PRINCIPI ZAŠTITE DRVETA

Osnovni principi racionalne zaštite drveta su efikasnost,

sigurnost i ekonomičnost, pri čemu osnovne pravce i načine
sprovođenja mera zaštite određuje nameravana namena
proizvoda i uslovi njegove eksploatacije.
Drvo kao specifičan materijal i sirovina za preradu organskog
porekla predstavlja obnovljiv, ali ne i neiscrpan prirodni resurs,
te se njegovoj zaštiti i čuvanju mora pokloniti adekvatna pažnja.
Štete koje nastaju zbog neprimenjivanja mera zaštite drveta
nesrazmerno su velike u odnosu na ulaganja u postupke zaštite.
Iz tog razloga, a u cilju racionalne potrošnje, štednje i sigurnosti
u toku eksploatacije, zaštita drveta predstavlja pravi način koji
vodi ka ekonomičnom poslovanju svakog preduzeća za preradu
drveta.
 Princip efikasnosti
Ovaj princip se bazira na činjenici da je izlišno bilo šta raditi ukoliko
se ne očekuju ili postižu pozitivni efekti.
Da bi se ovaj princip ispoštovao, potrebno je da se zadovolji nekoliko
preduslova:
• Poslovima zaštite drveta (ZD) mora rukovoditi poznavalac ove
problematike pod punom profesionalnom, moralnom, materijalnom
i krivičnom odgovornošću. Njegov osnovni zadatak je da
poznavajući bioekološke karakteristike štetočina, tehnološki
proces prerade drveta i uslove koji vladaju u određenim fazama
prerade, predvidi moguće opasnosti i pravovremeno preduzme
sve potrebne mere da do infekcije ili infestacije drveta uopšte i ne
dođe. Dakle, njegov je zadatak da drvo sačuva makar u onakvom
stanju kako je dobijeno iz šume, kako bi se omogućila primena
principa max kvantitativnog i kvalitativnog iskorišćenja sirovine.
• Neophodno je poznavanje kalendara razvića insekata i gljiva,
prilagođenost određenim vrstama i stanjima drveta, poznavanje
načina aplikacije preparata i samih preparata za ZD
• Ukoliko dinamika dovoza sirovine i prerade to omogućava, treba
pribeći najjeftinijim organizaciono – tehničkim merama ili netoksičnim
načinama zaštite drveta. Obzirom da insekti i gljive zahtevaju
određene uslove za svoj razvoj (temperatura, vlaga, svetlost i sl.)
moguće je, stvaranjem uslova koji su nepovoljni za njihov razvoj,
preduprediti napad i tzv. netoksičnim metodima, kao na primer
orošavanjem vodom ili čuvanjem u bazenima sa vodom (tzv. vlažni
imunitet).
• Da bi poslovi zaštite zaista imali pozitivne efekte, rukovodilac je
dužan da obezbedi ili obuči stručnu radnu snagu za takvu vrstu
poslova ili da angažuje propisno registrovano preduzeće za te
poslove.
U praksi se veoma često dešava da na stovarište preduzeća
za preradu drveta stižu već napadnuti trupci. U takvim
slučajevima rukovodilac zaštite treba da determiniše
uzročnike, intenzitet napada i obim nastale štete, a zatim
proceni i odredi adekvatne mere i preparate za izvođenje
represivne zaštite. Ukoliko uslovi u preduzeću dozvoljavaju,
takvu građu je najbolje odmah prorezivati i sušiti (prirodnim
putem ili u sušarama), što će izazvati promenu stanja drveta
a time i propadanje larvi insekata ili zaustavljanje procesa
truljenja, obzirom da se tzv. sekundarni insekti, koji se
razvijaju u trupcima, kao ni lignikolne gljive ne mogu razvijati
u prosušenom i suvom drvetu.
