EPIDEMIOLOŠKE

KARAKTERISTIKE,
PREVENCIJA I SUZBIJANJE
RESPIRATORNIH ZARAZNIH
BOLESTI

Doc. dr Anita Grgurević, Prof. dr Ljiljana Marković-Denić

Respiratorne bolesti predstavljaju najčešća i najmasovnija oboljenja iz grupe zaraznih bolesti.
Procenjuje se da ova oboljenja učestvuju sa 30-50% u odsustvovanju sa posla i sa 60-80% u
odsustvovanju iz škole.

Zarazne bolesti Respiratorne zarazne bolesti

Učešće respiratornih
Godina Stopa Stopa u svim zaraznim
Br. obolelih* Br. obolelih*
incidencije incidencije bolestima

1996 101.202 1293,7 64.201 656,5 63%

1997 105.071 1343,1 72.695 743,4 69%
1998 110.899 1417,6 70.317 719,1 63%
1999 78.905 1008,6 36.404 372,3 46%
2000 96.889 1238,5 52.574 672,1 54%
2001 94.850 1265,0 56.870 758,5 60%
2002 101.240 1350,2 55.548 740,8 55%
2003 110.098 1468,4 61.064 814,4 56%
2004 115.959 1546,5 68.338 911,4 69%
2005 90.195 1202,9 60.921 812,5 68%
2006 194.138 2609,1 156.462 2102,8 81%
2007 323.452 4364,2 287.098 3873,7 89%
2008 353.670 4791,3 316.887 4292,9 90%
2009 431.666 5872,8 403.818 5493,9 94%
2010 354.018 4835,8 326.441 4459,9 92%
2011 457.055 6268,4 431.208 5913,9 94%
2012 281.207 3912,3 254.609 3542,7 90%

* Oboleli od gripa nisu uključeni

1. Šta se može zaključiti o učešću respiratornih u
svim zaraznim bolestima u Srbiji?
U periodu 1996-2012. godine učešće respiratornih u
svim zaraznim bolestima iznosilo je 46-94% bez
obolelih od gripa čiji broj u epidemijskim godinama
može prerasti ukupan broj obolelih od svih zaraznih
bolesti.
2. Navesti bolesti koje pripadaju grupi respiratornih
zaraznih bolesti i njihove prouzrokovače…

Prouzrokovač Bolest

Virusi
2. Navesti bolesti koje pripadaju grupi respiratornih
zaraznih bolesti i njihove prouzrokovače…

Prouzrokovač Bolest

Rinovirusi
Adenovirusi
Enterovirusi (Coxsackie, ECHO)
Virus parainfluence
Respiratorni sincicijalni virusi (RSV),
Virusi influence
Virusi Herpes virusi
Virus morbila
Virus rubele
Virus parotitisa
Epstein Barr Virus (EBV)
Virus SARS-a
2. Navesti bolesti koje pripadaju grupi respiratornih
zaraznih bolesti i njihove prouzrokovače…

Prouzrokovač Bolest
Odgovorni su za dve trećine
Rinovirusi
respiratornih oboljenja.
Adenovirusi
Akutna febrilna respiratorna oboljenja
Enterovirusi (Coxsackie, ECHO)
(prouzrokovači mogu biti svi prvi
Virus parainfluence
navedeni virusi)
Respiratorni sincicijalni virusi (RSV),
Virusi influence
Virusi Rinitisi, konjuktivitisi, faringitisi,
Herpes virusi
laringitisi, traheitisi,
Virus morbila
otitis media, bronhitisi, pneumonije,
Virus rubele
grip,
Virus parotitisa
varičela, male boginje, crvenka,
Epstein Barr Virus (EBV)
zauške, infektivna mononukleoza
Virus SARS-a
SARS
2. Navesti bolesti koje pripadaju grupi respiratornih
zaraznih bolesti i njihove prouzrokovače…

Prouzrokovač Bolest

Bakterije
2. Navesti bolesti koje pripadaju grupi respiratornih
zaraznih bolesti i njihove prouzrokovače…

Prouzrokovač Bolest
Streptococcus beta Haemolyticus A,
Streptococcus pneumoniae,
Neisseria meningitidis
Haemophilus influenzae B,
Bakterije Bordetella pertussis,
Corynebacterium diphtheriae,
Mycobacterium tuberculosis,
Legionella pneumophila
2. Navesti bolesti koje pripadaju grupi respiratornih
zaraznih bolesti i njihove prouzrokovače…

Prouzrokovač Bolest
Streptococcus beta Haemolyticus A,
Streptococcus pneumoniae,
Angine, pneumonije,
Neisseria meningitidis
epidemični meningitis,
Haemophilus influenzae B,
Bakterije meningitisi, veliki kašalj,
Bordetella pertussis,
difterija, tuberculoza,
Corynebacterium diphtheriae,
legionarska bolest
Mycobacterium tuberculosis,
Legionella pneumophila
2. Navesti bolesti koje pripadaju grupi respiratornih
zaraznih bolesti i njihove prouzrokovače…

Prouzrokovač Bolest

Ostali
2. Navesti bolesti koje pripadaju grupi respiratornih
zaraznih bolesti i njihove prouzrokovače…

