“Objektivnost” testiranja

 Test je sredstvo pomoću kojeg se objektivno prikupljaju

podaci o ponašanju ljudi.
 Objektivnost u ovom smislu podrazumeva
standardizovanost. Ona se sastoji iz sledećih
komponenti:
1. Jednake merne karakteristike za sve ispitanike
2. Jednak način zadavanja testa za sve ispitanike
3. Jednak način ocenjivanja za sve ispitanike
4. Jednak način tumačenja rezultata za sve ispitanike
 Odnos između punih verzija testova i njihovih skraćenih
verzija nije izomorfan: karakterisitke svih verzija se
moraju empirijski utvrđivati (primer: verzije BFI upitnika
sa 54, 24 i 10 ajtema).
Definicije testa

 Test je psihološki merni instrument. Definicija referira

na naučnu discpilinu i proces merenja.
 Testovi služe da dobijemo informacije o
individualnim razlikama ispitanika. Ipak, testiranje
nije pasivno prikupljanje individualnih razlika.
Pomoću procedure testiranja, individualne razlike se
provociraju (izazivaju) a zatim evidentiraju.
 APA (American Psychological Association): test je
sredstvo ili procedura pomoću koje se uzima uzorak
ponašanja iz određenog domena a zatim evaluira i
skoruje uz pomoć nekog standardizovanog
postupka.
Testiranje je deo
procenjivanja
 Kako bi dobili najbolju moguću procenu ispitanikovih
osobina i ponašanja psiholozi u praksi koriste
različite metode za procenu: testove, skale, upitnike,
intervjue, observaciju ponašanja itd.
 U tom smislu procenjivanje (assassement)
predstavlja širi proces prikupljanja podataka i njihove
interpretacije od testiranja.
 U knjizi se ovaj pojam naziva “ocenjivanjem”.
Međutim, pošto se u našoj praksi procedura
prikupljanja i analiziranja većeg broja podatak u
praksi psihologa naziva psihološko procenjivanje i mi
ćemo koristiti termin “procenjivanje”.
Test je multiajtemski
instrument
 Kompozitnost testa se odnosi na njegovu osobinu
da je sastavljen od većeg broja stavki. Postoji
nekoliko razloga za to:
1. Metrijske karakteristike testa (pouzdanost , validnost i
dikriminativnost) se povećavaju ako je test
kompozitan
2. Test će biti reprezentativniji ako ima više ajtema
(imaće veću opštost)
3. Predikcija ponašanja koje želimo da objasnimo će biti
bolja ako se koristi veći broj stavki
 Ponekad naravno kompozitnost nije moguća: u
anketama često postoji samo jedno pitanje koje meri
jednu stvar (zaposlenost, bračni status...)
Testovi sposobnosti i testovi
ličnosti
 Testovi inteligencije pripadaju paradigmi
spoljnjeg ocenjivanja, odnosno maksimalne
aktivnosti ispitanika
 Sposobnosti predstavljaju kapacitete odnosno
kompetence da se izvrši neka akcija
 U testove sposobnosti spadaju:
1. Opšti kognitivni testovi inteligencije
2. Testovi specijalnih sposobnosti (divergentno
mišljenje, emocionalna inteligencija)
3. Motorni, senzorni i senzomotorni testovi
4. Testovi percepcije, perceptualne organizacije i
interakcije
Testovi sposobnosti i testovi
ličnosti
 Takođe razlikujemo još neke testove
sposobnosti:
1. Testovi podobnosti (ispituju spremost,
prilagođenost, podobnost ispitanika za nešto –
recimo podobnost za polazak u školu)
2. Testovi postignuća mere da li postoji i koliki je
napredak tokom nekog učenja ili obuke
3. Neuropsihološki testovi služe za detekciju
prisustva i ozbiljnosti nekog neurološkog
oštećenja (Bender-geštalt test).
Testovi sposobnosti i testovi
ličnosti
 Testovi ličnosti pripadaju paradigmi unutrašnjeg
ocenjivanja odnosno prosečne aktivnosti
 Nazivaju se i upitnicima, inventarima i skalama.
 Iako se čini da postoji ogromna razlika između
ove dve vrste testova i u pogledu predmeta
merenja i u samim instrumentima, to zapravo
nije tako: 1. oba instrumenta mere stabilne
latentne konstrukte, odnosno crte i 2. načini
konstrukcije ove dve vrste testova su veoma
slični a načini proveravanja metrijskih
karakteristika testova potpuno identični.
Verbalni i neverbalni
testovi
 Verbalni testovi sadrže stavke koje su
formulisane u prirodnom jeziku.
 Neverbalni test može koristiti grafičke i
numeričke stavke odnosno zadatke.
 I verbalni i neverbalni testovi mogu meriti i
ličnost i sposobnosti
Da li su neverbalni testovi
oslobođeni efekta kulture?
 U pokušaju da konstruiše testove nezavisne od
kulture Katel je koristio grafičke ajteme
 Međutim sada znamo da je i rešavanje takvih
zadataka pod uticajem kulture
 Smatra se ipak da je rešavanje grafičkih ajtema u
manjoj meri zavisno od obrazovanja, na
rešavanje numeričkih zadataka obrazovanje
utiče u većoj meri a na odgovore na verbalne
ajteme u najvećoj. Zbog toga vlada dilema da li
numerički ajtemi u stvari spadaju u verbalne ili
neverbalne ?
Štampani testovi i testovi
izvođenja
 Na štampane testove se odgovor daje upisivanjem
na listu papira
 Testovi izvođenja su prvobitno bili namenjeni
testiranju sposobnosti. Često se zasnivaju na
merenju vremena reakcije (RT).
 Međutim, testovi izvođenja takođe mogu služiti i
merenju ličnosti i to na dva načina:
1. Indirektno, tako što mnoge vrste performansa
koreliraju sa određenim crtama ličnosti (npr
anksioznost ili impulsivnost)
2. Direktno, tako što se ispituje povezanost asocijacija
na određene teme (Testovi Implicitnih Asocijacija).
Struktuirani i nestruktuirani
testovi
 Kod struktuiranih testova su
stavke jasne, pitanja su
postavljena nedvosmisleno a
odgovor na stavku je
standardizovan
 Kod nestrukturiranih testova
je obratno. To su obično
projektivni testovi.
 Međutim, izraz
nestruktuirani ne znači da se
odgovori proizvoljno
ocenjuju! Postoje (relativno)
precizna uputstva za
ocenjivača kako da evaluira
odgovore ispitanika.
Slobodni i predloženi odgovori;
grupno vs. individualno