U magacinima gotovih proizvoda i naročito parketa, drvo je izloženo
uglavnom napadu tercijernih vrsta insekata koje nanose najveće
štete i najopasnije su jer je u takvo drvo uloženo najviše rada – pa
mu je i cena najveća, a s druge strane suvo drvo najčešće ne menja
sadržaj vlage, pa se ove više generacija razvija u istom drvetu stalno
obnavljajući napad. Rukovodilac zaštite drveta, treba da vrši redovan
pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od drveta i u slučaju
potrebe preduzme potrebne mere represivne zaštite. Preventivna
zaštita se kod gotovih proizvoda ne preporučuje obzirom da u toku
korišćenja proizvodi uglavnom dolaze u kontakt sa čovekom, što
uvek nosi opasnost od trovanja, a represivna zaštita, ako se izvodi,
mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u
drvetu. Ovaj efekat postiže se fumigacijom otrovnim gasovima koji
drvo sterilišu, ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje,odnosno
nakon provetravanja ispare iz drveta.
Ovaj osnovni princip – princip efikasnosti mora biti ispoštovan pri
svakom tretmanu, jer u protivnom se narušava princip ekonomičnosti.
Drugim rečima - preduzimaju se mere koje koštaju a ne donose
nikakve pozitivne rezultate.
Princip sigurnosti
Ni za jedan postupak zaštite drveta ne može se reći da je uspešno
sproveden ukoliko dođe do povreda, trovanja ili smrtnih posledica po
ljude. U primeni ovog principa najveću odgovornost ima rukovodilac
zaštite koji mora da predvidi sve opasnosti kojima mogu biti izloženi
radnici tokom sprovođenja mera zaštite drveta, kao i tokom kasnije
manipulacije drvetom ili korišćenja proizvoda koji su zaštićeni
otrovnim materijama. Rukovodilac zaštite po Zakonu o zaštiti bilja
mora biti lice sa visokom stručnom spremom iz oblasti zaštite bilje ili
stručnjak za zaštitu drveta.
Nakon procene stanja drveta i opredeljivanja za određeni preparat i
način aplikacije, potrebno je nabaviti preparat koji je propisno
registrovan od strane Ministarstva za poljoprivredu i šumarstvo, što
znači da preparat ima uredne izveštaje o biološkoj efikasnosti, fizičko
– hemijskim osobinama i toksikološku ocenu, izdate od strane
akreditovanih institucija. Veoma je čest slučaj da preparati koji su
prisutni na tržištu nisu propisno obeleženi znacima upozorenja, niti da
je navedena aktivna materija, a često nedostaje bilo kakva
deklaracija o proizvodu. Ovakva dela pomenuti Zakon o zaštiti bilja
sankcioniše i predviđa rigorozne kazne za počinioce. Rukovodilac
zaštite je dužan da se upozna sa osobinama preparata, aktivnom
materijom, preporučenim načinom aplikacije i koncentracijom,
odnosno preporučenom dozom. Svi radnici moraju biti upoznati sa
prirodom otrova i merama kojih treba da se pridržavaju da ne bi došlo
do trovanja.
Rukovodilac zaštite takođe treba da se upozna sa simptomima
eventualnog trovanja, kako bi mogao blagovremeno da reaguje na
takve pojave i posebno na mere i sredstva za pružanje prve pomoći
eventualno unesrećenom, do dolaska u bolnicu. U tom smislu
neophodno je da obezbedi sve što je neophodno za pružanje prve
pomoći pri trovanju određenim preparatom, kao i motorno vozilo radi
blagovremenog transporta eventualno unesrećenog do bolnice.
Neophodno je pridržavati se pravila da jedan radnik sam ne sme da
izvodi zaštitu, već je potrebno prisustvo bar još jednog, koji bi u
slučaju nesreće mogao da pruži ili pozove pomoć. Važno je i da
mesto gde se sprovodi zaštita bude ograđeno trakom upozorenja i
obezbeđeno. Ovo naročito važi za izvođenja fumigacije na otvorenom
prostoru ispod prekrivača, kada je neophodno takav prostor noću i
osvetliti i postaviti noćnog čuvara.