Prouzrokovač Bolest

Aspergillus pneumoniae
Ostali Pneumocystis carinii
2. Navesti bolesti koje pripadaju grupi respiratornih
zaraznih bolesti i njihove prouzrokovače…

Prouzrokovač Bolest

Aspergillus pneumoniae
Ostali Pneumonije
Pneumocystis carinii
3. Kakvi mogu biti prouzrokovači
respiratornih zaraznih bolesti u odnosu na
otpornost u spoljašnjoj sredini?
• Otporni prouzrokovači:
Mycobacterium tuberculosis,
Corynebacterium diphtheriae

• Osetljivi prouzrokovači:
Neisseria meningitidis,
Bordetella pertusis,
virusi gripa,
virus malih boginja
4. Koja su ulazna mesta uzročnika
respiratornih zaraznih oboljenja?
• Sluzokoža respiratornog trakta,
• Konjuktive,
• Usna duplja
• Ozlede (manjeg su značaja)
5. Koliko dugo može trajati inkubacija
kod respiratornih zaraznih bolesti?
• Kratka (meri se danima)
v. influence, rinovirusi, koronavirusi, adenovirusi, RSV, S. beta
haemolyticus A, S. pneumoniae, H.influenzae B, N.meningitidis,
Legionellae

• Srednje dugačka (2-3 nedelje)

v. varičele, v. rubele, v. parotitisa, B. pertussis

• Duga (više od mesec dana)

EBV-infektivna mononukleoza, M. tuberculosis
(2-10 nedelja)
6. Navedite moguće rezervoare
infekcije respiratornih zaraznih bolesti
• Bolesnici: tipična i atipična klinička slika

• Kliconoše: - zdrave ili asimptomatske (streptokokoze, difterija),

- inkubacione (parotitis)
- akutne (Streptoccocus, difterija, TBC)
- hronične (L-forme streptokoka, difterija, TBC
(neadekvatno lečeni)

Kliconoštvo posle preležane bolesti ne postoji kod morbila, rubele, gripa.

• Životinje kao rezervoar su moguće kod tuberkuloze i
stafilokoknih oboljenja, ali je to izuzetno retko.

• Za Legionellae rezervoari su sistemu za toplu vodu (tuševi),

sistemi za klimatizaciju, kondenzatori za ovlaživanje vazduha i
dekorativne fontane.
7. Koji su putevi prenošenja
respiratornih zaraznih bolesti?
Kapljični put: Flügge-ove kapljice (njima se mogu preneti svi prouzrokovači)
su najznačajnije za prenošenje uzročnika osetljivih u spoljašnoj sredini
(N. meningitidis, B.pertusis, v.morbila)

Vazduh: Wels-ovi nukleusi prenose nešto manje osetljive agense (varičela,

grip)
prašina - prenose se najotporniji prouzrokovači (TBC, difterija)

Kontakt: direktni – osetljivi uzročnici

indirektni – otporni uzročnici

Hrana: ranije su se neka oboljenja (TBC, difterija) prenosila putem mleka.

Uvođenjem pasterizacije mleka, ovaj put prenošenja danas ima mali značaj
8. Zašto se mnoga oboljenja iz ove grupe
nazivaju ''dečjim zarazama'' ?
Osetljivost na uzročnike RZB je opšta i jednaka u svim uzrastima.

Ali, zbog lakog prenošenja i ubikvitarnosti pojedinih prouzrokovača

(u sredinama u kojima se oboljenje održava endemo-epidemično)
prokužavanje nastaje u ranom detinjstvu

Kako je imunitet nakon preležane bolesti dugotrajan, oboljenja se

javljaju pretežno u dečjem uzrastu
9. Kakav može biti imunitet koji
nastaje nakon respiratorne infekcije?
1. kratkotrajan (akutna febrilna respiratorna oboljenja)
dugotrajan (morbili, rubela, parotitis, pertusis, streptokokne angine-ali
kako je tip specifičan, oboljenje izazvano različitim tipovima
može se javiti u kraćim vremenskim razmacima)

2. unakrsni (difterija: postoje 3 tipa C. diphteriae: gravis, mitis i

intermedius, ali svi produkuju isti tip toksina prema kome nastaje
imunitet)
tip-specifičan (grip, streptokokne angine)

3. antibakterijski (streptokokne angine)

antitoksični (šarlah)
10. U kom godišnjem dobu se najčešće javljaju
respiratorne infekcije i zašto?
Zima i rano proleće (hladni meseci) zbog
grupisanja ljudi u zatvorenim prostorijama.
11. Koje su opšte mere prevencije respiratornih
zaraznih bolesti?
OPŠTE:

- prema putevima prenošenja (razređen smeštaj,

provetravanje vlažno čišćenje, UV lampe-mali značaj i danas
se retko koriste)
- prema ulaznom mestu (maske)
- prema dispoziciji (ishrana bogata vitaminima, pravilan
režim rada i odmora)
12. Za koje bolesti iz grupe respiratornih
zaraznih bolesti postoje vakcine i koje se
vakcine primenjuju u našoj zemlji?
Vakcine: TBC, morbili, rubela, parotitis, difterija,
pertutis, grip, HIB, epidemični meningitis, pneumokok,
varičela, variola.

