др.
3. Купопродаја индустријске робе
- ТЖУ имали су посебан значај у регулисању
међународних привредних (пословних) односа
до доношења Бечке конвеције 1980. године (пун
назив је: Конвенција о уговорима о
међународној продаји робе).
 МЕЂУНАРОДНА ТРГОВИНСКА АРБИТРАЖА
- Значајан начин решавања спорова у МПП
- Предности у односу на друге начине решавања
спорова:
1. Мањи формализам
2. Брзо решавање спорова
3. Једностепеност и нејавност суђења
4. Могућност суђења по правичности
Разлике између:
Судова и Арбитраже
1. Судије бира држава 1. Арбитре бирају странке
2. Материјално право и 2. Странке бирају поступ.

поступак су прописани и материјално право

су Законом
3. Судије суде по закону 3. Може по правичности
4. На одлуку могу ути- 4. Искључени политички
цати полит. Фактори фактори
5. Судије су правници 5. Арбитри су, најчешће,
врхунски стручњаци из
области коју треба
решавати
 ПОДЕЛА АРБИТРАЖА (ВРСТЕ)
1. Ад хок (повремене) за решење једног случаја
2. Институционалне арбитраже
- Сталне арбитраже
- Оснивају се и активност спроводе у оквиру
међународних стручних удружења или
националних привредних комора
2/а Међународна трговинска комора у Паризу
- основана 1920. године
- има Правилник о мирењу и арбитражи
2/б Спољнотрговинска арбитража при
привредној комори Републике Србије
 - основана 1947. године
- седиште у Београду
Уговарање арбитраже
1.Путем арбитражног споразума:-писмено у говору
-факсом
-телеграмом ...
2.На основу општих услова пословања који су
саставни део основног правног посла
Поступак пред арбитражом
-Уговорне стране су овлашћене да уговоре правила
по којима ће арбитри спровести поступак
-Уколико то право не искористе странке, поступак
ће одредити сами арбитри
- Арбитри су оба случаја дужни да поштују
обавезујућа правила која су меродавна за
арбитражу или прописе земље у којој треба да
се призна и изврши арбитражна одлука
Одлука арбитраже
- Садржај: - изрека
- образложење – уколико странке траже
- Не објљује се осим уколико то странке захтевају
Примена материјалног права у решавању
спорова
- Уговорне стране договоарају мародавно право

- Ако не уговоре, тада се примењује:

 а/ Правила на које упућују колизионе норме
б/ Правила за које арбитри сматрају да су
најприкладнија у конкретном случају
Арбитри
- Значајни су за ефикасан рад арбитраже
- Основно правило: Бирају их уговорне стране
- Бирају се: - са листе арбитара сталне арбитраже