Pri poslovima ZD neophodno je (a to je i Zakonom propisano) da se
sa otrovom i ambalažom postupa na propisan način.
Važan aspekt ovog principa je organizacija rada kako ne bi došlo do
fizičkih povreda. U praksi je naročita opasnost prisutna kada se
tretiraju trupci ili visoki složajevi rezanog uvitlanog drveta.
Rukovodilac je dužan da proveri da li su svi složajevi propisno
formirani i da li postoji opasnost od obrušavanja, kao i da uputi
radnike na način prilaska složajevima i njihovog tretiranja.
Ovaj princip neizostavno mora biti ispoštovan bez obzira o kavom se
zadatku iz domena zaštite drveta radilo.

Princip ekonomičnosti
Princip ekonomičnosti se mora uvek poštovati izuzev u slučajevima
kada se radi o zaštiti kulturnih dobara ili umetničkih predmeta od
neprocenjive vrednosti.
Oštra konkurencija na svetskom tržištu drveta sve više ističe zahteve
za što kvalitetnijom sirovinom i poluproizvodima. Kako klasiranje
drveta po kvalitetu direktno diktira i cenu sortimenata, to je jasno da
ekonomičnost poslovanja direktno zavisi od zdravstvenog stanja
drveta sa kojim se radi.
U praksi postoji niz primera koji potvrđuju ekonomsku opravdanost
primene mera zaštite drveta. Kada se, na primer radi o trupcima
bukve i hrasta, kao naše dve najvažnije i najzastupljenije vrste,
međunarodni standardi za klasiranje prema kvalitetu su veoma strogi.
Tako, trupci koji imaju bilo kakvo oštećenje od insekata uglavnom se
klasiraju u četvrtu – D klasu kvaliteta, koja ima daleko nižu cenu od
prethodne tri. Ako se ima u vidu kvalitativna struktura trupaca,
odnosno činjenica iz prakse da oko 7% trupaca po masi spadaju u I
klasu, oko 22% u II i oko 26% u III, sva ova masa prelazi u IV klasu
ukoliko bude napadnuta od insekata.
Imajući u vidu količinu i cene pojedinih klasa kvaliteta, izračunato je
da je finansijski gubitak zbog prelaska u nižu klasu kvaliteta oko 50%
od cene neoštećenog drveta u prve tri klase kvaliteta. Ovakva
oštećenja izazivaju tzv. sekundarni insekti čiji se napad može
preduprediti preventivnim merama zaštite koji bi cenu trupca opteretili
sa maksimum 3 – 5%. Ulaganja u zaštitne mere nesrazmerno su
mala u poređenju sa mogućim gubicima, pa se nameće logičan
zaključak da sprovođenje mera zaštite drveta direktno utiče na
ekonomičnost poslovanja u industriji prerade drveta.
Kada se radi o drvetu ili proizvodima od drveta koji se nalaze u
upotrebi, zavisno od njegove namene i funkcije u određenom objektu,
zaštita već ugrađenog drveta daleko je komplikovanija i skuplja nego
preventivna zaštita koja se mogla i trebala prethodno sprovesti pre
ugradnje.
U nekim slučajevima taj posao je skopčan sa komplikovanim
građevinskim zahvatima koji takođe imaju svoju cenu, pri čemu je
često neophodno promeniti čitave delove konstrukcija novim,
nenapadnutim i preventivno zaštićenim drvetom. Zakon nažalost ne
obavezuje građevinare da ugrađuju zaštićenu građu pa se nastale
štete posle nekoliko godina eksploatacije objekata ulančavaju kroz
ostale zahvate i davanja koja se moraju izvesti radi sanacije objekta.
Podzakonskim aktima (standardima) je regulisano samo pitanje
zaštite (impregnacije) drvenih železničkih pragova, TT stubova i
delimično rudničkog drveta. Sve ostalo vezano za ova pitanja
ostavljeno je projektantu i investitorima na odlučivanje prema
sopstvenom znanju i nahođenju.