Osnovi Farmakologije I Toksikologije

OSNOVI FARMAKOLOGIJE I
TOKSIKOLOGIJE
(I) DEFINICIJE
 Hemijski agensi (supstancije) su jedinjenja koja utiču
na biološku aktivnost živog organizma.
 Biološka aktivnost je zbir svih promena u biološkom
sistemu izazvanih hemijskim agensom.
 Lekovi su hemijski agensi koji mogu biti upotrebljeni za
prevenciju, ublažavanje, lečenje ili dijagnozu bolesti.
 Zato su, za razliku od hemijskih agenasa, lekovi
namenjeni kao delotvorne supstance za lečenje bolesti
i održavanje zdravlja.
 Lekoviti proizvodi su dozni proizvodi ili preparati lekova
za upotrebu u ljudi ili životinja
DEFINICIJE
 Otrovi (toksična jedinjenja) su hemijski agensi
koji izazivaju štetne efekte. Dok doze mnogih
hemijskih substancija često određuju da li je
efekat delotvoran ili štetan, otrovi uglavnom
nemaju medicinsku upotrebu u bilo kojoj dozi.
 Međutim, ne treba zaboraviti Paracelzijusa
koji kaže: "... sve je i lek i otrov, samo ih
doza razdvaja...“
 Na ovim prostorima, najčešći uzročnici
akutnih trovanja su upravo lekovi.
DEFINICIJE
 Potencija označava dozu ili koncentraciju
jedinjenja koja je obično potrebna da bi se
izazvao potreban efekat. Više potentni agensi
proizvode specifične efekte u manjim dozama
ili koncentracijama.
 Intrinsic activity (unutrašnja aktivnost)
označava maksimalni efekat koji hemijski
agens može ostvariti u biološkom sistemu.
 Efikasnost je termin koji objašnjava zbir svih
delotvornih aktivnosti za prevenciju,
ublažavanje, lečenje i dijagnozu bolesti.
(II) FARMAKOLOGIJA
 Iz napred navedenog proizlazi da se
farmakologija najuže može definisati kao:
 Naučna disciplina koja se bavi delovanjem
leka na zdrav ili bolesni organizam,
ili mnogo šire:
 Naučna disciplina koja se bavi interakcijom
između hemijskog agensa i biološkog sistema.
FARMAKOLOGIJA
 Zbog prethodnih definicija, teško je razdvojiti
farmakologiju od njenih brojnih graničnih
disciplina uključujući:
 fiziologiju
 patofiziologiju
 mikrobiologiju
 biohemiju
 biofiziku
 biofarmaceutiku
FARMAKOLOGIJA
 Farmakologija u njenom najširem smislu,
može biti podeljena u brojne različite
discipline:
 Farmakokinetika, koja proučava apsorpciju,
koncentraciju, distribuciju, metabolizam i
eliminaciju leka iz organizma.
 Farmakodinamika, koja proučava aktivnost
leka na mestu delovanja, odnosno kako lek
deluje na organizam.
(III) FARMAKOKINETIKA
 Aktivnost leka je rezultat brojnih,
kompleksnih događanja u organizmu.
Obično, oni mogu biti klasifikovani u tri
faze:
 farmaceutska faza
 farmakokinetska faza
 farmakodinamska faza
FARMAKOKINETIKA
 Farmaceutska faza:
- dezintegracija oblika leka i rastvaranje (ova faza je
uslovljena fizičkim i hemijskim osobinama leka).
 Farmakokinetska faza:
- absorpcija
- distribucija
- eliminacija
 Farmakodinamska faza:
- interakcija između leka i receptora
- sve sledeće događaje koji vode do farmakološkog efekta
DAVANJE LEKOVA
 Topička primena:
- lokalni tretman kože i sluznica
- oralno adsorbensi i antacidi
- aerosolni bronhiolitici
- lokalni anestetici
- citostatici u bešiku
DAVANJE LEKOVA
 Oralno davanje
 Parenteralno davanje
 Rektalna primena
APSORPCIJA
 Apsorpcioni mehanizmi:
- pasivna difuzija
- olakšana difuzija ili transport prekonosača
- aktivni transport
- inocitoza, fagocitoza i endocitoza
DISTRIBUCIJA
 Distribucija je reverzibilni transport leka iz jednog
dela tela u drugi.
Promene u organizmu značajne za distribuciju su:
- protok krvi kroz organe i tkiva
- permeabilnost membrana
- pH razlika između plazme i tkiva
Važne osobine leka su:
- veličina molekula
- vezivanje za proteine plazme i tkiva
- rastvorljivost i fizičko-hemijske osobine
BIOTRANSFORMACIJA
 Biotransformacija se odvija u nekoliko faza:
- faza I: oksidacija, redukcija i hidroliza dovode
do I faze metabolita
- faza II: konjugacija sa glukuronskom,
sumpornom, sirćetnom, amino kiselinama,
vodi u II fazu veze metabolita sa kiselinom,
- indukcija enzima,
- bioaktivacija
EKSKRECIJA
 Bubrežna ekskrecija
- glomerularna filtracija
- tubularna reapsorpcija
- tubularna sekrecija
Bilijarna i intestinalna ekskrecija
Plućna ekskrecija
(IV) FARMAKODINAMIKA
 Odnos strukture leka prema specifičnom i nespecifičnom delovanju:

- Nespecifični lekovi se nespecifično vezuju za delove bioloških
struktura
- aktivni su samo u relativno visokim dozama
- Imaju sličnu aktivnost ali veoma različite hemijske strukture
- pokazuju u velikoj meri sličnu aktivnost nakon hemijske
modifikacije
Specifični lekovi:
- reaguju sa spec. receptorima (stimulacija ili blokada)
- otvaraju ili blokiraju jonske kanale
- modifikuju transportni sistem
- inhibiraju ili aktiviraju enzime
- interferiraju sa pojedinim vidovima biosinteze u mikroorganizmima
(V) NEŽELJENA DEJSTVA
 "Ukoliko se od leka zahteva da nema
neželjena dejstva, utoliko postoji
opravdana sumnja da on nema ni
značajan terapeutski efekat.“
 Toksični efekti su dozno zavisni i
specifični to znači da će svi pacijenti
pokazati toksični efekat ukoliko je data
dovoljno visoka doza.
NEŽELJENA DEJSTVA
 Alergijske reakcije:
- razlikuju se od toksičnih efekata jer nisu
dozno zavisne i nisu karakteristika
svakog leka.
- baziraju na antigen-antitelo reakciji koja
uvek počinje istovetnim lancem reakcija
bez obzira na strukturu alergena
NEŽELJENA DEJSTVA
 Hipersenzitivnost sa neposrednom reakcijom:
- anafilaktički tip: anafilaktički šok, urtikarija,
Quinckeov edem
- citotoksični tip: hemolitička anemija,
trombocitopenija, agranulocitoza
- imunokompleksni tip: glomerulonefritis, egzantem
Zakasnele reakcije:
- odložene kožne reakcije, kontaktni ekcem, foto
alergije
NEŽELJENA DEJSTVA TOKOM
TRUDNOĆE I NEONATALNOG
RAZVOJA
 Rana embriotoksičnost
 Embriopatije
 Teratogenost
 Drugi neželjeni efekti tokom trudnoće
- neonatalna respiratorna depresija i sindrom
apstinencije nakon opijata
- maskulinizacija ženskog fetusa nakon androgena
- oštećenje sluha nakon aminoglikozida
- anomalije zuba i kostiju nakon tetraciklina
- hipotireoidizam nakon tirolitika
(VI) ZAVISNOST OD LEKOVA
 Navika na lekove se karakteriše
nagonom na uzimanje specifičnih lekova
za izazivanje euforičnog stanja (psihička
zavisnost). Ne postoji fiziološka
zavisnost i u slučaju prestanka, nema
apstinencijalnih simptoma. Takođe ne
postoji tendencija za povećanjem doze.
ZAVISNOST OD LEKOVA
 Narkomanija je definisana kao stanje
periodične ili hronične intoksikacije koja je
štetna i prouzrokovana ponovnom upotrebom
prirodnih ili sintetskih droga.
 Simptomi su:
- nagon i obuzetost za nastvkom upotrebe
droge i dobiti je na sve moguće načine
- tendencija za povećanjem doze
- psihološka i fiziološka zavisnost
(VII) INTERAKCIJE LEKOVA
 Farmakodinamske interakcije:
- Interakcije koje remete nivo glikoze u krvi
(oksitetraciklini i gvanetidini snižavaju potrebu
za insulinom. Dijabetičari ih moraju uzimati s
oprezom. Neselektivni β-blokatori, kao
propranolol odlaže povećanje nivoa glikoze
nakon primene insulina i može dovesti do
produžene hipoglikemijske reakcije).
INTERAKCIJE LEKOVA
- Interakcije koje remete krvni pritisak
(antihipertenzivi i antiaritmici ili
antianginalni lekovi mogu dovesti do
teških hipotonija, alkohol može dovesti
do smrtnih hipotenzija, triciklični
antidepresivi antagonizuju hipotonični
efekat guanetidina, α-metil dope,
reserpina)
INTERAKCIJE LEKOVA
- Pojačanje oto- i nefrotoksičnosti (aminoglikozidi i
STM povećavaju nefrotoksičnost cefalotina,
aminoglikozidi i furosemid = ototoksičnost)
- Pojačanje relaksacije mišića (aminoglikozidi i
relaksanti tokom anestezije povećavaju efekat)
- Pojačana toksičnost kardijalnih glikozida (hipo Ca i
K pojačavaju toksičnost glikozida)
- Povećan rizik od hemoragija ( antikoagulansi
kumarinskog tipa mogu u interakciji sa brojnim
lekovima izazvati hemoragije: acetilsalicilna
kiselina, kinidin, cefalosporini, valproična kis.)
TOKSIKOLOGIJA
DEFINICIJE
 Klinička toksikologija je medicinska disciplina koja se
bavi proučavanjem delovanja hemijske materije na
organizam i odgovora organizma na to delovanje.
 Akutna trovanja su posledica unosa dovoljnih količina
hemijske materije koje u kratkom vremenskom
intervalu mogu dovesti do remećenja osnovnih
fizioloških funkcija organizma, pa i njegove smrti.
 Akutna trovanja mogu biti namerna (suicidalna),
zadesna (akcidentalna) i kriminalna.
TOKSIKOLOGIJA
 Prema putu ulaska hemijskih materija
(otrova) u organizam, akutna trovanja
mogu biti:
- inhalaciona
- peroralna
- perkutana
- parenteralna
TOKSIKOLOGIJA
 Najčešća trovanja hemijskim materijama:
- lekovi
- pesticidi (insekticidi, herbicidi, rodenticidi, fungicidi)
- industrijski gasovi (amonijak, hlor, CO...)
- korozivi (kiseline, baze i belila)
- organski rastvarači (fenol, ksilol, toluol,
ugljentetrahlorid, benzin...)
- otrovne gljive i biljke
- akoholi
- droge
FARMAKOLOGIJA
I
AKUTNA TROVANJA
LEKOVIMA
FARMAKOLOGIJA
CENTRALNOG NERVNOG
SISTEMA
(VIII) PSIHOAKTIVNI LEKOVI
ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI
 Antipsihotici se uglavnom primenjuju u lečenju
šizofrenija, ali su efikasni i u drugim stanjima
agitacije. Uobičajeni naziv je neuroleptici.
 Osnovni efekat ovih lekova je delovanje na
dopaminske receptore koji su klasifikovani kao D1
do D5. Najveći broj neuroleptika deluje inhibitorno
na D2 receptore, dok noviji preparati pokazuju
veću selektivnost za D4. Takođe imaju inhibitorno
delovanje i na druge receptore, kao što su
histaminski H1 i H2, α1 i α2 adrenergički i sl.
PSIHOAKTIVNI LEKOVI
 Indikacije: Kao i ostali psihoaktivni lekovi,
neuroleptici ne leče mentalno obolenje već njene
target simptome kao što su halucinacije ili manija.
Ovi ciljni simptomi određuju lekove koji će se
upotrebiti u terapiji.
 Slabi neuroleptici su indikovani u psihomotornoj
ekscitaciji i stanjima uzrujane anksioznosti.
 Srednje rangirani za SCH završne etape
 Jaki i vrlo jaki za akutni psihotični sindrom
(paranoidna i paranoidno-halucitatorna stanja,
kao i hroničnu SCH).
PSIHOAKTIVNI LEKOVI
 Neželjena dejstva:
- ekstrapiramidalni sindrom
1. rana diskinezija (iznenadno plaženje, upiljen pogled,
opistotonus hiperkinezija mimične muskulature)
2. neuroleptički Parkinsonov sindrom
3. kasna diskinezija (abnormalni stereotipni pokreti)
4. maligni neuroleptički sindrom (rigor, stupor,
dezorijentacija, KV poremećaji, hiperpireksija)
- autonomni i endokrini poremećaji (suva usta,
perspiracija, poremećaj akomodacije, mikcije,
konstipacija, hipotonija, tahikardija i
hiperprolaktinemija, amenoreja, anovulacija,
ginekomastija, gubitak libida i seksualna disfunkcija)
PSIHOAKTIVNI LEKOVI
 Kotraindikacije:
- u intoksikaciji centralnim sedativnim lekovima
- u trovanju alkoholom
 Interakcije:
- potenciraju dejstvo centralno delujućih
depresanata (anestetici, hipnotici, narkotici,
alkohol) kao i antiholinergika i α- i β-
adrenergičkih blokatora
PSIHOAKTIVNI LEKOVI
 Fenotiazini imaju tri podgrupe:
- hlorpromazinski tip (hlorpromazin, promazin,
levomepromazin) i analozi
- pecazinski tip (tioridazin, periciazin)
- perfenazinski tip (perazin, flufenazin)
Butirofenoni i difenilbutilpiperidini:
- butirofenoni nastali iz narkotika meperidina
(najznačajniji haloperidol, vrlo jak neuroleptik)
- Difenilbutilpiperidini (dugodelujući fluspirilen 7 dana
apimozid 24 sata).
Sulpirid
Klozapin
Risperidon
PSIHOAKTIVNI LEKOVI
 Farmakokinetičke osobine: Većina neuroleptika, čije je
modelno jedinjenje hlorpromazin, ima slične
farmakokinetske osobine. Apsolutna bioraspoloživost
peroralno unetog leka iznosi u proseku oko 32% unete
doze. Volumen distribucije iznosi oko 20 l/kg, za proteine
plazme vezuje se 95-99% apsorbovane doze. Akumuliraju
se u masnom tkivu, prvenstveno mozgu, gde
koncentracija može biti i 10 puta veća nego u plazmi.
Nakon apsorpcije, metabolišu se u jetri i mnogi metaboliti
su farmakološki aktivni. Manje od 1% se izluči
nepromenjeno. Poluvreme eliminacije varira između 10 i
24 sata. Ovi lekovi prolaze placentarnu barijeru, što je od
značaja prilikom terapije ili predoziranja u trudnica.
AKUTNA TROVANJA
LEKOVIMA
Od svih akutnih trovanja hemijskim materijama,

prema mnogim statističkim podacima, na trovanje
lekovima otpada između 60 i 80%. Najbrojnija i
toksikološki najznačajnija su trovanja psihofarmacima.
I drugi lekovi, posebno oni koji se primenjuju u
lečenju kardiovaskularnih bolesti, takođe mogu
dovesti do teških poremećaja i ako se ne preduzmu
blagovremene i adekvatne mere lečenja mogu završiti
smrtno.
AKUTNA TROVANJA
LEKOVIMA
Šta treba znati u akutnim trovanjima lekovima ?
1.Farmakokinetičke osobine: vreme apsorpcije,

procenat vezivanja za proteine plazme,
volumen distribucije, t1/2 eliminacije,
metabolizam i put izlučivanja.
2. Mehanizam toksičnog delovanja

