Arhitektura računara

Visoka poljoprivredno prehrambena škola strukovnih studija

Prokuplje
 Računar

• Računar je elektronski uređaj koji radi na osnovu

instrukcija koje su smeštene u njegovoj memoriji.
• Funkcije koje računar obavlja:
– prihvata podatke sa različitih izvora,
– obrađuje ih u skladu sa određenim pravilima,
– generiše rezultate
– smešta rezultate u cilju daljeg korišćenja.
 Von Neumann-ova arhitektura
• Osnovni koncept - programi i podaci sa kojima program
manipuliše smešteni na istom mestu
 Von Neumann-ova arhitektura
• Pet osnovnih komponenti von Neumann-ove arhitekture:
– memorijska jedinica u koju su smešteni i podaci i instrukcije programa
– aritmetičko-logička jedinica omogućava izvršenje aritmetičkih i
logičkih operacija nad podacima
– kontrolna jedinica koordinira rad svih ostalih komponenti računara
– ulazna jedinica koja prenosi podatke iz spoljašnjeg sveta u računar
– izlazna jedinica koja prenosi podatke iz računara u spoljašnji svet
 Organizacija računara
• Aritmetičko-logička jedinica i kontrolna jednica zajedno čine
centralni procesor računara

• Matična ploča, centralni procesor, većina memorijskih uredjaja i

ostale komponente memorijskih uredjaja i ostale komponente koje
učestvuju u obradi podataka čini sistemsku jedinicu računara.
 Sistemska jedinica
• Omotač sistemske jedinice je napravljen od metala ili plastike
čime štiti komponente računara od oštećenja.

Matična ploča
• Matična ploča služi za povezivanje i sinhronizaciju
osnovnih delova računara
• Komponente računara su ili integrisane u matičnu
ploču, ili povezane na nju
 Matična ploča (1)
• Na matičnoj ploči se mogu identifikovati:
• slotovi za različite vrste kartica (ekspanzioni slotovi),
• slot za procesorski čip,
• slot za glavnu memoriju,
• priključak za hard disk,
• eksterni portovi,
• čipset,
• BIOS,
• magistrale , ...
 Magistrale
• Magistrala je komunikacioni put sastavljen od grupe
električnih provodnika kroz koje se prenose podaci između
pojedinih komponenti u računaru.
• Podatak koji se predaje od strane jedne komponente
dostupan je za prijem svim ostalim komponentama koje su
povezane na magistralu.
• Magistralom se mogu prenositi tri grupe signala:
– adrese koje selektuju memorijske lokacije (ili ulaznog/izlaznog
uređaja) gde se šalju podaci ili odakle se preuzimaju podaci
– podaci između CPU, memorije i ulaznih/izlaznih uređaja
– upravljački signali koji upravljaju prenosom podataka
 Procesor
• Procesor interpretira i izvodi osnovne instrukcije koje se
izvršavaju na računaru.

• Sa donje strane poseduje pinove koji služe za vezu sa

matičnom pločom, a na matičnoj ploči se nalazi priključak za
procesor u koji se procesor postavlja.
 Način izvršenja programa u
računaru
• Kada korisnik pokrene program, njegove instrukcije se
prebacuju sa sekundarne memorije (hard disk, CD, DVD,
USB fleš) u glavnu memoriju.

• Podaci nad kojima program vrši obradu se učitavaju ili sa

ulaznog uređaja ili iz sekundarne memorije
 Način izvršenja programa u računaru (1)
• Kontrolna jedinica pribavlja instrukciju, dekodira instrukciju
i inicira slanje instrukcije i podataka nad kojima se ona
izvršava na ALU.

• ALU izvršava izračunavanja zadata instrukcijom nad datim

podacima.

• Rezultat izračunavanja se pamti u memoriji, odakle se

šalje ili na izlazni uređaj ili uređaj za skladištenje podataka
za neko buduće korišćenje ako je potrebno.
 Aritmetičko-logička jedinica
(ALU)

• ALU obavlja osnovne aritmetičke operacije (sabiranje,

oduzimanje, množenje, deljenje), logičke operacije (I, ILI, NE) i
operacije pomeranja binarnog sadržaja pomeranja binarnog
sadržaja.

