Upravno procesno pravo

2011/12
1-12
 1. POJAM, SVRHA I IZVORI UPRAVNOG PROCESNOG PRAVA
 2. UPRAVNI SISTEM, UPRAVNI POSTUPAK I
UPRAVNOSUDSKI POSTUPAK
 3. LOŠA UPRAVA (ADMINISTRACIJA) / DOBRA UPRAVA –
POJAM I ELEMENTI
 4. AKTI UPRAVE – POJAM I VRSTE
 5. POJAM I OBELEŽJA UPRAVNOG AKTA
 6. VRSTE UPRAVNIH AKATA
 7. POGREŠNI UPRAVNI AKTI I NJIHOVO UKLANJANJE
 8. PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA
 9. PRAVOSNAŽNOST, KONAČNOST I IZVRŠNOST
UPRAVNOG AKTA
 10. UPRAVNI POSTUPAK – ISTORIJAT U SVETU I KOD NAS
 11. POJAM I VRSTE UPRAVNOG POSTUPKA
 12. UPRAVNI POSTUPAK PREMA ZAKONU O OPŠTEM
UPRAVNOM POSTUPKU RS
 1. POJAM, SVRHA I IZVORI UPRAVNOG
PROCESNOG PRAVA

a. Postupak donošenja upravnih akata (kao

pojedinačnih pravnih akata)
b. Proceduralna pravna pravila koja se
odnose na donošenje odluka u upravnim
stvarima;
c. Skup radnji koje nadležni organi, po
određenom redosledu ili ne, preduzimaju
u donošenju upravnog akta.
Norme upravnog procesnog prava su
formalno-pravne norme (procesni
propisi)
 2. UPRAVNI SISTEM, UPRAVNI POSTUPAK I
UPRAVNOSUDSKI POSTUPAK
 Sistem upravnog prava – skup svih normi
koje se odnose na oblast upravnog prava;
materijalno i formalno pravo
 Upravni postupak – skup normi kojima se
reguliše pokretanje, tok i ishod postupaka
koje vode organi uprave i organizacije i
ustanove koje vrše javna ovlašćenja;
obuhvata i drugostepeni postupak, kao i
postupke po vanrednim pravnim
sredstvima
 Upravni spor – sudski postupak za ocenu
zakonitosti upravnih akata
 3. LOŠA UPRAVA/DOBRA UPRAVA – POJAM I ELEMENTI
"Dobra uprava " - poseban metod upravljanja i obavljanja poslova
od javnog interesa, koji se ogleda u primeni načela koja
obuhvataju:
1 - učešće u vršenju vlasti, bilo neposredno bilo preko izabranih
predstavnika;
2 - postojanje vladavine prava;
3 - transparetnost pri donošenju i sprovođenju odluka;
4 - jednakost svih građana;
5 – efikasnost rada uprave;
6 - odgovornost uprave;
7 - posredovanje u odnosima suprostavljenih grupa i interesa
radi postizanja konsenzusa i ostvarivanje iteresa;
8 - ostvarivanje dobre komunikacije sa drugim institucijama i
građanima.

Sintagma “dobra uprava” podrazumeva veću efikasnost rada

birokratije, odn. optimizovanje rada uprave na način koji će
obezbediti poštovanje prava građana. Danas funkcioniše preko
umreženih pravnih baza podataka, odn. automatizovane
administracije, što je suština e-uprave.
Pravo na dobru upravu je, prema Povelji osnovnih
prava EU iz 2000.g. subjektivno građansko pravo,
odn. pravo svake osobe:
- da se sa njenim predmetom postupa nepristrasno,
pravedno i u razumnom roku
- da bude saslušana pre preduzimanja bilo kakve
mere koja bi na nju mogla direktno ili indirektno
uticati
- na uvid u svoj predmet, uz poštovanje legitimnog
interesa poverljivosti i profesionalne ili poslovne
tajne
- da se obrati telima Unije pismeno na jednom od
jezika EU te da na istom jeziku dobije odgovor
- obavezu uprave da obrazloži svoju odluku