AKUTNA TROVANJA
NEUROLEPTICIMA
Najzna~ajnije manifestacije su na miokardu i
nervnom sistemu. Svoj efekat ispoljavaju preko ~etiri
specifi~na hemodinamska i elektrofiziolo{ka
mehanizma:
- antiholinergi~ki;
- periferna alfa-adrenergi~ka blokada;
- depresija hipotalamusa (retikularni aktiviraju}i
sistem);
- blokada dopaminergi~kih receptora.
AKUTNA TROVANJA
NEUROLEPTICIMA
 Antiholinergički efekat: sedacija, sinusna tahikardija,
usporena peristaltika.
 Periferna alfa-adrenergička blokada: periferna vazodilatacija,

ortostatska hipotenzija, smanjenje kontraktilnosti i remećenje
sprovođenja u miokardu. EKG: produženje PR i QT, depresija
ST, inverzija T).
AKUTNA TROVANJA
NEUROLEPTICIMA
 Depresija hipotalamusa: vazodilatacija, ortostatska
hipotenzija, hipotermija (ponekad hipertermija).
 Blokada dopaminergičkih receptora: disbalans između

neurotransmitera u korpusu striatumu (dopamin i
acetilholin) izaziva ekstrapiramidalne reakcije.
- acetilholinergička stimulacija – hiperkinezija;
- prevladavanje dopaminergičke stimulacije –
hipokinezija.
AKUTNA TROVANJA
NEUROLEPTICIMA
Najteža komplikacija u trovanju neurolepticima

je MALIGNI NEUROLEPTIČNI SINDROM:
izražena ekstrapiramidalna reakcija sa
hipertonusom skeletne muskulature, promene u
stanju svesti, hipertermija, rabdomioliza, akutna
bubrežna insuficijencija (može se javiti i u
terapijskim dozama kod preosetljivosti na
neuroleptike).
AKUTNA TROVANJA
NEUROLEPTICIMA: LEČENJE
 Kao i kod svih peroralnih trovanja.
 Korekcija acidobaznog i elektrolitskog
disbalansa.
 Po potrebi obezbediti adekvatnu ventilaciju i
EKG monitoring.
 Antiaritmici i po potrebi pejsmejker.
 Vazopresorni amini sa mešanim alfa i beta
adrenergičkim delovanjem (dopamin) nisu
preporučljivi.
ANTIDEPRESANTI
 Antidepresanti su lekovi koji uklanjaju simptome
depresije. Ova jedinjenja različitim farmakološkim
mehanizmima mogu da:
- otklone depresiju i poboljšaju raspoloženje;
- aktiviraju psihomotornu funkciju (povećanje
aktivnosti); i/ili
- inhibišu psihomotornu funkciju (sniženje
aktivnosti) i deluju kao anksiolitici.
ANTIDEPRESANTI
 Vrste antidepresanata i njihovo delovanje:
- inhibitori monoamino oksidaze (MAO) su uglavnom
psihomotorni aktivatori i poboljšavaju raspooženje;
- antidepresanti tipa dezipiramina pokazuju manji efekat
na aktivnost, ali jače uklanjaju depresiju od MAO;
- antidepresanti tipa imipramina najjače uklanjaju
depresivnost sa povećanjem aktivnosti i sniženjem
tegoba do uravnoteženosti;
- antidepresanti tipa amitriptilina manje poboljšavaju
raspoloženje, ali bolje inhibiraju aktivnost i anksioznost
od imipramina.
ANTIDEPRESANTI
 Mehanizam delovanja
Kao i kod neuroleptika, tačan mehanizam nije jasan, ali ima
mnogo eksperimentalnih rdova koji sugerišu da antidepresanti
interferiraju sa metabolizmom neurotransmitera, kao i u
interakciji sa neurotransmiterskim receptorima.
- MAO inhibitori povećavaju koncentraciju monoamina,
blokiranjem enzima monoamino oksidaze u mozgu (CNS).
- Većina drugih antidepresanata inibira preuzimanje
noradrenalina i/ili serotonina iz sinastičke pukotine u
aksoplazmu.
- Efekat antidepresanata se na osnovu rečenog može objasniti
kao regulisanje uticaja noradrenergičkih i serotonergičkih
neurotransmisija.
ANTIDEPRESANTI
 Izbor antidepresanata
- Selekcija ovih lekova zavisi od egzaktne dijagnoze i

temeljnog razumevanja kliničkog profila za različite
antidepresante.
- Takođe, tip depresije određuje da li je antidepresantna
terapija primarna ili podržavajuća terapija za pacijenta.
- Može se uticati na tri ciljna simptoma:
- psihomotorna anksioznost
- glavna (endogena, vitalna) depresija
- psihomotorna inhibicija
ANTIDEPRESANTI
 Korektan izbor leka zahteva analizu ovih
ciljnih simptoma. Na pr. za uzbuđenje i
strah tokom depresije, indikovani su
lekovi tipa amitriptilina. U depresiji sa
niskom aktivnošću tip dezipramina, u
slučajevima rizika od samoubistva,
antidepresanti koji sputavaju aktivnost,
kao i kombinacija antidepresanata sa
neurolepticima i trankvilizerima
ANTIDEPRESANTI
TRICIKLIČNI ANTIDEPRESANTI
 Triciklični antidepresivi (TCD) su grupa jedinjenja koja ima

tri međusobno povezana prstena i strukturno i farmakološki
podsećaju na fenotiazine. Obe ove grupe imaju slično
antiholinergičko, blokirajuće α-adrenergičko i delovanje na
miokard slično kinidinu (kardiotoksično).
 Pored sedativnog i antiholinergičkog delovanja, najvažnije
delovanje TCD je blokiranje tzv. aminske pumpe, koja je
opisana kao sistem aktivnog transporta lociran u
presinaptičkim nervnim završecima i preko koga se vrši
ponovno preuzimanje otpuštenih neurotransmiternih amina.
TCD blokiraju aminsku pumpu, omogućavaju nakupljanje
aminergičkih transmitera na receptornim mestima i na taj
način ublažavaju depresivnost.
ANTIDEPRESANTI
 Ciklični andidepresivi su kompetivni antagonisti
muskarinskih acetilholin receptora kojih je najviše
u mozgu, ali nemaju efekta na nikotinske
receptore acetilholina koji su predominantni u
produženoj moždini.
 Ciklični antidepresivi imaju i snažne H1 i H2
antihistaminske osobine tako da su svi tercijarni
amini TCD potentniji blokatori H2 receptora od
cimetidina. Pored toga imaju i blokirajuće dejstvo
na α-adrenergičke i serotoninske receptore.
ANTIDEPRESANTI
 Početak delovanja (na popravljanje raspoloženja i
uklanjanja depresivnosti) od primene terapije,
očekuje se nakon 2-3 nedelje. Antiholinergički efekat
nastaje ranije i očevidni je znak na početku terapije.
 TCD se brzo i dobro apsorbuju. Volumen distribucije
je obično veliki zbog njihove visoke lipofilnosti.
Reakcije biotransformacije su, obično, N-
demetilacija, N-oksidacija, hidroksilacija prstena i
bočnog lanca kao i glukuronidacija. Izlučuju se
uglavnom urinom.
ANTIDEPRESANTI
 Neželjeni efekti su posledica antiholinergičkih osobina
i podrazumevaju suvoću usta, poremećaj
akomodacije (proširene zenice), konstipaciju i teškože
u mikciji. Najvažniji su ipak, KV poremećaji kao
hipotenzija, tahikardija i aritmije. Na CNS-u
uzbuđenje, dezorijentacija, pospanost, tremor, grčevi,
mioklonus, povećan apetit i dobijanje na težini.
Od ostalih efekata javljaju se poremećaji funkcije
jetre (povećanje transaminaza, holestaza), seksualni
poremećaji (odložena ejakulacija, anorgasmia), kao i
alergijske reakcije.
ANTIDEPRESANTI
 Kontraindikacije u primeni TCD su glaukom,
retencija urina, akutni delirijum, kao i
intoksikacija alkoholom ili hipnoticima.
 Interakcije: TCD povećavaju efekat
alkohola, simpatomimetika ili
antiholinergika, a inhibiraju
antihipertenzivnu aktivnost gvanetidina,
metildope i klonidina.
ANTIDEPRESANTI
NOVE GENERACIJE
Među novije antidepresante spadaju triciklični
dibenzoksapin (amoksapin), tetraciklični
(maprotilin i mianserin), biciklični (viloksazin)
kao i trazodon, koji se strukturno i farmakološki
dosta razlikuje od pethodnih. Mada imaju ista
antidepresivna svojstva kao TCD, njihova
toksičnost, kao i neželjena dejstva, znatno su
manja.
ANTIDEPRESANTI
NOVE GENERACIJE
 Brzo se resorbuju iz digestivnog trakta i
maksimalne koncentracije u plazmi se postižu
nakon 2-4 sata. U slučaju predoziranja vreme
apsorpcije je produženo, što je rezultat njihovog
antiholinergičkog delovanja. Blizu 95%
apsorbovanog leka se vezuje za proteine plazme i
tada je farmakološki inaktivno. Iz plazme prelaze
u tkiva, posebno u miokard. Imaju veliki volumen
distribucije. Koncentracija u tkivima je za oko 10
puta veća nego u plazmi.
AKUTNA TROVANJA
ANTIDEPRESANTIMA
- Toksi~na doza TCD za odrasle iznosi 7-127 mg/kg,
za decu 10 mg/kg.
- Smrtna doza za odrasle 10-210 mg/kg,

za decu 15 mg/kg.
- Koncentracije u plazmi ve}e od 1000 ng/kg su znak

te{kog akutnog trovanja.
AKUTNA TROVANJA
ANTIDEPRESANTIMA
- Glavne manifestacije su od strane CNS-a, antiholinergi~ki i

kardiovaskularni efekti.
- CNS: konfuznost, agitiranost, halucinacije uz razli~ite

poreme}aje svesti. Koma obi~no traje 6-9 sati, zapaàju se i
konvulzije (grand mal - status epileptikus). Neurolo{ki:
hiperrefleksija, horeoatetoza, Babinski.
- Antiholinergi~ki efekti: crvenilo lica, suva koà,
hiperpireksija, midrijaza.
AKUTNA TROVANJA
ANTIDEPRESANTIMA
Kardiotoksi~nost je glavni uzrok smrti i za nastanak ovog
efekta karakteristi~an je trias:
a) antiholinergi~ki efekat - tahikardija;
b) simpatomimeti~ki efekat usled blokade preuzimanja
noradrenalina na adrenergi~kim neuronima- tahikardija
i hipertenzija, aritmije (aktivacija latentnih pejsmejker
}elija miokarda);
c) kinidinu sli~an efekat - smanjenje kontraktilnosti,
frekvencije i koronarnog protoka.
EKG: sve vrste poreme}aja ritma i sprovo|enja.
AKUTNA TROVANJA
ANTIDEPRESANTIMA:LEÊNJE
- Po potrebi mere kardiopulmonalne reanimacije

- Izazivanje povra}anja ili ispiranje èluca, aktivni ugalj,
laksativa.
- Korekcija acidobaznog statusa (acidoza).
- Kupiranje antiholinergi~kog efekta - fizostigmin.
- Antiaritmici, po potrebi privremeni pejsmejker.
- Hipotenzija: bikarbonati, dopamin.
- Hipertermija: hladne kupke.
- Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem.
ANTIDEPRESANTI
INHIBITORI MAO
 U lečenju endogenih depresija, gde TCD nemaju efekta ili iz raznih razloga
nije moguća primena elektrošok terapije, indikovana je primena inhibitora
MAO. Poboljšavaju raspoloženje i povećavaju aktivnost. Mogu izazvati i
euforiju, ali nemaju sedativni efekat. Antagonizuju depresivni efekat
rezerpina.
 Najznačajniji MAO inhibitori su tranilcipromin, fenelzin, izokarboksazid
i moklobemid. Prvi i poslednji se reverzibilno vezuju za enzim MAO dok se
druga dva vezuju ireverzibilno.
 O farmakokinetskim osobinama ove grupe lekova se malo zna. Brzo se
apsorbuju i metabolišu u jetri. U terapijskim dozama, maksimum inhibitorne
aktivnosti MAO je između 5. i 10. dana, a klinički efekat se ispolava tek za 4-
6 nedelja. Ovaj efekat je vidljiv kada je inhibirano oko 30% MAO i ispoljava
se remećenjem metabolizma neurotransmitera. Inhibicija MAO dovodi do
porasta monoaminskih neurotransmitera u tkivima. Verovatno je da zbog
delovanja na promet neurotransmitera u CNS (noradrenalin i serotonin)
dolazi do ispoljavanja antidepresivnog efekta.
AKUTNA TROVANJA
INHIBITORIMA MAO
 Smatra se da je toksična doza za MAO inhibitore 2-3 mg/kg za odrasle, a da
je smrtna doza za fenelzin 4-6 mg/kg. Ima, međutim, opisanih slučajeva
preživljavanja i sa daleko većim dozama.
Mehanizam toksičnog delovanja može se objasniti izraženim edemom mozga
koji nastaje kao rezultat inhibicije MAO. Zapravo, ova inhibicija omogućava
povećanje nivoa moždanog dopamina, noradrenalina i serotonina.
Klinički tok akutnog trovanja MAO inhibitorima bi se mogao podeliti u 4
faze:
1. faza latentnog (asimptomatskog) perioda koji traje između 12 i 24 sata;
2. faza neuromuskularne ekscitacije i simpatičke hiperaktivnosti, koju
u lakim trovanjima karakterišu glavobolja, nauzeja, hiperrefleksija,
midrijaza, “fleš”, palpitacije, tremor i nistagmus. U srednje teškim
slučajevima javljaju se hipersalivacija, hipertonija mišića, fascikulacije,
konfuznost i halucinacije, hipertenzija, tahikardija i hiperventilacija.
AKUTNA TROVANJA
INHIBITORIMA MAO
Teške slučajeve karakteriše koma, hiperpireksija, konvulzije i hipotenzija. U

ovoj fazi može doći do smrtnog ishoda usled srčanog aresta.
3. faza depresije CNS i kardiovaskularnog sistema, i
4. faza sekundarnih komplikacija kao što su hemoliza, rabdomioliza,
diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK), akutna bubrežna
insuficijencija (ABI), plućni edem i asistolija.
Srednje teška i teška trovanja mogu biti praćena i karakterističnim

