PROTEINI

Proteini

H O
H
H
N–C-C
COOH
H OH
R

C
NH2

R
Amino - kiseline

bočna grupa (radikal ili R-ostatak)

Molekularna biologija
Proteini

Amino grupa
Karboksilna grupa

Promenjivi
bočni niz

Molekularna biologija
Proteini

Promenjivi bočni niz

α-C atom

Amino grupa Karboksilna grupa

Molekularna biologija
Proteini

Glicin Alanin Valin

R ostatak H R ostatak
CH3

Leucin Izoleucin

Metionin

Neke od poznatijih amino kiselina (zaokružen R-ostatak)

Molekularna
Molekularna biologija
biologija
Proteini

Fenilalanin Triptofan

Tirozin

Neke od poznatijih amino kiselina

Molekularna biologija
Proteini

Amino kis. Amino kis.

Obrazovanje
peptidne veze

Dipeptid

Peptidna veza (amidna veza) je kovalentna hemijska veza koja se formira između dva molekula kad
karboksilna grupa jednog molekula reaguje sa amino grupom drugog molekula, uz otpuštanje molekula vode
(H2O)
Molekularna biologija
Proteini

Aminokiseline se PEPTIDNIM vezama povezuju u linearne nizove - POLIPEPTIDE

H R
H O H O

N–C-C
+ N–C-C
H OH H H OH
R

- H2 O

peptidna veza

H O R O
H
N-kraj N–C-C -N–C-C C-kraj
H OH
R H H

DIPEPTID

Molekularna biologija
Proteini

Amino kiselina 1 Amino kiselina 2

DIPEPTID

Reaguju karboksilna grupa prve i amino grupa druge A.K.

Molekularna biologija
Proteini

Polipeptidni niz
N-kraj C-kraj

PRIMARNA STRUKTURA PROTEINA odredjena je redosledom,brojem i učešćem aminokiselina u

polipeptidnom lancu i direktno zavisi od genetičke informacije ( redosleda nukleotida u genu koji ga kodira)

Molekularna biologija
Proteini

Primarna struktura proteina

Molekularna biologija
Proteini

N - KRAJ

PRIMARNA STRUKTURA TRANSFERINA

C - KRAJ

Molekularna biologija
Proteini

Promena samo jedne aminokiseline u polipeptidu može da dovede do gubitka biološke aktivnosti
tog proteina.

Normalna
Normalna crvena
crvena
krvna
krvna zrnca
zrnca

Normalni hemoglobin

Srpaste
Srpaste
Hemoglobin S ćelije
ćelije

Tako je na primer promena jednog jedinog nukleotida na genu za beta-globinski lanac, koja
dovodi do promene jedne jedine aminokiseline (glutamin - valinom) u tom polipeptidu, dovoljna
da normalni hemoglobin pretvori u patološki hemoglobin S, usled čega nastaje srpasta anemija.

Molekularna biologija
Proteini

Svaki polipeptidni lanac dobija dalje određenu prostornu strukturu: sekundarnu, tercijarnu i kvatenernu.
Ove strukture zavise od primarne.

Sekundarna struktura se postiže obrazovanjem vodoničnih veza i savijanjem polipeptidnog lanca.

Beta ploča
Alfa zavojnica
Strukturu održavaju vodonične veze koje
Nastaje tako što se između atoma koji se obrazuju između različitih delova
pripadaju svakoj četvrtoj amino kiselini polipeptidnog lanca
obrazuju vodonične veze

Molekularna biologija
Proteini

Biološka aktivnost proteina zavisi od njihove prostorne strukture

Strukturu
održavaju
Alfa zavojnica vodonične veze
koje se obrazuju
Beta ploča između različitih
delova
polipeptidnog
lanca

Nastaje tako što

se između atoma
koji pripadaju
svakoj četvrtoj
amino kiselini
obrazuju
vodonične veze

Sekundarna struktura

Prostornu strukturu proteina čine sekundarna, tercijarna a kod složenih proteina i kvaternarna
struktura
Molekularna biologija
Proteini

Tercijarna struktura

Postizanjem tercijerne strukture polipeptidni lanac postaje biološki aktivan te se tek tada može nazvati
protein.

Beta ploče

Grade je spirale,
ploče i neuređeni
delovi lanca.
Rezultat je
savijanje lanca Neuređeni delovi
čime se uspostavlja
loptast (globularan)
oblik proteina

Alfa zavojnice

Molekularna biologija
Proteini

Grade je spirale,
ploče i neuređeni
delovi lanca.
Rezultat je
savijanje lanca
čime se uspostavlja
loptast (globularan)
oblik proteina Beta ploče

Neuređeni delovi

Alfa zavojnice

Molekularna biologija
Proteini

Fibrilarni proteini
imaju izdužen oblik
Npr. strukturni
proteini kao što su :
kolagen,
a-keratin i b-keratin,
elastin

KOLAGEN je najzastupljeniji protein u organizmu kičmenjaka (25% od

ukupne proteinske mase sisara).
Nalazi se u koži, kostima, zubima, hrskavici, tetivama i zidovima krvnih
sudova.
Glavna je komponenta vanćelijskog matriksa i daje potporu ćelijama.
Odgovoran je za čvrstinu i elastičnost kože i njegova degradacija tokom
starenja dovodi do stvaranja bora.

Struktura kolagena

Molekularna biologija
Proteini

Molekul kolagena je izgradjen od tri polipetidna lanca koja su medjusobno spiralno uvijena.

molekul kolagena
fibril

kolagensko vlakno

polipeptid

Više molekula kolagena u snopu čini fibril a više fibrila u snopu čine kolageno vlakno.

Molekularna biologija
Proteini

Kolagenske bolesti nastaju zbog poremećaja strukture kolagena

SKORBUT nastaje zbog nedovoljnog unosa vitamina C koji je neophodan za sintezu normalnog
kolagena.
Nedostatak ovog vitamina odražava se na poremećaj što je praćeno promenama u vezivu, zidu
kapilara, zubima i kostima.

Molekularna biologija
Proteini

EHLERS-DANLOS-ov sindrom je genetski poremećaj koji dovodi do defekta u sintezu

kolagena. Osobe sa ovim oboljenjem imaju neuobičajeno savitljive zglobove (‘’ljudi od gume’’).

Ehlers – Danlosov sindrom

Molekularna biologija
Proteini

β keratin gradi perje,

kožu, kljunove ptica i
gmizavaca.

α Keratin se nalazi u kosi, noktima,

zubima, koži, krznu, vuni sisara.
Važan je i za jačanje noktiju.
88% kose čini keratin.

Molekularna biologija
Proteini

Kvatenerna struktura hemoglobina

Sastoje se od više Hem

polipeptidnih lanaca
(oligomeri) Deo
oligomera koji ima α lanci
fiziološku ulogu
naziva se subjedinica.
Hemoglobin ima 2
subjedinice.

β lanci

Molekularna biologija
Proteini

Da bi protein obavljao svoju funkciju, mora da ima određenu strukturu. Ako dođe do gubitka te strukture,
protein će izgubiti i svoju funkciju. To se zove denaturacija. Do denaturacije može da dođe usled visoke
temperature, promene pH vrednosti, ali i delovanjem drugih supstanci (soli teških metala i organskih
rastvarača).

ne vraća se u
prvobitan
oblik,
denaturacija
je nepovratna
aktivan protein nektivan protein primer: prženje jaja

aktivan protein nektivan protein vraća se u primer: zagrevanje mleka

prvobitan
oblik,
denaturacija
je povratna

Molekularna biologija
Proteini

Neke od uloga proteina su:

Molekularna biologija