 Povezano sa prethodnom distinkcijom:

otvorena i zatvorena pitanja (ispitanik upisuje
broj ili ima ponuđene odgovore od kojih je
samo jedan tačan itd.) problem sa slobodnim
odgovorima naravno predstavlja
objektivnost ocenjivanja. Kako se proverava
objektivnost ocenjivanja?
 Grupno testiranje je poželjno kada je moguće
(zbog smanjenih troškova prikupljanja
podataka) ali nekada nije izvodljivo
Klinički i neklinički
testovi
 Smatra se da je ova podela napravljena isključivo po
nameni za koju se koriste rezultati testa
 Međutim, iza ovoga se krije vrlo važno konceptualno
pitanje u psihologiji: da li psihopatologija predstavlja
poseban kvalitet psihičkih procesa i stanja u odnosu
na ona koja postoje u generalnoj populaciji?
 Ako su zdravi i bolesni fenomeni kvalitativno drugačiji
onda testovi koji se zadaju generalnoj populaciji ne bi
bili validni u kliničkoj i obrnuto.
 Empirijski nalazi za sada nisu dosledni (neki pokazuju
da je razlika pre svega u intenzitetu procesa koji su
kvalitativno identični a neki upućuju na kvalitativne
razlike između psihičke bolesti i zdravlja) zbog čega je
ovo pitanje i dalje vrlo aktuelno.
Testovi brzine i testovi snage
 Ova podela se odnosi samo na testove sposobnosti
 Testovi brzine u oni u kojima se meri vreme za koje ispitanik reši
neki zadatak. Smatra se da je najbolji zadatak brzine onaj sa
relativno lakim ajtemima ali je vreme rešavanja ograničeno. Zato
se za njih kaže da je vreme izvor individualnih razlika a ne zadaci.
 Kod testova snage vreme nije ograničeno ali svaki sledeći ajtem je
teži od prethodnog.
 Test može da bude i kombinovan: ograničeno vreme a svaki
ajtem je teži od prethodnog (Kohsove kocke u Wecklerovoj skali
inteligencije).
Stavka, ajtem ili čestica