- pravo na naknadu štete koju u obavljanju svojih

funkcija učine telo Unije ili njeni službenici
Koncept prava na dobru upravu utvrđen i u
pojedinim nacionalnim ustavima (npr. Finska).
 Evropski kodeks dobrog upravnog ponašanja:

• Načelo zakonitosti Nediskriminacija

• Srazmernost Odsustvo zloupotrebe vlasti
• Nepristrasnost i nezavisnost Objektivnost
• Konzistentnost Pružanje pomoći
• Pravednost Ljubaznost

• Poštovanje legitimnih očekivanja gradjana

• Odgovaranje na pisma na jeziku stranke
• Potvrda prijema i oznaka ovlašćenog službenika
• Obaveza prosleđivanja nadležnom organu
• Pravo na saslušanje I davanje izjave
• Razuman rok u donošenju odluka
• Obaveza davanja obrazloženja i isticanja uputstva o
pravnom sredstvu

• Obaveštavanje o odluci Zaštita podataka

• Pružanje informacija Pristup javnim dokumentima
• Vođenje evidencije o svim dokumentima i merama
E-uprava (engl. e-administration):
- “upotreba informatičke tehnologije radi
olakšanja prometa informacija i savladavanja
fizičkih prepreka tradicionalnih sistema”; ili
- “korišćenje tehnologije kako bi se povećala
dostupnost i olakšalo izvršenje javnih službi
u korist građana, privrednika, kao i
zaposlenih u tim službama.”
 Ustaljeno viđenje: e-uprava =
automatizacija, odnosno kompjuterizacija
postojećeg “papir sistema”, koja će dovesti
do novih stilova upravljanja, novih načina
raspravljanja i određivanja strategija,
obavljanja poslova, kao i organizovanja i
dostavljanja informacija
Ciljevi e-uprave
- Stvaranje boljeg poslovnog okruženja
- Korisnici na vezi, a ne u redu (customers
on line, not in line)
- Jačanje dobrog upravljanja i povećana
participacija građana u njoj,
- Rast produktivnosti i efikasnosti državnih
agencija
- Obezbeđivanje kvalitetnijeg života
marginalizovanih i ugroženih lica

Krajnji cilj e-uprave je da poveća dostupnost

javnih službi građanima
Tipični servisi e-uprave namenjeni građanima:

1.Prijava poreza,
2. Pomoć u traženju posla,
3. Socijalna pomoć (za nezaposlene, dodaci za porodice,
medicinska nega, studentski krediti i stipendije),
4. Lična dokumenta (pasoš, lična karta i vozačka dozvola),
5. Registracija automobila (novih i korišćenih),
6. Dobijanje građevinske dozvole,
7. Prijave policiji (npr: krađe, i sl.),
8. Javne biblioteke (uvid u katalog, pretraživanje),
9. Izvodi iz matičnih knjiga (rođeni, venčani, umrli,
državljanstvo, prebivalište itd.),
10. Prijava i upis u oblasti obrazovanja,
11. Prijava promene adrese, i
12. Zdravstveni servisi (saveti, zakazivanje pregleda i sl.

Itd.
Pravni okvir e-uprave u Srbiji 1 – Strategije:
- usvojena Strategija reforme državne uprave

2004.g. - jedan od ciljeva reforme državne uprave je

izgradnja državne uprave usmerene ka građanima, koja je
sposobna da građanima i privatnom sektoru pruži visok
kvalitet usluga uz razumne troškove

- Strategija razvoja informacionog društva 2006.g.

- reforma i modernizacija državne uprave zasnovane na širokoj
upotrebi informaciono-komunikacione tehnologije, koja treba
da bude jedan od ključnih elemenata sveukupne tranzicije RS
u moderno informaciono društvo

- Međutim, još uvek nije usvojena posebna Strategija razvoja

sistema e-uprave, niti Zakon o e-upravi.
Pravni okvir e-uprave u Srbiji 2: - Propisi