promenama u lab. analizama krvi i urina: trombocitopenija i snižen
fibrinogen, povećanje FDP, sniženo PV i PTV, hemoliza, leukocitoza,
povišenje aktivnosti CPK i aldolaze, povišenje ureje i kreatinina, oligurija,
pa zbog toga svakom bolesniku hospitalizovanom zbog sumnje na trovanje
MAO inhibitorima treba uraditi detaljne lab. analize krvi i urina i ciljano
tražiti gore navedene poremećaje.
AKUTNA TROVANJA
INHIBITORIMA MAO-LEČENJE
 Kao i u svim peroralnim trovanjima, ako vitalne funkcije nisu
ugrožene.
 Plasirati vensku kanilu i forsirati kiselu diurezu.
 Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem.
 Hipertenziju kupirati natrijum nitroprusidom ili fentolaminom..
 Hipotenzija-infuzije tečnosti, ako ne ide, visokim dozama dopamina.
 Ventrikularna tahikardija- lidokain, fenitoin ili prokainamid.
 Povišena temperatura- hladne kupke ili antipiretici (aspirin).
 Stanje maligne hipertermije, koje je praćeno tahikardijom i
tahipejom, metaboličkom acidozom i hiperkapnijom, može se
uspešno lečiti i. v. primenom dantrolena ili bromokriptina.
Konvulzije i mišićni hipertonus dobro reaguju na diazepam.
 Posebnu pažnju treba obratiti na vrstu ishrane i interakcije sa
drugim lekovima. Hrana mora biti siromašna tiraminom, a od
lekova izbegavati simpatomimetike, sedative i hipnotike jer
potenciraju efekte trovanja i depresiju CNS.
LITIJUM
 Litijumove soli su najznačajnija terapija manijako depresivnih
psihoza. Litijum se takođe upotrebljava i u lečenju maničnog
statusa.
 Lečenje je občno hronično i može trajati godinama. Zbog
uskog indeksa terapijske širine, posebno u hroničnoj
upotrebi, kada dolazi i do poremećaja kinetike leka, svako
povišenje koncentracije u serumu, iznad terapijski
definisanih, dovodi do toksičnih fenomena.
 Mehanizam delovanja nije još dovoljno poznat ali se čini da
utiče na promene u funkciji ćelijske membrane i skladištenje
neurotransmitera, izlazak, preuzimanje i biotransformaciju.
LITIJUM
 Litijumski joni se vrlo dobro apsorbuju nakon oralne primene.
Permeabilnost ćelija na litijumove jone je ista kao na natrijumove,
međutim za razliku od natrijumovih, litijumovi joni ne mogu biti
“ispumpani” iz ćelije pa se akumuliraju intracelularno. Izlučivanje je
uglavnom preko bubrega i stepen reapsorpcije u tubulima uglavnom
zavisi od koncentracije natrijuma u urinu. Prosečan poluživot u plazmi
iznosi 24 sata i zavisi od apsorpcije natrijuma, bubrežne funkcije i
životnog doba.
 Ciljna koncentracija u plazmi iznosi od 0,8 –1,2 mmol/l, što se postiže
inicijalnom dozom d 8-12 mmol dva puta dnevno.
 I u terapijskim koncentracijam mogu se javiti neželjeni efekti kao
nauzeja, gastrointestinalni poremećaji, grčevi mišića i fini tremor koji se
može kontrolisati β-blokerima. Ovi se poremećaji mogu javiti odmah
nakon početka terapije. U hroničnoj primeni mogu se javiti povećanje
telesne težine, uvećanje tireoideje koje treba tretirati hormonima
štitnjače. Takođe se viđaju promene na koži i promene u EKG-u i EEG-u
LITIJUM
 Litijum je kontraindikovan u bubrežnoj
insuficijenciji, ozbiljnim KV bolestima, Adisonovoj
bolesti i poremećajima natrijuma. Tokom trudnoće,
litijum ne treba davati zbog mogućnosti
dismorfogeneze.
 Interakcije: diuretici povećavaju nivo litijuma u
plazmi jer snižavaju njegovu eliminaciju i mogu
dovesti do intoksikacije litijumom. Acetazolamid
snižava aktivnost litijuma usled povećanja njegove
eliminacije.
LITIJUM
AKUTNO TROVANJE
Punu kliničku sliku karakteriše nekoliko sindroma od kojih
su najznačajniji od strane CNS-a, bubrega i
kardiovaskularnog sistema.
Centralni nervni sistem: nakon finog tremora ruku, koji se
prvi pojavljuje, razvija se mišićno-refleksna hiperiritabilnost
sa spastičnim ili horeotičnim pokretima, fenomen
zupčastog točka, parkinsonizam, konfuznost, mentalno
propadanje, pojava neurološke asimetrije, i kožna
hiperalgezija. Mogu se javiti i anksioznost do delirijuma,
hiperpireksija, stupor koji progredira do koma, promene u
EEG-u po tipu dominacije teta i delta aktivnosti.
LITIJUM
AKUTNO TROVANJE
Bubrezi: litijum smanjuje koncentracionui zakiseljavajuću
sposobnost bubrega i tako dovodi do prolazne natriurije,
nefrogenog insipidnog dijabetesa i parcijalne distalne
tubularne acidoze. Direktno umanjuje diuretsko delovanje
ADH što se manifestuje insipidnim dijabetesom sa poliurijom
i polidipsijom.
Kardiovaskularni sistem: česte su aritmije i hipotenzija sa
cirkulatornom insuficijencijom. Moguć je i razvoj
intersticijalnog miokarditisa sa promenama u EKG-u po tipu
depresije ST segmenta i inverzije T talasa. Moguće su i
smetnje u provođenju po tipu SA i AV blokova različitog
stepena.
LITIJUM
AKUTNO TROVANJE- LEČENJE
 Ispiranje želuca je efikasna mera lečenja i treba je uraditi
kad god je uneta doza veća od 40 mg/kg. Aktivni ugalj
nije od koristi. Korekcija elektrolitskog disbalansa,
posebno natrijuma, i bilansa vode je značajna mera.
Forsiranje diureze je bez značaja, ali je zato hemodijaliza,
koja značajno povećava klirens litijuma, sredstvo izbora.
Sve pacijente koji imaju bilo kakve simptome odmah treba
primiti u bolnicu. One koji nemaju simptomatologiju
trovanja litijumom, a koncentracija litijuma u krvi je 2,0
mEq/l ili više, takođe treba primiti i opservirati dok
koncentracija ne padne ispod 2 mEq/l.
ANKSIOLITICI
(TRANKVILIZERI)
 Anksioznost je glavni simptom većine psihijatrijskih
poremećaja, ali i neizbežna komponenta mnogih drugih
nepsihijatrijskih obolenja. Šta više, moglo bi se reći da je
anksioznost “bolest za sebe”.
 Anksiolitici su psihoaktivna jedinjenja koja nemaju
antipsihotični efekat ali:
- su seadtivi
- eliminišu anksioznost i tenziju
- proizvode stanje stabilne kondicije, mnogi deluju i kao
- antokonvulzanti i
- mišićni relaksanti
ANKSIOLITICI (TRANKVILIZERI)
 Benzodiazepini su zasigurno, u svetskim okvirima, najčešće
propisivani lekovi znog svoje efikasnosti, sigurnosti primene i
niske cene. Veliki je broj preparata u prometu, a oni se
razlikuju, uglavnom, po svojim farmakokinetičkim osobinama.
 Glavna osobina benzodiazepina je anksiolitički efekat, i za
razliku od barbiturata, imaju neuporedivo manji depresivni
efekat na KV i CN sistem. Mnogi iz ove grupe imaju izražen i
sedativno-hipnotički efekat. Flurazepam, temazepam i triazolam
izazivaju san koji je vrlo blizak prirodnom. Poznato je da su
diazepam i klonazepam izvanredno efikasni kao antikonvulzivi,
posebno kao inicijalni lekovi u statusu epileptikusu, kao i da je
diazepam odličan mišićni relaksant.
 U uobičajenim dozama anksiolitici deluju uglavnom na limbični i
retikularni aktivirajući sitem. Oni redukuju broj impulsa u ovim
regijama i snižavaju mentalno indukovanu stimulaciju
autonomnih neurona odvajajući psihičku aktivnost iz
autonomnog odgovora.
ANKSIOLITICI
(TRANKVILIZERI)
 Anksiolitici se primenjuju za uznemirenost,
anksioznost i tenziju kao i za psihosomatske
poremećaje. Terapijski efekat je simptomatski
a ne kauzalni. Mogu se kombinovati sa
antidepresantima za početni tretman
anksiozno agitirane depesije, u funkcionalnim
poremećajima sna, kao antiepileptici,
premedikacija u anesteziji, kao mišićni
relaksansi.
ANKSIOLITICI
(TRANKVILIZERI)
 Neželjeni efekti, posebno kod
benzodiazepina su retki, mada se kod
nekih može javiti zavisnost.
 Kontraindikovani su u ataksiji i miasteniji
gravis, kao i u akutnim trovanjima
alkoholom, opijatima i hipnoticima.
ANKSIOLITICI
(TRANKVILIZERI)
 Klasifikacija benzodiazepina je učinjena na osnovu
njihovog poluvremena eliminacije.
 Nakon oralne primene, apsorbuju se brzo i potpuno i
maksimum koncentracije u plazmi dostiže se između 1 i
3 sata. U visokom procentu vezuju se za proteine
plazme (85-99%) a vlumen distribucije zavisi od
liposolubilnosti. U jetri podležu procesu
biotransformacije preko dva mehanizma, demetilacijom
ili konjugacijom sa glukuronidom. Mnogi metaboliti su
farmakološki aktivni, što produžava delovanje laka, a
može dovesti i do kumulacije u hroničnoj primeni.
AKUTNA TROVANJA
BENZODIAZEPINIMA
Simptomi i znaci trovanja su rezultat sedativnog

delovanja na CNS. Nastaje inhibicija presinaptičke
transmisije stimulacijom inhibitornog
neurotransmitera, GABA-e. Istovremeno oslobođena
GABA izaziva hiperpolarizaciju postsinaptičke
membrane povećavajući propustljivost za hlorni jon.
Na taj način BZD povećavaju nivo GABA-e u mozgu,
što je njihovo primarno neurohemijsko delovanje.
AKUTNA TROVANJA
BENZODIAZEPINIMA
 Najčešći znaci trovanja su neuropsihijatrijski:
poremećaji svesti, ataksija, dizartrija,
hipotonija, hipo i arefleksija, nistagmus.
 Kardiocirkulatorni poremećaji su: hipotenzija,

bradikardija, EKG poremećaji (AV blokovi,
interventrikularne smetnje).
 U kombinaciji sa drugim sedativima ili

alkoholom, može se javiti depresija
respiratornog centra.
AKUTNA TROVANJA
BENZODIAZEPINIMA: LEČENJE
 Kao i kod ostalih trovanja, nespecifične mere i
postupci.
 Specifičan antidot flumazenil (Anexate) treba davati

samo u dubljim poremećajima svesti (koma) i depresiji
disanja. Daje se i.v. 0.5 mg po posebnom protokolu.
HIPNOTICI
Brojni su lekovi koji imaju depresivno delovanje na
funkciju CNS-a koja se može ispoljiti kao smirenost ili
pospanost. Starija generacija ovih lekova pokazivala je
doznu zavisnost u depresiji CNS-a izazivajući sedaciju, san,
poremećaj svesti do kome i anesteziju, ali i teške
poremećaje u kardoivaskularnoj i respiratornoj funkciji.
U našoj praksi se pod hipnoticima podrazumevaju
uglavnom benzodiazepinski lekovi kao što su nitrazepam,
triazolam, midazolam, brotizolam, flurazepam i zolpidem.
ANTIEPILEPTICI
(ANTIKONVULZIVI)
 Antiepileptici su lekovi koji se koriste za simptomatsko
lečenje različitih formi epilepsije:
- Grand mal i status epileptikus: barbiturati
(fenobarbiton), derivati benzodiazepina
(klonazepam), derivati masnih kiselina (valproat
natrijum i valproinska kiselina);
- Petit mal i parcijalni grčevi sa ili bez generalizovanih
toničko-kloničkih grčeva: derivati karboksamida
(karbamazepin i oksakarbazepin), derivati sukcinimida
(etosuksimid), lamotrigin, gabapentin, pregabalin.
ANTIEPILEPTICI
(ANTIKONVULZIVI)
 Barbiturati deluju preko GABA receptora snižavanjem
ispuštanja stimulirajućih neurotransmitera i suprimiraju
širenje ekscitatornog nervnog impulsa.
 Klonazepam (benzodiazepin) takođe deluje preko
GABA-e
 Valproična kiselina i njeni derivati inhibišu enzimatsku
razgradnju GABA-e i stoga povećavaju koncentraciju
ovog inhibitornog transmitera u CNS.
 Mehanizam delovanja karbamazepina nije sasvim
jasan, ali se veruje da je nezavisan od GABA-ergičkog
sistema
ANTIEPILEPTICI
(ANTIKONVULZIVI)
 Ovi lekovi se uglavnom brzo i potpuno
apsorbuju iz digestivnog trakta osim
karbamazepina čija se maksimalna
koncentracija u plazmi postiže između 6 i 24
sata. Karbamazepin i valproična kiselina imaju
mali volumen distribucije a za proteine
plazme vezuje se od 75% (karbmazepin) do
90 % (valproična kiselina). Metabolišu se u
jetri (idukuju enzime) i uglavnom izlučuju
urinom.
ANTIEPILEPTICI
AKUTNA TROVANJA
 Kliničke manifestacije u akutnom trovanju antiepilepticima su
posledica depresivnog delovanja na CNS i KVS. Prvo se javljaju
ataksija, nerazgovetan govor, glavobolja, nistagmus,
vertiginozne smetnje i konfuznost. Nastaje poremećaj svesti
od somnolencije do kome sa gubitkom tetivnih refleksa. Zenice
su u početku sužene, dok su u dubokoj komi proširene.
Depresija centra za disanje manifestuje se sporim, površnim
respiracijama koje se mogu završiti apneom. KV manifestacije
posledica su depresivnog delovanja na kontraktilnost miokarda
i glatku muskulaturu krvnih sudova. Puls je slab i ubrzan,
javlja se hipotenzija i cijanoza i na kraju šok. Izlučivanje
mokraće se smanjuje ili potpuno prestaje. Edem mozga i pluća
su čest uzrok smrti. Često je prisutna i hipotermija i
hipoglikemija koja pogoršava depresiju CNS (fenobarbiton).
Smatra se da je smrtna doza fenobarbitona 6-10 grama,
karbamazepina 20 g a valproične kiseline između 20 i 30 g.
ANTIEPILEPTICI
AKUTNA TROVANJA-LEČENJE
 Najvažnija mera je dobra ventilacija
pluća. Kod barbiturata forsiranje alkalne
diureze, davanje laksativa, dovoljne
količine tečnosti, hemoperfuzija sa
aktivnim ugljem i ostala simptomatska i
podržavajuća terapija.
ANTIPARKINSONICI
 Parkinsonva bolest je obolenje bazalnih
ganglija, kao posledica degeneracije
dopaminergičkih neurona u substanciji nigra.
Najčešći je endogeni ili idiopatski tip,
nepoznate etiologije.Ostali tipovi su posledica
ateroskleroze krvnih sudova mozga,
encefalitisa, traume, itoksikacija ili tumora
mozga. Funkcioalni parkinsonizam je neželejni
efekat neuroleptika i ovde nema degeneracije
neurona.
ANTIPARKINSONICI
 Brojni simptomi Parkinsonove bolesti mogu se svrstati
u tri tipa:
 Motorni simptomi:
- Rigor,
- tremor u miru, i
- hipo- i akinezija
Autonomni simptomi:
- povećana salivacija i protok suza,
- poremećena termoregulacija,
- snižen krvni pritisak, i
- poremećena funkcija mokraćne bešike i creva
Psihički simptomi:
- gubitak donošenja odluka
- depresija
ANTIPARKINSONICI
 Svi ovi tipovi parkinsonizma, osim lekovima izazvanog sindroma
(blokada dopaminergičkih receptora) imaju isti biohemijski
deficit. To je insuficijentan dopamin u nekim delovima mozga,
prvenstveno u ganglijama baze mozga. Simptomi su rezultat
neravnoteže između neurohumoralnih neurotransmitera,
acetilholina i dopamina. Višak acetilholina izaziva plus simptome
rigora i tremora, nedostqatak dopamina izaziva minus simptome
hipokinezije. Stoga, terapija je moguća sa:
- inhibicijom hoilinergičke neurotransmisije centralno aktivnim
antiholinergicima
- povećanjem konc. dopamina na centralnim dopaminergičkim
receptorimaa administracijom L-dopa (prekursor dopamina),
povećanjem izlaska dopamina iz sinaptičkih pukotina sa
indirektnim dopaminergičkim agonistima, ili inhibicijom
degradacije dopamina sa inhibitorima MAO, i
- stimulacijom centralnih receptora dopamina sa direktnim
dopaminergičnim agonistima.
ANTIPARKINSONICI
 Antiholinergički lekovi su korisni u tretiranju
plus simptoma. Lekovi sa delovanjem na
dopaminergički sistem utiču na minus i plus
simptome. U primeni su:
 Centralno delujući antiholinergici (tercijalni
amini-triheksifenidil, biperiden);
 Dopaminergici (levodopa, karbidopa);
 Agonisti dopamina (bromokriptin, ropinirol,
pramipeksol, karbergolin)
 Inhibitori MAO tipa B (selegilin)
ANTIPARKINSONICI
AKUTNA TROVANJA
 Antiholinergici sa centralnim delovanjem, ili
antidiskinetici (kako se još nazivaju)
obuhvataju triheksifenidil, biperiden,
prociklidin, benzatropin i etopropazin. Ovi
lekovi se dobro resorbuju iz digestivnog
trakta, početak delovanja se javlja za 1-2 h i
traje kod benzatropina 24, biperidena 8,
triheksifenidila 6-12 i prociklidina 4 sata.
ANTIPARKINSONICI
AKUTNA TROVANJA
 Akutna trovanja ovim lekovima se manifestuju simptomima i znacima
antiholinergičkog sindroma.
Znaci periferne parasimpatičke blokade podrazumevaju:
- proširene zenice, suva topla koža, crvenilo lica, suvoća usta,
nosa,farinksa i bronhija, neprijatni zadah pri disanju,
hipertermija, tahikardija, aritmije, nadutost trbuha zbog
meteorizma, retencija urina.
Neuropsihijatrijski znaci su:
- dezorijentacija, slušne, vizuelne i taktilne halucinacije,
delirijum, paranoidne reakcije, povišena ratobornost i
amnezija.
Stanje se može pogoršati prema soporu i komi sa izrazitom depresijom
CNS-a, srčanim arestom i letalnim ishodom.
ANTIPARKINSONICI
AKUTNA TROVANJA
 Dopaminergici deluju na dopaminergički sistem ali različitim
mehanizmima. Ovde spadaju levodopa, levodopa sa
inhibitorima dekarboksilaze (benzerazid i karbidopa),
amantadin, selegilin, pergolid, bromokriptin.
 Akutna trovanja ovim lekovima imaju skoro istu kliničku
sliku kao i centralno delujući antiholinergici i amfetamin.
Ovde se u laboratorijskim analizama može naći porast
ureje, bilirubina, alkane fosfataze, transaminaza (ALT i
AST), i LDH verovatno kao tranzitorno toksično oštećenje
jetre i bubrega.
ANTIPARKINSONICI
AKUTNA TROVANJA-LEČENJE
- izazivanje povraćanja ili lavaža želuca, aktivni ugalj,
- monitoring vitalnih funkcija (EKG) veštačka ventilacija,
- vazopresorni amini u hipotenziji,
- u izraženoj ekscitaciji CNS-a diazepam,
- rehidratacija (tečnost i elektroliti),
- hladne kupke kod hipertermije,
- obavzna kateterizacija mokraćne bešike zbog spazma
sfinktera,
- specifična terapija fizostigminom (inhibitor holinesteraze)
samo u slučajevima punog ispoljavanja antiholinergičkog
sindroma sa ozbiljno poremećenim vitalnim funkcijama.
ANALGETICI
 Analgetici su jedinjenja koja u terapijskim dozama
snižavaju osećaj za bol a nemaju opšti anestetiči efekat. U
odnosu na stepen aktivnosti, mehanizam delovanja i
neželjene efekte, izdvajaju se dve grupe analgetika:
- narkotici (jaki analgetici, opijati i opioidi)
- ne narkotični analgetici (slabi analgetici)
Lekovi ove druge grupe, obično poseduju i antipiretske,
anti-inflamatrone i antireumatske osobine.
ANALGETICI
NARKOTIČKI ANALGETICI
 Svi narkotički lekovi imaju identičan mehanizam delovanja i stimulacije
opijatnih centara. Razlike koje postoje i koje su neznatne, posledica su
prvenstveno afiniteta za receptore ili farmakokinetskih parametara.
 Centralna aktivnost: Narkotici imaju centralno posredovanu aktivnost koja
podrazumeva:
- sniženje osećaja za bol stimulacijom opijatnih receptora,
- ne interferiraju sa ostalim osećajima pri normalnim terapijskim dozama,
- redukuju mentalnu aktivnost (sedacija)
- eliminišu konflikt i anksioznost (anksiolotički efekat),
- popravljaju raspoloženje,
- inicijalno izazivaju mučninu i povraćanje, kasnije deluju antiemetički,
- izazivaju miozu
- aktiviraju lučenje ADH (antidiuretski efekat) i
- pokazju razvoj tolerance i zavisnosti u multiplim dozama.
ANALGETICI
 Periferni efekti: Opijati imaju i periferne efekte:
- odloženo pražnjnenje želuca usled konstrikcije pilorusa,
- redukovan gastrointestinalni motilitet i povećanje
tonusa (spastična konstipacija),
- kontrahovan sfinkter žučnog duktusa,
- povećanje tonusa mišića bešike,
- sniženje vaskularnog tonusa i povećanje rizika od
ortostatskih reakcija, i
- povećanje incidence kožnih reakcija, urtikarija i svrab,
usled lučenja histamina i aktiviranja bronhospazma u
astmatičara.
ANALGETICI
 Lekovi u primeni:
- Morfijum
- derivati morfijuma (butorfanol)
- fenil piperidinski derivati (petidin, fentanil)
- benzomorfanski derivati (pentazocin)
- drugi opijati (tilidin, tramadol)
AKUTNA TROVANJA
 Narkotički analgetici su najčešći, tzv. lekovi zloupotrebe ili
uzročnici bolesti zavisnosti. Akutna trovanja lekovima iz
ove grupe su uglavnom posledica predoziranja.
- Morfijum spada u grupu fenantrenskih (morfin, kodein,
tebain) alkaloida opijuma. Upotrebljava se u terminalnof
fazi bolesti (uglavnom malignih), infarktnom bolu,
akutnom plućnom edemu i spinalnoj anesteziji. Smatra se
da je toksična doza za odrasle, netolerantne osobe, 30 mg
pri parenteralnom a 40-60 mg pri peroralnom unosu.
Peroralna doza od 120 mg smatra se smrtnom.
AKUTNA TROVANJA
- Metadon je sintetski opioidni analgetik sličnog
delovanja morfijumu. Smatra se da je letalna doza oko
50 mg. Metadon je uglavnom uključen kao lek za
lečenje zavisnosti od heroina i obično se akutna
trovanja ovim lekom viđaju u toj kategoriji bolesnika,
najčešće kao rezultat predoziranja.
- Petidin je narkotski analgetik sa delovanjem slično
morfinu.
- Fentanil je sintetsko jedinjenje uvedeno u praksu kao
intravenski anstetik. Potentniji je od morfina oko 200
puta, ima brži početak i duže trajanje delovanja.
AKUTNA TROVANJA
 Peroralna trovanja su uglavnom karakteristična za morfin i
metadon, a intravenska za petidin i fentanil.
Simptomi i znaci trovanja se javljaju nakon nekoliko
minuta od ingestije: mioza, depresija disanja, poremećaj
svesti od somnolencije do kome, hladna lepljiva koža,
mlitavost skeletnih mišića sa progresijom do hipotenzije,
apneje, tahikardije i smrti. Često se sreće i ne kardijalni
edem pluća.
Ovakvu kliničku sliku imaju petidin i fentanil, ali se znaci
trovanja, obzirom na intravensku primenu, pojavljuju
takoreći istog trenutka.
AKUTNA TROVANJA
 Odmah intubirati otrovanog i zapošeti veštačku
ventilaciju.
 Lečenje je olakšano zahvaljujući specifičnom antidotu
naloksonu koga treba dati odmah intravenski ako je
bolesnik u komi. Daje se po posebnom protokolu i
često ga treba ponavljati dok otrovani ne prodiše.
 U peroralnom trovanju, gde je stanje svesti još uvek
očuvano, isprati želudac, dati aktivni ugalj i laksative,
forsirati diurezu i pratiti vitalne funkcije (monitoring).
ANALGETICI
NE-NARKOTIČKI ANALGETICI
 Ova grupa lekova, često nazivana slabi analgetici da bi se
razlikovali od narkotičkih, uglavnom deluje na periferiji, mada
neki imaju i centralni efekat. Imaju sličan spektar
farmakoloških aktivnosti iako su različite hemijske strukture.
Pored analgetskog, ovi lekovi imaju i antipiretsko i
antiinflamatorno delovanje. Oni nemaju psihotropne i
sedativne efekte kao što imaju narkotički analgetici.
 Analgetsko delovanje ove grupe lekova nastaje remećenjem
sinteze prostaglandina. Zapravo ovi lekovi inhibišu
ciklooksigenazu koja transformiše arahidonsku i ostale
nesaturisane kiseline dugog lanca (C20-) u ciklične
endoperokside koji su prekursori prostaglandina , tromboksana
A2 i prostaciklina. Kao što je poznato, prostaglandini su
odgovorni za nastanak bola, temperature i inflamacije.
AKUTNA TROVANJA
NENARKOTIČKIM ANALGETICIMA
TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM
TROVANJE PARACETAMOLOM
(ACETAMINOFEN)
AKUTNO TROVANJE
ACETILSALICILNOM KISELINOM
Toksična doza između 9 i 10 grama.