 Osnovni deo svakog testa. Može

predstavljati pitanje, tvrdnju ili zadatak.
 Problem: šta je stavka kod testa sa
nestruktuiranom procedurom?
 Kod takvih vrsta stimulusa potrebno je
odgovore ispitanika klasifikovati u određene
kategorije. To se radi najčešće pomoću analize
sadržaja (primer: TNR).
Paketi stavki
 Ne predstavljaju subtestove već skupove stavki koji
su povezani, najčešće tako što dele isti predmet
merenja.
 Primer: merenje mentalnih statusa preko objektivnih
životnih događaja:
1. Da li ste ikada bili kod psihijatra ili psihologa?
2. Da li ste ikada uzimali neke lekove za živce?
3. Da li ste nekada imali dijagnozu mentalne bolesti?
4. Da li ste nekada bili hospitalizovani zbog mentalne
bolesti?
 Primetiti: 4 dihotomna (kategorička) ajtema zajedno
čine apsolutnu meru!
Akviescencija
 Akviescencijska pristrasnost: kada ispitanik ima
tendenciju da se automatski slaže sa stavkama u
testu.
 Rešenje: Jedan deo ajtema u testu mora biti
konstruisan tako da ispituje suprotan pol crte
koja predstavlja predmet merenja.
 Primer: “Kad bih bio u prilici, voleo bih da odem
na koncert klasične muzike“ i “Poseta umetničkoj
galeriji bi mi bila dosadna. ”
 Pri obradi podataka dobijenih na testu mogu se
koristiti statističke procedure za utvrđivanje
akviescencije.
Tautologije
 Tautološke stavke su one koje imaju isto ili veoma
slično značenje (“ja sam nervozna osoba,” “često
sam nervozan,” “uopšte nisam nervozna osoba”).
 Problem tautolških ajtema: oni ne doprinose
uspešnosti merenja jer su redundantni, mere istu
stvar na isti način. Međutim, pod modelom interne
konzistencije oni mogu povećati pouzdanost
merenja ali je to povećanje veštačko, lažno.
 Prediktor-kriterijum tautologija: kada se
kriterijumska mera pokušava predvideti pomoću
prediktora koji je sa njom tautološki povezan.
Dobiće se značajna korelacija ali će i saznajna i
praktična dobit od takve predikcije biti nulta.
Lokalna nezavisnost
 Pretpostavka lokalne nezavisnosti glasi da
verovatnoća odgovaranja na jedan ajtem ne zavisi od
odgovora na druge ajteme.
 Odnosno, empirijske korelacije između ajtema testa
moraju da budu posledica samo delovanja merene
crte.
 Do lokalne zavisnosti može doći onda kada je
redosled ajtema takav da su oni povezani po predmetu
merenja: onda odgovor na prethodni ajtem na neki
način uslovljava odgovor na sledeći.
 Postoji i kod samoprecene i kod rejting mera (Halo
efekat)
 Rešenje ovog problema jeste da se ajtemi izmešaju u
testu, odnosno da se ne zadaju zaredom dva ajtema
koji imaju isti predmet merenja
Subtestovi
 Kod hijerarhijskih konstrukata subtestovi su
delovi testa koji mere različite subordinirajuće
crte u okviru hijerarhijski nadređenog
konstrukta.
 Primer: test Otvorenosti za iskustva ima 4
subskale koje mere 4 aspekta ove crte:
Estetske vrednosti, Kreativnost, Radoznalost
i Nekonvencionalnost;
 Ili skala Perceptivnih sposobnosti u WAISu 4
ima sledeće subtestove: Kocka-mozaik,
Matrice, Slagalica i Dopune.
Baterije testova
 Skup nezavisnih testova koje psiholog
komponuje u celinu radi nekog konkretnog
ispitivanja
 Izraz baterija potiče iz vojne terminologije i ima
istorijski smisao u razvoju psihometrije
 Problem: kako formirati ukupni skor ispitanika na
bateriji testova (testovi mogu ispitivati različite
stvari ili istu stvar sa različitom validnošću)
 Kada se baterija koristi u profesionalnoj selekciji
onda su skorovi koji se dobijaju na pojedinačnim
testovima prediktori a uspešnost u poslu
kriterijum