VODONIK I KISEONIK

OSNOVNE OSOBINE
NALAZENJE U PRIRODI
POLOZAJ U PSE
FIZICKE I HEMIJSKE OSOBINE...
VODONIK
Vodonik je otkrio
engleski naučnik Henri
Kevendiš, 1776.
Водоник (H, лат.
 hydrogenium —
стваралац воде) први је
и најлакши 
хемијски елемент
VODONIK
NALAZENJE DOBIJANJE
U PRIRODI U LABARATORIJI

U prirodi vodonik se Vodonik se može dobiti u

moze naci: u hemijskoj reakciji čija
sobodnom stanju ili u jednačina glasi:
nekim jedinjenjima  Zn(s) + 2 H+ → Zn2+ + H2(g)
 2 H2O + CaH2(s) → 2 H2(g) + Ca2+ +
(npr.voda,hlorovodoni
2 OH-
k,amonijak,raznekisel  2 Al(s) + 6 H2O + 2 OH- → 2
ine) Al(OH)4- + 3 H2(g)
 POLOZAJ U PSE
Nalazi se u prvoj U elementarnom stanju
periodi i prvoj grupi javlja se kao dvoatomni
periodnog sistema molekul: H2
elemenata. Između dva atoma
vodonika stvara
se zajednički elektronski
par i
uspostavlja nepolarna
kovalentna veza.
 SVOJSTVA
FIZICKA HEMIJSKA
Na sobnoj temperaturi i  Vodonik je lako zapaljiv,
gori svetloplavim  plamenom i
atmosferskom pritisku,
sa kiseonikom gradi vodu:
vodonik je bezbojan
 Smeša vodonika i kiseonika,
gas, bez mirisa.
kada se zapali, eksplozivna je
Veoma slabo se rastvara i naziva se praskavi gas.
u vodi, jer je u Zapreminski odnos tada
elementarnom je 2:1 (što se i vidi iz
stanju nepoloarandvoato jednačine).
mni molekul.
 PRIMJENA
 Pošto je vodonik najlakši gas, koristi
se za punjenje meteoroloških
balona . Nekada se koristio za
punjenje cepelina, koji su prevozili
putnike, ali zbog izuzetne
zapaljivosti, smatra se opasnim za
tako nešto.
,
 No zbog svoje zapaljivosti i zato
što, tokom sagorevanja,
oslobađa znatnu količinu energije,
koristi se kao (ekološki
čisto) gorivo za rakete i prevozna
sredstva. Zbog pomenutog
hemijskog svojstva, koristi se i
za topljenje i obradu  metala.
 KISEONIK
Kiseonik je otkrio britanski hemičar Džozef
Pristli, 1774. Do otkrića ovog hemijskog elementa
verovalo se da Zakon održanja mase ne važi uvek.
KISEONIK
NALAZENJE DOBIJANJE
 Kiseonik se nalazi u atmosferi i Kiseonik se može dobiti elektrolizom
čini 20,95% zapremine vazduha. vode:
U Zemljinoj kori on
je najrasprostranjeniji element. Čini
čak 50% njene mase. U svemiru je treći po
rasprostranjenosti, nakon vodonika i U školskoj laboratoriji može se
helijuma. dobiti na više načina.
Recimo, razlaganjem kalijum-
 Kiseonik je biogeni element i u
permanganata:
ljudskom telu zastupljen je 65%, dakle više
od svih ostalih. 

Ili razlaganjem vodonik-peroksida:
 POLOZAJ U PSE
Kiseonik se nalazi u drugoj
periodi i VIa grupi periodnog
sistema. Iz ovoga zaključujemo
da njegov atom ima šest
valentnih elektrona. 
U elementarnom
stanju javlja se u
vidu dvoatomnog
molekula: O2   U višim slojevima atmosfere, 20 do 30
kilometara iznad zemljine površine, nalazi
Između dva atoma formiraju
se ozonski omotač. On je dobio naziv po
se dva elektronska para i drugoj alotropskoj
nastaje nepolarna kovalentna modifikaciji kiseonika, ozonu. Molekul
veza. ozona sadrži tri atoma kiseonika: O3
 SVOJSTA
FIZICKA HEMIJSKA
Kiseonik je na sobnoj Kiseonik је gas koji ne
temperaturi i atmosferskom
pritisku bezbojan gas, bez gori,ali podrzava gorenje.
mirisa.
Pošto je dvoatomni
molekul nepolaran, slabo se
rastvara u vodi (polarnom
rastvaraču). No, i to je dovoljno
da podvodni živi svet može da
diše.
Gustina
kiseonika je veća od gustine
vazduha.
 PRIMJENA
Živa bića koriste kiseonik za disanje, a
čovek zahvaljujući bocama sa kiseonikom,
može da diše i pod vodom, na velikim
nadmorskim visinama (gde je vazduh
proređen), pa i u svemiru. Boce sa
kiseonikom pomažu i teškim
bolesnicima u bolnicama.
Struja kiseonika koristi se za obradu
metala, jer je uz nju sagorevanje brže.
Ozon na velikim visinama štiti živi svet od
ultraljubičastog zračenja. Međutim, u
neposrednoj blizini živih bića je opasan.
Ubija mikroorganizme, pa se koristi
za sterilisanje medicinske opreme. 
HVALA NA PAZNJI !

SARA SARENAC
ANASTASIJA ALBIJANIC