Kod nas se primenjuju sve osim vakcine protiv varičele

i variole.
13. Koje protivepidemijske mere treba preduzeti
u cilju suzbijanja respiratornih zaraznih bolesti?
PREMA BOLESNIKU

-Dijagnoza
-Prijava
-Izolacija (kućna ili bolnička)
PREMA OKOLINI
-epidemiološko istraživanje

-zdravstveni nadzor

-karantin (SARS, variola)

-tekuća dezinfekcija

-higijensko-sanitarne mere

-vakcinacija, hemioprofilaksa (npr. kod TBC: deca u bliskom kontaktu sa

obolelim; kod HIV pozitivnih osoba i drugih stanja imunosupresije; i prema
epidemiološkim indikacijama, npr. kod epidemičnog meningitisa u zatvorenom
kolektivu-školi,vojsci, TBC)

- ostale mere (zabrana poseta bolnicama, zabrana javnih skupova)

14. Da li se respiratorne zarazne bolesti mogu
eradikovati ili eliminisati? Šta je preduslov eradikacije?

Navedite primer bolesti koja je eradikovana i kada je

eradikacija izvršena.
Moguća je i eradikacija i eliminacija RZB.

Eradikacija je situacija kada nema ni oboljenja ni prouzrokovača u

prirodi.

Uslov za eradikaciju je odsustvo ekstrahumanih rezervoara

infekcije, hroničnog kliconoštva, postojanje dobre vakcine i
antigenska stabilnost uzročnika.

SZO je proglasila globalnu eradikaciju variole 1980. godine.

U SAD-u je od 2001. godine ponovo uvedena
vakcinacija protiv velikih boginja određenog broja
zdravstvenih radnika. Zašto?
Virus variole se dugo čuvao u više svetskih centara, danas se zvanično
čuva samo u SAD.

To je mikroorganizam koji bi se eventualno mogao koristit kao

biološko oružje, tako da su SAD, posle terorizma 2001, ponovo uvele
vakcinaciju “određenog broja” zdravstvenih radnika koji bi eventualno,
aplikovali vakcinu populaciji.

Takođe i “određeni broj” oružanih snaga se imunizuje kako bi bio

srepman za delovanje u “područjima visokog rizika”
15. Poslednji registrovan slučaj difterije u Srbiji
je bio 1980. godine (Kosovo i Metohija)

Da li možemo reći da je postignuta eradikacija

difterije? Objasniti.
Difterija je eliminisana, a ne eradikovana.

Eliminacija je situacija u kojoj se ne registruje oboljenje, ali

uzročnik cirkuliše u populacijii.

Razlog što difterija nije eradikovana je u vakcini koja je

anatoksična, odnosno sprečava oboljenje, ali ne deluje na
uzročnika.
 GRIP (INFLUENCA)

Grip je prvi put opisao Hipokrat, 412 godine pre nove ere. Naziv influenca, prvi put
upotrebljen za vreme epidemije 1743. godine, vodi poreklo od italijanske reči
influenza, jer se tada verovalo da su bolest uzrokovale zvezde.

Prouzrokovač je virus influence koji spada u Ortomixoviruse (RNK viruse).

Na osnovu unutrašnjeg antigena (nukleoproteina) razlikuju se tri tipa: A, B i C virus.
Ko su rezervoari virusa gripa?
tip A: čovek i životinje (pre svega ptice)

tipovi B i C: isključivo čovek.

Osoba je zarazna 3-5 dana od početka kliničkih

simptoma, a deca do 7 dana.
Prva pandemija gripa je opisana 1580. godine, a zatim su pandemije
nastajale u razmacima od 10 do 50 godina. U dvadesetom veku bile su tri
pandemije gripa (španski 1918, azijski 1957 i hongkonški 1968).

• Španski grip: 1918/19. godine, izazvan virusom H1N1, kada je 500

miliona ljudi obolelo, a 40 miliona umrlo.

Naziv “španski” dobio zbog španskih nezavisnih medija koji su prvi objavili vest o epidemiji
1. Koji tipovi virusa izazivaju nastanak
epidemija, a koji pandemija gripa?

Šta uslovljava nastanak epidemija, a šta

nastanak pandemija gripa?
• Tip A je najvarijabilniji i najviše antigenski mutira. Za njega su karakteristične
velike (šiftovi) i male (driftovi) antigenske mutacije. Iz tog razloga tip A izaziva
epidemije svake godine i pandemije u većim vremenskim intervalima.

• Tip B za koga su karakteristične male antigenske varijacije izaziva epidemije na

svake 3-4 godine.

• Tip C antigenski ne mutira i izaziva sporadične slučajeve. Virus influence tip A

jedini može da izazove infekciju u životinja (ptica, konja, svinja i dr.).

Smatra se da je pojava novih varijanti rezultat rekombinacije između humanih i

animalnih sojeva.
2. Koje mere prevencije gripa imaju
veći značaj?

a) opšte
b) specifične
SPECIFIČNE
3. Šta sadrže vakcine protiv gripa?
Koje vakcine postoje i kada se primenjuju?
Vakcina: 1. živa: aplikuje se pernazalno u vidu spreja, ali
postoji izvesni problem oko doziranja ove vakcine;
primenjuje se u Rusiji i u SAD, kod nas se ne koristi;

2. inaktivisana:
A. celovirusna,
B. SPLIT vakcina: virus je tretiran deterdžentom, te je
negov lanac isprekidan
C. subjedinična sadrži samo spoljašnje antigene
(hemaglutinin i neuraminidazu)
 SZO na osnovu praćenja cirkulacije virusa objavljuje koje
viruse treba da sadži vakcina u sledećoj godini- uvek 2 A i
jedan B tip virusa).