• Aritmetičko-logička jedinica obavlja operacije nad rečima.

 Kontrolna jedinica
• Kontrolna jedinica generiše upravljačke signale i koordinira sve
aktivnosti unutar procesora.

• Ona pribavlja, dekodira i omogućava izvršenje instrukcije. Da bi

se instrukcija izvršila, kontrolna jedinica treba da odredi o kojoj
se instrukciji radi.

• Računar može izvršavati samo instrukcije koje su sadržane u

skupu instrukcija njegovog mašinskog jezika
 Memorije
• Osnovna namena memorijskih jedinica je pamćenje programa i
podataka. Postoje tri vrste memorijskih jedinica:
– glavna (radna, operativna) memorija
– sekundarna (spoljašnja) memorija
– keš memorija
• Glavna memorija se koristi za vreme izvršenja programa,
sekundarna memorija se koristi za trajno skladištenje podataka, a
keš memorija služi za povećanje brzine rada računara.
 Kapacitet memorije
• Proizvođači memorija izražavaju veličinu (kapacitet) memorije
kao broj bajtova na memorijskom čipu dostupnih za
pamćenje podataka.

• Osnovna jedinica memorije je bit i služi za pamćenje vrednosti 0 ili

1. Bitovi se grupišu u bajt (8 bitova čini bajt), a bajtovi se dalje
grupišu u reči.
 Jedinice mere za kapacitet
memorije
• Tačne i približne vrednosti za jedinice mere za kapacitet memorije
 Glavna memorija
• Glavna memorija se sastoji od elektronskih komponenti koje pružaju
mogućnost:

– pamćenja instrukcija koje čekaju na izvšenje na CPU

– podataka potrebnih za izvršenje tih instrukcija, kao i
– rezultata obrade tih podataka zadatom instrukcijom.
 Glavna memorija (1)
• Glavna memorija se obično sastoji od jednog ili više čipova na
matičnoj ploči. U memoriji se pamte:
– operativni sistem i ostale komponente sistemskog softvera koje
kontrolišu rad računara.
– aplikacioni programi koji izvode neku specifičnu obradu poput
obrade teksta
– podaci koje obrađuju aplikacioni programi, kao i rezultat obrade
aplikacionih programa
 RAM (Random Access Memory)
• Glavna memorija računara je organizovana u vidu adresibilnih
lokacija, njima se može pristupati nezavisno i u bilo kom redosledu.

• Zato se glavna memorija često naziva i RAM memorija.

• U slučaju ove memorije moguće je izvršiti i čitanje i upis.

 RAM i ROM
• RAM spada u tip nepermanentnih (eng. volatile) memorija, kod
koje se u slučaju isključenja napajanja postojeći sadržaj memorije
nepovratno gubi.

• Nasuprot RAM, postoje i ROM (eng. Read Only Memory), čiji se

sadržaj pamti i nakon nestanka napajanja tj. one spadaju u tip
permanentnih (eng. nonvolatile) memorija.
– Iz ove memorije moguće je samo čitanje
 Statički i dinamički RAM
• Razlika je u načinu pamćenja podataka. SRAM koristi flip-flop za
pamćenje jednog bita, dok DRAM koristi jedan tranzistor i
kondezator u tu svrhu.

• DRAM je jeftniji od SRAM, ali zbog pražnjenja kondenzatora,

zahteva stalno osvežavanje sadržaja (punjenje kondenzatora).
DRAM memorija ima veći kapacitet, ali je i sporija u odnosu na
SRAM.

