Визуелна семантика и онтологија глагола

за означавање радње и збивања

Minhua Ma и Paul Mc Kevitt

 1. Увод
• мултимедијални систем за приказивање прича
– Confucius (Конфучије)
• осврт на онтолошку категоризацију глагола у
енглеском језику
• појам визуелне валентности и класификација
глагола коју врши Конфучије
• фактори који се тичу класификације глагола
• резиме рада и поређење са сличним
истраживањима
 2. Confucius
• Мултимедијални систем за интерпретацију и презентацију приче
који аутоматски креира 3D анимације и говор из унесеног
природног људског језика (слика изнад).
• Поступак обраде и визуализације природног језика: база знања са
графичком библиотеком, површински трансформатор, медијски
алокатор, модул за обраду природног језика.
• Компонента за обраду природног језика користи програмски језик
FDG (Functional dependency grammar parser – рашчланитељ
граматичких елемената на основу функционалне међузависности),
Word Net и базу података лексичких концептуалних структура.
• Производ креатора анимације добија се уз помоћ VRLM-a (Virtual
reality modelling language – језика за моделирање виртуалне
реалности)
3. Онтолошке категорије глагола
3.1. синтаксичка перспектива: валентност и
видске класе
• Логманов речник савременог енглеског
језика
• Појам валентности
• Семантичка валентност
 3.2. Семантичка перспектива: Word Net и
димензије проузрокованости
• Класификациони приступ заснован на
хијерархијском стаблу глагола у Word Net-у
• Класификација заснована на димензијама
узрочне структуре (слика 2)
• 4. Визуелна семантика и врсте
глагола
• визуелна валентност
• соматотопски ефектори укључени у
извршење визуелизације и перцепцију
• детаљност визуелне информације
 4.1. Визуелна валентност

• Способност глагола да понесе одређени број и

тип визуелних аргумената у визуелизацији језика
1) Нео је притиснуо дугме.
синтаксичка валентност – 2 (субјекат и објекат)
семантичка валентност – 2 (агенс и пасијенс)
визуелна валентност – 2 (људско биће и објект)
 
2) Мишел је исекла тканину (маказама).
синтаксичка валентност – 2 (субјекат, објекат, необавезан индиректни објекат)
семантичка валентност – 2 (агенс, пасијенс, необавезно средство)
визуелна валентност – 3 (једно људско биће, два објеката, оба нужна)
 
3) Нео чита.
синтаксичка валентност – 1 (субјекат)
семантичка валентност – 1 (агенс)
визуелна валентност – 2 (једно људско биће, један објекат, нужан)
 4.2. Соматотопски фактори

• подударност неког дела тела са одређеним

делом нервног система у свакој тачки
 4.3. Confucius-ева класификација глагола

1. Атомски ентитети:
1.1. Покрет/ротација: промена физичке локације (позиције или оријентације), нпр. одбити се
(од нечег), окренути се
1.2. Промена суштинских атрибута као што су облик, величина, боја, текстура или чак
видљивост, нпр. савити се, смањити се, појавити се, нестати
1.3. Визуелно неприметљива промена, нпр. промена температуре
2. Не-атомски ентитети:
2.1. Без људских улога
2.1.1. Два или више појединачних објеката се спајају, нпр. стопити се
2.1.2. Један објект се дели на два или више појединачних делова, нпр. сломити се,
поцепати се
2.1.3. Промена мањих компоненти објекта (њихове позиције, величине, боје, облика
итд), нпр. процветати
2.1.4. Догађаји у окружењу (глаголи промене времена), нпр. кишити, снежити,
грмити, смрачити се

• [Из претраживања по нету сам схватио да је „Атомски ентитет“ неки програмерски појам, али
нисам успео да нађем шта то тачно значи. Атомски је овде свакако у значењу „суштински“.]
2.2. Укључена је и људска улога
2.2.1. Глаголи за исказивање радње
2.2.1.1. Глаголи са визуелном валентношћу 1 (људска улога, покрет)
2.2.1.1.1. Кинематика двоножаца, нпр. ићи, корачати, скакати, пливати, пењати се.
2.2.1.1.1.1. Покрети руку, нпр. махати, чешати
2.2.1.1.1.2. Покрети ногу, нпр. ићи, корачати, скакати
2.2.1.1.1.3. Покрети торза, нпр. наклонити се
2.2.1.1.1.4. Комбиновани покрети
2.2.1.1.2. Изрази лица и покрети усана
2.2.1.2. Глаголи са визуелном валентношћу 2 (барем једна улога је људска)
2.2.1.2.1. Једно људско биће и један објект (прелазни глагол или непрелазни глагол +
средство/узрок/циљ)
2.2.1.2.1.1. Покрети руку, нпр. бацити, гурнути, отворити, јести
2.2.1.2.1.2. Покрети ногу, нпр. шутнути
2.2.1.2.1.3. Покрети торза
2.2.1.2.1.4. Комбиновани покрети, нпр. побећи (са узроком), клизити (са локацијом)
2.2.1.2.2. Два људска бића, нпр. борити се, јурити, водити
2.2.1.3. Глаголи са визуелном валентношћу 3 и већом (бар једна улога је људска)
[Они овде као пример наводе „тролејбус“ (?!, проверио сам, не може да значи ништа друго).
Ваљда је у питању глагол који значи „возити тролејбус“. Иза тога пише „(лексикализовано
средство)“. Претпостављам да „лексикализовано средство“ значи то средство имају у бази
података, тј. лексикону, да су то она средства која могу да се појаве у анимацијама; е сад,
зашто баш тролејбус, немам појма.]
2.2.1.3.1. Два људска бића и један објект (нпр. дитранзитивни глаголи), нпр. дати, купити,
продати, показати
2.2.1.3.2. Једно људско биће и два и више објеката (прелазни глагол + објекат +
средство/циљ/индиректни објекат), нпр. исећи, написати, намазати, копати, кувати
2.2.1.4. Глаголи без јасне визуелизације када су ван контекста
2.2.1.4.1. Глаголи намера: покушати, намеравати, успети, остварити
2.2.1.4.2. Глаголи помагања: нпр. помоћи, асистирати
2.2.1.4.3. Глаголи дозволе: нпр. дозволити, пустити
2.2.1.4.4. Глаголи стварања/уништавања: саградити, створити, саставити,
конструисати, сломити, униптити
2.2.1.5. Комплексни поступци (рутинске акције), политичке и друштвене активности/акције,
нпр. интервјуисати, изаћи на ручак (у ресторан), телефонирати, ићи у куповину
2.2.2. Глаголи који не означавају радњу
2.2.2.1. Глаголи који означавају стање и промену стања, нпр. умрети, спавати, пробудити
се, постати, стојати, седети
2.2.2.2. Глаголи емоција, нпр. волети, гадити се, осећати
2.2.2.3. Глаголи поседовања, нпр. имати, припадати
2.2.2.4. Глаголи спознаје, нпр. одлучити, веровати, сумњати, мислити, сећати се
2.2.2.5. Глаголи перцепције, нпр. видети, чути, гледати, осећати
4.4. Детаљност – базични глаголи и њихови
тропоними
 5. Закључак
• Минуа Ма и Пол Мекевит категоризују глаголе из
перспективе визуелне семантике
• Визуелносемантичка анализа глагола за
означавање радње и збивања открива
упечатљиве утицаје унутар таксономског стабла
глагола
• Даља истраживања би требало да буду усмерена
у правцу евалуације уз коришћење аутомтског
генератора анимација и психолошких
експеримената.
Хвала на пажњи 