Za sezonu 2016-2017 SZO je preporučila sledeći sastav

vakcine protiv gripa:

• A/California/7/2009 (H1N1)pdm09-like virus

• A/Hong Kong/4801/2014 (H3N2)-like virus
• B/Brisbane/60/2008-like virus (B/Victoria lineage)
Po našem zakonu vakcinacija protiv gripa sprovodi se
prema kliničkim indikacijama kod svih lica starijih
od 6 meseci sa
• hroničnim poremećajem plućnog i
• kardiovaskularnog sistema,
• metaboličkim poremećajima (uključujući dijabetes),
• bubrežnom disfunkcijom,
• hemoglobinopatijom
• imunosupresijom.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi kod:

• starijih od 65 godina

• lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima

• dece, omladine, starih lica i zaposlenih smeštenih u ustanovama socijalne zaštite

• zdravstvenih radnika, naročito u odeljenjima sa povećanim rizikom

• lica zaposlenih u javnim službama koja su posebno izložena infekciji.

Za zaštitu dece od navršenih 6 meseci do 8 godina daje
se SPLIT ili subjedinična vakcina.

Kontraindikacije: Alergija na jaja, kokošije meso i

perje.
4. Da li postoji opasnost od nastanka
nove pandemije gripa?
Da, moguće je da dodje do rekombinacije “sezonskog” i virusa
ptičije gripa (ukoliko jedna osoba obolela od sezonskog gripa u
isto vreme oboli i od ptičijeg gripa), kada bi nastao novi tip
virusa prema kome niko u populaciji nema imunitet.
5. Koliki značaj imaju postojeće vakcine u
prevenciji moguće pandemije gripa?
Nemaju značaj ukoliko bi nastao novi
tip virusa
6. Na osnovu podataka prikazanih na tabeli 2, šta možete reći o incidenciji gripa u poslednjih 20
godina u Srbiji?
Stopa incidencije
Godina Broj obolelih
(na 100 000)
1992 93.028 941,1
1993 90.605 917,6
1994 41.067 415,9
1995 55.159 558,7
1996 235.524 2408,5
1997 126.203 1290,6
1998 241.086 2465,3
1999 169.043 1728,6
2000 265.128 3389,1
2001 189.600 2423,7
2002 27.226 363,1
2003 53.326 711,2
2004 37.466 499,7
2005 21.163 282,2
2006 9.212 122,9
2007 56.245 758,9
2008 69.129 936,5
2009 117.958 1604,8
2010 42.951 586,7
2011 97.699 1339,9
2012 42.993 598,21
Na nekoliko godina se javlja veliki broj oboleih.

Ovo je broj prijavljenih obolelih, sigurno je veći stvarni

broj obolelih, jer se svi oboleli ne jave lekaru
• Tokom pandemije gripa 2009/2010.god, u Srbiji je epidemija počela u julu 2009.
(tokom festivala EXIT u Novom Sadu) kada je obolelo 90 osoba.

• Pored toga, na Univerzijadi u Beogradu (1-12. jul 2009.) je bilo 3 importovana

slučaja i 4 obolela.

• Tokom epidemije koja je trajala do 20. aprila 2010, registrovana su 84

laboratorijski potvrđena smrtna slučaja od novog gripa (N1H1).
Epidemija gripa u Srbiji, 2009-2010.
TUBERKULOZA (Tuberculosis – TBC)
Tuberkuloza je oboljenje za koje se zna više milenijuma. Na kičmenim stubovima
egipatskih mumija (iz 2400. god. pre nove ere) nađene su promene koje se danas
mogu okarakterisati kao tuberkuloza.

Članak iz časopisa “The Lancet” iz 1997.

Izgradnja sanatorijuma bila je vrlo značajan korak u borbi protiv tuberkuloze.
Jednom studentu botanike, obolelom od tuberkuloze, savetovano je da promeni
klimu. Otišao je na Himalaje, a odatle se vratio izlečen, završio medicinu, i uskoro
doktorirao sa temom „Tuberkuloza je izlečiva bolest“. Izgradio je prvi sanatorijum
gde su, pored svežеg vazduza u šumi, oboleli imali i dobru ishranu.

Sanatorijumi s početka 20.veka

 Calmette i Guerin su uspeli da smanje virulenciju Mycobacterium bovis i
tako naprave tzv. BCG vakcinu koja se i danas koristi.

B - Bacile
C - Calmette
G - Guérin

Kamij Geran Alber Kalmet

1921.
 Kada su, tokom drugog svetskog rata, pronađeni tuberkulostatici i kada je
došlo do poboljšanja socioekonomskih uslova života, smatralo se da će se
svet vrlo brzo osloboditi tuberkuloze.