• SRAM se koristi kao privremena radna memorija ili keš memorija, a

DRAM kao glavna memorija ili keš memorija.
 Sekundarne memorije
• Pošto je glavna memorija nepermanentnog tipa i
ograničenog kapaciteta, od ključnog značaja je postojanje
drugih uređaja za skladištenje programa i podataka gde će
oni biti sačuvani onda kad se više ne koriste, ili u slučaju kad
je računar isključen.
– Ove uređaje zovemo sekundarna memorija
• Pošto mogu čuvati velike količine podataka, poznati su kao
uređaji za masivno skladištenje podataka ili masivni
memorijski medijumi.
• Najrasprostranjeniji uređaji za skladištenje podataka su:
– hard disk (tvrdi disk)
– fleš disk
– optički diskovi (CD,DVD, Blu-ray disk)
 Hard disk

• Hard disk je uređaj za skladištenje podataka koga čine jedna ili više
kružnih ploča presvučenih magnetnim materijalom.
• Ploče su pričvršćene za osovinu koja se rotira velikom,
konstantnom brzinom. Svaka ploča ima dve glave za čitanje/upis
za svaku stranu ploče po jedna.
 Organizacija hard diska
• Svaki bit binarnog podatka upisuje se na površinu hard diska
primenom različitih načina kodiranja, koji vrednosti 0 i 1 prevode u
magnetni fluks.
• Podaci na hard disku se pamte na obe površine svake kružne ploče,
u obliku koncentričnih krugova (staza).
• Skup svih staza koje su na jednakom rastojanju od centra rotacije
se naziva cilindar.
• Svaka staza je podeljena na sektore.
• Sektor predstavlja najmanji blok podataka kome se može pristupiti,
tj. koji može da se adresira.
• Fizička adresa podatka na disku se sastoji od brojeva površine,
staze i sektora i specificira se u okviru odgovarajuće U/I instrukcije.
• Uobičajena dužina sektora je 512B.
 Organizacija hard diska (1)

• Dužina staze raste od unutrašnje staze ka spoljašnjoj stazi.

• Radi održanja gustine zapisa podataka na disku, imamo rastući broj
sektora idući od unutrašnjih ka spoljnim stazama.
• Kod velikog broja današnjih diskova koristi se tehnika, gde se više
sukcesivnih staza sa konstantnim brojem sektora po stazi grupiše u
zonu.
 Upis/čitanje sa hard diska
• Podaci se upisuju/čitaju sa diska uz pomoć elektromagnetnih glava
koji vrše konverziju električnih u magnetne signale i obratno.
• Glava za čitanje/upis pozicionira se ručicom (na koju su montirane
sve glave) koja se pomera od staze do staze.
– Pomeraju se istovremeno sve glave diska, omogućavajući pristup
aktivnom delu kružnih ploča
– Kada se glava za čitanje/upis nađe iznad određene staze, ona čeka
dok se rotiranjem odgovarajući sektor ne nađe ispod nje, a zatim
pročita iz njega ili upiše u njega odgovarajući podatak.
 Fleš memorije
• USB fleš (eng. Universal Serial Bus flash) disk se sastoji od štampane
ploče, na kojoj se nalazi fleš memorija, koja je zatvorena u plastično
ili metalno kućište.
• Fleš memorija je permanentna memorija čiji sadržaj je moguće
elektronski brisati i menjati.
• Kapaciteti fleš memorije se kreću od 32MB do 256 GB.
– USB fleš disk se priključuje na USB port, preko koga dobija napajanje.
 Memorijska kartica
• Memorijska kartica je takođe fleš memorija, visine i širine
uglavnom ne veće od 1,5 inča, koja se može umetati i uklanjati
u/iz različitih vrsta uređaja: iz slota računara, pametnog telefona,
digitalne kamere, čitača kartica, prenosivih medija digitalne
kamere, čitača kartica, prenosivih medija plejera (MP3, MP4
plejer)...

– omogućavaju pokretnim korisnicima lak transport digitalnih

fotografija, muzike, fajlova na/sa mobilnih uređaja, računara i
drugih uređaja.
 Optički diskovi

• Upis i čitanje podataka sa ovih diskova se obavlja optičkim putem.