Najčešće komplikacije su poremećaj tečnosti,
elektrolita i acidobaznog statusa koji proističu iz
respiratornih i metaboličkih efekata
(respiratorna alkaloza i metabolička acidoza).
AKUTNO TROVANJE
Kliničkom slikom u teškim trovanjima dominira
metabolička acidoza sa elektrolitskim disbalansom
(hipo- Na, K, Ca) i posledičnom dehidratacijom
(tahikardija, hipotenzija), poremećajem srčanog ritma,
parestezija i tetanija. Javljaju se halucinacije i
konvulzije. Snižen VII činilac i hipoprotrombinemija
(oštećenje jetre) uz sniženu adhezivnost trombocita
dovode do krvavljenja. Koncentracije iznad 130 mg/l
plazme su smrtonosne.
AKUTNO TROVANJE
Respiratorni poremećaji su rezultat stimulacije
respiratornog centra verovatno povišenjem senzitivnosti
na koncentracije CO2 i O2. Ovim mehanizmom razvija se
hiperventilacija koja dovodi do respiratorne alkaloze,
sniženja jonizovanog Ca i kompenzatoren bubrežne
ekskrecije Na, K i HCO3. Promena H jona u
ekstracelularnim prostorima povećava sistemsku acidozu
izazvanu metaboličkim promenama.
AKUTNO TROVANJE
Od metaboličkih poremećaja značajan je

poremećaj oksidativne fosforilacije. Kompenzatorni
mehanizmi su povešana potoršnja O2 povišeno
stvaranje CO2 (hiperventilacija), povišeno stvaranje
toplote (hiperpireksija), povišeno korišćenje glikoze
(snižen nivo u tkivima). Salicilati interferiraju sa
Krebsovim ciklusom blokirajući metabolizam lipida i
ugljenih hidrata. Metabolička acidoza je rezultat
nastanka organskih kiselina. Indukuju aktivnost G-6-
fosfataze i sledstvenu hiperglikemiju.
AKUTNO TROVANJE
ACETILSALICILNOM KISELINOM:
LEÊNJE
 Osnovna mera je rehidratacija i korekcija acidobaznog i
elektrolitskog disbalansa.
 Ostala terapija je simptomatska, a forsiranje alkalne

diureze ubrzava eliminaciju salicilata ako se pH urina
održava između 8,0 i 8,5. Od mera ekstrakorporalne
detoksikacije, hemodijaliza ima prednost.
AKUTNO TROVANJE
PARACETAMOLOM
 Oko 90% metabolizma paracetamola odvija se u jetri do
sulfata i glukuronida. Sulfatni put dominantan u dece do
12g. 5% se izluči nepromenjeno urinom. Oko 5% se
metaboliše pomoću P450 do reaktivnih intermedijera koji
se u prisustvu adekvatnih količina glutationa detoksikuju
do konjugata merkaptourične kiseline i cisteina
 U akutnim trovanjima dolazi do velike potrošnje

glutationa i kada njegova rezerva padne ispod 30%,
visoko reaktivni intermedijer n-acetil-p-benzokvinonimin
(NAPQI) se kovalentno vezuje za makromolekule u
hepatocitima.
AKUTNO TROVANJE
PARACETAMOLOM
Nekroza hepatocita i masna degeneracija koje
nastaju su centrilobularnog tipa. Zapažaju se i tzv.
premoštavanja nekroze, što sve ima sliku hroničnog
aktivnog hepatitisa. Slično se dešava sa epitelom
proksimalnih tubula bubrega. U miokardu se mogu
javiti subendokardna krvarenja sa fokalnom nekrozom
(slika infarkta).
AKUTNO TROVANJE
PARACETAMOLOM
U kliničkoj slici se razlikuju:
 Inicijalni stadijum: asimptomatski (24 h)
 Srednji stadijum: povišenje enzima (24-48 h).
 Stadijum nekroze jetre: (3-4 d. nakon ingestije)

encefalopatija, žutica, bol d.r.l. hemoragije, poremećaj
koagulacije (DIK), koma, ABI, smrt nakon 4-20 dana.
 Stadijum oporavka: funkcija jetre se normalizuje, a

histološki tokom naredna 3 meseca.
AKUTNO TROVANJE
PARACETAMOLOM: LEČENJE
 Najznačajniji terapijski postupak je rana primena
specifičnog antidota N-acetil-L-cisteina (intravenski).
 Ostala terapija je simptomatska.
 Hemodijaliza i hemoperfuzija sa aktivnim ugljem su takođe

od značaja.
NESTEROIDNI ANTIREUMATICI
 Nesteroidni antireumatici su lekovi koji se primenjuju u
reumatologiji za lečenje reumatoidnog artritisa,
osteoartritisa, ali i drugih bolnih stanja, kao što su
zubobolja, glavobolja, menstrualni i postpartalni bolovi i
sl.
 Ovi lekovi deluju pitem inhibicije sinteze prostaglandina
za koje se smatra da su odgovorni za nastanak
vazodilatacije, povećane vaskularne permeabilnosti i
povećane senzitivnosti nervnih završetaka na
medijatore zapalenja. Nesteroidni antireumatici
reverzibilno inhibišu enzim ciklooksigenazu čime je
blokirana konverzija arahidonske kiseline, sastojka
fosfolipida ćelijske membrane, u različite
prostaglandine: E2, F2, D2 tromboksan A2.
 U principu ovi lekovi se dobro i potpuno
apsorbuju iz gastrointestinalnog trakta,
mada u nekim slučajevima hrana u želucu
može usporiti ovaj proces. Izlučivanje preko
bubrega je uglavnom najznačajniji put
eliminacije mada ima lekova koji podležu
enterohepatičnoj recirkulaciji pa se izlučuju
fecesom.
 Lekovi u prometu:
 Derivati sirćetne kiseline i srodne supstance (indometacin,
diklofenak kalijum, diklofenak natrijum, etodolak,
acemetacin, ketorolak)
 Oksikami (piroksikam, tenoksikam, lornoksikam,
meloksikam)
 Derivati propionske kiseline (ibuprofen, naproksen,
naproksen natrijum, ketoprofen, flurbiprofen, oksaprozin)
 Koksibi-selektivni inhibitori COX-2 (celekoksib, etorokoksib)
 Ostali nesteroidni lekovi (glukozamin, nimesulid)
 Preparati zlata (natrijum aurotiomalat)
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM
 Simpatički sistem se može podeliti na :
- simpatički nervi i
- simpatoadrenalni sistem.
Srž nadbubrega je ekvivalent simpatičkih
gangliona. Simpatički sistem je odgovoran za
fiziološke odgovore koji dozvoljavaju telu da
reaguje na spoljnu sredinu i odgovori na
stimuluse.
 Struktura simpatičkog sistema
 Simpatička vlakna idu iz različitih jedara u mozgu
do simpatičkih ganglija i srži nadbubrega.
Neurotransmiter, acetilholin, stimuliše
postganglijske neuronske ćelije da ispuste
noradrenalin iz vezikula u simpatičke presinaptičke
nervne završetke. Nakon difuzije kroz sinaptičke
pukotine, noradrenalin nadražuje receptore ciljnih
efektornih organa proizvodeći odgovarajući
odgovor.
 Zato se ovi receptori nazivaju noradrenergički ili
samo adrenergički
 Tokom akutnog stersa acetilholin izaziva
izlazak adrenalina i u manjem stepenu
noradrenalina iz medule nadbubrega u
krvotok. Cirkulirajući nivo adrenalina i
noradrenalina funkcioniše da koordinira
odgovore iz različitih organa uključenih u
odgovor “ bekstva ili borbe” sa stresom.
 Sinteza, skladištenje i izlazak dopamina, adrenalina i
noradrenalina:
 Kateholamini, dopamin, adrenalin i noradrenalin sintetišu
se iz tirozina koji se stvara u jetri iz fenilalanina
posredstvom fenilalanin hidroksilaze. Daljim metaboličkim
procesima nastaje dopamin koji se aktivnim transportom
iz citoplazme skladišti u vezikule gde se pod dejstvom
dopamin-β-hidroksilaze stvara noradrenalin. Noradrenalin
se pod dejstvom N-metiltransferaze koja se jedino nalazi u
mozgu i meduli nadbubrega pretvara u adrenalin.
 Adrenergički receptori: Svi simpatičkim nervima inervisani
organi imaju dve vrste receptora, α- i β-receptore. Dalja
istraživanja su pokazala da se ovi dele na α1 i α2 i β1 i β2.
Stimulacija α-receptora povećava koncentraciju kalcijuma
u glatkim mišićima, a stimulacija β-receptora povećava
intracelularnu koncentraciju kalcijuma koja ima efekat na
srce.
 Adrenalin i noradrenalin imaju slični ali ne isti efekat jer
noradrenalin ima jaku interakciju sa α i β1 – receptorima,
a adrenalin reaguje slično sa svim adrenergičkim
receptorima.
 Noradrenalinski efekat: Noradrenalin je
predomimantni α-stimulator, izaziva
generalnu vazokonstrikciju osim koronarnih
arterija i stoga povećava sistolni i dijastolni
pritisak. Ima slab β-simpatikomimetski
efekat na β2-receptore glatkih mišića, ima
slab relaksantni efekat na intestinalne i
bronhijalne mišiće i lako povećava nivo
glikoze u krvi.
 Adrenalinski efekat: Adrenalin je predominantno
β-stimulans, kontrahuje krvne sudove u koži,
mukozi i visceralnom tkivu ali dilatira krvne
sudove skeletnih mišića i srca, dat u malim
dozama. Snižava protok krvi kroz bubrege usled
kontrakcije interlobularnih arterija. Protok krvi
kroz mozak je blago poremećen. Periferna
rezistencija je smanjena zbog stimulacije β2
receptora koji izazivaju sniženje dijastolnog
pritiska. Sistolni pritisak je povišen usled
povećanog izlaska krvi iz komore ekscitacijom β1
receptora.
 Simpatikomimetici su lekovi koji imaju isti
efekat na adrenergičke receptore kao i
adrenalin i noradrenalin.
 Direktni ili indirektni simpatikomimetici su
podeljeni na osnovu toga da li je efekat
direktan na adreno receptore ili indirektno,
povećanjem koncentracije noradrenalina.
 Direktni simpatikomimetici sa predominantnom α-
simpatikomimetičkom aktivnošću (α-adrenoreceptorski
agonisti) primenjuju se za sistemsku ili lokalnu
vazokonstrikciju. Savremeni lekovi mogu stimulisati α1- i
α2-receptore.
 Sistemski α-simpatikomimetici su derivati
feniletanolamina koji se primenjuju za lečenje hipotenzije.
 Lokalni α-simpatikomimetici (fenilefrin) primenjuju se kao
dekongenstanti za nespecifični konjukivitis, sinusitis i
nazofaringitis.
 Kontraindikovani su u hipertireoidizmu, feohromocitomu i
hipertrofiji prostate.
 Direktni simpatikomimetici sa dominantnim β-adrenergičkim
efektom.
Stimulacija β1- receptora u srcu odgovorna je za ubrzanje
srčanog rada, pojačanje kontraktilnosti i brzine sprovođenja
impulsa kroz srce.
Stimulacija β2-receptora izaziva relaksaciju bronhijalne i
uterusne muskulature, kao i vazodilataciju i uglavnom se
koriste u lečenju astme (salbutamol, salmeterol ksinafoat,
fenoterol...).
Prototip β-simpatikomimetika sa podjednakim delovanjem
na β1 i β2 receptore su isoproterenol i orciprenalin β-
agonisti mogu biti upotrebljeni kod bradikardije i smetnji
provođenja, kao bronhodilatatori i vazodilatatori.
 Indirektni simpatikomimetici ispoljavaju svoj
efekat posredovanjem izlaska noradrenalina
iz skladištnih vezikula u simpatičke nervne
završetke ili inhibicijom njegovog
preuzimanja iz sinaptičkih pukotina u
aksoplazmu. U indirektne simpatikomimetike
spadaju amfetamini, tiramin, efedrin i
amezijum metilsulfat.
 Antagonisti adrenoreceptora (blokatori adrenoreceptora,
simpatikolitici) su lekovi koji blokiraju adrenergičke receptore.
Blokatori α-adrenergičkih receptora (α-blokatori, α-
simpatikolitici) obuhvataju:
- ergot alkaloide (ergotamin, dihidroergotamin
dihidroergotoksin, metilergometrin),
- kompetitivne, neselektivne α-blokatore fentolaminskog tipa,
- selektivne α-blokatore,
- nekompetitivni bloker fenoksibenzamin
Ergot alkaloidi primena:
- ergotamin u napadu migrene zbog svoje
vazokonstriktorne aktivnosti,
- dihidroergotamin u ortostatskoj hipotenziji,
- dihidroergotoksin u Alzheimerovoj bolesti,
Fentolaminski α-blokatori primena:

- u dijagnostici feohromocitoma i prevenciji i
tokom hipertenzije u feohromocitomu.
 Blokatori α1-receptora obuhvataju derivate
kvinazolina (prazosin, terazosin i doksazosin) i
urapidil.
- prazosin se primenjuje u blagim do umerenim
hipertenzijama, sam ili u kombinaciji sa diureticima
i drugim antihipertenzivima.
- urapidil ima centralni hipotenzivni efekat
(stimulacija 5-HT1A-receptora) uz njegovu α1-
antagonističku aktivnost
 Derivati fenoksibenzamina
- β-hloretilamin izaziva izeverzibilnu blokadu
α-receptora usled kovalentnog vezivanja
nakon inicijalne kompetitivne inhibicije.
Primenjuje se u hipertenzivnoj krizi u
feohromocitomu i za regulaciju disfunkcije
mokraćne bešike u predoziranju α-receptora
 Labetol se ponekad naziva lek sa oba,
selektivno α1- i neselektivno β-blokirajućim
delovanjem. β-blokirajući efekat je
petostruko jači od α- blokade. Koristi se kao
antihipertenziv, sam ili u kombinaciji sa
drugim antihipertenzivima tipa tiazida i
diureticima henlijeve petlje (furosemid,
bumetanid, torasemid).
 β-adrenoreceptorni antagonisti (β-blokatori, β-
simpatikolitici) kompetitivno menjaju pozitivno
inotropno i hronotropno delovanje kateholamina,
blokiranjem β1-receptora u srcu i blokiraju
dilatirajući efekat na glatku muskulaturu
blokiranjem β2-receptora. Dalje oni inhibiraju
metaboličke efekte kateholamina (glikogenoliza,
lipoliza) usled β-blokade. Blokada β1-receptora je
najvažniji terapijski efekat ovih neselektivnih β-
blokatora. Ovom blokadom u početku terapije,
povećava se periferna vaskularna rezistencija
usled relativne dominacije α2-stimulacije.
 β-blokatori mogu biti označeni zavisno od
toga da li imaju:
- β1-selektivnost (kardioselektivnost)
- parcijalnu agonističku aktivnost (PAA)
- nespecifične membranske efekte.
 Jedinjenja sa selektivnom β1-aktivnošću (atenolol, betaksolol,
metaprolol, nebivolol) imaju prednost jer uglavnom blokiraju
β1-receptore i imaju mali efekat na β2-receptore. Ova
selektivnost se gubi u visokim dozama.
 Ako β-blokatori imaju parcijalnu antagonističku aktivnost
(PAA) ili “intrinsic” (suštinsku, unutrašnju) simpatomimetičku
aktivnost, to je usled dvostrukog (parcijalno agonističko,
parcijalno antagonističko) delovanja sa dominantnom
antagonističkom komponentom. Ovde spadaju acetobutol,
mepindolol, pindolol).

 Antisimpatički agensi
Pored blokade adrenergičkih receptora,
simpatički tonus, takođe može biti snižen
centralnim, ganglijskim ili postganglijskim
presinaptičkim prekidom. Rezultat je
povećanje krvnog pritiska. Antisimpatetici
se uglavnom upotrebljavaju kao
antihipertenzivi.
 Najznačajniji su:
- centralno delujući α2-adrenoreceptorni
agonisti (klonidin i metildopa) primenjuju se
u hipertenziji.
- jedinjenja koja deluju na skladištenje ili
izlazak noradrenalina iz vezikula (rezerpin)
takođe utiču na hipertenziju.
PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM
 Struktura parasimpatičkog sistema
Kranijalni i sakralni parasimpatički pregangliski nervni
završetci na kratkim postganglijskim neuronima koji
leže u neposrednoj blizini visceralnih struktura
regilisani su parasimpatičkim sistemom.
Neurotransmiter koji se javlja na sinaptičkim
konekcijama u parasimpatičkim ganglionima je
acetilholin. Postganglijski neuroni, takođe koriste
acetiholin kao neurotransmiter za stimulaciju
holinergičkih receptora u ciljnom tkivu.
Postoje dva tipa receptora i efekta na njih,
muskarinski i nikotinski.
 Efekti acetilholina:
- povećanje pulsa i kontraktilnosti srca,
- povećanje periferne rezistencije,
- pojačana skrecija pljuvačnih, suznih i znojnih
žlezdi, bronhija i želuca,
- povećanje tonusa glatke muskulature u GIT,
ureteru i bronhijalnoj muskulaturi,
- suženje zenica i
- poremećaj akomodacije na blizinu.
 Lekovi mogu uticati na parasimpatički nervni
sistem na razlišite načine:
- direktni parasimpatikomimetici (holinergički
agonisti, holinomimetici) kao i acetilholin
stimulišu muskarinske receptore,
- indirektni parasimpatikomimetici (inhibitori
holinesteraze) sprečavaju fiziološku
razgradnju acetilholina,
- parasimpatikolitici (antimuskarinici,
antagonisti m-holinoreceptora) kompetitivno
inhibiraju muskarinske receptore.
 Direktni parasimpatikomimetici
(holinergički agonisti):
- karbahol se primenjuje za lečenje
postoperativne atonije m. bešike i creva,
ko i u lečenju supraventrikularne
paroksizmalne tahikardije,
- pilocarpin ima primenu kod glaukoma
 Indirektni parasimpatikomimetici (blokatori
holinesteraze):
- reverzibilni inhibitori AcHE (fizostigmin,
neostihmin, prostigmin),
- Ireverzibilni inhibitori AcHE
(organofosforna jedinjenja- OFI, nervni
Bot)
 Parasimpatolitički lekovi (antimuskarinici,
antagonisti m-holinoreceptora)
kompetitivno blokiraju transdukcioni signal
acetilholina na postganglijske
parasimpatičke nevne završetke. Tako oni
dovode do suprotnog efekta acetilholina
na muskarinske receptore. Obzirom na
relaksantni efekat na glatku muskulaturu
nazivaju se i neurotropični spazmolitici.
 Efekti ovih lekova (alkaloidi belladonnae- atropin,
skopolamin, papaverin, mebeverin), posebno u
visokim dozama su:
- ubrzanje srčane frekvencije,
- dilatacija krvnih sudova kože,
- smanjenje sekrecije žlezda sa spoljnim lučenjem,
- sniženje mukozne ekskrecije u bronhijama,
- relaksacija glatkih mišiča bronha, GIT i m. bešike
- dilatacija zenica
- nesposobnost akomodacije
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG
SISTEMA
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA
 Kardiotonici
Kardiotonički glikozidi ispoljavaju snažno
delovanje na kontraktilnost miokarda.
Najvažniji se dobijaju iz Digitalis purpurea i
Digitalis lanata. Najvažnije indikacije su
srčana insuficijencija i neki tipovi srčanih
aritmija. Osnovni mehanizmi delovnja su:
- inhibicija membranske Na-K-ATP-aze i
- dejstvo na metabolizam kalcijuma.
FARMAKOLOGIJA
 Kardiotonici utiču na sva četiri bitna
svojstva srčanog mišića:
- kontraktilnost (inotropno)
- sprovodljivost (batmotropno)
- refraktarnost (dromotropno)
- automatizam (hronotropno)
FARMAKOLOGIJA
 Kontraktilnost:
- kardiotonici pojačavaju snagu i efikasnost
kontarkcije miokarda bez povećane potrošnje
kiseonika. Time se povećava udarni i minutni
volumen, sistolno pražnjenje je potpunije a
dijastolna veličina srca se smanjuje.
 Sprovodljivost:
- usporavaju sprovođenje nadražaja sa

pretkomora na komore (u EKG-u produženje P-
Q intervala, AV blokovi)
FARMAKOLOGIJA
 Refraktarnost:
- produžavaju refraktarni period u AV čvoru,
posebno je od značaja kod flatera ili fibrilacija
pretkomora.
 Automatizam:
- olakšavaju stvaranje ektopičkih impulsa i

povećavaju automatizam srca. Bigeminija je
jedan od znakova pune digitalizacije, a
ventrikularna tahikardija i ventrikularna
fibrilacija su znak smrtnog trovanja ako se ne
preduzmu hitne mere lečena (defibrilacija).
AKUTNA TROVANJA
KARDIOTONICIMA
- Kardijalni efekti: nodalna tahikardija, VES, ventrikularna

tahikardija i fibrilacija SA i AV blokovi;
- CNS: glavobolja, mi{i}na slabost, konfuznost,

anksioznost, delirijum;
- Gastrointestinalni: povra}anje, proliv, bol u trbuhu;
- Biohemijski: hiperkalemija, acidobazni disbalans.

AKUTNA TROVANJA
KARDIOTONICIMA: LEÊNJE
1. Prekid dalje absorpcije;
2. Krekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa;
3. Antiaritmici (propranolol), atropin, pejsmejker po potrebi;
4. Specifi~ni antidot Digibind;
5. Ubrzanje ekskrecije (hemodijaliza, hemoperfuzija,

forsirana diureza)???
FARMAKOLOGIJA
 Antiaritmijski lekovi se koriste za prevenciju i lečenje
poremećaja srčanog ritma koji nastaju usled promena u
elektrofiziološkim fenomenima srca.
- Tahikardija je srčani rad veći od 100/min.
- Bradikardija manje od 60/min.
- Aritmija podrazumeva iregularnu srčanu frekvenciju.
- Ekstrasistola je impuls koji nije izazvan normalnim srčanim
ritmom. Ukoliko je ES izazvana iz SA nodusa naziva se
nomotopička, a ako je nastala iz drugih pejsmejkera srca ili
mišića naziva se ektopična. Ektopičke ES mogu biti
supraventrikularne (iz pretkomora) ili ventrikularne (iz komora)
- Sinusna tahikardija, bradikardija i aritmija pripadaju
nomotopičkim poremećajima.
- Heterotopični (ektopični) impulsi uključuju različite forme ES kao
što su supraventrikularna paroksizmalna tahikardija,
ventrikularna tahikardija, kao i flater ili fibrilacija pretkomora i
komora
FARMAKOLOGIJA
 Prema mehanizmu delovanja, odnosno vrsti
poremećaja ritma, antiaritmijski lekovi treba
da:
- povećaju lili smanje srčanu frekvenciju;
- potisnu stvaranje ektopičkih impulsa i/ili
- povećaju ili smanje brzinu provođenja.
Na bazi njihovog efekta na akcioni potencijal
normalnih ćelija miokarda, svi antiaritmijski
lekovi se mogu podeliti u 4 kategorije.
FARMAKOLOGIJA
 A. Klasa I
Svi predstavnici ove klase inhibišu brze
Na kanale u onih ćelija miokarda koje
pokazuju maksimalnu brzinu
depolarizacije i brzinu provođenja. Na
osnovu delovanja na akcioni potencijal
ova grupa je podeljena u tri podgrupe.
FARMAKOLOGIJA
 Klasa Ia
Lekovi iz ove grupe prvenstveno deluju na pretkomore,
atrioventrikularni čvor i komore. Lekovi iz ove grupe
imaju veći negativno inotropni efekat naego klase Ib i
Ic.
Ovde spadaju:
kinidin,
prokainamid (supresija ventrikularnih tahiaritmija),
dizopiramid (sličan kinidinu)
ajmalin
prajmalin
FARMAKOLOGIJA
 Klasa Ib
I ova grupa lekova uklanja ektopičko
stvaranje impulsa i snižava refraktarnost
skraćenjem refraktarnog perioda.
Ovde spadaju:
lidokain
fenitoin
tokainid
meksiletin
FARMAKOLOGIJA
 Klasa Ic
Indikacije za primenu lekova iz ove grupe su
supraventrikularna i ventrikularna aritmija.
Ovde spadaju:
flekainid acetat
enkainid
propafenon
FARMAKOLOGIJA
 B. Klasa II - β-blokatori
acebutolol (selektivni hidrosolubilni β1-blokator)
atenolol (selektivni β1-blokator)
betaksolol (selektivni β1-blokator)
esmelol (selektivni β1-blokator)
metoprolol (kardioselektivni β1-blokator)
penbutolol (blokator β1 i β2-receptora 4 x veći od propranolola)
pindolol (selektivni β-blokator)
propranolol (neselektivni β-blokator)
FARMAKOLOGIJA
 C. Klasa III
Lekovi iz ove grupe se primenjuju kod
pretkomorskih i komorskih aritmija.
Ovde spadaju:
sotalol
amiodaron
bretilijum (za refraktarne ventrikularne aritmije)
FARMAKOLOGIJA
 D. Klasa IV – Blokatori kalcijumovih kanala
Lekovi iz ove grupe blokiraju kalcijumove kanale u
membrani i onemogućavaju ulazak Ca u ćeliju miokarda. Na
taj način produžavaju fazu refraktarnosti u AV čvoru i
produžuju AV kondukciju.
Selektivni blokatori kalcijumovih kanala imaju 4 grupe
jedinjenja:
- fenilalkilamini: verapamil i galopamil
- dihidropiridini: nifedipin, nikardipin i nimodipin
- benzotiazepini: diltiazem
- difenilpiperazini: cinarizin i flunarizin
AKUTNA TROVANJA
ANTIARITMICIMA
 Sa aspekta kliničke toksikologije, od
značaja su akutna trovanja:
- antiaritmici Klase Ia (kinidin)
- antiaritmici Klase II (β-blokatori)
- antiaritmici Klase IV (blokatori Ca kanala)
AKUTNA TROVANJA
ANTIARITMICIMA
 Glavni predstavnik Klase Ia je kinidin čiji je
osnovni mehanizam delovanja smanjenje
dijastolne depolarizacije u pejsmejker
ćelijama, povećanje praga ekscitabilnosti,
smanjenje brzine provođenja, produženje
efektivnog refraktarnog perioda srčanog
mišića. Prvenstveno deluje na pretkomore,
AV čvor i komore, pa je glavna indikacija
apsolutna aritmija.
AKUTNA TROVANJA
ANTIARITMICIMA
 U akutnom trovanju kinidinom (kao i ostalim lekovima iz
ove grupe), manifestacije koje se ispoljavaju su: glavobolja,
mučnina, povraćanje, gluvoća, diplopije i midrijaza, a ne
retko, konfuznost i psihozična reakcija.
KVS efekti podrazumevaju depresivno delovanje na
miokard, hipotenziju, pojavu aritmija, EKG promene.
Kinidinske sinkope i iznenadna smrt takođe nisu retkost.
Toksični efekat na CNS ispoljava se depresijom
respiratornog centra, konvulzijama i komom.
Metabolički poremećaji podrazumevaju acidozu i
hipoglikemiju.
AKUTNA TROVANJA
ANTIARITMICIMA
 Lečenje je simptomatsko i podržavajuće.
- ispiranje ili lavaža želuca, aktivni ugalj i laksativi,
- kod hipotenzije infuzije tečnosti i/ili dopamin,
- za korekciju acidoze bikarbonatni rastvori,
- za kupiranje aritmija fenitoin i lidokain,
- ukoliko postoji blokada u provođenju sa širokim QRS
kompleksom u EKG-u, radi prevencije ventrikularne
tahikardije i fibrilacije, privremeni pejsmejker,
- kod pojave konvulzija dijazepam.
AKUTNA TROVANJA
BETA-BLOKATORIMA
Beta blokatori su kompetitivni inhibitori beta-

adrenergičkih receptora. Znaci trovanja ispoljavaju se
na:
- miokard: bradikardija, AV blok, hipotenzija;
- nervni sistem: poremećaj mentalnog statusa od

delirijuma do kome;
- respiratorni sistem: bronhospazam;
- endokrini sistem: hipoglikemija.