Zakon o elektronskom potpisu (“Sl. gl. RS”, 135/04) - uređuje

upotrebu elektronskog potpisa u pravnim poslovima i drugim pravnim
radnjama, kao i prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim
sertifikatima, ako posebnim zakonima nije drukčije određeno
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
(“Sl. Gl. RS”, 120/04) - uređuje pravo na pristup informacijama od
javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i
zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog
poretka i otvorenog društva
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. Gl. RS" br. 97/08) - Uređuje
uslove za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, prava lica čiji se
podaci prikupljaju i obrađuju i zaštitu tih prava, ograničenja zaštite
podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu
podataka o ličnosti, obezbeđenje podataka, evidencija, iznošenje
podataka iz RS i nadzor nad izvršavanjem ovog zakona

Nedostaju: Z. o elektronskoj upravi, Z. o elektronskom pristupu građana

javnim servisima, Z. o uslugama informacionog društva i elektronskoj
trgovini, Z. o korišćenju informacija nastalih u javnom sektoru, itd
„Dobra“ uprava:
 postupa isključivo po zakonu
 stručno i efikasno odgovara na zahteve građana
 okrenuta je potrebama građana i njihovom ispunjavanju
 otvorena je i lako dostupna građanima
 prema građanima postupa sa uvažavanjem i pažnjom
 prihvata i ispravlja sopstvene greške
 ne nanosi štetu građanima
 jednako postupa sa građanima u istim ili sličnim situacijama
 ne diskriminiše građane (bez obzira na nacionalnu
pripadnost, pol, rasu, boju kože, etničko i socijalno poreklo,
jezik, religijsko uverenje, stav i mišljenje, političko
opredeljenje, pripadnost nacionalnim manjinama, imovinu,
godine, seksualno opredeljenje, mesto rođenja, sposobnosti)
 ne zloupotrebljava svoja ovlašćenja
 nezavisna je i nepristrasna
 štiti privatnost podataka građana
 blagovremeno postupa po zahtevima građana.
 Loša uprava:
 ne poštuje dostojanstvo i prava građana
 ne poštuje zakon
 ne poštuje propisani postupak
 neopravdano dugo vodi postupak
 ne izvršava donete odluke
 zloupotrebljava ovlašćenja ili prava
 insistira na sopstvenoj bezgrešnosti (ne priznaje svoje greške)
 nejednako postupa prema građanima (diskriminiše građane)
 zatvorena je za javnost i građane (netransparentna)
 „neuhvatljiva“ je
 građanin se pred njom oseća nemoćnim da ostvari i zaštiti svoja
prava
 beži od svoje nadležnosti i prenosi je na drugoga
 ne usklađuje rad sa drugim organima uprave
 „šeta građane od šaltera do šaltera“
 kod građana izaziva neprijatnost, zbunjenost i dodatne
materijalne troškove
 neopravdano postavlja nove zahteve za ostvarivanje nekog
prava građana
 ne pruža građanima mogućnosti da prate tok predmeta
 4. AKTI UPRAVE – POJAM I VRSTE
Rezultat rada (delatnosti) uprave, ono što uprava stvara. Svi
pravni akti i materijalne radnje koje uprava donosi/preduzima
u vršenju upravne delatnosti. Donosi ih uprava kada je na to
ovlašćena zakonom/propisima.

Osnovna podela:
Pravni akti uprave (izjave volje)
A) Pojedinačni pravni akti uprave (najvažniji: upravni akti, i
upravni ugovori)
B) Opšti pravni akti uprave (normativni akti; upravni propisi)

Materijalni akti uprave

A) Dokumentovanje (evidencije, uverenja)
B) Saopštavanje
C) Primanje izjava
D) Upravne radnje
E) Ostale radnje
 5. POJAM I OBELEŽJA UPRAVNOG AKTA
Nastanak pojma u XIX veku – pojedinačni
autoritativni akt koji donosi uprava, zasnovan na
zakonu, odvojen od donosioca.
Upravni akt je konkretan pravni akt donet u upravnoj
stvari od strane nadležnog organa (na osnovu
ovlašćenja u nekom propisu).
Pozitivnopravna definicija (Zakon o upravnim
sporovima 2009):
Upravni akt je pojedinačni pravni akt kojim nadležni
organ, neposrednom primenom propisa, rešava o
određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog
lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari.
Upravna stvar po ZUS je pojedinačna nesporna
situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz
pravnih propisa proizilazi potreba da se buduće
ponašanje stranke autoritativno pravno odredi.
 Obeležja upravnog akta

