Otkrića koja su promenila svet

Učenici:

Teodora Slavnić
Jelena Babajić
Sara Karlaš
Jana Krupljanin
Milana Verlić
Frižider
Prvi sistem hlađenja osmislio je
Vilijam Kalen, ugledni škotski
profesor, lekar i hemičar. On je
u javnoj demonstraciji 1756.
godine na Univerzitetu u
Glazgovu pokazao kako
veštačko hlađenje funkcioniše:
upotrebio je pumpu kojom je
stvorio delimičan vakuum nad
kontejnerom sa etrom koji se
onda grejao, apsorbujući toplotu
iz okruženja. Procesom je
dobijena mala količina leda.
Prvi frižider (u pravom
smislu te reči) napravio je
švajcarski pronalazač Karl
Linde 1874. godine, da bi
pomoću njega rashlađivao
pivo.
Tek su 1920-tih i obični
grаđаni počeli dа koriste
frižidere, što je izаzvаlo
veliku revoluciju u nаvikаmа
vezаnim zа ishrаnu.
Fotoaparat

Prvi fotoaparat  nije bio baš

uspešan. To je bila drvena
kutija sa svetlom koja pomaže
potamniti komad papira
prekrivenog sa srebrovim
kloridom.
Godine 1885. George Eastman iz
kompanije Kodak izumeo je prvi
ručni fotoaparat koji je u prodaju
dospeo 1888. g. U fabrici je
poslano stotinu fotografija gde su
se obrađivale i poštom se vraćale
kada bi bile gotove. Kodak je
dobio ime po reči KING koja
znači kralj.
Prva fotografija napravljena
je 1816. g. , za koju je trebalo
nekoliko dana da se slika, a
to vidimo po senci sunca s
obe strane kuće. 
Prvi photoshop napravljen je
1861. g. kada su glavu
Abrahama Lincolna stavili na
drugo tijelo.
Prva fotografija u boji
snimljena je 1861. g. , a
snimio ju je Thomas Sutton.
To je bila slika mašne. 
Teleskop

Prvi teleskopi su po
konstrukciji bili refraktori, a
pojavili su se početkom 17.
veka u Nizozemskoj. Hans
Lippershey je 1608. godine
prijavio patent za otkriće
teleskopa, ali je odbijen jer su
slične instrumente prezentirali
i drugi optičari.
Prvi teleskop je napravljen od
strane Galileo Galileja u 1609.
godini, pošto je došao na ideju
da bi se novi holandski izum –
dvogled mogao koristiti za
osmatranje nebeskih tela.
Već početkom 1610. njime je
napravio velika otkrića.
Utvrdio je da na Mesecu postoje
planine te da planeta Venera
pokazuje faze kao Mesec. Uočio
je pege na Suncu i pomoću njih
izmerio vreme njegove rotacije.
Otkrio je četiri najveća
Jupiterova meseca (Galilejanski
meseci), a prvi je uočio Mlečnu
stazu kao mnoštvo zvezda.
Lokomotiva

Od prve parne mašine do

izgradnje prve lokomotive
prošlo je više od 100 godina.
Prve parne mašine su bile
veoma neefikasne, male jačine
i brzo su se kvarile. Prve parne
lokomotive je napravio
engleski pronalazač Ričard
Trevitik 1804.
Lokomotiva je vukla 10 tona, 70
putnika, 5 vagona na relaciji 14
kilometara. Lokomotiva je bila
upotrebljena samo tri puta.
Te prve probne vožnje
lokomotive video je i mladi
Džordž Stivenson.
Tek je 1814. Džordž Stivenson,
oduševljen prvim lokomotivama,
napravio lokomotivu sa pogonom
koji nam je poznat danas. 1825.
napravio je prvu parnu lokomotivu
za javni saobraćaj, a 1829. napravi
legendarnu Raketu.
Raketa je bila pobednička
lokomotiva na tenderima i
lokomotive Džordža Stivensona su
se proslavile u svetu. Lokomotive
po njegovoj licenci radile su se u
SAD i Evropi.
Vakcina

Termin vakcina vodi poreklo

od latinske reči vacca
(krava), na osnovu činjenice
da je prva zabeležena
uspešna vakcinacija (protiv
velikih boginja) sprovedena
virtusom kravljih boginja, ili
virusom vakcine
Edvarda Dženera 1796. g.
Godine 1881, u Dženerovu
čast, Luj Paster je predložio
da se primena tog termina
proširi tako da obuhvati
nove zaštite inokulacije koje
su razvijene u to vreme.
Smatra se da je vakcinacija, uz
nespecifične mere prevencije
(kao što su higijenske mere,
industrijski razvoj itd.) i otkriće
antibiotske terapije, zaslužna za
smanjenje udela infektivnih
oboljenja među uzrocima smrti
kod ljudi. Na početku 20. veka
su infekcije bile vodeći uzrok
smrti (između 30 i 60%), a na
kraju 20. i početku 21. veka
imaju udeo između 3 i 5%.
HVALA NA PAŽNJI!