Tuberkuloza je bila bolest uglavnom siromašnog gradskog stanovništva

Međutim, posle višegodišnjeg pada broja obolelih, sredinom
osamdesetih godina se takav trend zaustavlja, pa broj obolelih
počinje da se povećava čak i u razvijenim zemljama.

Uznapredovala tuberkuloza oba plućna krila

(označeno strelicama)
1. Kako se sve može objasiti ponovno povećanje
broja obolelih od tuberkuloze?
- povećanje broja obolelih od HIV-AIDSa kod kojih je
TBC češća (u razvijenim zemljama)

- padom životnog standarda i

- problemima u zdravstvenim službama tokom perioda

tranzicije u istočnoevropskim zemljama.
Na osnovu podataka prikazanih na grafikonu 1 šta možete da
zaključite o trendu tuberkuloze u zemljama Evropske Unije i
istočnoevropskim zemljama?

Grafikon 1. Trend incidencije tuberkuloze na 100.000 stanovnika (prijavljeni slučajevi) u nekim zemljama Evrope
u periodu, 1995–2005
Stagnacija u EU zemljama, ali porast u istočnoevropskim
zemljama, sa pikom u 2001. god.

Stope incidencija tuberkuloze u 2011. godini prema regionima sveta

2. Šta je to DOTS strategija i gde se
primenjuje?

Directly
Observed
Treatment
Short-course
DOTS kombinuje:
1. pravovremenu dijagnozu TBC sa laboratorijskom
potvrdom,
2.registraciju svih otkrivenih obolelih i terapiju
standardizovanom terapijom (sa 4 tuberkulostatika)
3.supervizija (nadgledanje da li pacijent uzima terapiju) i
4.individualno praćenje svakog pacijenta.

U SAD koje su program počele 1995.god, lekovi su nošeni

svakom obolelom (i kući) koji ih je morao popiti u prisustvu
zdravstvenog radnika.

Naša zemlja je počela

ovaj program 2001.
3. Šta možete reći o epidemiološkoj situaciji
tuberkuloze u Srbiji?

Grafikon 2. Trend tuberkuloze po polu u centralnoj Srbiji, 1956–1996. (Izvor: Gledovic i sar, 2000)
Nakon 1956.god. postoji stalno opadanje stopa incidencije TBC
do 1995/96, od kada su relativno stalne stope incidencije
(između 30 i 35 na 100.000).

Ali za razliku od istočnoevropskih zemalja u kojima je došlo do

izuzetnog porasta incidencije tokom perioda tranzicije, to se nije
desilo u Srbiji.
Notifikaciona stopa tuberkuloze u periodu 2003 - 2012. godine
(izvor: Projekat ”Kontrola tuberkuloze u Srbiji”)
Stope incidencije (na 100 000)

40

35

30
TBC (ukupno)
25
PTPlućna TBC
20
EPTVanplućna
15 TBC

10

00

02
90

91

98

99

01

03

04
92

94

95

6
199

199
199

19

20

20

20

20

20
19

19

19

19
19

19

* - od 1997. godine nema podataka za Kosovo i Metohiju

Grafikon 3. Trend tuberkuloze prema lokalizaciji u Srbiji*, 1990─2004.

 STREPTOKOKOZE
1. Uporediti stope incidencije streptokokne angine i šarlaha. Objasniti…

Streptokokna angina
Šarlah
(Streptokokni tonzilitis i faringitis)
Godina
Broj obolelih Stopa incidencije Broj obolelih Stopa incidencije
(na 100 000) (na 100 000)
1996 8 826 90,3 2168 22,2
1997 8 655 88,5 3228 33,0
1998 9 451 96,6 3745 38,3
1999 6 641 67,3 2116 21,6
2000 7 542 77,1 2020 25,8
2001 7 635 101,8 3129 41,7
2002 6 789 90,5 3027 40,4
2003 9 344 124,6 2913 38,9
2004 8 645 115,3 2940 39,2
2005 9 152 122,1 2559 34,1
* Počela 2006* 88 153 1184,7 3214 43,2
zbirna 2007 155 252 2094,8 3912 52,8
prijava 2008 178 581 2419,2 2630 35,6
2009 226 671 3083,8 2422 33,0
2010 225 583 3081,4 2004 27,4
2011 262 250 3596,7 3004 41,2
2012 158 366 2203,5 4328 60,2
Stope incidencije šarlaha su mnogo niže od stopa angina,
jer on nastaje samo ako određeni tip streptococcusa luči piogeni egzotoksin.

Ospa kod obolelog od šarlaha

Izuzetni porast stope incidencije streptokokne angine i faringitisa

se može delimično objasniti uvođenjem zbirne prijave za ova
oboljenja.
2. Navesti podelu streptokokoza

Meningitis
Otitis
Sinuzitis
Tonzilitis i faringitis
Sterilne sekvele
Adenitis
Pneumonija
Endokarditis Reumatska groznica
Glomerulonefritis
Impetigo
Erizipel

Puerperalna sepsa
Miozitis
Fascitis
1. Primarne streptokokne infekcije:
- respiratorne: tonzilitis, faringitis, laringitis,
bronhitis, bronhopneumonija
- kožne: impetigo, erizipel, piodermija, šarlah,
furunkul

2.Septičke komplikacije:
otitis media, artritis, osteomijelitis, meningitis,
puerperalna sepsa

3. Sterilne sekvele:
reumatska groznica, poststreptokokni glomerulonefritis
3. Koje mere treba preduzeti da bi se sprečilo širenje
oboljenja prouzrokovanih Streptococcus grupe A?
• Higijena ruku, posebno posle kijanja, kašljanja i korišćenja
maramica, i pre pripremanja hrane. Osobe sa streptokoknom
anginom, nakon započete terapije treba bar 24h da odsustvuju sa
posla ili iz škole.