• Na disku postoje tzv. rupe (pit) i površine (land) koje predstavljaju
binarne nule i jedinice.
• Postupak upisa se odvija tako što se snaga mlaza lasera bira tako da
zagrevanjem osvetljene veoma male površine medijuma može
povratno ili nepovratno promeniti optičke karakteristike ovog
medijuma.
 Optički diskovi (1)
• Postupak čitanja se odvija tako što je snaga mlaza znatno manja,
tako da ne izaziva promenu na medijumu, ali se svetlost odbija od
medijuma, a njena jačina se razmatra da bi se utvrdilo da li se radi o
binarnoj nuli ili jedinici.
• Intenzitet svetlosti koja se odbija od rupe je mnogo slabiji od
intenziteta svetlosti koja se odbija od površi.
– Na osnovu intenziteta reflektovane svetlosti detektuju se vrednosti
binarne “0” ili “1”, “0” u slučaju rupe, “1” u slučaju površine.
• Postoji više vrsta optičkih diskova: CD,DVD, Blu-ray disk
 CDROM (Compact Disk-Read
Only Memory) optički disk

• CD-ROM je vrsta optičkog uređaja čiji sadržaj može da se čita, ali ne

i da se upisuje ili briše.
• Proizvodjač upisuje ceo sadržaj na disk.
• Proizvođači softvera često distriburaju programe korišćenjem CD-
ROMa.
– Na tipičnom CD-ROM može se zapamtiti 650MB do 1GB podataka.
 CD-R (eng. Compact Disc-Recordable)
optički disk
• CD-R optički disk korisnik može upisivati podatke na disk, i taj
proces se zbog zagrevanja laserom naziva „prženje“ (eng. Burning)
• Disk ima spiralnu traku koja se unapred oblikuje u procesu
proizvodnje, a na koju se kasnije upisuju podaci.
• Napravljen je od takve vrste materijala koja pod uticajem
svetlosti određenog intenziteta menja svoj hemijski sastav.
– Na taj način izdvajaju se površine koju “spržene“ i reflektuju manje
svetlosti što se registruje kao binarna „0“ i one koje to nisu i
reflektuju više svetlosti što se registruje kao binarna „1“.
 CD-R optički disk (1)
• “Prženjem” se nepovratno menja hemijski sastav memorijskog
medijuma, snimljen sadržaj se ne može brisati, niti se na njega
može ponovo upisivati.
• Jedino je moguće da se prvo izvrši upisivanje na jedan deo diska, a
da se kasnije izvrši ponovno upisivanje na deo koji nije iskorišćen,
tzv. multisession.
 CD-RW (eng. Compact Disc-ReWritable)
optički disk

• CD-RW je vrsta optičkog diska na koji se sadržaj može upisivati u

više navrata i čiji se sadržaj može brisati.
• Umesto fotosenzitivnog materijala koristi se druga supstanca koja
u zavisnosti od temperature na kojoj se zagreva i potom ohladi,
prelazi u stanje koje ili potpuno reflektuje ili potpuno apsorbuje
svetlost.
– Ove osobine se koriste za upis i brisanje sa diska. CD-RW ima osobinu
"piši-briši" odnosno mogućnost brisanja sadržaja nakon upisivanja.
 DVD (Digital Versatile Disc ili Digital
Video Disc ) optički disk

• Veličina i oblik DVD optičkog diska umnogome je slična CD

optičkom disku, ali se podaci pamte na način, koji omogućava
skladištenje znatno veće količine podataka.
– Rastojanje između traka na DVD optičkom disku je znatno manje od
rastojanja na CD optičkom disku, a i dužina spirale je skoro duplo veća
kod DVD optičkog diska nego kod CD optičkog diska.

• Maksimalni kapacitet DVD optičkog diska može biti i do 17.08 GB.

• Formati DVD optičkih diskova, u zavisnosti od oznake (ROM,R,RW)
imaju slično značenje kao kod CD diskova.
 Keš memorija
• Jaz koji se pojavio zbog nesrazmernosti u povećanju brzine
rada između procesora i memorije može se prevazići
uvođenjem keš memorija (SRAM tehnologije).