- слободно, код Ад хок арбитража

- избор се може поверити 3. лицу
- Може се тражити изузеће арбитара, чему
одлучује председник арбитраже
-Могу се заменити арбитри услед: - смрти
- спречености
 МЕЂУНАРОДНА ПРОДАЈА
1. Субјективна теорија:
Седиште уговорних страна треба да се налази
на територијама различитих држава
2. Објективна теорија
Предмет уговора (роба) треба да се премести са
територије једне на територију друге државе
3. Мешовита теорија
Комбинује услове: 1. и 2.
Појам међ. продаје према хашким
једнобразним законима
Да се седиште уговорних страна налази на
територијама разних држава, као и да је
алтернативно испуњен још један од услова:
1. Да из уговора произилази да се у часу
закључења уговора роба превози или ће бити
превежена са територије једне државе на
територију друге државе,
2. Да су понуда и њено прихватање били
извршени на територијама различитих држава,
3. Да испорука робе треба да се обави на
територији неке друге државе
Појам међ. Продаје према бечкој конвенцији
Полази се од чињенице да се седиште уговорних
страна налази на територијама различитих
држава, уз 2 алтернативе:
 1. Да су уговорне стране у државама које су
ратификовале Бечку конвенцију, или
2. Да правила међународног приватног права
упућују на примену права једне државе
уговорнице
Закључење уговора о међ. продаји
-Понуда (према Бечкој конвенцији):
* представља предлог за закључење уговора
* упућен једном или већем броју одређених лица
* ако је предлог упућен неодређеном броју лица,
то представља позив да се учине понуде
* понуда ора бити довоено одређена (колочина
робе, цена и др)
 Време прихвата понуде и закључења уговора
а)Теорија слања: У време када је понуђени послао
свој одговор о прихватању
уговора (common law систем)
б)Теорија пријема: Када понудилац прими одговор
понуђеног (Хашки з, Бечка конв,
Закон о облигационим односима)
в)Теорија сазнања: Када је понудилац сазнао за
садржину примљеног одговора
-Понуђени може да прихвати понуду са одређеном
изменом исте и тада понудилац има могућност:
(према Бечкој конвенцији из 1980. год.)
- Да у кратком року стави приговор да не прихвата
измену своје понуде,
- Ако не стави приговор сматраће се да је понуда
прихваћена са изменама и допунама понућеног
- Допунски услови (дати од понуђеног) не могу да
се односе на:
- цену
- начин плаћања
- количину и квалитет робе
- место и време испоруке
 Опозив понуде
1.У Common law систему:док се уговор не закључи
2. У 2. правним системима:
- принцип неопозивости
понуде
- уз ретке изузетке
Форма за закључење уговора о међ. Продаји
- Правило: Неформалан уг. - преко телефона
- преко телефона
- потврђује се писмено
(закључница, потврда)
- Изузетак: Формалност уговора у опшим
условима СЕВ-а (бивши СССР и др)
 Извршење уговора
1.Обавезе продавца:
1.1. Испорука роба у складу са уговором
- врста
- квалитет
- паковање
1.2. Гаранција за правне и физичке недостатке
робе
2. Обавезе купца:
- плаћање цене
- преузме испоручену робу
-Место испоруке:
- уговором се најчешће одређује
 - ако није одређено уговором онда (према БК) то
је место у коме је продавац, у тренутку закључења
уговора, имао седиште,
*Изузетак је: када робу треба издвојити или је
треба произвести, тада је место испоруке оно
где се роба налази
- Време испоруке: Ако продавац не изврши
испоруку на време, тада пада у
доцњу
- Прелаз ризика- одрђује се:
1. Уговором
2. Позивањем на “Инкотермсе” (Фоб, Фас,
Циф, Даф.....)
 Прелаз ризика према Бечкој конвенцији
- Нема разрађене одредбе преласка ризика
- Немају ни Хашки једнобразни закони
- У случају превоза робе – ризик прелази када
продавац преда првом превознику
- Када је роба продата у току превоза - ризик
прелази на купца у тренутку закључења уговора
Преузимање испоруке
- Обавеза купца (опште прихваћен став):
*Уколико превозник не нађе примаоца робе или
овај одбије да је прими:
1. Превозник тражи инструкције од пошиљаоца
 2. Ако не добије инструкције, тада:
- робу депонује код складиштара или
- сам чува робу или
- може да је прода....
Преглед робе
Купац: - врши приликом преузимања робе
- преглед врши, најчешће, преко
специјализоване организације
- ако роба има недостатке обавештава
продавца
Слање обавештења
Бечка конвенција: О недостацима на роби купац је
 дужан да обавести продавца “у разумном року од
тренутка када га је открио или морао открити”.
- 2 године је крајњи рок
- купац губи права уколико пропусти рок
Одговорност купца за правне недостатке
(евикција)
БК – не регулише се посебно ово питање
- али је продавац дужан да испоручи робу без
правних недостатака
Плаћање цене
- Основна обавеза купца

- Врши се у складу са девизним прописима

-Прећутно утврђивање цене: ако није утврђена
цена: “Сматра се да су уговорне стране прећутно
пристале на цену која се у тренутку уговарања редовно
наплаћивала у односној трговинској струци за такву
робу, продату под сличним околностима”.
- Рок за плаћање цене:
а) Правило: испорука робе и плаћање цене су
врше се исовремено
б) Изузеци по БК:
- поузећем
- цена ће се платити кад купац прегледа
робу
Место плаћања (БК) :
- важно је одредити због:
1. Одређивања валуте плаћања
2. Примене права земље у којој је плаћање
извршено
- кад уговором није одређено место плаћања
цене, купац је дужан да плати:
* у седишту продавца или
* у месту предаје робе или робног
документа
- Цена може бити:- фиксна
- оријентациона (клизна,
тржишна )
 Неизвршење уговора и правне последице
1. Повреда уговора пре доспећа (БК):
а) Одлагање извршења уговора (ако постане јасно
да уговорне стране неће извршити обавезу)
б) Раскид уговора пре доспећа (када је јасно да ће
друга уговорна страна извршити битну повреду
уговора)
- О чињеницама под а) и б) шаље се обавештење
2. уговорној страни
2. Повреда уговора у току његовог извршења
3. Повреда уговора истеком рока за његово
извршење
 САНКЦИЈЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕИЗВРШЕЊА
УГОВОРА
- Страна која је верна уговору може да одабере:
1. Захтев за извршење уговора (одржавање
угов.)
2. Отклањање недостатака поправком (одржав. )
3. Снижење цене
4. Накнаду штете (стварна штета-изгубљена
добит-продаја ради покрића)
5. Раскид уговора –најтежа санкција ако се у
новом року уговор не
испуни
-Раскидом уговора:
1. Престају обавезе уговорних страна из уговора
2. Настају обавезе накнаде, евентуалне, штете
3. Уколико је уговор делимично или у целини
извршен може се захтевати враћање оног што је,
на основу уговора, испоручено или плаћено