• Penicilin za prevenciju sterilnih sekvela.

• Osobe sa streptokoknim promenama na rukama ne smeju da

rade sa hranom ili u zdravstvenim ustanovama.
LEGIONELOZA (Legionellosis)
Oboljenje se javlja u dva oblika: u vidu teže forme bolesti sa pneumonijom, kao tzv.
Legionarska bolest i blažeg oblika – Pontijačne groznice koja nije udružena sa pneumonijom i
posle koje se pacijent obično spontano oporavi, bez terapije.

Obe forme bolesti počinju anoreksijom, mijalgijom i glavoboljom sa visokom temperaturom.

Legionarska bolest je prvi put opisana 1976. god. u Filadelfiji. Epidemija je nastala tokom
boravka američkih legionara u jednom hotelu za vreme kongresa.

Rentgenski snimak pluća obolelog

Sastanak legionara 1976.
od legioneloze
Danas se zna za 18 serogrupa Legionellae, najznačajnija je L. Pneumophila. Ona se održava u
sistemima za zagrevanje vode, u rashladnim tornjevima, fontanama, raspršivačima, klima
uređajima, spa bazenima, aparatima za pravljenje leda, a može preživeti mesecima u tekućoj i
destilovanoj vodi.
1. Kako nastaje legioneloza kod čoveka?
Udisanjem malih kapljica vode.

Legionela može mesecima da preživi u vodi

vodovoda ili u destilovanoj vodi.
2. Da li ima interhumanog prenošenja
legioneloze?
Ne
3. Objasniti rizik od legioneloze u bolnicama…
Oboljenje može nastati u bolnicama koje imaju veštačku ventilaciju
starijeg tipa sa rezervoarima sa vodom koja u delovima sistema stagnira ili
tuširanjem ukoliko u vodi ima Legionellae.

Zato je u nekim zemljama (Francuska) zakonom definisano da, pored

dezinfekcije, topla voda u bolnicama mora da bude i određene temperature
(viša od od 700 C) ili filtrirana

Kako je oboljenje mnogo ćešće kod osoba stariih od 50 godina, kod

pušača, ili osoba sa nekim osnovnim oboljenjem (dijabetes, maligna
oboljenja, hronična plućna oboljenja, oboljenja bubrega,
imunodeficijencija), rizik za nastajanje legioneloze je
veći u bolnicama!
MORBILI, RUBELA I VARIČELA

Male boginje (morbili) i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrti male dece,
uprkos postojanju bezbedne, efektne i jeftine vakcine već četrdesetak
godina.

U 2006. god., zbog morbila je umrlo oko 242.000 dece u svetu. Više od
95% umrlih je u siromašnim zemljama sa nerazvijenom zdravstvenom
zaštitom.
1. Koja se vakcina koristi u prevenciji
malih boginja?
Živa, atenuisana MMR vakcina
2. Na osnovu grafikona 4 šta možete reći o obuhvatu
imunizacijom protiv morbila u svetu?

Grafikon 4. Obuhvat imunizacije protiv morbila 2010, SZO

Obuhvat imunizacijom je različit u različitim
zemljama.

Oko 80% zemalja ima obuhvat preko 80%.

3. Na osnovu podataka prikazanih na grafikonu 5,
objasnite kako je uticala vakcinacija protiv morbila na
broj obolelih od morbila u svetu…

Grafikon 5. Broj obolelih i procenat obuhvata imunizacijom protiv malih boginja u svetu, 1980–2006. (podaci SZO)

Broj obolelih Obuhvat imunizacijom (%)

Obuhvat imunizacijom protiv malih boginja je rastao
(uz stagnaciju u periodu 1990-2000).

Danas obuhvat iznosi oko 90%

Broj obolelih se smanjivao kako je rastao procenat

obuhvata.
4. Kako objasniti razlike u visini stopa incidenicije morbila, rubele
i varičele u posmatranom periodu?
Morbili Rubela Varičela

Godina
Broj Stopa Stopa Stopa
Broj obolelih Broj obolelih
obolelih incidencije incidencije incidencije
1996 321 3,28 3004 30,71 42.682 436,5
1997 4194 42,88 2116 21,63 50.296 514,3
1998 705 7,20 8459 86,50 43.699 446,9
1999 270 2,76 1379 14,10 23.915 244,6
2000 28 0,36 2124 27,15 38.734 495,1
2001 18 0,24 1279 17,06 42.236 563,6
2002 27 0,36 528 7,04 40.456 539,6
2003 15 0,20 332 4,43 43.116 575,0
2004 8 0,11 227 3,03 40.456 683,7
2005 2 0,03 153 2,04 42.236 529,4
2006 2 0,03 77 1,03 38.173 509,1
2007 201 2,71 41 0,55 49.476 667,6
2008 3 0,04 23 0,31 42.961 582,0
2009 1 0,01 27 0,37 36.642 498,5
2010 20 0,27 14 0,19 36.801 502,69
2011 370 5,07 14 0,19 49.926 684,7
2012 0 / 14 0.19 33.833 470.8
Stope incidencije varičele su višestruko više,
jer ne postoji vakcinacija protiv ove bolesti u
Srbiji.
 5. Kako objasniti visoku stopu incidencije morbila u 1993. god. i
rubele u periodu od 1993. do 1996. godine?