A) Konkretnost (pojedinačna stvar; jednokratno)

B) Autoritativnost - bitnim obeležjem ga smatraju oni koji
upravu shvataju kao vršenje vlasti (OU nastupa kao organ
vlasti, donosi krajnju odluku, može biti prinudno izvršen).
Ovo je bitno za neke, ali ne sve upravne akte (nema je kod
deklarativnih akata, a kod favorabilnih (kojima se stranci
priznaje neko pravo) nije potpuna jer nema prinudnog
izvršenja). U okviru shvatanja uprave kao službe (pružanje
usluga građanima) ovo suženo ili se gubi.
Postoji uvek kada se upravnim aktom utvrđuje obaveza.
Autoritativan akt (šire značenje) – koji je zakonit, celishodan,
efikasno donet, u skladu sa materijalnom istinom
C) Pravno dejstvo (proizvodi pravna dejstva na pojedinačne
pravne situacije - obaveznost prema svima/erga omnes)
D) Jednostranost – jedna strana (OU) odlučuje o sadržini,
odn. o pravima i obavezama druge. Nije isto što i
autoritativnost (1 strana istupa sa jačom voljom) već šira
(autoritativni akti su uvek jednostrani, ali ne i obrnuto –
npr. jednostrani ugovori u građanskom pravu)
E) zasnovanost na zakonu/propisu (princip
zakonitosti) – akt mora biti u skladu sa zakonom,
i biti donet po zakonom propisanom postupku –
ako nije, takav UA mora biti uklonjen iz pravnog
poretka. Pretpostavka je da je UA zakonit, a
suprotno se mora dokazivati (žalba, upravni spor)
F) izvršnost upravnog akta – važi za UA koji
utvrđuju obavezu; ako obaveza ne bude
dobrovoljno izvršena biće prinudno izvršen.
Sankcija zbog neizvršenja ne oslobađa od
obaveze
G) Donošenje u upravnim stvarima (def. upravne
stvari)
H) Donosilac (organ uprave/javna služba – nosioci
ovlašćenja)
 6. VRSTE UPRAVNIH AKATA
 Pozitivni i negativni
 Konstitutivni i deklarativni
 Vezani i slobodni
 Jednostavni i zbirni
 Formalni i neformalni
 Trajni i ograničeni
 Po službenoj dužnosti i na inicijativu
stranke
 Rešenja i zaključci
 Posebna kategorija: Pogrešni upravni akti
(1.neispravni i protivpravni; 2. nezakoniti i
necelishodni; 3. Rušljivi i ništavi)
Pozitivni i negativni – prema pravnom dejstvu koje UA
proizvode u pravnom poretku:
- Pozitivni – proizvode promenu (stvaranje nove, izmena ili
ukidanje postojeće pravne situacije) – mogu biti
konstitutivni ili deklarativni – ovo ne znači da je UA u
korist stranke!! (to su favorabilni UA)
- Negativni – kojima se ne proizvodi nikakva promena u
pravnom poretku (odbija se zahtev stranke; ne donose se
po službenoj dužnosti) – uvek deklarativni.
Poseban slučaj: ĆUTANJE UPRAVE (akta nema, ali se
polazi od fikcije da je donet UA, i od presumpcije
(pretpostavke) da se njim odbija zahtev stranke)
Konstitutivni i deklarativni – da li se upravnim aktom stvara
neko novo pravno stanje (konstitutivni), ili se samo
konstatuje (deklariše) postojanje novog stanja koje je
nastalo po sili zakona, ali se ono ne stvara tim aktom.
- Konstitutivni deluju od momenta donošenja (pro futuro),
a deklarativni od momenta kada su ispunjeni uslovi
propisani zakonom bez obzira kada je sam taj UA donet! –
dakle, imaju retroaktivno dejstvo (npr. penzionisanje po
sili zakona – ali to može i po zahtevu stranke)
Konstitutivni – favorabilni (pravo, u korist
stranke) ili onerozni (obaveza za stranku)
Prema sadržini:
- naređenja (obaveza ili zabrana činjenja)
- akti kojima se priznaje neko svojstvo

