Operativna memorija

Operativna memorija
• Memorijski domen zadužen za privremeno
skladištenje i operisanje informacijama koje
su u datom trenutku predmet naše pažnje
• Ima sledeće karakteristike:
– Materijal je osmišljen
– Zadržava se kratkotrajno
– Materijal je moguće obnavljati
– Količina materijala je ograničena
– Materijalom je moguće manipulisati
 Zadržavanje materijala
• Teorija gubljenja traga (Brown, 1958; Peterson &
Peterson, 1959)
• Zadatak Brauna i Petersonovih
– Trigram i trocifreni broj (brojanje unazad po tri)
– Reprodukcija posle različitog intervala
– Sa porastom intervala, opada tačnost reprodukcije
– Posle 18s funkcija se stabilizovala
– Smatraju da je u pitanju sponatano zaboravljanje
 Zadržavanje materijala
• Izbegavanje distraktora (Waugh & Norman,
1965)
– Auditivno emituju serije od 16 brojeva
– Zadatak je da reprodukuju broj koji je prethodi
broju koji služi kao indikator
– 1 s po broju ili ¼ s po broju
– Nisu dobili značajne razlike
– Gubljenje materijala nije spontano, već usled
interferencije
 Zadržavanje materijala
• Odbacivanje hipoteze o spontanom gubljenju
traga (Talland, 1967)
– Ako je gubljenje materijala spontano, priroda
distraktora ne bi trebalo da igra ulogu
– Jedna grupa je brojala unazad, druga je čitala
brojeve
– Grupa koja je samo čitala je bila uspešnija
– Do gubljenja traga čini se dolazi zbog interferencije
 Zadržavanje materijala
• Zadržavanje materijala zavisi i od prirode
materijala (Peterson, Peterson & Miller, 1961)
• Viši procenat uspešnosti u početnim
reprodukcijama – proaktivna inhibicija (Keppel &
Underwood, 1962)
• Kada se kasnije zameni priroda materijala,
reprodukcija je uspešnija (Wickens et al., 1972)
• Proaktivna inhibicija nestaje, ako se produži
interval između stimulusa (Loess & Waugh, 1967)
 Kapacitet operativne
memorije
• Ograničenje zavisi od modaliteta i
prirode stimulacije (kreće se od 4
do 24 stimulusa)
• Istovremeno moguće operisati sa
sedam plus/minus dve jedinice
(Miller, 1956)
• Kognitivni sistem nije osetljiv na
broj elemenata, već broj smisaonih
jedinica
 Kapacitet operativne
• memorije
Sistem operiše smisaonim jedinicama
(Murdock, 1961)
– Tri grupe stimulsa u zadatku Petersonovih
– Serije tri slova, tri reči ili reč od tri slova
– Samo je reprodukcija reči ista za sve intervale
• Reči sa više slogova se teže reprodukuju
(Baddley, Thompson & Buchanan, 1975)
• Smisaonu jedinicu je moguće odrediti na više
načina
 OM kao zaseban domen
• Razlika u odnosu na čulnu
memoriju
– Materijal je osmišljen
– Materijal se duže zadržava

• Razlika u odnosu na dugotrajnu

memoriju
– Materijal se kraće zadržava
 Efekat pozicije u nizu
• Zadatak redne reprodukcije:
najslabija reprodukcija stimulusa s
kraja liste

• Zadatak slobodne reprodukcije:

najbolja reprodukcija stimulusa s
kraja liste, zatim s početka i na
kraju iz sredine
 Efekat pozicije u nizu
• Različite dužine liste (Murdock, 1962)
– Liste dužine 20, 30 i 40 stimulusa
– Nema razlike u sklopu rezultata
• Pretpostavlja se da su dva različita
mehanizma zadužena za reprodukciju
stimulsa s početka i kraja liste (Glanzer,
1972)
– Početak liste: dugotrajna memorija
– Kraj liste: operativna memorija
 Efekat pozicije u nizu
• Različit interval do reprodukcije
(Glanzer & Cunitz, 1966)
– Neposredna reprodukcija ili nakon 10
ili 30 s
– Ako je operativna memorija zadužena
za reprodukciju kraja liste, očekuju se
razlike
– Tačnost reprodukcije stimulusa s
kraja liste opadala s dužinom
intervala
 Efekat pozicije u nizu
• Različit tempo izlaganja stimulusa (Glanzer &
Cunitz, 1966)
– Tempo izlaganja od 3, 6 ili 9 sekundi
– Reprodukcija neposredno nakon izlaganja liste
– Nema razlike u reprodukciji stimulusa s kraja liste
– Postoje razlike u reprodukciji stimulusa s početka liste
• Prilikom reprodukcije više lista, dobijen samo
efekat početka, ali ne i efekat kraja (Craik, 1970)
 Manipulisanje
• materijalom u OM
Da li je pretraga u OM redna ili paralelna?
• Da li se odvija do iscrpljenja ili je u pitanju
samokončavajuća pretraga? (Sternberg, 1966)
– Sukcesivno izlaganje slova u trajanju od 1.2 s
– Varirana veličina skupa od 1 do 6 slova
– Zadatak ispitanika da odgovore da li je slovo meta
bilo u prikazanom skupu
– Pretraga je bila duža što je veći skup
– Nema razlike kada je slovo u skupu i kada nije
 Manipulisanje
• materijalom u OM
Kada su ispitanici u izmenjenom stanju svesti
ili sa mentalnim oštećenjima rade sporije, ali
su nagibi funkcija isti (Dugas & Kellas, 1974)
• Ako se prikazuju pojmovi, pretraga se odvija
samo unutar kategorije (Naus et al., 1972)
• Uvežbavanjem je moguće smanjiti vreme
potrebno za pretragu (Dumas, 1972)
• Češći stimulusi se brže identifikuju (Theois et
al., 1973)