Više stope incidencije morbila i rubele u periodu 2000-2003.

posledica su nedostatka vakcine u Srbiji u tom periodu (detaljnije
uz grafikon 6).

900
800
700
600
500
400
300
200
100
0

Morbili Parotitis Rubela

Grafikon 6. Trend stopa incidencije morbila, rubele i parotitisa,

1989–2006.
• Pre uvođenja vakcine protiv morbila (monomorbili) 1971. godine, godišnje
je u Srbiji obolevalo preko 20.000, uglavnom dece, a umiralo više desetina,
a u epidemijskim godinama 1953. i 1957. godine i više stotina lica.

• MM (morbili, mumps-dvovalentna vakcina) je uvedena 1981. godine, a

kombinovana MMR (morbili, mumps, rubela) 1991. godine. Zbog prekida
u snabdevanju njena kontinuirana primena otpočela je tek 1994. godine.

• Period 1990-1996. godine se karakteriše kao izuzetno otežan na polju

obavezne imunizacije kada su se sve planirane imunizacije prema
kalendaru sprovodile sa obuhvatom ispod 85%, uključujući i MMR.
Poslednje epidemije morbila zabeležene su u 2007. i 2011. godini. U epidemiji
2007. god, koja je trajala u periodu od 15. januara do15. maja oboleo je 201
stanovnik Vojvodine, uzrasta od 8 dana (dete rođeno od obolele trudnice) do 43
god.

Nakon importovanja morbila (iz Bosne), došlo je do epidemijskog širenja među

romskom populacijom. Epidemisjkom širenju doprineo je nizak obuhvat
imunizacije ove populacije. Epidemija je počela u Novom Sadu, a proširila se i u
druge okruge.

U 2011. god. registrovano je 10 epidemija morbila. Prva epidemija je nastala u

Leskovcu, zatim u selima njegove okoline u januaru 2011. Tokom godine
prijavljeno je još 7 epidemija morbila i to: u gradu Beogradu (2), Nišavskom
okrugu (2), Zaječarskom okrugu (2) i u Sremskom okrugu(1).
7. Kakav trend ima parotitis?

900
800
700
600
500
400
300
200
100
0

Morbili Parotitis Rubela

Grafikon 6. Trend stopa incidencije morbila, rubele i parotitisa,

1989–2006.
Vrlo niske stope nakon početka imunizacije, više u
godinama kada nije bilo uredne imunizacije MMR
vakcinom.
Navesti karakteristike morbila, rubele i varičele.
Šta im je zajedničko?

Karakteristike Morbili Rubela Varičela

Prosečna 14-17 dana
Inkubacija Oko 10 dana (maksimum 21 dan) 2-3 nedelje
Navesti karakeristike morbila, rubele i varičele.
Šta im je zajedničko?

Karakteristike Morbili Rubela Varičela

Ospa se najpre javlja Difuzna ospa, koja Makulo-papulozna,

na licu, zatim je može ličiti na ospu javlja se u više
Egzantem (ospa) generalizovana, traje kod morbila ili navrata, tako da su
4-7 dana šarlaha tokom bolesti prisutni
različiti stadijumi ospe
na telu
Navesti karakeristike morbila, rubele i varičele.
Šta im je zajedničko?

Karakteristike Morbili Rubela Varičela

Oboleo čovek, zaraznost Oboleo čovek, zaraznost Čovek oboleo od varičele

1 dan pre početka 1 nedelja pre i 4 dana ili herpes zostera.
Izvor i dužina prodromalnog stadijuma nakon izbijanja ospe Zaraznost varičela:1-2
zaraznosti (4 dana pre ospe) do 4 dana (max. 5) pre
dana nakon izbijanja izbijanja ospe do 5 dana
ospe nakon poslednjeg
izbijanja ospe (dok one ne
pređu u stadijum kruste).
Zaraznost zoster: 1
nedelja nakon pojave
vezikula
Navesti karakeristike morbila, rubele i varičele.
Šta im je zajedničko?

Karakteristike Morbili Rubela Varičela

Kapljicama, direktnim Kapljicama, Kapljicama sa

kontaktom, direktnim kontaktom, respiratornog trakta ili
Put prenošenja indirektnim kontaktom sa vezikula, direktnim
indirektnim
samo sa sveže kontaktom sa sveže kontaktom,
kontaminiranim kontaminiranim indirektnim kontaktom
predmetima predmetima
Navesti karakeristike morbila, rubele i varičele.
Šta im je zajedničko?