(proglašenje nacionalnog parka, statusa

zaštićenog objekta i sl.) ili sposobnost
(pravna sposobnost, diploma)
- Odobrenja/dozvole (akti kojima se

priznaje neko pravo)

Deklarativni – kojima se konstatuju činjenice

koje imaju pravne posledice (ispunjenje
uslova za starosnu penziju)
Vezani i slobodni (diskrecioni) – prema inicijativi za donošenje, i
prema slobodi u određivanju sadržine upravnog akta
– propisano zakonom, ili zavisno od donosioca
Vezani – zakonom propisano kada se donosi i kakva mu je
sadržina - Mogu biti samo nezakoniti, ali ne i necelishodni!
Slobodni – donosilac ovlašćen da po slobodnoj oceni odluči hoće li
doneti UA i kakva će mu biti sadržina (npr. akt o prijemu u
državljanstvo) – mogućnost izbora između više alternativa u
datim okvirima

Pravno vezani delovi slobodnih akata:

1. Donosilac UA mora imati ovlašćenje za donošenje takvog akta
(ne sme biti prekoračeno)
2. Moraju biti doneti u zakonom utvrđenom postupku
3. Mora se poštovati forma akta
4. Ovlašćenje ne sme biti korišćeno suprotno cilju zbog kojeg je
dato
Ako slobodni UA imaju neki nedostatak mogu biti nezakoniti (npr.
nije poštovan postupak) ili necelishodni (oni kojima se ne
ostvaruje javni interes zbog koga je takvo ovlašćenje dato
organu uprave, ili to nije optimalno) – ili i jedno i drugo!
Jednostavni i zbirni – prema tome koliko subjekata učestvuje u
njihovom donošenju (1 ili više) – Modaliteti kod zbirnih UA:
- 1 OU predlaže, drugi donosi UA;
- 2 ili više OU ga zajednički donose, a dogovaraju se o tome ko
će formalno biti njegov donosilac
- OU donosi UA po pribavljenoj prethodnoj saglasnosti drugog
(bez nje se akt ne može doneti)
- OU donosi UA na koji neki drugi OU daje naknadnu saglasnost
(akt je donet ali ne može da stupi na snagu bez te saglasnosti)
- OU donosi UA nakon pribavljenog mišljenja drugog organa
(mišljenje mora da bude pribavljeno, ali ono nije pravno
obavezno pa OU može da donese i akt koji nije u skladu sa tim
mišljenjem)

Formalni i neformalni – prema tome da li je propisana forma

(oblik i sastavni delovi UA), ili nije
Formalni se donosi u upravnom postupku i ima obaveznu formu,
a neformalni su ili usmeni UA (hitnost), ili pismeni UA koji
imaju samo dispozitiv sadržan u zabelešci na spisu (skraćeni
postupak, za stvari manjeg značaja, a udovoljava se zahtevu
stranke)
Trajni i ograničeni (trenutni) – prema dužini važenja
-prvi stvaraju trajne pravne posledice koje traju dok
UA ne bude ukinut (mogu se opozvati)
trenutni–jednokratni (dozvola za održavanje j.skupa)
Po službenoj dužnosti i na inicijativu stranke – prema
tome na čiju inicijativu se donose
- Ako je zahtev stranke nužan a nije ga bilo, takav UA

je NIŠTAV (mogućnost konvalidacije – naknadni

pristanak)
- Po služ. duž. – po pravilu utvrđuju obavezu

Rešenja i zaključci – prema tome da li se upravnim

aktom rešava o glavnoj stvari (rešenje) ili o nekim
pitanjima koja se tiču postupka (zaključak – pismeni
ili usmeni – ovi drugi po pravilu i nisu UA već
akcesorni akti koji prate sudbinu glavnog; pismeni
zaključci se donose kada to propisuje zakon, i tada
imaju propisanu formu; žalba protiv zaključaka po
pravilu nema suspenzivno dejstvo)
 7. POGREŠNI UPRAVNI AKTI I NJIHOVO UKLANJANJE
Posebna kategorija: Pogrešni upravni akti
1. neispravni i protivpravni
- tehničke/faktičke greške koje se naknadno ispravljaju
posebnim aktom (obično zaključkom) o ispravci, ili službenom
beleškom na samom aktu.
- Neuredni (nečitki, oštećeni, nepismeni...) – ne donosi se nov
akt već postojeći dovodi u upotrebljivo stanje