• Keš memorija je dakle, brza memorija u koju se smešta deo

podataka iz glavne memorije za koje se pretpostavlja da će ih
procesor ubrzo ponovo zatražiti.
 Ekspanzioni slotovi
• Ekspanzioni slot predstavlja priključak na matičnoj ploči koji
omogućava proširenje postojećeg računarskog sistema.
• U ekspanzioni slot se postavlja kartica za proširenje (ekspanziona
kartica, adapter).
• Postoje različite vrste slotova koje se uglavnom razlikuju prema
brzini razmene podataka i to su:
– PCI (eng. Peripheral Component Interconnect)
– PCI Express - je najbolji po pitanju brzine
– AGP (eng. Accelerated Graphics Port) - koristi se samo za grafičke
kartice
 Zvučna kartica
• Zvučna kartica proširuje mogućnosti računara, tako što preko
mikrofona daje mogućnost da zvuk bude ulaz u računar, a preko
zvučnika ili slušalica da bude izlaz iz računara.
• Taj zadatak obavlja CODEC u koji su integrisana dva glavna dela:
– analogno-digitalni pretvarač (A/D konvertor) koji pretvara zvuk na
ulazu kartice u digitalnu formu i
– digitalno-analogni pretvarač (D/A konvertor) koji pretvara digitalne
podatke u zvuk preko zvučnika ili slušalica.
 Grafička i mrežna kartica
• Video kartica (grafička kartica) prevodi izlaz iz računara u video
signal koji se prikazuje na ekranu monitora.
– Grafička kartica se ugrađuje u matičnu ploču, obično u AGP ili PCI
Express ekpanzioni slot.
• Mrežna kartica obezbeđuje komunikaciju računara preko
računarske mreže. Moderne matične ploče obično na sebi imaju
integrisan mrežni čip i priključak, ali takođe postoje i mrežne kartice
koje se ubacuju u PCI slot
 Portovi
• Portovi su priključci preko kojih se periferni uređaji povezuju
na sistemsku jedinicu.

• Kod desktop personalnih računara portovi se nalaze na zadnjoj

strani sistemske jedinice (njihov veći deo) i na prednjoj strani
sistemske jedinice (njihov manji deo)
 Paralelni i serijski portovi

• U zavisnosti od načina prenosa podataka koji se odvija preko njega

portovi se mogu podeliti na: paralelne i serijske.
• Kod serijskog prenosa podaci šalju bit po bit i korišćenje ovog porta
je znatno jeftinije i pouzdanije u odnosu na paralelni port, jer se
koristi manji broj provodnika (žica).
• Paralelnim prenosom podataka se šalje više bitova podataka
istovremeno, ali sa mnogo većim brojem provodnika u kablu (8
provodnika za prenos podataka)
 Paralelni i serijski portovi
• Zbog preslušavanja koji se javlja između provodnika
prilikom ovog načina prenosa, a koji je sve izraženiji sa
povećanjem rastojanja i brzina prenosa, ovaj način
prenosa omogućava brži i pouzdani prenos podataka
samo na malim rastojanjima u odnosu na serijski prenos,
što predstavlja njegov nedostatak.

• Paralelni port služi za povezivanje štampača.

 Portovi
• VGA (Video Graphics Array) port - koristi se za povezivanje
monitora sa računarom.

• Ethernet port - koristi se za povezivanje RJ-45 kabla za mrežni

hub ili ruter.

• MIDI (eng. Musical Instrument Digital Interface) port-koristi se

za povezivanje muzičkih instrumentata i drugi.

• Infracrveni (IrDA) port se koristi za prenos podataka putem

infracrvene svetlost
 Zaključak

• Arhitektura računara se zasniva na Von Neumann-ovoj

arhitekturi.

• Glavna podela memorija u računaru je na primarne i sekundarne.

• Proširenje računara se vrši slotovima i eksternim portovima.

 Literatura
• Jovan Djordjević, „Arhitektura i organizacija računara,“
Beograd, 2013, Dostupno na
https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/oo2or/literatura/uvod.pdf
• Robert Pap, „Računarski hardver“, Skripta, 2015, Dostupno
na:
http://www.robertpapp.info/docs/handouts/Robert%20Pap%
20-%20Racunarski%20hardver%20-%20skripta.pdf
• Nebojša Milenković, „Arhitektura i organizacija računara,“
Elektronski fakultet, Niš, 2004.