Karakteristike Morbili Rubela Varičela

MMR vakcina; MMR vakcina. Vakcina u SAD,

Japanu, ali ne i u Srbiji
Prevencija Kod nevakcinisanih Ig Ig dat u trudnoći
dat u okviru 6 dana nakon ekspozicije
nakon ekspozicije neće prevenirati
može sprečiti nastanak viremiju, tako da kl.
bolesti (u okviru 3 slika može biti
dana nakon ublažena, ali će virus
ekspozicije) ili ublažiti teratogeno delovati
(sledeća 3 dana) na plod.
kliničku sliku
Navesti karakeristike morbila, rubele i varičele.
Šta im je zajedničko?

Karakteristike Morbili Rubela Varičela

Posle preležane bolesti Posle preležane Dugotrajan, retko se

doživotan. bolesti dugotrajan, ponovo javlja varičela,
Imunitet Deca rođena od verovatno doživotan. samo kod osoba sa
imunih majki imaju Deca rođena od smanjenim
transplacentarno imunih majki imaju imunitetom.
stečen imunitet 6-9 m, transplacentarno Virus ostaje latentan u
pa i duže. Ako je stečen imunitet 6-9 m senzitivnim
majka stekla imunitet ganglionima i izaziva
vakcinacijom, herpes zoster kod 15%
transplacentarni kod odraslih.
deteta kraće traje.
6. Na osnovu podataka iz prijava zaraznih bolesti može se
konstatovati da je učešće vakcinisanih u ukupnom broju obolelih
od morbila u 1993. god. iznosilo 32%.

Kako objasniti obolevanje vakcinisanih osoba?

Obolevali su oni koji nisu revankinisani
 BAKTERIJSKI
MENINGITISI

1. Navedite uzročnike bakterijskih

meningitisa?
• Neisseria meningitidis
• Haemofilus influenzae tip B
• Streptoccocus pneumoniae
• Streptococcus
• Mycobacterium tuberculosis
 Tabela 5. Broj obolelih i stope incidencije (na 100.000) bakterijskih meningitisa u Srbiji
u periodu od 1996. do 2012. godine

Bakterijski
meningitis 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Br. obolelih 351 415 390 283 222 231 215 206 274 295 203 197 180 181 167 167 164

Incidencija 3,58 4,24 3,98 2,89 2,84 3,08 2,87 2,74 3,65 3,93 2,7 2,65 2,43 2,46 2,28 2,29 2,28
(/100 000)
2. Da li broj prijavljenih slučajeva
odgovara stvarnom broju obolelih?
Objasnite!
Verovatno ne, jer manji broj osoba mogu
biti asimptomatski nosioci.
3. Koliko seroloških grupa Neisseriae
meningitidis postoji i koje su najčešće?

Kakva je geografska rasprostranjenost

najčešćih grupa Naisseriae meningitidis?
• Razlikuje se 13 seroloških grupa A ,B, C, D, X,Y, Z; W-135,
29E, H, I, K i L, a pet grupa su najčešće, A, B, C, Y, W-135.

• U poslednjih 30 god. serogrupe B i C su bile najčešće u

Americi i Evropi.

• U poslednjoj dekadi 20. veka, u severnoj Americi je, pored B

i C česta i grupa Y. Serogrupa A najčešća je u Africi i Aziji i
odgovorna je za niz epidemija u subsaharskoj Africi u tzv.
''pojasu meningitisa'' - od Senegala na zapadu do Etiopije na
istoku.
4. U kojim sredinama se u zapadnim zemljama
najčešće javljaju epidemije meningokoknog
meningitisa?
U kolektivima, npr. u vojsci, u uslovima gustog
smeštaja
5. Koje vakcine postoje za prevenciju
meningokoknog meningitisa, a koja
vakcina se koristi u našoj zemlji i po kojim
indikacijama?
 Postoje dve polisaharidne vakcine;
bivalentna (AC) i
kvadrivalentna (ACYW-135).

Efikasne su za odrasle i decu stariju od 2 godine, ali ne indukuju

dugotrajnu zaštitu, posebno kod mlađih od 5 godina.

Revakcinacija se sprovodi nakon 3-5 godina ukoliko indikacija

dalje postoji.
• Primenjuju se za visoko rizične grupe kao što su:

- putnici koji putuju u oblast gde vlada epidemija oboljenja,

- u vojnim kolektivima (SAD),
- ukoliko zemlja u koju se putuje traži sertifikat o izvršenoj vakcinaciji
(npr. Saudijska Arabija)
- osobe sa imunodeficijencijom (asplenija, deficit komponenti komplementa)

• Po našem zakonu vakcinacija protiv meningokoknog meningitisa sprovodi se

po kliničkim indikacijama kod:

- dece starije od 2 godine i

- odraslih u slučaju: anatomske i funkcionalne asplenije
(srpasta anemia) i imunodeficijencije komplementa (C5-C9).
6. Koji je glavni razlog uvođenja Haemophilus
influenzae serotip B (HiB) konjugovane vakcine u
kalendar obavezne imunizacije u zapadnim zemljama,
pa i u Srbiji?
Pre 1990. god. u zapadnim zemljama Haemophilus influenzae je
bio vodeći prouzrokovač bakterijskih meningitisa kod dece
uzrasta 2 meseca do 5 godina, a vrlo često je taj meningitis bio
povezan sa bakterijemijom.

Vakcinacija HiB vakcinom postoji u svim zemljama Evropske

unije izuzev Poljske, Rumunije i Bugarske.