Protivpravni – imaju neku pravnu grešku – dele se na:

2. nezakonite i necelishodne (prvi su protivni zakonu ili drugom
propisu zasnovanom na zakonu, a drugi nisu striktno
nezakoniti već suprotni javnom interesu)
Posebna vrsta – pravno nepostojeći UA (neovlašćeno lice)
3. Rušljivi i ništavi – prema težini greške – rušljivi protekom
vremena mogu da steknu pravnu snagu ako se do tada ne
utvrdi da su nezakoniti, a ništavi nikada ne mogu steći pravnu
snagu (protek vremena ne uklanja nezakonitost – npr. akt
donet bez zahteva kada on mora da postoji, ili nemogućnost
izvršenja) – obično zakon nabraja koje povrede čine UA
ništavim
 8. PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA
1. Pretpostavka zakonitosti, pravno-tehničke
ispravnosti i celishodnosti UA – oboriva – cene se u
odnosu na trenutak donošenja UA
- Ako kasnijom izmenom zakona UA postane suprotan

novom zakonu, naziva se SUPROTAN UA – potreba

izmene, zavisi od vrste promene (reformatio in peius
– lošije po stranku, ili reformatio in melius – bolje)
- Ako je novi zakon nepovoljniji po stranku, izmena

UA na njenu štetu je dopuštena samo ako postoji

izričita ili prećutna saglasnost stranke (inače ništav
UA)
- Ako je povoljniji tada i stranka može da zahteva

ukidanje ili izmenu takvog UA (i donošenje novog)

 Konstitutivni UA – stvaranje, izmena ili ukidanje neke
pravne situacije (stanja), dejstvo od pravosnažnosti
 Deklarativni UA – samo konstatuju ono što već
postoji (dejstva postoje od ranije, retroaktivno)

- Obaveznost – erga omnes

- Početak pravnog dejstva UA – trenutak kada UA

stupa na pravnu snagu – za donosioca u momentu

kada je izdao UA, a za stranku kada joj je UA
dostavljen (ili saopšten na drugi način)
- Zabrana retroaktivnosti (različito kod konstitutivnih i

deklarativnih UA)
Prestanak pravnog dejstva UA:
1-Trenutni UA: od momenta konzumiranja
prava/ izvršenja obaveze
2-Uz raskidni uslov ili rok – nastupanjem
uslova, odn. protekom roka (oduzimanje
dozvole ako gradnju ne započne u datom
roku)
3-Smrt lica, propast stvari (ako je to predmet
UA)
4-Odricanjem lica od prava poverenih UA-om
5-Neposredno na osnovu novog zakona (ex
lege)
6-Donošenjem novog UA kojim se raniji
poništava, ukida, menja ili oglašava ništavim
 9. PRAVOSNAŽNOST, KONAČNOST I IZVRŠNOST
UPRAVNOG AKTA
Karakteristike UA koje nastaju u određenim trenucima
u vremenu nakon donošenja UA:
Pravosnažnost – UA stiče svojstvo nepromenljivosti
– velik značaj za pravnu sigurnost
- pozitivni UA uvek mogu postati pravosnažni, dok

negativni nikada to ne postaju

Formalna pravosnažnost UA – stranka ne može više
da koristi redovna pravna sredstva (žalbu, tužbu u
US)
Materijalna pravosnažnost UA – vezuje donosioca i
sprečava ga da jednom donet akt poništava, menja
ili ukida
Vanredna pravna sredstva – moguća protiv
pravosnažnih UA, ali restriktivna upotreba
Konačnost – svojstvo UA da se protiv njega ne može koristiti
žalba (redovno pravno sredstvo), a ponekad ni tužba u
upravnom sporu (ako nije korišćena žalba u zakonskom
roku)
Prvostepeni UA – konačan ako je propušten rok za žalbu, ili
žalba nije dopuštena
Drugostepeni – praktično od donošenja (nema žalbe)