AKUTNA TROVANJA BETA
BLOKATORIMA: LEČENJE
Pored klasičnih procedura u cilju eliminacije otrova iz

organizma primeniti i:
- atropin u bradikardiji (ili izoproterenol ili glukagon),

ponekad je neophodna primena pejsmejkera;
- infuzije tečnosti (ili dopamin ili glukagon) u hipotenziji;
- diazepam u konvulzijama;
 beta-2 aerosol u bronhospazmu
AKUTNA TROVANJA
BLOKATORIMA Ca KANALA
 Glavne manifestacije trovanja ovim lekovima su:
- bradiaritmija (AV blok, bradikardija, arest);
- smanjenje kontraktilne funkcije srca
(hipotenzija, kongestivna insuficijencija,
kardiogeni šok);
- periferna vazodilatacija i hipotenzija;
- konvulzije, letargija i koma;
- hiperglikemija.
AKUTNA TROVANJA
BLOKATORIMA Ca KANALA
Lečenje trovanja:
- standardne mere za sprečavanje dalje apsorpcije i

ubrzanje eliminacije otrova;
- hipotenzija i bradikardija: 10% CaCl, izotonični

rastvori, dopamin, izoproterenol, glukagon, atropin,
pacemaker;
- konvulzije: diazepam.
FARMAKOLOGIJA
 Antihipertenzivni lekovi
Prema definiciji Svetske zdravstvene
organizacije, gornja normalna vrednost, bez
obzira na godine života, iznosi 140 mm Hg
za sistolni i 90 mmHg za dijastolni pritisak u
stanju mirovanja. Vrednosti od 140-160/90-
95 mmHg zahtevaju opservaciju.
FARMAKOLOGIJA
 Prema kliničkim i organo-patološkim karakteristikama, razlikuje se
nekoliko oblika hipertenzije:
A. Primarna hipertenzija (esencijalna, genuina, idiopatska hipertenzija) čiji
uzrok još uvek nije dobro poznat.
B. Sekundarna hipertenzija kao posledica patoloških promena pojedinih
organa:
- renalna: renovaskularna-usled stenoze renalnih arterija, ili
renoparenhimalna – u hr. glomerulonefritisu, pijelonefritisu, atrofiji
bubrega, cističnim bubrezima, amiloidozi, nodoznom panarteritisu i
gravidnoj nefropatiji.
- endokrinološka: Cushingov sindrom, Connov sindrom, hipertireoidizam,
akromegalija, i feohromocitom.
- kardiovaskularna: stenoza istmusa aorte, ateroskleroza, srčani
hiperkinetski sindrom i totalni srčani blok.
neurološka: usled organskih obolenja nervnog sistema (tumori,
encefalitis, meningitis), trovanja ugljenmonoksidom i talijumom.
Od svih pobrojanih oblika, oko 90% hipertenzija pripada primarnoj-
esencijalnoj 6-8% renalnoj, a manje od 1% endokrinoj, kardiovaskularnoj
i neurološkoj.
FARMAKOLOGIJA
 Antihipertenzivni lekovi deluju različitim
mehanizmima, od kojih su najbitniji:
- kočenje adrenergičke aktivnosti,
- pojačano izlučivanje natrijuma i smanjenje
zapremine cirkulišuće tečnosti
- direktna vazodilatacija čime se smanjuje
naknadno opterećenje miokarda
- blokada sistema renin-angiotenzin.
FARMAKOLOGIJA
 Lekovi koji deluju na simpatički nervni
sistem (kočenje adrenergičke
aktivnosti):
- α-adrenergički blokatori
- β-adrenergički blokatori
- simpatikolitici
FARMAKOLOGIJA
 Lekovi koji deluju na pojačano izlučivanje
natrijuma i smanjenje zapremine cirkulišuće
tečnosti – diuretici:
- tiazidni diuretici - hidrohlorotiazid,
- slabi diuretici - indapamid
- diuretici Henlejeve petlje - furosemid,
bumetanid
- diuretici koji štede kalijum-spironolakton
FARMAKOLOGIJA
 Lekovi koji utiču na sistem renin-angiotenzin inhibišu
angiotenzin-konvertujući enzim (ACE), koji konvertuje
angiotenzin I u angitenzin II, čime je suprimirano stvaranje
jedne od najpotentnijih poznatih hipertenzivnih suspstanci. Zato
se ovi lekovi nazivaju ACE inhibitori. Ovde spadaju:
- kaptopril
- enalapril
- lisinopril
- perindopril
- ramipril
- kvinapril
- cilazapril
- fosinopril
- zofenopril
AKUTNA TROVANJA
ANTIHIPERTENZIVIMA
1. Antihipertenzivi koji deluju centralno smanjuju
simpatičke podražaje iz CNS: poremećaji svesti,
hipotonija, hiporefleksija, mioza, bradikardija,
respiratorna depresija, hipotermija.
2. ACE inhibitori inhibiraju konverziju angiotenzina u

angiotenzin II: prolivi, hiperkalemija, hipotenzija.
3. Diuretici (tiazidi): smanjuju reasorpciju Na i inhibišu

karboanhidrazu: različite aritmije, hipo- K, Ca, Mg,
dehidratacija, hipotenzija.
AKUTNA TROVANJA
ANTIHIPERTENZIVIMA
LEČENJE:
1. Mere kardiovaskularne reanimacije (atropin).

2. Prekid dalje reapsorpcije.
3. Korekcija acidobaznog i elektrolitskog
disbalansa.
4. Nadoknada tečnosti.
5. Ostala simptomatska (diazepam).
FARMAKOLOGIJA
 Lekovi protiv angine pektoris.
Uznapredovala ateroskleroza ili druga okluzivna
obolenja koronarnih arterija otežavaju
snabdevanje miokarda kiseonikom koje prati bol
sa posebnim karakteristikama-angina pektoris. U
terapiji angine pektoris koriste se sledeći lekovi:
- organski nitrati
- adrenergički β-blokatori
- kalcijumski antagonisti
FARMAKOLOGIJA
 Organski nitrati i nitriti
Ovi lekovi prouzrokuju vazodilataciju krvnih sudova pri
čemu je najvažnija postarteriolarna venska
vazodilatacija koja omogućava zadržavanje krvi na
periferiji, smanjuje se priliv krvi ka srcu i postiže se
rasterećenje srca. Ovim se olakšava rad srca i otklanja
disproporcija između potreba miokarda za kiseonikom
i insuficijentnog koronarnog krvotoka. Ovde spadaju:
- gliceriltrinitrat
- pentaeritrol tetranitrat
- izosorbid dinitrat
- izosorbid-5-mononitrat
FARMAKOLOGIJA
 Adrenergički β-blokatori su vrlo korisni
antianginozni lekovi jer blokiranjem β-
receptora štite srce od povišenih
simpatičkih impulsa, snižavaju srčanu
frekvencu i u manjem obimu redukuju
kontraktilnost. Na taj način smanjuju
zahtev miokarda za kiseonikom.
FARMAKOLOGIJA
 Blokatori kalcijumovih kanala redukcijom
aktivnosti kalcijum-zavisne miozin-ATP-aze u srcu
po čemu konverzija energije bogate fosfatima se
snižava i istovremeno smanjuje zahtev za
kiseonikom. Istovremeno dovode do sniženja
vaskularnog tonusa glatkih mišića i do
vazodilatacije.
 Najznačajni lekovi su: nifedipin, nitredipin,
nimodipin, verapamil, galopamil, diltiazem
AKUTNA TROVANJA
ANTIANGINOZNIM LEKOVIMA
 U akutnom trovanju gliceriltrinitratom (nitroglicerinom)
značajni su hemodinamski poreećaji i methemoglobinemija.
- hemodinsmaki poremećaji usled vazodilatacije dovode do
povećanja intrakranijalnog pritiska praćenog glavoboljom,
mučninom i povraćanjem, konfuznog stanja, hiperpireksije i
vertiginoznih smetnji, poremećaj vida i abdominalne kolike
sa prolivima.
- u teškim slučajevima razvija se izražena hipotenzija,
dispenja, bradikardija ( u EKG-u srčani blokovi), koma sa
konvulzijama i na kraju smrt.
- methemoglobinemija i cijanoza, koja nastaje usled
oksidacije hemoglobina slobodnim nitratnim jonom
nastalim tokom mrtabolizma nitroglicerina, još više
potencira težinu trovanja.
FARMAKOLOGIJA KRVI
FARMAKOLOGIJA KRVI
 Anemija je grčka reč koja podrazumeva
nedostatak krvi i obično je vezana za eritrocite i
hemoglobin. Većina anemija nastaje usled
nedostatka gvožđa, vitamina B12 i folne kiseline u
krvi. Anemije mogu biti izazvane:
- poremećajem sinteze hemoglobina,
- poremećenog stvaranja eritrocita
- povećane degradacije eritrocita
- akutnim ili hroničnim krvarenjem
FARMAKOLOGIJA KRVI
 Anemije usled nedostatka gvožđa nazivaju se hipohromne i
posledica su:
- povećanog zahteva za gvožđem (trudnoća)
- povećanog gubitka gvožđa (menstrualna i gastrična
krvarenja)
- smanjene resorpcije gvožđa iz GIT.
Nedostatak gvožđa u krvi može se kupirati lekovima kao što
su:
- oralni-feroglicin sulfat, ferofumarat, ferosulfat, gvožđe III
hidroksid
- parenteralni-dekstriferon
FARMAKOLOGIJA KRVI
 Makrocitne (megaloblastne) anemije
podrazumevaju poremećen razvoj eritrocita
usled nedostatka Vitamina B12 i folne
kiseline. Lekovi u upotrebi su:
- cijanokobalamin i hidroksikobalamin
- folna kiselina
FARMAKOLOGIJA KRVI
 Anemija koja se javlja u hroničnim
bubrežnim obolenjima (hronična dijaliza),
posledica je nedovoljnog stvaranja
eritropoetina, važnog činioca u stvaranju i
razvoju eritrocita. Ova stanja se mogu
kupirati:
- epoitin beta (eritropoetin)
- darbepoetin
FARMAKOLOGIJA KRVI
 Koagulacija krvi je složen proces
proteolitičkih reakcija čiji je krajnji rezultat
stvaranje nerastvorljivog fibrina. Proces
koagulacije započinje adhezijom i
agregacijom trombocita i stvaranjem tzv.
belog tromba koji se pod dejstvom činioca
koagulacije pretvara u crveni tromb, a zatim
u nerastvorljivi fibrin.
FARMAKOLOGIJA KRVI
 Antikoagulantni lekovi se dele u dve grupe:
- inhibitori biosinteze protrombina
- heparin
Inhibitori biosinteze protrombina smanjuju nivo svih faktora
koagulacije u krvi, čija sinteza zavisi od vitamina K, a
naročito protrombina. Ovde spadaju:
- derivati kumarina (varfarin, acenokumarol)
- derivati indandiona (fenindion),
a primenjuju se u prevenciji i lečenju venskih tromboza. (kod
fibrilacije pretkomora, akutnog i ponovljenog infarkta
miokarda).
Heparin je snažan antikoagulans sa antitrombinskim i
antitromboplastinskim delovnjeem.
FARMAKOLOGIJA KRVI
 Za održavanje intaktnog vaskularnog sistema bitno
je, ne samo da krv može da koaguliše, već i da
stvoreni koagulum može biti razgrađen. To znači da
u krvi pored koagulacionog, postoji i fibrinolitički
sistem. Oba ova sistema se u fiziološkim uslovima
nalaze u stanju dinamičke ravnoteže.
 Plazmin (fibrinolizin) je proteolitički enzim sa
posebnim afinitetom za fibrin i fibrinogen.
 Plazminogen (profibrinolizin) je neaktivni prekursor
plazmina i stalno je prisutan u plazmi.
FARMAKOLOGIJA KRVI
 Fibrinolitici se terapijski upotrebljavaju za
otapanje tromba kod tromboza dubokih vena,
embolija, infarkta miokarda, akutnog
moždanog udara. Ovi lekovi deluju
aktivirajuće na plazminogen:
- streptokinaza
- alteplaza
- tenekteplaza
FARMAKOLOGIJA KRVI
 ANTIHEMORAGICI
 U stanjima u koima je fibrinolitička aktivnost neuobičajeno
velika, a to je u traumi (hirurškoj i akcidentalnoj) pri
oštećenju tkiva koja su bogata plazminogenom (pluća), u
sekundarnoj hiperfibrinolizi koja kao kompenzatorni
mehanizam prati DIK, potrebno je prekinuti ovaj proces, a
to se postiže inhibitorima fibrinolize (antifibrinolitici):
- para-amino-metilbenzoeva kiselina (PAMBA)
- aprotinin
Ovi lekovi su kompetitivni antagonisti enzima koji aktiviraju
plazminogen i na taj način sprečavaju stvaranje plazmina.
FARMAKOLOGIJA KRVI
 Vitamin K je neophodan za sintezu protrombina u jetri kao i za
sintezu faktora VII, IX i X. Njegov nedostatak usled
nedovoljnog unošenja hranom ili češće, kod obolenja jetre,
prouzrokuje hipoprotrombinemiju i krvavljenje. Prirodni izvori
vitamina K (fitomenadion) su povrće, životinjska tkiva i
cerealije. Danas postoje lekovi koji se mogu primeniti u
hemostazi, a to su:
- fitomenadion (vitamin K)
- lokalni hemostatici (fibrinogen, aprotinin, trombin
kalcijum hlorid)
- faktori koagulacije (VII, IX, anti-inhibitorski kompleks
faktora VIII, faktor VIIa, faktor VIII i Willebrnd faktor)
FARMAKOLOGIJA KRVI
 Agregacija trombocita je, pored poremećaja koagulacije
krvi, bitan faktor u nastajanju ateroskleroze i
tromboembolijskih obolenja.
Lekovi koji utiču na agregaciju trombocita su:
- imidazol i jegovi derivati (inhibitori tromboksan-
sintetaze)
- acetilsalicilna kiselina (inhibitor ciklo-oksigenaze)
- dipiridamol (inhibitor fosfodiesteraze, povećava cAMP)
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM
 Ferosulfat je najčešće primenjivani lek u sideropenijskoj
anemiji kao supstitucija hipoferemije.Gvožđe se iz GIT-a
apsorbuje kao dvovalentnog ferojona da bi se odmah
oksidisao u trovalentni ferijon koji es vezuje za noseći
protein feritin. Iz feritina se oslobađa i vezuje za globulin
transferin i transportuje do mesta ugradnje. Kada količina
gvožđa prevaziđe kapacitet transferina, ispoljavaju se
toksični efekti. Toksična doza je preko 20 mg/kg a smrtna
preko 200 mg/kg elementarnog gvožđa.
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM
 Slobodno gvožđe oštećuje krvne sudove u sistemskoj
cirkulaciji. U digestivnom traktu ima korozivni efekat
koji se manifestuje erozijama i ulceracijama sa
koagulacionom nekrozom. Nakupljanje u Kupfferovim
ćelijama jetre dovodi do njihove degeneracije, masne
infiltracije i masivne periportalne nekroze hepatocita.
Ovo oštećenje jetre može progredirati do njene
insuficijencije, sa hipoglikemijom, poremećaja u
koagulaciji i hepatorenalnog sindroma. I u scrcu se
može naći masna degeneracija, smanjeni protok
(izlazak) krvi iz srca i hipotenzija. Javlja e i
metaboličke acidoza sa nakupljanjem mlečne kiseline.
 U kliničkoj slici razlikujemo tri faze:
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM
 1. Faza ranih promena se javlja već nakon 30 minuta do 6
sati, gastrointestinalnom simptomatologijom povraćanjem i
prolivima sa primesom krvi (korozivni efekat). U teškim
slučajevima dolazi do pada volumena plazme i hemokoncen-
tracije što je odgovorno za tahikardiju i hipotenziju (smanjen
volumen krvi-dehidratacija). Letargija ili koma koja se javlja
posledica je smanjene perfuzije mozga i/ili direktan toksični
efekat gvožđa. Pojava metaboličke acidoze u ovom
stadijumu je znak teškog trovanja.
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM
 2. Faza intermedijarnih promena traje 6-48 sati, pacijent je
obično stabilan, mogu se pojaviti i znaci poboljšanja ali se
ubrzo javljaju komplikacije. Cirkulatorni kolaps i šok se
ponavljaju i produbljuju što može izazvati smrt. Javlja se
žutica i povišene transaminaze kao rezultat toksičnog
oštećenja jetre i njene insuficijencije. Krvarenje je
potencirano (jer nema činioca koagulacije). Metabolička
acidoza je posledica enzimskih poremećaja pa nastaju
limunska i mlečna kiselina u velikim količinama. Masna
degeneracija bubrega dovodi do njihove teške insuficijencije
i potpunog ispada iz funkcije. Na kraju difuzna vaskularna
kongestija, edem pluća i plućne hemoragije ubrzavaju
smrtni ishod.
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM
3. Faza kasnih promena koja se ispoljava od trećeg
dana do treće nedelje, manifestuje se pojavom
striktura u gastrointestinalnom traktu (stenoza
želuca u vidu peščanog sata, gangrenozni infarkti
tankog creva) i cirotičnim promenama u jetri.
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM- LEČENJE
- Ispiranje želuca je prva mera nakon ingestije. Potrebno je
uraditi i Ro nativni abdomena (vide se tablete) i ako je nalaz
pozitivan ponoviti ispiranje. Korisno je davanje (per os) 50-
100 ml 1% bikarbonata kako bi se omogućilo stvaranje soli
ferokarbonata koji se mnogo teže apsorbuje i manji je
iritans.
- bikarbonati u infuziji radi korekcije acidoze, tečnost sa
elektrolitimaaradi popunjavanja vaskularnog korita i korekcije
elektrolitskog dizbalansa i podigne tenzija.
- 50 ccm 50% glikoze pa infuzije 10% radi korekcije
hipoglikemije.
- sveža plazma ili puna krv zbog insuficijencije jetre.
- deferoksamin davati u svim slučajevima predoziranja.
FARMAKOLOGIJA
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA
 Peptički ulkus je jedno od najčešćih bolesti digestivnog
sistema čiji je uzrok pojačana sekrecija hlorovodonične
kiseline u želucu. U farmakoterapiji peptičkog ulkusa
koriste se tri vrste lekova:
- antacidi,
- antiholinergici i
- blokatori histaminskih H 2-receptora
Svrha terapije je da se postignu tri cilja:
- odstranjivanje bolova, posebno u akutnoj fazi,
- ubrzavanje zarašćivanja ulkusa, i
- sprečavanje recidiva bolesti
FARMAKOLOGIJA
 Antacidi su lekovi malog terapijskog značaja
koji nakon peroralnog unosa neutrališu
hlorovodoničnu kiselinu u želucu. Ovde
spadaju:
- aluminijum fosfat i aluminijum hidroksid,
- magnezijum oksid, karbonat i trisilikat,
- kalcijum karbonat, i
- kombinacije i kompleksi sa jedinjenjima
aluminijuma, magnezijuma i kalcijuma.
FARMAKOLOGIJA
 Antagonisti H2-receptora su lekovi sa
velikom terapijskom efikasnošću u
lečenju duodenalnog ulkusa, inhibišu
sekreciju stimulisanu histaminom,
gastrinom, acetilholinom, kofeinom i
hranom. Ovde spadaju:
- ranitidin,
- famotidin
FARMAKOLOGIJA
 Inhibitori protonske pumpe , derivati
benzimidazola, su najsnažniji inhibitori
hiperaciditeta u želucu, izrazite
selektivnosti. Ovde spadaju:
- omeprazol
- pantoprazol
- lansoprazol
- esomeprazol
FARMAKOLOGIJA
 Kombinacije antibakterijskih lekova za
eradikaciju helicobacter pylori:
- amoksicilin, metronidazol
 Ostali preparati za lečenje peptičkog
ulkusa i gastroezofagealnog refluksa:
- bizmut subcitrat, subgalat i subnitrat.
FARMAKOLOGIJA
 Povraćanje nastaje kao rezultat draženja
centra za povraćanje aferentnim dražima iz
želuca i creva, kao i impulsima iz kore velikog
mozga ili hemioreceptorne zone za
povraćanje koja se nalazi u neposrednoj
blizini samog emetičkog centra u produženoj
moždini. Antiemetički lekovi samo
zaustavljaju povraćanje ali ne deluju
kauzalno, na uzrok bolesti.
FARMAKOLOGIJA
 Antiemetičko delovanje imaju neki neuroleptici, H1-
antihistaminici, metoklopramid, ali najjače delovanje
imaju antagonisti serotonina gde spadaju:
- ondansetron,
- granisentron
- tropisetron
- palonosetron
Ovi, inače veoma skupi lekovi novije generacije,
kompetitivno blokiraju 5HT3 receptore u centru za
povraćanje u produženoj moždini i periferno u GIT.
Uglavnom se primenjuju kao antiemetici u citostatskoj
terapiji.
FARMAKOLOGIJA
 Laksativi su lekovi koji omogućavaju bržu
peristaltiku i bolje pražnjenje creva. Deluju na
jedan od sledećih načina:
- draženjem sluznice creva (ricinusovo ulje i
antrahinonske droge, bisakodil, pikosulfat)
- povećavanjem zapremine crevnog sadržaja
(magnezijum sulfat i hidroksid, natrijum sulfat,)
- omekšavanjem stolice (parafinum likvidum,
dioktil-Na-sulfosukcinat, laktuloza, makrogol,
glicerol).
- klizme (bisakodil)
FARMAKOLOGIJA
 Dijareja je najčešće samo simptom neke bolesti, pa
se prema tome mora lečiti kauzalno (na pr.
antibioticima). U antidijaroične lekove spadaju:
- antibiotici (nistatin)
- ostali antiinfektivi (nifuroksazid)
- intestinalni adsorbensi (diosmektit)
- antipropulzivi (loperamid)
- intestinalni antiinflamatorni lekovi (aminosalicilna
kiselina- sulfasalazin, i mesalazin)
- antidijaroici-mikroorganizmi (čista kultura soja
Bacillus, lipofilizirane mlečno-kiselinske bakterije)
FARMAKOLOGIJA
RESPIRATORNOG TRAKTA
FARMAKOLOGIJA
 Patološke promene na plućima uzrokuju
poremećaje ventilacije u mnogim
slučajevima. Ovi poremećaji se prema
svom poreklu mogu podeliti u dve
grupe:
- restriktivni (fibroza pluća)
- opstruktivni (bronhijalna astma i
hronični bronhitis)
FARMAKOLOGIJA
 Bronhijalna astma je obolenje koje karakteriše
inflamacija i zbog toga bronhijalna hiperreaktivnost
dovodi do generalne obstrukcije vazdušnih puteva,
uglavnom tokom napada. Obstrukcija disajnih puteva je
izazvana inflamatornim medijatorima koji prouzrokuju:
- spazam bronhijalne muskulature,
- edem bronhijalnog zida i
- povećanu sekreciju vrlo viskoznog mukusa (sekreta).
Etiopatogenetski se razlikuju dva oblika astme:
- alergijska astma i
- nealergijska (infektivan, toksična, izazvana lekovima).
FARMAKOLOGIJA
 Terapija alergijske astme podrazumeva
dve mogućnosti, abstinenciju od
alergena i de- ili hiposenzibilizacija.
 Simptomatska terapija podrazumeva:
- blokadu izlaska medijatora,
- bronhospazmolizu,
- antiflogistički tretman, i
- olakšanje ekspektoracije
FARMAKOLOGIJA
 Inhibitori izlaska medijatora- H1-antagonisti,
antihistaminici:
- prometazin (derivat fenotiazina)
- hloropiramin (supstituisani etilendiamin)
- cetirizin (derivat piperazina)
- terfenadin
- loratidin
- ketotifen
- desloratidin
- feksofenadin
FARMAKOLOGIJA
 Bronhospazmolitici uključuju:
- β2-simpatikomimetici (salbutamol,
salmeterol ksinafoat, formoterol),
- derivate ksantina (teofilin, aminofilin)
- parasimpatikolitici (fenoterol, ipratropijum;
flutikazon, salmeterol; formeterol i
budesonid)
- glukokortikoidi (beklometazon, budesonid,
ciklesonid, flutikazon propionat)
FARMAKOLOGIJA
 Ekspektoransi su lekovi koji omekšavaju ili razvodnjavaju
bronhijalnu sluz i time olakšavaju njeno iskašljavanje
(ekspektoraciju):
- voda u obliku pare ili aerosola omekšava i razblažuje sekret,
- ekspektoranthe soli (neke od njih se izlučuju preko
bronhijalnih žlezda povlačeći za sobom vodu u kojoj su
rastvorene): K- i Na-jodid, Na-benzoat
- bromheksin (deluje kao i soli) u traheobronhitisu, hroničnom
obstruktivnom plućnom sindromu, bronhiektazijama,
bronhijalnoj astmi (dnevno 20-30 g)
- saponinske droge (koren sapunjače, jagorčevine)
FARMAKOLOGIJA
 Mukolitici hemijskim mehanizmom razgrađuju i omekšavaju
bronhijalnu sluz olakšavajući ekspektoraciju:
- karbocistein kida disulfidne veze mukopolisaharida i
smanjuje viskoznost bronhijalne sluzi (pojedinačna doza
iznosi 250-375 mg)
- acetilcistein svojim sulfhidrilnim grupama kida disulfidne
veze mukoproteina gnojnog sekreta (pojedinačna doza
iznosi 100-200 mg)
- bromheksin
- ambroksol
FARMAKOLOGIJA
 Lekovi za umirenje kašlja (antitusici)
 Kašalj je koristan odbrambeni mehanizam, ali suvi,
neproduktivni kašalj treba suzbijati.

