Telo i fizička obeležja kao deo

identiteta i kulture – nekad i sad

Još od vremena praisorije, čovek je ukrašavao svoje telo
bojama ili nekim predmetima.
To su najčešće radili jer su na taj način pokazivali da neko
poseduje neku vrstu čina tj. da je učinio nešto zbog čega
je zaslužio veće poštovanje od drugih. To može biti
isticanje u lovu, radu ili češće u ratovanju.
 Drevni Egipćani

Najstarije tetovaže su otkrivene na dve mumije u Egiptu

za koje se pretpostavlja da su se tetovirale pre više od
3100 godina.
 Rimljani i Grci

Rimljani i Grci su tetovaže smatrali neprikladnim i

tetovirali su robove i kriminalce. U slučaju da rob ili
zatvorenik pobegne, biće ih dosta lakše uhvatiti ako se
razlikuju od ostalih.
Herodot piše da su Grci na ideju korišćenja tetovaža kao
oblika kazne došli gledajući Persiance koji su u šestom
veku pre nove ere tako označavali kriminalce, robove i
neprijatelje. 
 Indijanci

Indijanci su se tetovirali iz verskih razloga. Najčešći

motivi su bili tribali na licu, sunce i planine. Takođe su
ukrašavali i svoje konje.
 Afrika

Ubedljivo najbizarnije slike ukrašavnja tela

nam dolaze iz Afrike.
Žene naroda Kajan iz Mjanmara i Tajlanda
poznate su po svojim izduženim vratovima,
zbog kojih ih najčešće porede sa žirafama.
Devojčicama se, kada napune pet godina,
tradicionalno, oko vrata stavljaju prstenovi
koji teže oko dva kilograma. Broj
prstenova se vremenom povećava, sve dok
se ne postavi 25 prstenova ukupno.
Ukrašavanje tela ožiljcima mahom se praktikuje u
afričkim plemenima kao zamena za tetovaže iz
razloga što se mastilo na tamnoj koži ne primećuje.
Ovakav vid ukrašavanja tela najviše je prisutan u
plemenima oko reke Sepik u Papui Novoj Gvineji.
 Ukrašavanje tela u 21. veku

Tokom 20. veka, nakon prvog i drugog svetskog rata,

ljudi su počeli da tetoviraju oznake svoje države i
ratne simbole. Takođe, verski simboli su postali sve
češći motiv za tetovirnje.
Pojavio se pirsing kao novi modni detalj.