Izvršnost – svojstvo UA da se može pristupiti njegovom

izvršenju. UA po zahtevu stranke – zavisi od stranke; UA
po službenoj dužnosti – prinudnim putem (nakon
donošenja zaključka o dozvoli izvršenja)
Suspenzivno dejstvo žalbe (UA nije konačan, a žalba odlaže
izvršenje pa nije ni izvršan)
Pravilo je da žalba ne odlaže izvršenje rešenja kojim se
utvrđuje neka obaveza po stranku
Moguće da sva 3 svojstva nastupe istovremeno, ili samo
jedno ili dva od ovih svojstava u određenom momentu
10. UPRAVNI POSTUPAK – ISTORIJAT U SVETU I KOD NAS
Rad uprave dugo nije bio podvrgnut pravilima posebnog pravnog
postupka. Neformalnost i nevezanost uprave pravilima procedure
bio i jedan od osnovnih kriterijuma za razdvajanje uprave i
sudstva (sudstvo postupa po propisanim pravilima postupka, a
uprava ne – ne rešava sporove, samo izuzetno više od jedne
stranke, pa nema potrebe propisivati postupak).
Austrija, 1925. g. - Prvo obuhvatno zakonsko regulisanje upravnog
postupka
Danas postoje 3 sistema upravnog postupka:
- Oni koji upravni postupak ne tretiraju kao poseban pravni
postupak (Francuska, Nemačka)
- Oni u kojima je upr. postupak regulisan zakonom na opšti način
(Austrija, Čehoslovačka i Poljska (1928), SAD (1947), Mađarska
(1957) Španija (1958), države bivše Jugoslavije, Srbija, Izrael) –
kodifikacija upravnog postupka
- Mešoviti sistemi – pojedini instituti upravnog postupka pravno
regulisani, ali nema pravila opšteg UP (neki common law sistemi,
Italija, Švedska, Portugal, Španija, zemlje Latinske Amerike)
1. Države bez ZUP-a: postupak OU-a se uglavnom
odnosi na upravni spor; pravila postupanja više
internog karaktera (stoga u Francuskoj za praksu
važna praksa Conseil d’Etat!) – u novije vreme i tu
se donose neki propisi koji se odnose na posebne
upravne postupke (npr. pristup podacima)
2. Mešoviti sistemi – propisana su neka pravila, ali nisu
kodifikovana već rasuta (zakoni, precedenti, opšta
načela...) – Opšti pravni principi koji važe za sudske
postupke važe i za postupanje uprave (due process
of law, saslušanje druge strane, fair procedure...)
3.Kodifikovani upravni postupak (cilj:razdvojiti sudske
postupke od upravnog, i adekvatno zaštititi procesna
prava građana u upravnom postupku)
SAD (1947, FAPA) – za postupanje saveznih OU i
(administrativnih) agencija; opštost: primena uvek,
osim ako je izričito isključena posebnim propisom;
(različito: osim donošenja UA + upr. propisa, sudska
kontrola, neka pravila o organizaciji i radu OU)
ZUP u našem pravu:
– Kraljevina Jugoslavija, 1930 (primena od 1931)
- 1946. stavljen van snage Zakonom o nevažnosti
pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. i za
vreme neprijateljske okupacije – primenjivana
neka pravila iz ranijeg zakona, i dobrim delom
Zakon o narodnim odborima (1952)
- 1956. novi ZUP – proširen, najobimniji u to vreme
u svetu (303 člana) – kodeks – više izmena i
dopuna, naročito obimne 1965., 1977. i 1986.
- Trenutno važeći: ZUP iz 1997.g., noveliran 2001.
(po prestanku SCG ovaj zakon postao deo
pravnog sistema Srbije na osnovu Ustavne
povelje SCG (2003)
- Ostalo (organizacija uprave, donošenje upravnih
propisa, službenici, upravni spor) regulisano
posebnim zakonima
 11. POJAM I VRSTE UPRAVNOG POSTUPKA
a. Postupak donošenja upravnih akata (tipično: rešenja, ali i
drugih, npr. zaključaka) kao pojedinačnih pr. akata
b. Proceduralna pravna pravila koja se odnose na donošenje
odluka u upravnim stvarima; postupak rešavanja u
upravnim stvarima
c. Skup radnji koje nadležni organi, po određenom redosledu
ili ne, preduzimaju u donošenju upravnog akta.