 Antitusici, lekovi protiv kašlja deluju na dva načina:
- smanjivanjem nadražljivosti centra za kašalj

- smanjivanjem razdražljivosti osetljib zona od kojih
počinje refleks kašlja (tyv. tusigene zone),
što znači da se mogu podeliti na centralne i periferne
antitusike.
FARMAKOLOGIJA
 Centralni su uglavnom iz grupe opijata:
- kodein (deprimira centar za kašalj u produšenoj moždini)
- folkodin
- metadon (deluje isto) retko se koristi zbog zavisnosti
- noskapin deluje kao i kodein ali ne prouzrokuje euforiju,
zavisnost i toleranciju
- dekstrometorfan
- butamirat
FARMAKOLOGIJA HORMONA
 Hormoni zajedno sa nervnim sistemom vrše
ulogu integrisanja raznih funkcija u
organizmu. Za odvijanje normalnih funkcija
potrebna je optimalna količina hormona.
Veća ili manja količina hormona od
optimalne prouzrokuje funkcionalne
poremećaje.
 Hormoni svoje delovanje ispoljavaju na dva načina:
- delovanjem na ćelijsku membranu (olakšavaju ili
ubrzavaju prenos biološki aktivnih supstancija kroz
ćelijsku membranu; drugi način delovanja na membranu
odigrava se posredstvom cikličnog edenozin monofosfata
– cAMP)
- indukcijom sinteze proteina (vezuju se za specifični
receptorni protein u citoplazmi ciljnih ćelija, ovako deluju
kortikosteroidi, estrogeni, testosteron, hormon rasta,
tiroksin i insulin).
 Tireoidni hormoni i antitireoidni lekovi
 Štitasta žlezda pod dejstvom TSH, hormona hipofize,
sintetiše i oslobađa dva hormona, trijod-tironin (T3) i
tetrajod-tironin (T4), čiji su efekti:
- stimulacija kalorigeneze
- pojačanje metabolizma lipida, proteina i ugljenih hidrata
- pojačanje rastenja i razvoja
- regulacija prometa vode i elektrolita
- stimulacija kardiovaskularnog sistema
- stimulacija
Ovi hormoni snažno povećavaju osetljivost organizma
prema kateholaminima.
 Hipotireoidizam
 Klinički se manifestuje kao miksedem i kretenizam
(nerazvijena žlezda na rođenju):
- smanjenje metabolizma
- usporenje razvoja
- poremećaj metabolizma vode i elektrolita
- depresija funkcije centralnog nervnog sistema
- smanjenje aktivnostiskeletnih mišića
- hiperholesterolemija
- smanjenje i usporenje svih parametara cirkulacije
Kod kretenizma je razvoj deteta kako fizički tako i psihički
potpuno zaustavljen.
 Hipertireoidizam
 Hiperprodukcija tireoidnih hormona prouzrokuje
hipertireoidizam (tireotoksikoza i Basedova bolest):
- povećanje metabolizma
- nervoza i razdražljivost
- znojenje
- tahikardija i povećanje pulsnog pritiska
- preosetljivost na kateholamine
- egzoftalmus
- pojačano vezivanje joda u tireoidnoj žlezdi
 Antitireoidni lekovi
 Kočenje aktivnosti tireoidnih hormona može se postići:
- primenom lekova koji smanjuju sintezu T3 i T4 (ovako
deluju metimazol, tiouracil, metiltiouracil i propiltiouracil)
- primenom lekova koji smanjuju vezivanje joda u tireoideji
(ovako deluju tiocijanati i perhlorati)
- primenom supstancija koje razaraju tireoideju (J 131)
- primenom jodida
 Insulin i oralni antidijabetici
 Insulin i glukagon su hormoni pankreasa. Insulin dovodi do
hipoglikemije, a glukagon do hiperglikemije.

 I kod zdravih i kod dijabetičara, insulin prouzrokuje sledeće
promene u krvi:
- smanjuje glikemiju
- smanjuje koncentraciju neorganskih fosfata
- smanjuje koncentraciju kalijuma
Insulin povećava aktivnost glikogen sintetaze, olakšava
pretvaranje glukoze u glukogen (u skeletnim mišićima, jetri i
masnom tkivu)
 Hipoinsulizam-diabetes mellitus
 Nedostatak insulina prouzrokuje diabetes mellitus u kome je
smanjeno iskorišćavanje glikoze na periferiji, te nastaju:
- hipoglikemija i glikozurija
- polidipsija
- polifagija
- poliurija
- gubitak telesne težine
Niska glikemija dovodi do povećanja koncentracije
kateholamina, glukagona, hormona rastenja i kortizola u krvi.
 Hiperinsulinizam
 Najvažniji simptomi su posledica lišavanja CNS-a
glukoze:
- osećaj gladi, slabost, znojenje
- tahikardja, parestezije, tremor
- glavobolja, mentalni i motorni poremećaji
- koma sa konvulzijama i smrt
 Oralni antidijabetici
 Dele se u dve grupe jedinjenja, derivati sulfonilureje i
derivati bigvanidina.
 Derivati sulfonilureje povećavaju sekreciju već sintetisanog
insulina, inhibišu proizvodnju glukoze u jetri i povećavaju
osetljivost perifernih tkiva na insulin. Primenjuju se kod
insulin nezavisnog diabetesa (tip II). Ovde spadaju:
- glibenklamid
- glipizid
- glikvidon
- gliklazid
- glimepirid
 Derivati bigvanidina smanjuju resorpciju glukoze iz GIT-a,
povećavaju osetljivost tkiva na insulin i iskoristljivost
glukoze na periferiji i smanjuju glukoneogenezu u jetri.
Primenjuju se u insulin nezavisnom diabetesu (tip II). Ovde
spadaju:
- metformin hlorid
- buformin
- fenformin
 Hiperglikemijski agensi
 Hiperglikemija se može izazvati:
- davanjem glukoze intravenski
- glukagonom (prouzrokuje glikogenolizu i hiperglikemiju,
lipolizu i posledično povećanje slobodnih masnih kiselina)
- adrenalinom
- diazoksidom (pored primene u hipertenzivnim krizama,
prouzrokuje i hiperglikemiju pojačavanjem glikogenolize
pojačanim oslobađanjem kateholamina i kočenjem
oslobađanja insulina)
 Adrenokortikalni steroidi
Kora nadbubrega luči tri vrste hormona:
- glikokortikoidi (kortizol) sekreciju reguliše kortikotropin (ACTH)
- mineralokortikoidi (aldosteron) sekreciju reguliše angiotenzin
- androgeni (dehidro-epi-androsteron) u tkivima u estrogene
 Glikokortikoidi
- kortizol (prirodni)
- sintetski (metilprednizolon, betametazon, deksametazon,
tiamcinolon, prednizon, prednizolon, hidrokortizon)
Delovanje:
- glikoneogeneza- hiperglikemija
- antiinflamatorno, antialergijsko i imunosupresivno
- antagonizuju dejstvo vit. D na resorpciju Ca iz creva
- hipersekrecija HCl - ulkus
Indikacije: M. Addisoni – insuficijencija nadbubrega
Neželjena dejstva: jatrogeni Cushing, ulkus, bakterijske i
mikotičke infekcije, psihoze, katarakta i glaukom, usporen
rast u dece, hipokalemija i hipohloremička alkaloza, strije,
atrofija kože, akne, teleangiektazije....
 Mineralokortikoidi:
- aldosteron i DOCA (dezoksikortikosteron-acetat) prirodni
- fludrokortizon (sintetski)
Delovanje:
- pomažu resorpciju Na iz tubula a pojačavaju izlučivanje K
 Estrogeni- supstancije sa dejstvom ženskih polnih hormona.
Pomažu razvoj ženskih polnih organa i sekundarnih
karakteristika:
- prirodni (estradiol, estron i estriol)
- sintetski (dietilstilbestrol, mestrenol, dienestrol)
Prirodni estrogeni se primenjuju parenteralno, sintetski
oralno. Indikacije su:
- primarna insuficijencija ovarijuma, menopauza i kastracija
- osteoporoza-antagonizuju resorpciju kosti od parathormona
- supresija laktacije kada je indikovano (bromokriptin bolji)
- karcinom prostate
 Gestageni pripremaju uterus za prijem oplođenog jajeta.
- prirodni (progesteron)
- sintetski (levonorgestrel, linestrenol, etisteron, noretisteron,
medroksiprogesteron)
Indikacije za primenu:
- preteći abortus (usled insuficijencije gestagena)
- menstrualni poremećaji (dismenoreja, amenoreja,
premenstrualni sindrom)
- hormonska (oralna) kontracepcija
- karcinom dojke (samo medroksiprogesteron)
 Hormonski (oralni) kontraceptivi uglavnom deluju na
inhibiciju ovulacije:
- kombinacija estrogena i gestagena
- sekvencijalna primena čistih estrogena, posle koje se
primenjuje kombinacija estrogena i gestagena
 Induktori ovulacije indikovani su kod žena sa poremećajem
ovulacije, koje žele da rode:
- klomifen citrat
- humani menopauzalni gonadotropin (HMG, menotropin)
 Androgeni su muški polni hormoni koji pomažu razvoj i
održavanje muških sekundarnih karakteristika:
- prirodni (testosteron, metil-testosteron)
- sintetski (mesterolon, fluoksimesteron)
 Indikacije za primenu:
- hipogonadizam i hipopituitarizam kod muškaraca
- karcinom dojke i zaustavljanje postmenopauznih krvarenja
 Anabolici- indikovani u traumama, hirurškim zahvatima,
svuda gde postoji negativan bilans azota, osteoporoza:
- nandrolon
- metandienon
- metandriol
 Hormoni hiptalamusa i hipofize
 Prednji režanj hipofize:
- hormon rastenja (somatotropin)
- kortikotropin (ACTH)
- gonadoropini (FSH, LH)
- tireotropin (TSH)
- prolaktin
 Zadnji režanj hipofize:
- vazopresin (antidiuretski hormon-ADH)
- oksitocin
 Srednji režanj hipofize:
- melanotropin
 Hormon rastenja (somatotropin) stimuliše sintezu proteina i
izaziva rastenje u skoro svim tkivima. Prekomerna produkcija
izaziva gigantizam ili akromegaliju), urođeni nedostatak
izaziva pituitarizam. Somatostatin iz hipotalamusa inhibiše
delovanje somatotropina.
 Kortikotropin (ACTH) se sekretuje pod dejstvom kortikotropin
realising factor-a (CRF) iz hipotalamusa, i povećava

produkciju kortizola i jjegovih prekursora. Indikacije su mu:
- posredno dobijanje terapijskih efekata kortikosteroida ili
- stimulacija inaktivnog ili nedovoljno aktivnog nadbubrega
 Gonadotropini regulišu funkcije jajnika i testisa:
- folikulo-stimulirajući hormon (FSH) reguliše rastenje Graaf-
ovog folikula i sekreciju estrogena u njemu, i stimuliše
razvoj germinalnih elemenata od kojih zavisi produkcija
spermatozoida
- luteinizirajući hormon (LH) stimuliše Leydig-ove ćelije u
testisu i na taj način povećava sekreciju testosterona, i
stimuliše produkciju progesterona u žutom telu.
 Tireotropin (TSH) stimuliše nagomilavanje joda, glukoze i
amino kiselina u tireoideji, povećava oksidativni metabolizam
u njoj i na kraju povećava oslobađanje hormona.
 Prolaktin je hormon koji stimuliše sekreciju mleka u sisara.
Bromokriptin se upotrebljava u cilju zaustavljanja laktacije.
 Antidiuretični hormon (ADH):
- nedostatak- diabetes insipidus
- prekomerna produkcija- retencija vode
 Oksitocin povećava snagu pojedinih kontrakcija uterusa i
njihovu frekvenciju, indikovan kod indukcije porođaja.

