ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ИМЕНСКЕ РЕЧИ
• ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ СУ ОНЕ РЕЧИ КОЈЕ МОГУ
МЕЊАНТИ СВОЈ ОБЛИК. ТО СУ:
• Именице
• Заменице
• Придеви
• Бројеви*
• Глаголи
(* Од основних бројева променљиви су само бројеви:
један, два, три и четири).

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
• Именске речи су оне врсте речи које имају
деклинацију (мењају се по падежима), а то су:
• Именице
• Заменице
• Придеви
• Бројеви

ИМЕНСКЕ РЕЧИ
• Именице су речи које означавају бића (Марко, дете,
птица), предмете (прозор, огледало, торба), материју
(вода, гвожђе, песак), као и неке невидљиве и
неопипљиве појмове (успех, трчање, машта).

ИМЕНИЦЕ
• Властите именице
• Заједничке именице
• Збирне именице
• Градивне именице
• Апстрактне именице

Подела именица
• Именице имају род, а могу се мењати по броју и
падежу.

Граматичке категорије
именица
• Неке именице имају само облик једнине (singularia tantum):
ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ (осим презимена, имена неких
празника и географских назива), ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ,
ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ и неке АПСТРАКТНЕ ИМЕНИЦЕ.
• Неке именице имају само облик множине (plurallia tantum):
ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ НЕКЕ
ГЕОГРАФСКЕ НАЗИВЕ И НЕКЕ ПРАЗНИКЕ (Карловци,
Алпи, Филипини, Задушнице, Младенци, Тројице),
ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ОБИЧНО ОЗНАЧАВАЈУ
ПРЕДМЕТЕ САСТАВЉЕНЕ ИЗ ДВА ДЕЛА ( маказе,
наочаре, панталоне, уста, врата, санке)...

Број именица
• Именице могу бити природног и граматичког рода.
Природни род имају жива бића:
(тај) човек, (та) жена, (то) дете, (тај) коњ, (та) кобила, (то)
ждребе.
Граматички род се одређује према наставцима за облик.
Нпр. Именица слика је граматичког женског рода јер се
мења исто као именица жена.
Могуће је да дође до непоклапања природног и
граматичког рода.
Нпр. Именица Пера је природног мушког, а граматичког
женског рода.

РОД ИМЕНИЦА
• Падеж је одређени облик једне именске речи. На пример: именица
КУЋА у речнику стоји у свом основном облику (падежу)
НОМИНАТИВУ, а у реченици може имати било који од седам падежа
(облика) у српском језику. Деклинација је промена једне именице по
свим падежима.

Н. КУЋА Н. КУЋЕ
• Г. КУЋЕ Г. КУЋА
Д. КУЋИ Д. КУЋАМА
А. КУЋУ А. КУЋУ
В. КУЋО В. КУЋЕ
И. КУЋОМ И. КУЋАМА
• Л (у) КУЋИ Л. (у) КУЋАМА

ПАДЕЖ
• Придеви су речи које означавају особину неког бића
или предмета (бео, велики, леп), материју од које је
неки предмет (дрвен, златан, пешчани), припадање
некоме или нечему (братов, мајчин, Јеленин), као и
место и време којем припада нешто (десни, доњи,
давнашњи).

ПРИДЕВИ
• Описни придеви (мали, плави, добар, срећан)
• Градивни придеви (бетонски, гвоздени, сребрни,
оловни)
• Присвојни придеви (Перин, српски, школски)
• Временски придеви (јучерашњи, јутарњи, летњи)
• Месни придеви (лева, доња, задњи)

ПОДЕЛА ПРИДЕВА
• Придеви се могу мењати по роду броју, падежу, виду
и степену поређења.
Род, број и падеж разликују све врсте придева.
Вид разликују описни и градивни.
Степен поређења разликују само описни придеви.

Граматичке категорије
придева
• Заменице су речи које упућују на неки предмет, биће
или појаву, или на неку њихову особину (ја, шта,
неко, овај, сваки)

ЗАМЕНИЦЕ
Подела заменица
• Заменице се могу мењати по роду, броју и падежу и
имају обележје лица.
• По падежима се мењају све именичке и све придевске
заменице.
• По роду и броју се мењају све придевске и неке
именичке (личне за треће лице једнине и множине).
• Обележја лица имају неке именичке (личне) и неке
придевске (присвојне).

Граматичке категорије
заменица
• Бројеви су речи којима се изражава колико има нечега
на броју (један, два, петоро, десеторица), или које је
нешто по реду (први, трећи, двадесет пети).

Бројеви
ПОДЕЛА БРОЈЕВА
ПОДЕЛА БРОЈЕВА
 Бројеви се могу мењати по роду, броју и падежу.

Граматичке категорије
бројева