Formalno-pravne norme/procesni propisi - ZUP ne utvrđuje

postoji li neko pravo ili obaveza (materijalno pravo), već
obavezna pravila postupanja. Važi za sve situacije u kojima
se donosi neki upravni akt, nezavisno ko odlučuje u datoj
upravnoj stvari (državni organ ili nosilac javnog ovlašćenja)
Ne odnosi se na:
- donošenje upravnih propisa (opštih akata)
- Vršenje drugih pojedinačnih materijalnih akata (službene
evidencije) ili vršenje radnji (prinudne radnje)
- situacije za koje je propisan poseban upravni postupak
(npr. patenti) – lex specialis derogat legi generali
Vrste upravnih postupaka: Opšti i posebni upravni postupci

Opšti UP – opšta pravila upravnog postupanja u procesu

donošenja upravnih akata, po pravilu u 1 zakonu (ima
i drugih rešenja –Franc.)
Posebni upravni postupci – posebna pravila postupanja u
donošenju određenih UA; odstupanja od opšteg UP –
posebna pravila derogiraju opšta (lex specialis derogat
legi generali), a na ono što nije regulisano posebnim
pravilima primenjuju se pravila opšteg UP
(supsidijarna/dopunska primena OUP) – npr. po ZUP
rok za žalbu 15 dana, ali nekim posebnim propisom
rok može biti 8 dana
Posebni upravni postupci po pravilu nisu propisani
posebnim procesnim zakonom, već su pravila tih
postupaka sadržana u materijalnim propisima koji se
odnose na neku oblast, i koji sadrže i posebne
procesne odredbe (npr. upravno-patentni (Z. o
patentima), upravno-carinski (Carinski zakon),
upravno-starateljski postupak (Porodični zakon), i sl.)
 12. UPRAVNI POSTUPAK PREMA ZUP-u RS
Cilj ZUP-a: Osigurati formalnu zakonitost upravnih
akata i postupka u kome se oni donose, i zaštitu
prava i pravnih interesa stranaka:
a. Nadležnost b. Postupak c. Forma akta
- Ako neki od ovih elemenata nije zakonit, i sam
tako donet UA biće nezakonit i biće uklonjen iz
pravnog poretka (poništenje, ukidanje, menjanje,
ništavost)
Važenje zakona: po ZUP-u dužni da postupaju organi
uprave i drugi državni organi kada u upravnim
stvarima, neposredno primenjujući propise,
ređavaju o pravima, obavezama ili pravnim
interesima fizičkog ili pravnog lica, ili druge
stranke, KAO I nedržavni subjekti (preduzeća,
NVO, udruženja) kada u vršenju zakonom
poverenih javnih ovlašćenja rešavaju u upravnim
stvarima
Pojedina pitanja uređena ZUP-om mogu biti
drukčije uređena nekim posebnim zakonom,
ako to zahtevaju specifičnosti konkretne
upravne oblasti. Nužna odstupanja od
odredbi ZUP-a moraju da budu u saglasnosti
sa osnovnim načelima propisanim ZUP-om.
Važi pravilo lex specialis derogat legi generali
(primat posebnih pravila nad opštim), a po
ZUP-u se postupa u svemu ostalom (što nije
drukčije uređeno posebnim zakonom) –
stoga tu ZUP, kao opšti propis, ima karakter
dopunskog (supsidijarnog) zakona (uz
poseban zakon)