 Prathormon je značajan za homeostazu kalcijuma i njegova
sekrecija iz paratireoidnih žlezda zavisna je od
koncentracija u plazmi koja protiče kroz žlezdu:
- hipokalcemija- hipertrofija žlezde (tetanija)
- hiperkalcemija involucija žlezde – renalna kalkuloza,
oštećenje kostiju usled pojačane razgradnje.
 Kalcitonin – povišenje kalcemije oslobađa hormon.
Povećava izlučivanje natrijuma, kalijuma, kalcijuma,

magnezijuma i fosfora u mokraći.
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI
 Hemioterapijski ili antimikrobni lekovi su supstancije koje
sprečavaju razvoj patogenih bakterija i drugih mikroorganizama
u organizmu čoveka, a da pri tom ne oštećuju san organizam.
 Takvo dejstvo ispoljavaju mnogi antibiotici i neka sintetička
jedinjenja (sulfonamidi, trimetoprim, izoniazid i dr.).
 Antibiotici su antimikrobne supstancije koje stvaraju neki niži
biljni organizmi, najčešće saprofitne bakterije iz zemlje ili
gljivice (plesni, streptomicete i dr.)
 Hemijskim promenama u molekulu prirodnih antibiotika
dobijeni su mnogi polusintetski derivati (penicilin,
cefalosporini), koji pokazuju značajna preimućstva u pogledu
antimikrobnog spektra delovanja i podnošljivosti.
 Svaki hemioterapijski lek deluje na određenu vrstu
prouzrokovača i zato ima karakterističan spektar
antimikrobnog dejstva.
 Neki pretežno edluju na gram pozitivne bakterije (na pr.
benzilpenicilin) dok drugi pretežno deluju na gram
negativne (na pr. aminoglikozidi).
 Antibiotici širokog spektra (tetraciklini, hloramfenikol) deluju
na obe vrste bakterija ali su efikasni i protiv rikecija, spirila,
prouzrokovača psitakoze, limfogranuloma ingvinale i
trahoma.i na
 Sa praktičnog gledišta, hemioterapijski lekovi se svrstavaju u
dve grupe:
- bakteriostatike (inhibišu rast i razmnožavanje)
- baktericide (ubijaju)
- Kod mnogih lekova ovo delovanje je dozno zavisno.
- Rezistencija na antibiotike:
- mnoge bakterije stvaraju enzime kojima menjaju strukturu
molekula antibiotika čineći ga neefikasnim (beta-laktamaze
inaktivišu penicilin i cefalosporine, promene molekula u
aminoglikozidima i hloramfenikolu, smanjenje permeabilnosti
ćelia za lek tetracikline i sulfonamide, promene na mestu
vezivanja antibiotika na sttreptomicin i rifampicin,...).,
postoji i unakrsna rezistencija prema srodnim lekovima.
 “Lek” protiv rezistencije lekova obuhvata:
- izbegavanje neupotrebne upotrebe antimikrobnih lekova,
naročito u profilaktičke svrhe
- pravilno doziranje leka i ograničeno trajanje terapije
- kombinovana primena lekova različitog mehanizma delovanja
Nekritična primena ovih lekova nosi sa sobom mnoge opasnosti:
- razvoj rezistentnih sojeva bakterija
- poremećaj normalne bakterijske flore
- pojava preosetljivosti na lek i pojava ozbiljnih toksičnih reakcija
 Indikacije za primenu su:
- samo bakterijske infekcije (biogram)
- izbor zavisi od antibiograma
- doziranje leka vrlo važna stavka (Male ili nedovoljne doze
su bez efekta, ne koriste pacijenzu ali doprinose rezistenciji
bakterija. Velike doze, naprotiv, eliminišu znatan broj
mutanata koji pokazjz umeren stepen rezistencije prema
leku).
- regulisanje doze je od posebne važnosti u bolesnika sa
insuficijentnom funkcijom bubrega
 Bakteriostatici
 Tetraciklini, indikacije:infekcije izazvane hlamidijama
(trahom, psitakoza, uretritis, prostatitis, limfogranuloma
venerum), rikecijama (Q groznica), mikoplazmom (infekcije
respiratornog i genitalnog trakta), borelijom (Lajmska
bolest), brucelama, hemofilus (rkurentni bronhitis)
 Neželjena dejstva: oštećenje jetre
 Interreakcije: mleko i ml. Proizvodi, Fe i antacidi smanjuj
resorpciju iz creva, istovremena primena sa β-laktamskim
antibioticima ima antagonističko dejstvo. Smanjue dejstvo
ora
 Danas su u prometu sledeći tetraciklini:
- tetraciklin i doksiciklin
 Amfenikoli takođe pripadaju bakteriostaticima. Indikacije za
primenu su: trbušni tifus i paratifus, gnojni meningitis

uzrokovan H influence, meningokokni meningitis
epidemijskih razmera, teške infekcije abdomena aerobima,
stafilokokima i Gram negativnim klicama osetljivim na ovaj
lek.
 Primena samo u PO ŽIVOT OPASNIH INFEKCIJA
 Neželjena dejstva: ireverzibilna aplastična anemija.
 Lekovi u prometu: hloramfenikol

 Makrolidi su takođe bakteriostatici antibakterijski spektar
sličan penicilinu, ali se daju kod alergije na penicilin.
Indikacije su: respiratorne infekcije kod dece, pertusis,
legionarska bolest, gastritis izazvan kampilobakterom,
sinuzitis, difterija, akne vulgaris, hlamidijalne infekcije, kao i
mikoplazmom, toksoplazmoza.
 Neželjena dejstva: povišenje transaminaza, GI tegobe.
 U prometu su: eritromicin (sukcinat, estolat, stearat),
roksitromicin, klaritromicin, azitromicin, telitromicin.
 Linkozamini su takođe bekteriostatici a indikacije su: Gram

pozitivne bakterije i neke anaerobe, stafilokoke,
pneumokoke, infekcije u abdomenu izazvane mešovitom
aerobno-anaerobnom florom, osteomijelitis, teške infekcije
donjih respiratornih puteva, teške vaginalne infekcije
izazvane anaerobima u trudnoći.
 Neželjena dejstva: GI tegobe, ospa, pseudomembranozni
kolitis.
 U prometu su: klindamicin i linkomicin
 Sulfonamidi i trimetoprim su bakteriostatici čije su indikacije:
akutne urinarne infekcije, pneumokokne infekcije,
streptokokne (erizipel) i neke stafilokokne infekcije,
meningokokne kliconoše, toksoplazmoza, invazivna
salmoneloza, tifusna groznica, infekcije kostiju i zglobova,
egzarcebacije hroničnog bronhitisa, šigeloze.
 Neželjena dejstva: alergija, GI smetnje, eozinofilija,
agranulocitoza, trombocitopenična purpua
 Interakcije: oralni antidijabetici, oralni antikoagulansi,
fenitoin, metotreksat.
 U prometu su sulfametoksazol i trimetoprim
 Antituberkulotici su bakteriostatici a
indikacija je Tbc
 U primeni su rifampicin i izoniazid
 Antibakterijski lekvi steroidne strukture
deluju bakteriostatski, indikovani su kod
multirezistentnih stafilokoknih infekcija
(osteomijelitis). U primeni je fusidinska
kiselina.
 Baktericidi
 Prirodni penicilini osetljivi na beta-laktamazu, deluju na
streptokoke, Gram pozitivne bacile, Gram negativne koke,
spirohete (treponema, leptospira i borelija), uzročnike
antraksa, difterije, gasne gangrene, neotporni na beta-
laktamazu.
 Neželjena dejstva: reakcije preosetljivosti.
 U prometu su: benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, prokain
benzilpenicilin,
 Beta-laktamski antibiotici – penicilini
 Penicilini širokog spektra:
- aminopenicilini (ampicilin i amoksicilin) imaju širi spektar

delovanja od prirodnih za hemofilus, salmonelu, šigelu,
ešerihiju, proteus. Neotporni su na beta-laktamazu.
- ureidopenicilini (pireracin, piperacin sa tazobaktamom)
imaju širi spektar od prethodnih za psudomonas, klebsielu i
anaerobe. Neotporni na beta laktamazu.
 Beta-laktamatski lekovi – cefalosporini, otporni na beta-
laktamazu i dele se u IV grupe:
 I- cefalosporini I generacije deluju pretežno na Gram
pozitivne mikroorganizme (stafilokok koji stvara beta-
laktamazu), E. Coli, proteus, klebsielu, promenljivo na
hemofilus. Ovde spadaju cefaleksin, cefazolin, cefadroksil
 II- cefalosporini II generacije imaju širi spektar za
hemofilus, otporniji su na beta-laktamazu od prethodnih.
Ovde spadaju cefaklorcefoksitin, cefuroksim, cefprozil.
 III- cefalosporini III generacije:
- za parenteralnu primenu, deluju na mnoge Gram negativne
bakterije: enterobakterije, morakselu, neiseriu,
pseudomonas. Neki od njih prolaze KMB i indikovani su kod
meningitisa. Ovde spadaju ceftriakson, cefotaksim,
ceftazidim, cefoperazon.
- za oralnu primenu, imaju isti spektar kao lekovi II
generacije ali su otporniji na beta-laktamazu. Ovde spadaju
cefiksim, ceftibuten.
 IV- cefalosporini IV generacije imaju pored opisanog u III
generaciji, izrazito delovanje na pseudomonas i stafilokok.
U upotrebi su cefpirom i cefepim.
 Karbapemeni su takođe baktericidni lekovi izuzetno širokog

spektra delovanja (Gram pozitivni i negativni aerobi i
anaerobi otporni na beta-laktamazu). U upotrebi su
meropenem, ertapenem, imipenem i cilastatin.
 Aminoglikozidi baktericidni antibiotici prvenstveno se daju
kod Gram negativnih aeroba, ali ispolavaju i snažno
delovanje kod nekih Gram pozitivnih aeroba (stafilokok i
mikobakterija). Primenjuju se kod septikemija, neonatalne
sepse, meningitisa, akutnog pijelonefritisa, endokarditisa
izazvanog streptokokus viridansom.
 Ne resorbuju se iz digestivnog trakta pa se daju
parenteralno. Ovde spadaju streptomicin, gentamicin,
amikacin, netilmicin.
 Hinolonski antibakterijski lekovi su takođe baktericidi koji
deluju na neke Gram pozitivne (strep. Pneumonije i
fekalis, enterokok, stafilokok), većinu Gram negativnih
aerobnih bakterija, mikoplazmu i hlamidiju. Ne deluju na
anaerobe. Primenjuju se kod teških infekcija respiratornog
i urinarnog , gonoreje i septikemija, meningitis, uretritis,
osteomijelitis, trahom. Spadaju u rezervne antibiotike jer
se daju kod infekcija rezistentnih na standardne
antibiotike.
Ovde spadaju oflosacin, norfloksacin, moksifloksacin.
 Glikopeptidni antibiotici su indikovani kod infekcija Gram
pozitivnim aerobima i anaerobima (stafilokoki, streptokoki i
klostridije) kao što su endokarditisi, sepsa, peritonitisi,
infekcije kostiju, kože i mekih tkiva. Ovde spadaju
vankomicin, teikoplamin.
 Derivati imidazola su baktericidi koji deluju na anaerobne
bakterije, amebe, trihomonas i lambliju. Ovde spadaju
metronidazol, tinidazol.

Osnovi Farmakologije I Toksikologije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovi Farmakologije I Toksikologije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OSNOVI FARMAKOLOGIJE I

 Odnos strukture leka prema specifičnom i nespecifičnom delovanju:

Od svih akutnih trovanja hemijskim materijama,

1.Farmakokinetičke osobine: vreme apsorpcije,

2. Mehanizam toksičnog delovanja

 Periferna alfa-adrenergička blokada: periferna vazodilatacija,

 Blokada dopaminergičkih receptora: disbalans između

Najteža komplikacija u trovanju neurolepticima

- Selekcija ovih lekova zavisi od egzaktne dijagnoze i

 Triciklični antidepresivi (TCD) su grupa jedinjenja koja ima

- Smrtna doza za odrasle 10-210 mg/kg,

- Koncentracije u plazmi ve}e od 1000 ng/kg su znak

- Glavne manifestacije su od strane CNS-a, antiholinergi~ki i

- CNS: konfuznost, agitiranost, halucinacije uz razli~ite

- Po potrebi mere kardiopulmonalne reanimacije

Teške slučajeve karakteriše koma, hiperpireksija, konvulzije i hipotenzija. U

Srednje teška i teška trovanja mogu biti praćena i karakterističnim

Simptomi i znaci trovanja su rezultat sedativnog

 Kardiocirkulatorni poremećaji su: hipotenzija,

 U kombinaciji sa drugim sedativima ili

 Specifičan antidot flumazenil (Anexate) treba davati

TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM

Toksična doza između 9 i 10 grama.

Od metaboličkih poremećaja značajan je

 Ostala terapija je simptomatska, a forsiranje alkalne

 U akutnim trovanjima dolazi do velike potrošnje

 Inicijalni stadijum: asimptomatski (24 h)

 Srednji stadijum: povišenje enzima (24-48 h).

 Stadijum nekroze jetre: (3-4 d. nakon ingestije)

 Stadijum oporavka: funkcija jetre se normalizuje, a

 Ostala terapija je simptomatska.

 Hemodijaliza i hemoperfuzija sa aktivnim ugljem su takođe

- dihidroergotoksin u Alzheimerovoj bolesti,

Fentolaminski α-blokatori primena:

- usporavaju sprovođenje nadražaja sa

- olakšavaju stvaranje ektopičkih impulsa i

- Kardijalni efekti: nodalna tahikardija, VES, ventrikularna

- CNS: glavobolja, mi{i}na slabost, konfuznost,

- Gastrointestinalni: povra}anje, proliv, bol u trbuhu;

- Biohemijski: hiperkalemija, acidobazni disbalans.

1. Prekid dalje absorpcije;

2. Krekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa;

3. Antiaritmici (propranolol), atropin, pejsmejker po potrebi;

4. Specifi~ni antidot Digibind;

5. Ubrzanje ekskrecije (hemodijaliza, hemoperfuzija,

Beta blokatori su kompetitivni inhibitori beta-

- miokard: bradikardija, AV blok, hipotenzija;

- nervni sistem: poremećaj mentalnog statusa od

- respiratorni sistem: bronhospazam;

- endokrini sistem: hipoglikemija.

Pored klasičnih procedura u cilju eliminacije otrova iz

- atropin u bradikardiji (ili izoproterenol ili glukagon),

- infuzije tečnosti (ili dopamin ili glukagon) u hipotenziji;

- standardne mere za sprečavanje dalje apsorpcije i

- hipotenzija i bradikardija: 10% CaCl, izotonični

2. ACE inhibitori inhibiraju konverziju angiotenzina u

3. Diuretici (tiazidi): smanjuju reasorpciju Na i inhibišu

1. Mere kardiovaskularne reanimacije (atropin).

neproduktivni kašalj treba suzbijati.

- smanjivanjem nadražljivosti centra za kašalj

hipoglikemije, a glukagon do hiperglikemije.

realising factor-a (CRF) iz hipotalamusa, i povećava

njihovu frekvenciju, indikovan kod indukcije porođaja.